PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA ZA ČETVRTI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2005) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima za četvrti razred osnovne škole.
Predmet iz stava 1. ovog člana ostvaruje se kao fakultativni.
Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima u četvrtom razredu ostvaruje se sa po jednim časom nedeljno, odnosno sa 36 časova godišnje.
Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima deo je propisanog plana i programa za osnovnu školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA
Opšti cilj predmeta je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika IV razreda osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.
U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih grupa zadataka:
Zadaci koji se odnose na razumevanje i usvajanje sledećih najvažnijih pojmova:
- dečja i ljudska prava i slobode - poznavanje svojih prava, prepoznavanje najvažnijih kategorija dečjih i ljudskih prava, upoznavanje sa Konvencijom o dečjim i ljudskim pravima, razumevanje odnosa između ljudskih prava, demokratije, mira i razvoja;
- identitet - razumevanje pojma identitet, prepoznavanje svojih potreba i želja, shvatanje sebe u društvenom kontekstu, shvatanje razlike između pojedinačnog i grupnog, manjinskog i građanskog identiteta;
- društvena odgovornost - razumevanje pojma odgovornosti, shvatanje razlike između odgovornosti prema sebi, drugim ljudima, zajednici;
- različitost kultura - poznavanje najvažnijih obeležja svoje kulture i shvatanje uticaja svoje kulture na lično ponašanje, razumevanje uzroka kulturnih razlika i podsticanje shvatanja da je različitost kultura temelj bogatstva sveta, razumevanje odnosa između kulturnih razlika, ljudskih prava i demokratije, prepoznavanje i prevazilaženje stereotipa i predrasuda;
- jednakost - poznavanje pojma jednakosti u kontekstu rasnih, kulturnih, nacionalnih, verskih i drugih razlika;
- pravo i pravda - razumevanje značenja pojmova prava i pravde, shvatanje odnosa između prava i pravde; poznavanje uloge prava u osiguranju pojedinačne i društvene sigurnosti, poznavanje osnovnih posledica nepoštovanja pravnih normi;
- mir, sigurnost i stabilnost - razumevanje značenja pojmova mir, shvatanje uloge koju saradnja i mirno rešavanje sukoba ima za lični, nacionalni i globalni razvoj, poznavanje nekih osnovnih postupaka mirnog rešavanja sukoba;
- demokratija - poznavanje osnovnih obeležja demokratskog procesa i razumevanje odnosa između demokratije i dečjih i ljudskih prava.
Zadaci koji se odnose na veštine i sposobnosti:
- primena pojmova - primerena upotreba pojmova u komunikaciji;
- kritičko mišljenje - preispitivanje utemeljenosti informacija, postavki i stavova;
- jasno i razgovetno iskazivanje ličnih stavova;
- samostalno donošenje odluka i izvođenje zaključaka - odgovornost u prosuđivanju i tumačenju;
- saosećajna komunikacija - iznošenje svojih osećanja, potreba, mišljenja i slušanje, razumevanje i i uvažavanje tuđih;
- istraživanje - izbor, prikupljanje, kritička analiza i provera podataka iz više izvora kao način rešavanja problema;
- timski rad - prilagođavanje svoga mišljenja grupi u cilju iznalaženja zajedničkog rešenja;
- nenasilno rešavanje sukoba - dijalog, pregovaranje, argumentovano izlaganje, koji su usmereni prema zajedničkim ciljevima;
- rukovođenje - odgovorno upravljanje grupom prema kriterijumu opšte dobrobiti;
- učešće - uključivanje u proces odlučivanja od zajedničkog interesa.
Zadaci koji se odnose na stavove i vrednosti:
- privrženost demokratskim načelima i postupcima - dečja i ljudska prava, jednakost, pravda, društvena odgovornost, pluralizam, solidarnost, privatnost;
- privrženost miroljubivom, participativnom i konstruktivnom rešavanju problema;
- spremnost na zastupanje i zaštitu svojih i tuđih prava;
- spremnost na preuzimanje javne odgovornosti za svoje postupke;
- zainteresovanost za svet oko sebe i otvorenost prema razlikama;
- spremnost na saosećanje sa drugima i pomoć onima koji su u nevolji;
- spremnost na suprotstavljanje predrasudama, diskriminaciji i nepravdi na svim nivoima.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
I tema (2 časa) Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima
RODITELJSKI SASTANAK: susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za ostvarivanje programa građanskog vaspitanja.
UVODNI ČAS: upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada.
II tema (8 časova) Dečija prava su univerzalna, jednaka za sve
DRVO DEČJIH PRAVA: uvođenje ljudskih i dečjih prava u razred, podsećanje na ono što već znaju o pravima i razmatranje značaja ovih prava za sopstveni život.
PRAVIMO REKLAMNI ŠTAND KONVENCIJE O DEČJIM PRAVIMA: učenici detaljno proučavaju jedno pravo, za koje se opredele dogovaranjem, analiziraju tekst, istražuju način simboličkog prikazivanja. Uče se da objasne svoj izbor, da ga javno prezentuju i u stvarnoj situaciji.
SVI RAZLIČITI - SVI JEDNAKI: učenici će naučiti da se upoznaju međusobno i razlike prihvate kao bogatstvo.
NEPRAVDA JE KAD: ...kroz igru sastavljanja slagalice, simuliraju nepravdu. Postaju svesni svoje reakcije na nepravdu i shvataju značaj saradnje za rešenje problema.
STAVOVI O PRAVDI: povezivanje prava sa dužnostima; prihvatanje da pravedno za jednog nije uvek nužno pravedno i za drugog.
III tema (10 časova) Zajedno stvaramo demokratsku atmosferu u našem razredu, školi.
PRAVA, DUŽNOSTI, PRAVILA: uvođenje učenika u demokratski način dogavaranja oko zajedničkih pravila, shvatanje međusobne povezanosti prava, dužnosti, pravila-zakona.
ULOGA PRAVILNIKA - KUĆNOG REDA ŠKOLE: podsticanje učenika da odaberu vrednosti u okvirima ljudskih - dečijih prava, da ih razmatraju, upoređuju, da ih se pridržavaju. Pomoći deci da dođu do rešenja: kad je teško da poštuju pravila.
SVI MI IMAMO PREDRASUDE: učenici preispituju postojanje predrasuda i stereotipa vezanih za uzrast, pol, nacionalnost. Uče se da uvide uzročno-posledičnu vezu između postojanja predrasuda i kršenja prava drugih.Uče se da prepoznaju sukob različitih vrednosti.
DA SAM ČAROBNJAK, JA BIH: podstaći učenike da stvaraju vizije sa značenjem, da kreiraju svet u kojem se poštuju prava, u kojem se prihvataju odgovornosti, prevazilaze stereotipi, prihvataju različitosti kao bogatstvo.
STAVOVI O MOĆI: pomoći učenicima da prepoznaju vrednosti koje podržavaju dečja - ljudska prava i razvijaju demokratske odnose. Pomoći učenicima da prepoznaju nametanje volje jednoga ili grupice u odnosu na zajedničko dogovaranje i da sagledaju posledice jednog i drugog načina ponašanja po zajednički život.
IV tema (11 časova) Živim demokratiju, demokratska akcija
SUKOBI I PREVAZILAŽENJE SUKOBA - PREGOVARANJE: upoznavanje učenika sa strukturisanim načinom za rešavanje međuljudskih sukoba, koji je primenjiv u raznim situacijama.
TIMSKI RAD: stavljanje učenika u situaciju da uvide prednosti timskog rada, način funkcionisanja u timu, uloge svakog od članova tima.
DA SE ČUJE NAŠ GLAS: ohrabriti učenike da izlistaju situacije u školi za koje smatraju da ne podržavaju ili krše njihova prava na igru, razvoj, zdravlje.
DELUJEMO JEDINSTVENO: upoznavanje i vođenje učenika sa i kroz demokratske procedure odlučivanja, radi dolaženja do zajedničkog rešenja problema za koji se svi zalažu.
ARGUMENTUJEMO I ZASTUPAMO NAŠE INTERESE: uče se prikupljanju podataka, argumenata, zastupanju, javnom nastupanju.
TRAŽIMO ZAKON ZA: planiranje i sprovođenje akcije za rešavanje problema koji su odabrali.
V tema (3 časa): Ljudsko biće je deo celog sveta - razvijanje ekološke svesti
MEĐUZAVISNOST: razumevanje sveta kao sistema u kome su svi elementi - ljudi, događaji, mesta međusobno povezani.
MREŽA ŽIVOTA: međuzavisnost postoji i u prirodi.
BRINEMO O BILJKAMA I ŽIVOTINJAMA: kako brinemo o biljkama i životinjama, kakva je naša odgovornost prema njima.
VI tema (2 časa) Evaluacija
JA PRE, JA POSLE: učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli i sopstveno napredovanje.
PREZENTACIJA: rezultata rada roditeljima.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Teorijski, predmet Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima je utemeljen na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Odlučujuću ulogu u razvoju ima upravo saradnja između odraslog i učenika u zoni narednog razvoja tj. u oblasti onih funkcija koje u vreme interakcije još nisu razvijene kod učenika nego su u fazi nastajanja. Odrasli se pojavljuje kao organizator razmena među decom koje će predstavljati podsticaj za razvoj njihovog socijalnog saznanja, samosvesti, moralnog i kritičkog mišljenja.
Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:
- Iskustveno učenje tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja i stavova učenika kroz razmenu u grupi a ne prenošenje gotovih znanja.
- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da kroz igru istražuju raznovrsna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.
- Metoda participacije i interakcije omogućava učenicima da steknu samopouzdanje i da se postupno osposobe za razgovetno iznošenje svojih stavova i asertivni nastup pred drugima, da prihvati timski pristup rešavanju problema i bude motivisan za postizanje ciljeva od zajedničkog interesa.
- Metoda refleksije primerena je situacijama u kojima se javljaju suprotstavljeni stavovi i pomaže učenicima da se ispitivanjem svojih i tuđih stavova i potreba odlepe od svog stava kad je on kočnica zajedničkom rešenju, jača veštinu dokaznog mišljenja koja je temelj procesa pregovaranja.
Svaku od spomenutih metoda moguće je kombinovati sa sledećim metodama i tehnikama rada:
- istraživačke metode (projekti, analize slučaja);
- interaktivne metode (diskusija, rasprava, pregovaranje, dijalog, intervju, dopisivanje, prikupljanje pomoći);
- simulacijske metode (igra uloga, simuliranje donošenja odluka, simuliranje međukulturnih odnosa);
- igrovne metode (dramatizacija, igre uloga iz priča, igre opuštanja);
- stvaralačke metode (oluja ideja, izrada novina, pisanje pisama ili priloga za novine, obraćanje lokalnoj upravi, izrada plakata).
Kako je u predmetu Građansko vaspitanje - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA IV važno je da učenici stiču znanja, usvajaju vrednosti i razvijaju primerene veštine učeći sa drugima i uz njihovu pomoć, programom su predviđeni sledeći oblici obrazovno-vaspitnog rada:
- rad u paru;
- rad u grupi;
- razmena u velikoj grupi - odeljenju;
- rad celog razreda;
- individualni rad.
Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada važno je voditi računa o nekoliko činilaca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno-podsticajnu razmenu:
1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključni činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Važno je da učenici uvide da slušanjem tuđih gledišta i stavova imaju priliku da sagledaju svoje polazište u novom svetlu, da ga dograde i obogate.
2. Raspored sedenja (po mogućstvu u krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.
3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova aktivnosti i razmene.
4. Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica kako su date u priručniku Građansko vaspitanje - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA IV.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su uspešni u određenoj aktivnosti. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi do znanja da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da ohrabri decu da iznesu svoje mišljenje i kad je različito od ostalih, samo na način koji ne vređa druge. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja i obrazovanja je da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, da osete da kroz proces razmene sa drugima mogu da obogate svoju ličnost i saznanje, da podstiče kod učenika razvoj onih stilova ponašanja kojima se štite dečja, odnosno ljudska prava i jačaju demokratski odnosi u školi.
S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju, i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Podsticajnim pitanjima treba da navede učenike da sagledaju situaciju iz druge perspektive, da kroz socio-kognitivni konflikt sami restrukturiraju svoje mišljenje i stavove.
Pošto je učenje po modelu važan oblik socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema učenicima demonstrira (demokratske) vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.
PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA
Materijal potreban za realizaciju predmeta: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 20 komada velikih pak-papira, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp i makaze.
Priručnik za nastavnike za realizaciju ovog predmeta je: "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima 4", Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2004.
Preporučena literatura za nastavnike:
Ljubivoje Ršumović: Bukvar dečjih prava, UNICEF, 1995.
KONVENCIJA UN o pravima deteta, UNICEF.
M. Rozenberg: Jezik saosećanja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2002.
Lorens Kolberg: Dete kao filozof morala, u Zborniku Proces socijalizacije kod dece, Zavod za udžbenike, 1986.