ZAKONO KONVENCIJAMA - PROJEKT KONVENCIJE O OBEŠTEĆENJU NESREĆNIH SLUČAJEVA PRI RADU koje su, na osnovu člana 389 Versaljskog ugovora o miru od 28 juna 1919 godine, donesene na međunarodnim konferencijama rada, održanim u Vašingtonu 1919 godine, u Đenovi 1920 i u Ženevi 1921 i 1925 godine("Sl. Novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", br. 95-XXII/27) |
ČLAN 1
Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Projekt Konvencije o nezaposlenosti, - Projekt Konvencije o zaposlavanju žena pre i posle porođaja, - Projekt Konvencije o noćnom radu žena, - Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina za prijem dece na industriske radove, - Projekt Konvencije o noćnom radu dece u industriji, - Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina starosti za prijem dece za pomorske radove, - Projekt Konvencije o primeni nedeljnog odmora u industriskim preduzećima, - Projekt Konvencije koja utvrđuje minimum godina starosti za prijem mladića na rad kao magacinskih radnika ili ložača na brodovima, - Projekt Konvencije o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladića zaposlenih na brodovima, - Projekt Konvencije o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu, - Projekt Konvencije o obeštećenju usled profesionalnih oboljenja, - Projekt Konvencije o jednakom postupanju prema stranim i domaćim radnicima u pogledu obeštećenja kod nesrećnih slučajeva pri radu.
Francuski merodavni tekst i njegov prevod glase:
PROJEKT KONVENCIJE O OBEŠTEĆENJU NESREĆNIH SLUČAJEVA PRI RADU
Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda,
Sazvana od strane Upravnog Saveta Međunarodnog Biro-a Rada u Ženevi, gde se i sastala 19 maja 1925, u svome sedmom zasedanju,
Pošto je odlučila da usvoji razne predloge o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu, pitanje obuhvaćeno u prvoj tački dnevnog reda zasedanja, i
Pošto je odlučila da ti predlozi dobiju oblik jednog projekta međunarodne konvencije,
usvaja, danas, desetog juna hiljadu devet stotina dvadeset pete godine, projekt donje Konvencije, koju će ratifikovati Članovi Međunarodne Organizacije Rada prema odredbama XIII dela Versaljskog Ugovora i delova drugih Ugovora o Miru, koji njemu odgovaraju:
Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da osigura žrtvama nesrećnih slučajeva pri radu, ili njihovim naslednicima, naknade, najmanje ravne onima koje predviđa ova Konvencija.
Zakoni i uredbe o obeštećenju pri nesrećnim slučajevima na radu imaju se primeniti na radnike, činovnike i učenike, zaposlene u zanatskim, industriskim i trgovačkim preduzećima, svih vrsta, javnim ili privatnim.
Međutim se ostavlja svakom Članu da predvidi u svome narodnom zakonodavstvu izuzetke, koje on smatra kao potrebne u koliko se tiče:
a) lica, koja vrše slučajne poslove, strane preduzeću poslodavca;
b) radnika, koji rade kod svojih kuća;
v) članova porodice poslodavca, koji rade isključivo za njegov račun, i koji žive pod njegovim krovom;
g) radnika, čiji rad nije ručni rad i čija zarada prelazi izvesnu granicu, koja je utvrđena od strane narodnog zakonodavstva.
Ova Konvencija ne odnosi se na:
1) mornare i ribare, o kojima će govoriti naročita Konvencija;
2) lica, koja uživaju specialna prava, koja bi bila u najmanju ruku ravna pravima predviđenim u ovoj Konvenciji.
Ova Konvencija se neće primenjivati na poljoprivredu, za koju ostaje na snazi Konvencija o obeštećenju u nesrećnim slučajevima pri radu u poljoprivredi, koja je usvojena na trećem zasedanju Međunarodne Konferencije Organizacije Rada.
Dužne oštete, u slučaju povreda, koje prouzrokuju smrt, ili u slučaju povreda, koje za sobom povlače stalnu nesposobnost za rad, imaju se isplaćivati žrtvama ili njihovim naslednicima u vidu rente.
Nu, pri svem tom, ove oštete će moći biti isplaćivane, potpuno ili delimično, u vidu kapitala, ako bi nadležnima bila pružena garantija za celishodnu upotrebu toga kapitala.
U slučaju nesposobnosti, oštete će biti priznate najdalje počev od petog dana posle nesrećnog slučaja, bilo da oštetu plaća poslodavac, neka instuticija za osiguranje protiv nesreće, ili neka institucija za osiguranje protiv bolesti.
Žrtvama nesrećnih slučajeva, čija nesposobnost zahteva stalnu pomoć drugog lica, biće priznat jedan osobeni dodatak oštete.
Narodna zakonodavstva će predvideti kontrolne mere, kao i način za reviziju ošteta, koje se budu smatrale potrebnim.
Žrtve nesrećnih slučajeva pri radu imaće prava na lekarsku pomoć i na takvu hirurgijsku i apotekarsku pomoć, koja bi bila smatrana potrebnom usled dotičnih nesrećnih slučajeva. Ova lekarska pomoć padaće na teret bilo poslodavca, bilo ustanova osiguranja protiv nesrećnih slučajeva, bilo ustanova osiguranja protiv bolesti ili iznemoglosti.
Poslodavci ili osiguravajući instituti dužni su da snabdeju žrtve nesrećnih slučajeva pri radu protezama i ortopedskim aparatima, kao i da im ove obnavljaju, u koliko bi njihova potrebitost bila utvrđena. Pri svem tom, nacionalna zakonodavstva će moći izuzetno zameniti izdavanje ili obnove aparata dodeljivanjem žrtvi nesrećnog slučaja jedne naknadne oštete, određene u trenutku utvrđivanja ili revizije iznosa oštete, i koja bi predstavljala verovatno koštanje nabavke ili obnove tih aparata.
Nacionalna će zakonodavstva predvideti, što se tiče obnove aparata, potrebne kontrolne mere, bilo u cilju sprečavanja zloupotreba, bilo radi obezbede pravilne upotrebe naknadne oštete.
Nacionalna će zakonodavstva sadržavati odredbe koje će biti, vodeći računa o naročitim uslovima svake zemlje, najpodesnije da osiguraju, u svakom slučaju, isplatu oštete žrtvama nesrećnih slučajeva ili njihovim naslednicima, i da ih obezbede od insolventnosti poslodavca ili osiguravajućih institucija.
Zvanične ratifikacije ove Konvencije, pod uslovima u XIII delu Versaljskog Ugovora i u delovima drugih Ugovora o Miru, koji mu odgovaraju, biće dostavljene Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ih regristrovati.
Ova će Konvencija stupiti na snagu odmah, pošto ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu regristrovane od strane Generalnog Sekretara.
Ona će obvezati samo Članove, čija ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.
Prema tome, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana onog dana, kog njegova ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.
Odmah, pošto ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda notifikovaće ovu činjenicu svima Članovima Međunarodne Organizacije Rada. On će im notifikovati takođe registrovanje ratifikacija, koje će mu biti naknadno dostavljene od sviju ostalih Članova Organizacije.
Pod rezervom odredaba člana 13, svaki Član, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da primeni odredbe članova 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11 najdocnije 1-og januara 1927, i da preduzme mere, koje će biti potrebne za primenu njezinih odredaba.
Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da je primeni na svoje kolonije, posede ili protektorate, prema odredbama člana 421 Versaljskog Ugovora i članova drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju.
Svaki Član, koji ratifikuje ovu Konvenciju, može je otkazati, po isteku jednog vremena od pet godina posle dana prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, jednim aktom, upućenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će on registrovati. Otkaz stupa na snagu samo na godinu dana posle regristrovanja u Sekretarijatu.
Upravni Savet Međunarodnog Biro-a Rada biće dužan, najmanje jedanput svakih deset godina, podnositi Opštoj Konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije, i odlučiće da li ima mesta staviti na dnevni red Konferencije pitanje revizije ili izmene rečene Konvencije.
Punovažni su francuski i engleski tekstovi ove Konvencije.
ČLAN 2
Ovaj Zakon stupa na snagu kad ga Kralj potpiše, a dobija obaveznu silu na dan objave u Službenim Novinama, pošto budu izvršene ratifikacije Konvencija u Sekretarijatu Društva Naroda.
Preporučujemo Našem Ministru Inostranih Dela da ovaj Zakon obnaroduje, svima Našim Ministrima da se o izvršenju njegovom staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.