ZAKON O KONVENCIJAMA - PROJEKT KONVENCIJE O OBEŠTEĆENJU USLED PROFESIONALNIH OBOLJENJA koje su, na osnovu člana 389 Versaljskog ugovora o miru od 28 juna 1919 godine, donesene na međunarodnim konferencijama rada, održanim u Vašingtonu 1919 godine, u Đenovi 1920 i u Ženevi 1921 i 1925 godine ("Sl. Novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", br. 95-XXII/27)

ČLAN 1

Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Projekt Konvencije o nezaposlenosti, ¾ Projekt Konvencije o zaposlavanju žena pre i posle porođaja, ¾ Projekt Konvencije o noćnom radu žena, ¾ Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina za prijem dece na industriske radove, ¾ Projekt Konvencije o noćnom radu dece u industriji, ¾ Projekt Konvencije o utvrđivanju minimuma godina starosti za prijem dece za pomorske radove, ¾ Projekt Konvencije o primeni nedeljnog odmora u industriskim preduzećima, ¾ Projekt Konvencije koja utvrđuje minimum godina starosti za prijem mladića na rad kao magacinskih radnika ili ložača na brodovima, ¾ Projekt Konvencije o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladića zaposlenih na brodovima, ¾ Projekt Konvencije o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu, ¾ Projekt Konvencije o obeštećenju usled profesionalnih oboljenja, ¾ Projekt Konvencije o jednakom postupanju prema stranim i domaćim radnicima u pogledu obeštećenja kod nesrećnih slučajeva pri radu.

Francuski merodavni tekst i njegov prevod glase:

PROJEKT KONVENCIJE O OBEŠTEĆENJU USLED PROFESIONALNIH OBOLJENJA

Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda,

Sazvana u Ženevi od strane Upravnog Saveta Međunarodnog Biro-a Rada, gde se i sastala 19 maja 1925, u svome sedmom zasedanju,

Pošto je odlučila da usvoji razne predloge, koji se odnose na obeštećenje kod oboljenja od profesionalnih bolesti, pitanje obuhvaćeno u prvoj tački dnevnog reda zasedanja, i

Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju oblik jednog projekta međunarodne konvencije,

usvaja, danas, desetog juna hiljadu devetstotina dvadeset pete godine, projekt donje Konvencije, koju će ratifikovati Članovi Međunarodne Organizacije Rada prema odredbama XIII dela Versaljskog Ugovora i delova drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju:

Član 1

Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da osigura žrtvama profesionalnih bolesti ili njihovim naslednicima oštetu, zasnovanu na opštim principima svojega narodnog zakonodavstva o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu.

Iznos ove naknade neće moći biti manji od onog, koji predviđa narodno zakonodavstvo za štete koje proističu iz nesrećnih slučajeva pri radu. U okviru ove odredbe, svaki će Član biti slobodan, utvrđujući u svom narodnom zakonodavstvu pogodbe koje regulišu plaćanje oštete za bolesti, o kojima je reč, i primenjujući na te bolesti svoje zakonodavstvo o obeštećenju nesrećnih slučajeva pri radu, da usvoji izmene i dopune, koje bi mu se učinile umesnim.

Član 2

Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da smatra kao profesionalne bolesti, bolesti kao i trovanja koja su nastupila usled elemenata pobrojanih u donjoj tablici, ako se ove bolesti ili trovanja dogode radnicima koji pripadaju odgovarajućim industrijama ili profesijama u pomenutoj tablici, a proističu iz rada u jednom preduzeću, koje podleži nacionalnom zakonodavstvu.

		TABLICA
Lista bolesti i otrovnih materija.		Lista odgovarajućih industrija ili profesija
Trovanje olovom, njegovim legurama ili njegovim jedinjenjima, sa direktnim posledicama toga trovanja.		Prerada ruda koje sadrže olovo, podrazumevajući tu olovni pepeo u fabrikama cinka. Topljenje ujedno starog cinka i olova.
		Izrada predmeta od rastopljenog olova ili olovnih jedinjenja.
		Industrije poligrafske.
		Izrada predmeta iz olova za grafičku industriju.
		Izrada olovnih jedinjenja.
		Izrada i opravka akumulatora.
		Pripremanje i upotreba emalja koji sadrži olovo.
		Glačanje pomoću olovnih strugotina ili olovnih gleđi.
		Radovi slikarstva koji zahtevaju spremanje i manipulisanje lepa, mastila ili boja koje sadrže u sebi olovne pigmente.
Trovanje živom, njenim amalgamima i jedinjenjima sa direktnim posledicama ovog trovanja.		Prerada živinih ruda.
		Fabrikovanje živinih jedinjenja.
		Izrada aparata za merenje ili za laboratorije.
		Pripremanje sirovina za izradu šešira.
		Pozlata u vatri.
		Upotreba pumpe sa živom za fabrikovanje električnih sijalica.
Zaraza od kožnog metilja.		Izrada kapisli sa živinim jedinjenjima.
		Rad sa zaraznim životinjama.
		Rad sa životinjskim otpatcima.
		Utovar, istovar ili transport robe.

Član 3

Zvanične ratifikacije ove Konvencije, pod uslovima predviđenim u XIII delu Versaljskog Ugovora i delovima ostalih ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju, biće dostavljene Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ih registrovati.

Član 4

Ova će Konvencija stupiti na snagu odmah, pošto ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane od strane Generalnog Sekretara.

Ona će obvezati samo Članove, čija je ratifikacija registrovana u Sekretarijatu.

Prema tome, ova će Konvencija stupiti na snagu za svakog Člana onog dana, kog njegova ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.

Član 5

Odmah, pošto ratifikacije dva Člana Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda notifikovaće ovu činjenicu svima Članovima Međunarodne Organizacije Rada. On će im notifikovati takođe registrovanje ratifikacija, koje će mu docnije biti dostavljene od sviju ostalih Članova Organizacije.

Član 6

Pod rezervom odredaba člana 4, svaki Član, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da primeni odredbe članova 1 i 2 najdalje 1-og januara 1927 i da preduzme mere koje će biti potrebne za primenu njezinih odredaba.

Član 7

Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada, koji ratifikuje ovu Konvenciju, obvezuje se da je primeni na svoje kolonije, posede i protektorate, prema odredbama člana 421 Versaljskog Ugovora i članova drugih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju.

Član 8

Svaki Član, koji ratifikuje ovu Konvenciju može je otkazati, po isteku jednog vremena od pet godina posle dana prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, jednim aktom, upućenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će on registrovati. Otkaz stupa na snagu samo na godinu dana posle njegova registrovanja u Sekretarijatu.

Član 9

Upravni Savet Međunarodnog Biro-a Rada biće dužan, bar jedanput svakih deset godina, podnositi Opštoj Konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije, i odlučiće da li ima mesta staviti na dnevni red Konferencije pitanje revizije ili izmene rečene Konvencije.

Član 10

Punovažni su francuski i engleski tekstovi ove Konvencije.

 

ČLAN 2

Ovaj Zakon stupa na snagu kad ga Kralj potpiše, a dobija obaveznu silu na dan objave u Službenim Novinama, pošto budu izvršene ratifikacije Konvencija u Sekretarijatu Društva Naroda.

Preporučujemo Našem Ministru Inostranih Dela da ovaj Zakon obnaroduje, svima Našim Ministrima da se o izvršenju njegovom staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.