UREDBAO RATIFIKACIJI KONVENCIJE IZMEĐU JUGOSLAVIJE I GRČKE O UZAJAMNIM PRAVNIM ODNOSIMA("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 7/60) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine Grčke o uzajamnim pravnim odnosima, sa razmenjenim pismima, potpisana 18 juna 1959 godine u Atini, koja u originalu na francuskom i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
KONVENCIJA
IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I KRALJEVINE GRČKE O UZAJAMNIM
PRAVNIM ODNOSIMA
Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlada Kraljevine Grčke, u cilju razvijanja uzajamnih pravnih odnosa, sporazumele su se u sledećem:
PRAVNA POMOĆ U GRAĐANSKIM STVARIMA
Državljani jedne Države ugovornice imaju na teritoriji druge Države ugovornice slobodan pristup sudovima i mogu se pred njima pojavljivati i koristiti se pravnom zaštitom u pogledu svoje ličnosti i imovine pod istim uslovima kao i sopstveni državljani.
1) Ako državljani jedne Države ugovornice, koji imaju prebivalište ili poslovno sedište u jednoj od Država ugovornica, istupaju kao tužioci ili umešači u postupku pred sudom druge Države ugovornice biće oslobođeni plaćanja cautio judicatum solvi i polaganja predujma sudskih troškova.
2) Predujam za troškove koje ima da snosi stranka može se zahtevati od državljana druge Države ugovornice pod istim uslovima i u istom obimu kao i od sopstvenih državljana.
3) Pravosnažne i izvršne odluke sudova jedne Države ugovornice, kojima su tužioci ili umešači državljani druge Države ugovornice osuđeni da nadoknade parnične troškove, postaće na zahtev izvršne na teritoriji druge Države ugovornice u pogledu tih troškova, nezavisno od izvršenja tih odluka u drugim pitanjima. Zahtev za naknadu parničnih troškova treba da podnose stranka kojoj su troškovi dosuđeni, bilo neposredno nadležnom sudu, bilo diplomatskim putem. Uz zahtev treba priložiti potvrdu da je odluka konačna i izvršna.
4) Odluke navedene u stavu 1 koje je doneo sud druge države postaće izvršne na isti način kao i sopstvene odluke, s tim da se stranke neće prethodno saslušavati.
Oslobođenje od plaćanja taksa i drugih troškova
Državljani jedne Države ugovornice uživaće, pred sudovima druge Države ugovornice, pod istim uslovima kao i sopstveni državljani, pravo da budu oslobođeni plaćanja taksa i troškova (besplatna sudska pomoć).
1) Uverenje potrebno za priznanje prava iz člana 3 ove konvencije izdavaće nadležni organ one Države ugovornice u kojoj molilac ima prebivalište.
2) Ako molilac nema prebivalište ni u jednoj od Država ugovornica, dovoljno je podneti uverenje diplomatskog ili konzularnog pretstavništva države čiji je on državljanin.
1) Državni organ nadležan za izdavanje uverenja navedenog u članu 4 stav 1 ove konvencije može tražiti od državnih organa druge Države ugovornice obaveštenja o prihodima i imovnom stanju molioca.
2) Sud koji odlučuje o molbi za priznanje prava iz člana 3 ove konvencije može, u granicama svojih ovlašćenja, proveriti podneta uverenja i obaveštenja i zatražiti dopunske podatke.
Odredbe o sudskoj pomoći u građanskim i trgovinskim stvarima
1) Države ugovornice obavezuju se da međusobno ukazuju sudsku pomoć u građanskim i trgovinskim parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva. Ovo važi i za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi.
2) U sledećim odredbama ovog dela konvencije pod sudovima treba podrazumevati i upravne organe ukoliko oni odlučuju o stvarima navedenim u stavu 1 ovog člana.
3) Sudska pomoć o kojoj je reč obuhvata a) dostavljanje sudskih i vansudskih akata, b) izvršenje zamolnica.
Zahtevi za sudsku pomoć podnose se preko ministarstva ili državnih sekretarijata za pravosuđe, koji opšte direktno međusobno u tu svrhu (što se tiče Jugoslavije državni sekretarijati za pravosudnu upravu narodnih republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore).
1) Zamolnice za pravnu pomoć i dostavljanje sastavljaju se na francuskom jeziku.
2) Isprave i druga pismena, koji se odnose na zamolnice iz prethodnog stava, sastavljaju se na jeziku države iz koje potiču, ali se uz njih mora obavezno priložiti prevod na francuskom jeziku. Prevod mora da bude služben ili overen od zakletog tumača.
Zamolnica treba da sadrži predmet na koji se odnosi, ime stranaka, njihovo zanimanje i mesto prebivališta. U njoj treba da se navedu okolnosti za koje treba provesti eventualni dokaz i, ako je potrebno, pitanja koja treba postaviti licu koje treba saslušati. Dostavnica treba da sadrži adresu primaoca i vrstu pismena koje treba dostaviti.
1) Zamolnice i pismena koje dostavljaju sudovi i drugi organi Država ugovornica moraju biti snabdeveni pečatom suda ili organa od kojeg potiču. Nije potrebno da budu overeni.
2) Zamolnice će se sastavljati u obliku koji je, eventualno, propisalo zakonodavstvo Države ugovornice od koje zamolnice potiču.
Izvršenje zamolnice vršiće se po zakonu zamoljene države. Međutim, na zahtev suda od kojeg potiče zamolnica ona će se moći izvršiti u nekoj naročitoj formi, pod uslovom da se odredbe o javnom poretku zamoljene države tome ne protive.
1) Zamolnicu dostavlja ministarstvo ili državni sekretarijat za pravosuđe zamoljene države nadležnom sudu. Ako se sud oglasi nenadležnim, on po službenoj dužnosti dostavlja zamolnicu nadležnom sudu.
2) Izvršenje zamolnice može se odbiti samo ako zamoljena država smatra da se izvršenjem zamolnice ugrožavaju njena suverena prava ili njena sigurnost, ili da je izvršenje u protivnosti sa njenim javnim poretkom.
1) Sudovi kojima su upućene zamolnice izvršiće ih što je moguće pre i primeniti po potrebi ista prinudna sredstva kao i prilikom izvršenja zamolnica između domaćih sudova. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka.
2) Sud od kojeg potiče zamolnica biće na svoj zahtev blagovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje kako bi eventualno zainteresovana stranka mogla tome da prisustvuje. Sudovi će vršiti ovo obaveštenje preko pošte.
1) Pismena kojima se konstatuje izvršenje zamolnice i dostavnice dostaviće se državi koja je postavila zahtev na način predviđen u članu 7.
2) U svim slučajevima u kojima zamolnica ili dostavnica nisu izvršene sud od kojeg oni potiču biće o tome odmah obavešten uz navođenje razloga.
1) Pismena koja treba dostaviti moraju se sastaviti na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na francuskom jeziku. Prevod treba da bude služben ili overen od strane zakletog tumača jedne od Država ugovornica ili nekog drugog lica koje na to ima zakonsko pravo. Overa potpisa prevodioca nije potrebna.
2) Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na francuskom jeziku, zamoljeni sud će samo izvršiti dostavu pismena primaocu, ako je ovaj voljan da ga primi.
1) Dostava će se vršiti shodno zakouima zamoljene države. Na zahtev države molioca dostava se može vršiti na poseban način, ako to nije protivno njenom zakonodavstvu.
2) Dostavljanje se dokazuje ili dostavnicom na kojoj treba da bude datum, potpisi dostavljača i lica kome je pismeno uručeno, kao i pečat suda, ili uverenjem zamoljenog suda iz kojega se vidi da je dostavljanje izvršeno, kao i način i vreme dostavljanja. Ako se pismena koja treba uručiti dostavljaju u dva primerka, dostavljanje se potvrđuje na drugom primerku.
Obe Države ugovornice zadržavaju pravo da uručuju pismena svojim državljanima, koji se nalaze na teritoriji druge države, preko svojih diplomatskih ili konzularnih pretstavništava. Pri ovom načinu uručenja ne smeju se upotrebljivati prinudne mere.
1) Nikakve takse niti troškovi za dostavljanje pismena ili izvršenje zamolnica neće se tražiti od države od koje potiče zamolnica ili zahtev za dostavljanjem. Od toga će se izuzeti naknade veštacima.
2) Veštačenje se može učiniti zavisnim od polaganja predujma kod zamoljenog suda samo ako naknadu veštaku treba da snosi jedna od stranaka.
Starateljstvo (tutela i kuratela)
Starateljstvo (tutela i kuratela) spada u nadležnost organa Države ugovornice čiji je državljanin poslovno nesposobno lice, ukoliko ovaj ugovor ne predviđa što drugo.
1) Ako je na teritoriji jedne Države ugovornice apsolutno potrebno da starateljski organ preduzme mere u interesu državljana druge Države ugovornice koji ima prebivalište, boravište ili imovinu na teritoriji države gde je potrebno takve mere preduzeti, nadležni organ te države će obavestiti odmah o tome diplomatsko ili konzularno pretstavništvo Države ugovornice čiji je državljanin to lice.
2) Ako je u pitanju slučaj koji ne trpi odlaganje, organ druge Države ugovornice može jednovremeno sa obaveštenjem diplomatskog ili konzularnog pretstavništva, da sam preduzme neophodne privremene mere. Ove mere će se primenjivati dok nadležni organ Države ugovornice čiji je državljanin poslovno nesposobno lice ne donese potrebnu odluku o kojoj će obavestiti teritorijalni organ koji je odredio privremene mere.
Poslovna sposobnost lica određuje se po zakonodavstvu Države ugovornice čiji su oni državljani.
Utvrđivanje i osporavanje očinstva
1) Utvrđivanje očinstva i pravni odnosi između deteta rođenog van braka i muškarca za koga se pretpostavlja da je njegov otac, rešavaju se po zakonodavstvu Države ugovornice čiji je državljanin bilo dete prilikom rođenja.
2) Osporavanje očinstva rešava se po zakonodavstvu Države ugovornice čiji je državljanin bilo dete prilikom rođenja.
U sporovima za utvrđivanje ili osporavanje očinstva (član 22) nadležan je sud one Države ugovornice čiji je državljanin bilo dete prilikom rođenja ili sud Države ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi prebivalište deteta u vreme pokretanja spora. Ovim se ne isključuje nadležnost suda prema prebivalištu oca u slučaju da je dete tužilac.
1) Ako je usvojilac državljanin jedne Države ugovornice a usvojenik državljanin druge Države ugovornice, za usvojenje i raskidanje usvojenja potrebno je da su ispunjeni materijalni uslovi predviđeni nacionalnim zakonom kako usvojioca tako i usvojenika.
2) Postupak za usvojenje i raskidanje usvojenja spadaju u nadležnost organa Države ugovornice čiji su državljani usvojenici.
1) Proglašenje nestanka i smrti spada u nadležnost suda Države ugovornice čiji je državljanin bilo lice prilikom nestanka.
2) Sud jedne Države ugovornice može proglasiti nestalim ili umrlim državljanina druge Države ugovornice:
a) na zahtev lica koje želi da ostvari nasledna prava ili prava koja proizlaze iz imovinskih odnosa među bračnim drugovima u odnosu na nepokretno imanje nestalog, koje se nalazi na teritoriji te Države ugovornice; ili
b) na zahtev jednog od bračnih drugova u odnosu na postojanje braka, ako je bračni drug u momentu podnošenja zahteva imao prebivalište na teritoriji te Države ugovornice, a poslednje zajedničko prebivalište bračnih drugova je bilo na teritoriji iste države.
3) Proglašenje nestanka ili smrti, shodno stavu 2 ovog člana, može se vršiti samo pod uslovima predviđenim u nacionalnom zakonu nestalog lica.
Razmena isprava o ličnom stanju
1) Svaka Država ugovornica dostavljaće drugoj Državi ugovornici, bez taksa i troškova, izvode iz matičnih knjiga koji se odnose na državljane te države kao i kasnije izjave u vezi s tim. Isprave će se dostavljati diplomatskom ili konzularnom pretstavništvu.
2) Izvodi iz matičnih knjiga iz prethodnog stava dostavljaće se odmah na kraju svakog tromesečja.
Dostavljanje isprava o ličnom stanju
1) Obe Države ugovornice obavezuju se da će jedna drugoj dostavljati sve izvode o ličnom stanju, bez taksa i troškova, ako se to traži u javnom interesu.
2) Ovakve molbe upućuju se diplomatskim ili konzularnim putem.
3) Zahtev za izdavanje isprava o ličnom stanju kao ni samo izdavanje takvih izvoda ne prejudicira pitanje državljanstva.
Pod ispravama o ličnom stanju u smislu čl. 26 i 27 podrazumevaju se izvodi iz matičnih knjiga rođenih, izvodi iz matičnih knjiga venčanih i izvodi iz matičnih knjiga umrlih.
1) Javne isprave koje su sastavili ili izdali sudski organi u jednoj Državi ugovornici, ako su snabdevene službenim pečatom, nije potrebno overavati radi upotrebe pred sudovima i drugim državnim organima druge Države ugovornice. Isto tako biće oslobođene legalizacije isprave koje su izdale vlasti ili administrativni organi, ukoliko su overeni:
a) u Kraljevini Grčkoj - od centralnih organa i od svih generalnih guvernorata,
b) u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji - od saveznih organa i organa narodnih republika.
2) Gornje se primenjuje isto tako na kopije javnih isprava koje su overile sudske ili administrativne vlasti.
Za privatne isprave koje je overio sud ili drugi nadležni organ jedne Države ugovornice nije potrebna overa za njihovu upotrebu pred sudovima i drugim organima druge Države ugovornice.
Obaveštavanje o pravnim propisima
Državni sekretarijat za inostrane poslove Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Grčke davaće jedan drugome, na zahtev, tekst propisa koji su na snazi na području njihove države, a po potrebi, i obaveštenja o određenim pravnim pitanjima.
PRAVNA POMOĆ U KRIVlČNIM STVARIMA
Države ugovornice obavezuju se da će u krivičnim stvarima međusobno ukazivati pravnu pomoć.
Pravna pomoć se neće ukazivati ako delo, koje je predmet krivičnog postupka, prema zakonima zamoljene države nije sudski kažnjivo ili ako ono pretstavlja političko, čisto vojno ili fiskalno krivično delo.
Pravna pomoć može se odbiti:
1) ako zamoljena država smatra da se ukazivanjem pravne pomoći ugrožavaju njena suverena prava ili njen integritet, ili ako je udovoljenje zamolnici u protivnosti sa njenim javnim poretkom;
2) ako je okrivljeni državljanin zamoljene države i ne nalazi se na teritoriji države od koje potiče zamolnica.
Pravna pomoć u krivičnim stvarima obuhvata:
a) dostavljanje akata krivičnog postupka licima koja se nalaze na teritoriji Država ugovornica i
b) zamolnice koje se odnose na izvršenje akata prethodne istrage i akata izviđanja, kao što su ispitivanje okrivljenog, saslušavanje svedoka i veštaka, sudski uviđaj, pretres, oduzimanje predmeta i predavanja akata i predmeta koji se odnose na određeni krivični postupak. Međutim, ovi akti i predmeti predavaće se samo ako se nalaze na čuvanju kod organa zamoljene države i ako se tome ne protive posebni razlozi; njih treba vratiti što je moguće pre.
1) Ako neko lice, ma čijeg državljanstva ono bilo, primi na teritoriji jedne Države ugovornice poziv u nekoj krivičnoj ili građanskoj stvari i dobrovoljno se pojavi pred sudom druge Države ugovornice kao svedok ili veštak, ne sme se tamo goniti ili lišiti slobode zbog ranijih krivičnih dela ili osuda, ili kao saokrivljeni u krivičnom delu koje je predmet postupka u kojem se to lice saslušava kao svedok ili veštak. Sa krivičnim delima i osudama izjednačuju se kažnjive radnje i rešenja o kažnjavanju zbog kojih vode postupak upravni organi odnosno koje su ovi doneli.
2) Međutim, lice navedeno u stavu 1 ovog člana gubi ovo pravo ako ne napusti teritoriju države pred čijim se sudom pojavilo u roku od pet dana pošto mu je sud saopštio da je slobodno i ako je pri tome imalo stvarne mogućnosti da napusti teritoriju te države u tom roku.
3) U zamolnici treba navesti iznos koji pokriva troškove putovanja i boravka. Država od koje potiče zamolnica daće pozvanom licu, na njegovo traženje, predujam za pokriće troškova putovanja i boravka.
4) Svedoci imaju pravo na naknadu za izgubljenu zaradu, a veštaci pored toga i pravo na naknadu za veštačenje.
1) Kad je neophodno potrebno da sud jedne Države ugovornice neposredno sasluša kao veštaka ili svedoka lice koje je lišeno slobode na teritoriji druge Države ugovornice može se za njegovu privremenu predaju zamoliti Državni sekretarijat za inostrane poslove Federativne Narodne Republike Jugoslavije odnosno Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Grčke.
2) Ovoj molbi udovoljiće se ako takvo lice na to pristaje i ako se tome ne protive posebni razlozi. Takvo lice treba da bude vraćeno što je moguće pre. Pri tome će se primeniti odredba člana 36 stav 1 ove konvencije.
3) Pod uslovima iz člana 36 stav 1 i prethodnih stavova ovog člana može se dozvoliti i tranzit lica pritvorenog u trećoj državi preko teritorije jedne Države ugovornice radi saslušanja u drugoj Državi ugovornice.
1) Na zahtev jedne Države ugovornice druga Država ugovornica će i u slučajevima kada nije dopušteno izdavanje vratiti stvari koje su u izvršenju krivičnog dela sa teritorije države koja zahtev postavlja odnete od izvršioca na teritoriji zamoljene države, ili stvari koje je izvršilac dobio u zamenu za pomenute stvari. Ako se pojavi spor oko držanja rešavaju sudovi države u kojoj se stvari nalaze.
2) Zamoljena država može privremeno zadržati stvari iz prethodnog stava, ako je to neophodno u krivičnom postupku koji se vodi na njenoj teritoriji.
Na dostavljanje akata i zamolnica u krivičnim stvarima primenjuju se odredbe čl. 7-12, 13 stav 1 i 14-17 ove konvencije.
1) Države ugovornice dostavljaće uzajamno diplomatskim putem svakog tromesečja prepise kaznenih listova o pravosnažnim presudama koje se odnose na državljane druge Države ugovornice.
2) Isto tako, Države ugovornice dostavljaće uzajamno i docnije odluke koje se odnose na takve presude i unose se u kazneni registar.
3) Osim toga, Države ugovornice dostavljaće uzajamno po molbi u pojedinačnim slučajevima izvode iz presuda navedenih u stavu 1 ovog člana.
Države ugovornice davaće uzajamno po molbi diplomatskim putem obaveštenja o upisima u kazneni registar:
a) koja se odnose na državljane države koja moli takva obaveštenja;
b) koja se odnose na druga lica ako se protiv ovih u državi koja traži obaveštenja vodi krivični postupak, a ta lica se nalaze u toj državi. Zamoljena država može odbiti davanje obaveštenja ako je lice za koje se traži obaveštenje njen državljanin.
1) Države ugovornice se obavezuju da će se uzajamno obaveštavati o krivičnim delima izvršenim na teritoriji jedne od njih od strane državljana druge države, a koji su po izvršenom delu prebegli na teritoriju svoje države.
2) Zajedno sa obaveštenjem iz prethodnog stava predavaće se i kopije, fotokopije i fotografije svih poznatih dokaznih sredstava kao i opis dokaznih isprava i eventualni izveštaj o autopsiji.
1) Troškove prouzrokovane izvršenjem dostavljanja i ukazivanjem pravne pomoći u krivičnim stvarima kao i davanjem obaveštenja snosiće ona Država ugovornica na čijoj su teritoriji nastali.
2) Međutim, troškove koji su nastali iz izvršenja zamolnice za sprovođenje dokaza veštačenjem ili za upućivanje lica koje je lišeno slobode na teritoriji zamoljene države, naknadiće država od koje potiče zamolnica.
Izdavanje i tranzitiranje okrivljenih i osuđenih lica
Uslovi za izdavanje
Države ugovornice obavezuju se da će, pod uslovima iz ove konvencije, uzajamno izdavati lica protiv kojih se vodi krivični postupak ili protiv kojih je pravosnažno izrečena kazna u državi koja postavlja zahtev za izdavanje.
1) Zamoljena država odobriće izdavanje lica protiv koga se u državi koja postavlja zahtev za izdavanje vodi krivični postupak za zločin ili krivično delo koje je kažnjivo prema krivičnim zakonima obe Države ugovornice i ako zakon obe strane dozvoljava izricanje kazne lišenja slobode u trajanju od dve godine ili teže kazne.
2) Za dokaz osnovanosti zahteva za izdavanje u slučajevima predviđenim stavom 1 dovoljan je akt nadležnog organa države koja postavlja zahtev za krivično gonjenje, pritvor, istražni zatvor, izvođenje okrivljenog ili optuženog pred krivični sud ili svaki drugi akt istog dejstva. U takvom aktu treba da su označeni opis dela zbog koga se izdavanje traži, tekst krivičnog zakona države koja postavlja zahtev, a koji se primenjuje na delo i utvrđuje kaznu koju on povlači, vreme i mesto izvršenja dela i pravna kvalifikacija.
U slučaju kad zakoni jedne države predviđaju smrtnu kaznu za delo koji po zakonima druge države povlači samo kaznu lišenja slobode, izdavanje se može odobriti samo ako se vlasti države koja postavlja zahtev obavežu formalnom izjavom da se u slučaju o kome se radi smrtna kazna neće izvršiti.
1) Pod uslovima iz stava 1 člana 45 ove konvencije zamoljena država će takođe odobriti izdavanje lica koje je pravosnažnom sudskom presudom osuđeno na kaznu lišenja slobode najmanje 6 meseci ili na težu kaznu.
2) Pravosnažne sudske odluke su dokaz o osnovanosti zahteva za izdavanje, bilo da su izrečene u prisustvu ili otsustvu lica na koje se odnose. Ako je pravosnažna odluka izrečena u otsustvu, Države ugovornice se saglašavaju da takvu odluku neće izvršavati prema izdatom licu, nego će ponoviti postupak i izdatom licu suditi u njegovom prisustvu.
Zamoljena država može odbiti zahtev za izdavanje:
a) ako je krivično delo zbog koga se traži izdavanje izvršeno na njenoj teritoriji;
b) ako se izdavanje traži zbog krivičnog dela izvršenog na teritoriji treće države, a delo je već presuđeno u trećoj državi;
c) ako je delo počinjeno van teritorije države koja traži izdavanje lica koje je stranac prema toj državi, a zakonodavstvo zamoljene države ne odobrava gonjenje istih dela učinjenih van njene teritorije.
Zahtev za izdavanje odbiće se u sledećim slučajevima:
a) ako je lice čije se izdavanje traži državljanin zamoljene države;
b) ako je protiv lica čije se izdavanje traži za isto delo izrečena pravosnažna presuda od suda zamoljene države. Međutim, izdavanje će se odobriti ako se po zakonu zamoljene države stiču uslovi za ponavljanje postupka za to delo;
c) ako je po zakonu bilo koje Države ugovornice nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, i to pre nego što je postavljen zahtev za izdavanje i uopšte svaki put kad javna tužba države koja traži izručenje bude ugašena;
d) ako nije stavljen predlog odnosno podignuta tužba za krivično gonjenje, u slučajevima kada je po zakonu države koja postavlja zahtev za izdavanje ili države gde je delo izvršeno, pokretanje krivičnog postupka uslovljeno stavljanjem predloga odnosno podnošenjem tužbe.
Izdavanje se neće odobriti za političke zločine ili krivična dela.
Izdavanje se neće takođe odobriti za čisto vojna krivična dela, za štamparske krivice i za prestupe finansiske prirode.
Postupak za izdavanje
1) Zahtev za izdavanje podnosi se uvek diplomatskim putem. Na isti način Države ugovornice dostavljaće uzajamno sva obaveštenja i odluke donete u vezi sa izdavanjem.
2) Uz zahtev za izdavanje, pored dokaza iz člana 45 stav 2 i člana 47 stav 2 ove konvencije, treba priložiti;
a) dokaze ili podatke o državljanstvu traženog lica;
b) podatke i sredstva za utvrđivanje identiteta traženog lica, a po mogućnosti i druge podatke za njegov brzi pronalazak, ako ono već nije identifikovano u zamoljenoj državi;
c) tekst krivičnog zakona koji se odnosi na krivično delo zbog koga se izdavanje traži kako države koja postavlja zahtev za izdavanje tako i države u kojoj je delo izvršeno.
3) Ako se traži izdavanje po članu 47 ove konvencije mora se priložiti i dokaz da je presuda pravosnažna.
4) Zahtev i svi prilozi moraju biti prevedeni na službeni jezik zamoljene države. Svi prilozi se dostavljaju u originalu ili u overenom prepisu.
5) Valjanost forme svih priloga ceni se po zakonu države koja postavlja zahtev.
1) Ako su ispunjeni uslovi za izdavanje prema ovoj konvenciji zamoljena država je obavezna da odmah po prijemu zahteva za izdavanje preduzme mere za pronalazak traženog lica i za izvršenje zahteva, a ako je potrebno narediće se i njegovo pritvaranje, čim to lice bude pronađeno.
2) Ako se iz dokumenata priloženih uz zahtev za izdavanje ne može pouzdano utvrditi da su ispunjeni svi uslovi potrebni za odobrenje izdavanja, zamoljena država zatražiće od države koja zahtev postavlja da joj u utvrđenom roku dostavi dopunske podatke i obaveštenja. Ovaj se rok može produžiti na traženje države koja zahtev postavlja.
3) Ako u određenom roku ne bude postupljeno po traženju zamoljene države, postupak za izdavanje će se obustaviti, a traženo lice biće oslobođeno. Ovo ne sprečava da se postupak za izdavanje nastavi, kad se naknadno udovolji traženju zamoljene države.
1) Na neposredni zahtev nadležnog suda ili organa gonjenja jedne Države ugovornice koji je upućen pismeno ili telegrafski, zamoljena država će, saglasno svom zakonodavstvu, preduzeti privremeno protiv lica čije se izdavanje traži mere obezbeđenja, uključujući i pritvaranje, ako se u tom zahtevu označi postojanje jednog od dokumenata iz člana 45 stav 2 i člana 47 stav 2 ove konvencije, kao i organ od koga taj dokumenat potiče i broj i datum tog dokumenta.
2) Postupak po stavu 1 ovog člana obustavlja se ako u roku koji odredi nadležni organ zamoljene države ne bude dostavljen zahtev za izdavanje. Na obrazloženi zahtev države od koje potiče zahtev za izdavanje, ovaj se rok može produžiti.
3) Zahtev iz stava 1 ovog člana treba da bude potvrđen diplomatskim putem.
4) Država koja postavlja zahtev za izdavanje biće bez odlaganja obaveštena o privremenom pritvaranju ili o drugim privremenim merama obezbeđenja odnosno o razlozima zbog kojih se njen zahtev nije mogao izvršiti.
5) Nadležni organi Država ugovornica mogu i bez zahteva iz stava 1 ovog člana pritvoriti lice koje se nalazi na njihovoj teritoriji, ako doznaju da je ono na teritoriji druge Države ugovornice izvršilo krivično delo za koje se po ovoj konvenciji dopušta izdavanje. Druga Država ugovornica biće o tome bez odlaganja obaveštena.
1) Potpuno ili delimično odbijanje zahteva za izdavanje ili odlaganje njegovog izvršenja treba obrazložiti.
2) Izveštavajući državu koja je postavila zahtev za izdavanje o odobrenom izdavanju, zamoljena država će jednovremeno saopštiti vreme i mesto na granici gde će se izvršiti predaja.
Država koja je postavila zahtev za izdavanje, sem u slučaju više sile, obavezna je da na određenom mestu izdato lice preuzme najdalje u roku od tri dana od dana određenog za predavanje; u protivnom odnosno lice će biti oslobođeno.
1) Zamoljena država će doneti odluku po zahtevu za izdavanje i u slučaju ako se protiv lica čije se izdavanje traži u zamoljenoj državi vodi krivični postupak ili je ono osuđeno zbog nekog drugog krivičnog dela; ako zahtev bude uvažen predaja će se odložiti dok takvo lice izdrži kaznu ili postupak bude na drugi način obustavljen.
2) I u slučaju iz stava 1 ovog člana može se traženo lice privremeno predati državi koja zahteva izdavanje radi sprovođenja istrage, ali će ta država vratiti izdato lice zamoljenoj državi najdocnije kad bude donesena sudska presuda u predmetu zbog koga je privremeno izdato, a u svakom slučaju najdalje tri meseca od dana predaja.
Ako izdavanje jednog lica traži više država zbog istog ili raznih krivičnih dela, zamoljena država rešava prema okolnostima datog slučaja kome će zahtevu udovoljiti.
1) Izdato lice ne može se krivično goniti niti se može osuditi zbog krivičnog dela učinjenog pre izdavanja, ako ono nije bilo osnov za izdavanje, niti se ono može za takvo delo izdati trećoj državi radi suđenja ili izvršenja kazne, ako se za ovo ne dobije naknadni pristanak Države ugovornice koja je odobrila izdavanje. Pristanak će se tražiti prema propisanom obrascu za traženje izdavanja, prilažući dokazna dokumenta navedena u članu 45.
2) Pristanak se neće tražiti ako predato lice ne napusti teritoriju države kojoj je bilo predato po isteku mesec dana okončanja krivičnog postupka, a ako je osuđeno - po isteku mesec dana od dana izdržane ili oproštene kazne ili ako se to lice ponovo vrati na teritoriju te države. U ovaj rok se ne uračunava vreme u kome odnosno lice bez svoje krivice nije moglo napustiti teritoriju te države.
Država koja je postavila zahtev za izdavanje obavestiće zamoljenu državu o rezultatu krivičnog postupka protiv predatog lica. Ako je protiv toga lica doneta presuda, dostaviće se prepis te presude po njenoj pravosnažnosti.
1) Države ugovornice su obavezne da, bez posebnog zahteva, u postupku za izdavanje uzajamno dostavljaju:
a) predmete koji mogu poslužiti kao dokaz protiv lica čije je izdavanje traženo. Zamoljena država može privremeno zadržati te stvari ako je to neophodno za vođenje drugog krivičnog postupka;
b) sve predmete nađene u posedu traženog lica ili kod trećih lica, koje su on ili njegov saučesnik pribavili krivičnim delom zbog koga se izdavanje traži, ili koji pretstavljaju protivvrednost primljenu za predmete pribavljene tim krivičnim delom ili nagradu za njegovo izvršenje. Ako se pojavi spor oko savesnosti držanja rešavaju sudovi zemlje u kojoj se stvari nalaze.
2) Ovi predmeti će se dostaviti državi koja je zahtev za izdavanje postavila prilikom predaje izdatog lica, a ako to nije moguće, onda naknadno. Ovako će se postupiti i u slučajevima gde do izdavanja nije došlo usled smrti ili bekstva traženog lica.
3) Prava trećih lica na ovakve predmete ostaju nepovređena. Po okončanju krivičnog postupka ovi će se predmeti vratiti bez naknade licu kome pripadaju. Ako se ne može ustanoviti lice kome oni pripadaju predmet će se bez naknade vratiti zamoljenoj državi.
Ako predato lice izbegne krivični postupak i ponovo se vrati na teritoriju zamoljene države biće na ponovni zahtev izdato bez ikakvih formalnosti.
1) Države ugovornice su dužne da po zahtevu dopuste tranzit preko svoje teritorije lica izdatog od treće države drugoj Državi ugovornice. Država nije dužna da odobri tranzit lica za koje ne postoje uslovi za izdavanje po ovoj konvencije.
2) Zahtev za odobrenje tranzita upućuje se na isti način kao i zahtev za izdavanje.
3) Zamoljena država odobriće tranzit na način koji je za nju najpovoljniji.
Troškove skopčane sa izdavanjem snosi država na čijoj teritoriji su nastali. Troškove tranzita snosi država od koje potiče zahtev za tranzit.
Države ugovornice se obavezuju da neće davati državljanstvo licima čije se izdavanje traži, sem u slučaju da takvo lice dobije otpust iz dotadašnjeg državljanstva, odnosno da će sačekati sa odlučivanjem po molbi za davanje državljanstva do odluke po zahtevu za izdavanje, naročito ako država koja postavlja zahtev za izdavanje ukaže da je državljanstvo traženo radi izbegavanja izdavanja.
ZAVRŠNE ODREDBE
Sva sporna pitanja u primeni ove konvencije rešavaće Države ugovornice diplomatskim putem.
Ova konvencija biće ratifikovana, a ratifikacioni instrumenti razmeniće se u Beogradu.
1) Ova konvencija stupa na snagu trideset dana od dana razmene ratifikacionih instrumenata.
2) Ova konvencija zaključuje se na neodređeno vreme a njena važnost prestaje po isteku jedne godine od dana kada je jedna od Država ugovornica otkaže.
Sačinjeno u Atini, 18. juna 1959. godine u dva originalna primerka na francuskom jeziku.
|
Za Vladu |
|
|
|
Federativne Narodne |
|
Za Vladu |
|
Republike Jugoslavije, |
|
Kraljevine Grčke, |
|
Koča Popović, s. r. |
|
Tossizza Averof, s. r. |
Atina, 18. juna 1959. godine
Gospodine Državni sekretaru,
Pozivajući se na Konvenciju o međusobnim pravnim odnosima između Kraljevine Grčke i Federativne Narodne Republike Jugoslavije koju smo danas potpisali, čast mi je da Vašoj Ekselenciji saopštim sledeće:
1) Prema grčkom zakonodavstvu izdavanje nekog lica se ne može odobriti ako su za gonjenje prekršaja koje je to lice počinilo nadležni grčki sudovi. Ova činjenica treba da bude uzeta u obzir prilikom primene člana 48 konvencije.
2) Odredba člana 49, stav b) konvencije se ne može primenjivati u slučajevima kad su grčki sudovi nadležni za obnavljanje postupka u vezi sa prekršajem zbog koga je traženo izdavanje.
3) Pod "politički zločini i krivična dela" o kojima je reč u članu 50, treba takođe podrazumevati i dela koja su u vezi sa sličnim prekršajima.
Činilo mi se potrebnim da Vašoj Ekselenciji dam ova objašnjenja o gore navedenim odredbama da bi se izbegle sumnje koje bi mogle nastati tokom primene konvencije.
Izvoliti primiti, Gospodine Državni sekretaru, uverenje o mom vrlo dubokom poštovanju.
Tossizza Averof, s. r.
Njegova Ekselencija
Gospodin Koča Popović,
Državni sekretar za inostrane poslove
Federativne Narodne Republike Jugoslavije
Atina
Atina, 18 juna 1959 godine
Gospodine Ministre,
Čast mi je potvrditi prijem pisma Vaše Ekselencije od danas koje glasi:
"Pozivajući se na Konvenciju o međusobnim pravnim odnosima između Kraljevine Grčke i Federativne Narodne Republike Jugoslavije koju smo danas potpisali, čast mi je da Vašoj Ekselenciji saopštim sledeće:
1) Prema grčkom zakonodavstvu izdavanje nekog lica se ne može odobriti ako su za gonjenje prekršaja koje je to lice počinilo nadležni grčki sudovi. Ova činjenica treba da bude uzeta u obzir prilikom primene člana 48 konvencije.
2) Odredba člana 49, stav b) konvencije se ne može primenjivati u slučajevima kad su grčki sudovi nadležni za obnavljanje postupaka u vezi sa prekršajem zbog koga je traženo izdavanje.
3) Pod "politički zločini i krivična dela" o kojima je reč u članu 50, treba takođe podrazumevati i dela koja su u vezi sa sličnim prekršajima.
Činilo mi se potrebnim da Vašoj Ekselenciji dam ova objašnjenja o gore navedenim odredbama da bi se izbegle sumnje koje bi mogle nastati tokom primene konvencije."
Uzimajući na znanje gornje, molim Vas, Gospodine Ministre, da primiti uverenje o mom vrlo dubokom poštovanju.
Koča Popović, s. r.
Njegova Ekselencija
Gospodin Evangelos Averof,
Ministar inostranih poslova
Kraljevine Grčke
Atina
Br. 92996
Državni sekretarijat za inostrane poslove izražava svoje poštovanje Ambasadi Kraljevine Grčke i u vezi sa Konvencijom o međusobnim pravnim odnosima između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine Grčke, potpisane 18 juna 1959 godine, ima čast zamoliti Ambasadu da potvrdi da će se rezerva koju je stavila Grčka vlada u pismu priloženom konvenciji u pogledu primene članova 48, 49 stav b) i 50 konvencije, primenjivati obostrano, s obzirom na to da i jugoslovenski propisi predviđaju ista ograničenja u pogledu primene pomenutih članova.
Državni sekretarijat za inostrane poslove koristi ovu priliku da Ambasadi Kraljevine Grčke ponovi izraze svog dubokog poštovanja.
Beograd, 10 novembra 1959 godine.
Ambasadi Kraljevine Grčke
Beograd
AMBASADA KRALJEVINE GRČKE
Br. 460
Ambasada Kraljevine Grčke izražava svoje poštovanje Državnom sekretarijatu za inostrane poslove i u vezi s njegovom notom br. 92996 od 10 novembra 1959, prema kojoj će se rezerva koju je stavila Grčka vlada u pismu priloženom konvenciji o primeni članova 48, 49 stav b) i 50, primenjivati obostrano, s obzirom na to da i jugoslovenski propisi predviđaju ista ograničenja u pogledu primene gore navedenih članova, ima čast obavestiti ga da Grčka vlada prihvata rezervu Jugoslovenske vlade izloženu u njenoj gorepomenutoj noti.
Ambasada Kraljevine Grčke koristi ovu priliku da Državnom sekretarijatu za inostrane poslove ponovi izraze svog dubokog poštovanja.
Beograd, 1 marta 1960 godine.
Sekretarijatu inostranih poslova
Beograd
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu FNRJ".