STATUTKOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI("Sl. glasnik RS", br. 102/2003 i 42/2005) |
Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (u daljem tekstu: Zakon), obrazovana je Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija), koja u skladu sa Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 1/2003) postaje organizacija države članice Republike Srbije.
Komisija ima svojstvo pravnog lica i obavlja regulatornu i nadzornu funkciju na tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u Republici Srbiji.
Komisija obavlja poslove utvrđene Zakonom i drugim propisima kojima se reguliše tržište hartija od vrednosti i ovim statutom.
Svoje poslove Komisija obavlja u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i principima međunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti - IOSCO.
Komisija kao stalni član IOSCO prihvatila je pravno važenje sledećih osnovnih principa IOSCO:
1. Odgovornosti Komisije kao regulatornog organa treba da budu jasno i objektivno iznesene.
2. Regulatorni organ - Komisija treba da bude u operativnom smislu samostalna i odgovorno da vrši svoje funkcije i ovlašćenja.
3. Regulatorni organ - Komisija treba da ima adekvatna ovlašćenja, sopstvena sredstva i da bude sposobna za obavljanje svojih funkcija i sprovođenje ovlašćenja.
4. Regulatorni organ - Komisija treba da usvoji jasne i konzistentne regulatorne procese.
5. Zaposleni u regulatornom organu - Komisiji treba da se pridržavaju najviših profesionalnih standarda uključujući i odgovarajuće standarde poverljivosti.
U obavljanju poslova Komisija je samostalna i nezavisna i za svoj rad odgovara Skupštini Republike Srbije.
Sedište Komisije je u Beogradu, Omladinskih brigada br. 1.
Komisija može doneti odluku o promeni adrese sedišta.
Komisija ima pečat okruglog oblika, na kome je u krugu ispisan sadržaj pečata ćiriličnim pismom koji glasi: "Republika Srbija, Komisija za hartije od vrednosti Beograd", u koncentričnim krugovima, sa grbom Republike Srbije u sredini i ispod grba redni broj pečata.
Komisija ima štambilj četvrtastog oblika koji sadrži tekst: "Komisija za hartije od vrednosti, Beograd" i prostor za upisivanje delovodnog broja i datuma prijema pismena.
Komisija ima pečat za suvi otisak, koji sadrži istovetan tekst kao i pečat.
Način upotrebe, broj pečata i štambilja, rukovanje njima i druga pitanja u vezi sa pečatom, štambiljom i žigom uređuje se aktom predsednika Komisije.
Komisija ima memorandum. Memorandum je kružnog oblika sa dva koncentrična kruga veličine 30 mm i 25 mm. U prvom krugu, koji je plave boje, nalazi se grb Republike Srbije. U drugom krugu, koji je zlatno-žute boje, nalazi se tekst ispisan ćirilicom (plave boje): "KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI, REPUBLIKA SRBIJA" sa dve tačke ispred i iza naziva Komisije.
Komisija ima bedž. Bedž je izrađen u obliku stilizovanog pravougaonog štita bele ili žute boje. Dimenzija štita je 63 mm x 53 mm. U centru štita, a prema vrhu, na plavo emajliranom polju se nalazi grb Republike Srbije žuto bele boje veličine 48 mm x 27 mm. Ispod štita na 8 mm se nalazi pravougaona žuta ili bela traka sa stepenastom - zupčastom spoljnom ivicom veličine 31 mm x 13 mm. U sredini trake je emajlirano plavo polje veličine 26 mm x 8 mm u kome se nalazi trocifren metalni broj polirane površine, bele ili žute boje visine 7 mm. Na štitu bele boje nalaze se, sa leve i desne strane, dva stuba - trake. Na njihovom vrhu se nalazi kružno ispupčeno polje sa ugraviranim floralnim motivom u centru. Sa obe strane stubova, prema spolja, a po obodu se nalazi stepenasta - zupčasta ivica. Trake na stubovima su graverski obrađene sa minijaturnim floralnim elementima i odgovarajućom minijaturnom faktografijom, baza levog i desnog stuba pokrivena je blago ispupčenom lentom koja se vijori. Na lenti se nalazi ugravirani tekst "KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI" u "san serifnim" ćiriličkim slovima, ispunjeni plavom emajl bojom. Lentu sa tekstom oivičavaju dva gravirana kanala u gornjem i donjem delu, duž cele trake. Lenta je polirana, presavijena u središnjem delu u kome se nalazi tekst "HARTIJE", sa blago izdignutim i podavijenim krajevima prema spolja, na kojima sa leve strane stoji natpis "KOMISIJA ZA", a sa desne "OD VREDNOSTI". Lenta je širine 7 mm. Na štitu između dva stuba se nalazi polje emajlirano plavom bojom veličine 52 mm x 32 mm sa grbom Republike Srbije. Grb je urađen kao štit ispunjen transparentnim crvenim emajlom u čijoj su osnovi izgravirane horizontalne paralelne linije na kome je, između dva zlatna krina u podnožju dvoglavi srebreni orao, zlatno okružen i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kome je srebreni krst između četiri ista takva ocila, bridovima okrenutim ka vertikalnoj gredi krsta. Štit je krunisan zlatnom krunom. Grb je dimenzije 31 mm x 17 mm. Ispod grba, a na plavom emajlu nalaze se metalna slova sa blago konkavnim ćiriličkim tekstom "REPUBLIKA SRBIJA". Slova su visine 3 mm. Bedž je smešten kožnoj futroli.
Komisija ima plaketu, koja ima isti izgled i oblik kao i bedž, sa drvenom podlogom u pelak kutiji.
Upotreba bedža i dodela plakete uređuje se odlukom predsednika Komisije.
Odredbama ovog statuta se bliže uređuju:
- nadležnosti Komisije;
- organizacija i način obavljanja poslova;
- prava, obaveze i odgovornosti članova, predsednika i sekretara Komisije;
- prava i obaveze ostalih zaposlenih u Komisiji;
- način obezbeđivanja sredstava za rad Komisije;
- način donošenja opštih i pojedinačnih akata;
- druga pitanja značajna za rad Komisije;
- način donošenja izmena i dopuna Statuta.
U okviru svojih nadležnosti Komisija obavlja sledeće poslove:
1) donosi akte radi sprovođenja zakona;
2) daje dozvole za rad i saglasnosti u skladu sa zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje investicionih fondova;
3) daje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva u skladu sa zakonom;
4) vrši nadzor nad poslovanjem brokersko-dilerskih društava, berzi, društava za upravljanje, investicionih fondova i Centralnog registra hartija od vrednosti, ovlašćenih banaka, kastodi banaka, izdavalaca hartija od vrednosti, investitora i drugih lica - u delu poslova koje oni obavljaju na tržištu hartija od vrednosti;
5) organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje efikasno funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti i zaštita investitora;
6) utvrđuje bliži sadržaj obaveznih informacija koje joj se dostavljaju i javno objavljuju;
7) utvrđuje standarde za registraciju poslova trgovine na berzi;
8) utvrđuje kriterijume koje moraju ispuniti informacioni sistem ovlašćenih učesnika koji posluju sa hartijama od vrednosti, Centralni registar hartija od vrednosti i berze - a za obavljanje trgovine hartijama od vrednosti;
9) vodi registar izdatih rešenja, u skladu sa zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje investicionih fondova;
10) utvrđuje za ovlašćene učesnike koji posluju sa hartijama od vrednosti, Centralnim registrom hartija od vrednosti i berze - način čuvanja dokumentacije;
11) podnosi nadležnom državnom organu prijavu protiv ovlašćenih učesnika koji posluju sa hartijama od vrednosti, Centralnog registra hartija od vrednosti i berzi, za koje u postupku nadzora utvrdi da imaju obeležja krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja;
12) prati stanje i kretanje na tržištu hartija od vrednosti i preduzima mere za otklanjanje poremećaja na tom tržištu;
13) utvrđuje jednoobrazni identifikacioni broj hartija od vrednosti (ISIN), na osnovu odgovarajućih standarda, kao i šifarnik vrsta hartija od vrednosti;
14) sarađuje sa međunarodnim organizacijama;
15) sarađuje i zaključuje sporazume sa organom iz člana 30. stav 1. Zakona - radi pružanja pravne pomoći, razmene informacija i u drugim slučajevima;
16) daje informacije o tržištu hartija od vrednosti;
17) odlučuje o pokretanju, pokreće i vodi pred sudom postupak radi zaštite interesa investitora i drugih lica za koja utvrdi da im je povređeno određeno pravo ili na pravu zasnovan interes, a u vezi sa poslovima sa hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima;
18) donosi plan i program, organizuje nastavu i ispit za sticanje zvanja brokera, investicionog savetnika i portfolio menadžera, daje dozvolu za obavljanje tih poslova i vodi registar lica koja imaju dozvolu za obavljanje tih poslova;
19) obavlja i druge poslove utvrđene Zakonom i drugim propisima.
III ORGANIZACIJA I NAČIN OBAVLJANJA POSLOVA
Komisija je organizacija kolektivnog načina odlučivanja.
Komisiju predstavlja i zastupa predsednik Komisije.
Radom Komisije rukovodi predsednik ili član Komisije koga predsednik ovlasti u slučaju njegove sprečenosti.
Komisija odlučuje na sednicama o pitanjima koja su joj zakonom stavljena u nadležnost i donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.
Tri člana Komisije čine kvorum.
Sednice Komisije održavaju se po potrebi.
Sednicu saziva predsednik ili član Komisije koji ga zamenjuje.
Predsednik i članovi Komisije izuzimaju se od glasanja pri odlučivanju o zahtevima pravnih lica u kojima imaju učešće u kapitalu.
Komisija ima stručnu službu.
Stručna služba Komisije obavlja stručne, administrativne, materijalno-finansijske i druge pomoćno-tehničke poslove za potrebe Komisije.
U izvršavanju svojih poslova Komisija obrazuje organizacione jedinice i to: sektore, odeljenja i službe.
Komisija može, ako je to adekvatnije prirodi poslova za obavljanje određenih poslova pored organizacionih jedinica utvrđenih stavom 1. ovog člana formirati i organizacione jedinice pod drugim nazivom, s tim što se opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji mora utvrditi sa kojom organizacionom jedinicom iz stava 1. ovog člana se izjednačava ova organizaciona jedinica.
Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u Komisiji utvrđuje se opštim aktom (poslovi iz delokruga Komisije, jedinstveni nazivi radnih mesta i uslovi za njihovo vršenje), koji donosi predsednik Komisije.
Komisija opštim aktima uređuje i druga pitanja u vezi sa svojom unutrašnjom organizacijom i poslovanjem.
Organizacione jedinice dužne su da međusobno sarađuju, usklađuju svoje poslovanje i jedinstveno nastupaju u obavljanju poslova iz nadležnosti Komisije.
IV PRAVA I OBAVEZE ČLANOVA, PREDSEDNIKA I SEKRETARA KOMISIJE
Komisiju čine četiri člana i predsednik.
Članove i predsednika Komisije bira i razrešava Skupština Republike Srbije, na predlog Vlade.
Članovi i predsednik Komisije biraju se na period od pet godina i mogu biti ponovo birani, odnosno imenovani.
Članovi, predsednik i sekretar Komisije svoja prava i obaveze iz radnog odnosa ostvaruju u Komisiji.
Način rada Komisije reguliše se Poslovnikom o radu Komisije.
Članovi i predsednik Komisije imaju ovlašćenja, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima Komisije.
Komisija može obrazovati i imenovati stalna, povremena tela i ekspertsku radnu grupu, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti.
Način obrazovanja, delokrug i sastav stalnih, povremenih radnih tela i ekspertske radne grupe utvrđuje se Poslovnikom o radu Komisije.
Predsednik Komisije:
1. zastupa i predstavlja Komisiju prema drugim domaćim i međunarodnim institucijama i drugim učesnicima na tržištu hartija od vrednosti;
2. predlaže Komisiji Statut;
3. saziva sednice Komisije i predsedava radom Komisije;
4. predlaže Komisiji donošenje pravilnika i drugih opštih akata koje on ne donosi;
5. donosi opšti akt o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta u Komisiji i druge opšte akte utvrđene zakonom i ovim statutom;
6. potpisuje i izvršava akta koje utvrđuje i donosi Komisija;
7. podnosi Komisiji izveštaj o poslovanju i godišnji račun;
8. odlučuje o korišćenju i upotrebi sredstava koja Komisija ostvaruje svojim radom;
9. imenuje sekretara;
10. odlučuje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa i o raspoređivanju zaposlenih na određene poslove u Komisiji, zaradama i naknadama zaposlenih, imenovanih i angažovanih lica;
11. imenuje članove ekspertske radne grupe, članove stalnih i povremenih radnih tela;
12. izdaje nalog za vršenje nadzora;
13. obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima Komisije.
Predsednik Komisije može obrazovati kolegijum kao savetodavno telo, koje na njegov zahtev razmatra bitna pitanja razvoja i rada Komisije i predlaže odgovarajuće mere i odluke. Sekretar Komisije je po funkciji član kolegijuma.
Predsednik Komisije može ovlastiti članove i sekretara Komisije za preduzimanje pojedinih radnji iz njegove nadležnosti i potpisivanje određenih akata, što se utvrđuje posebnim rešenjem.
Članovi Komisije:
1. imaju ista prava i obaveze da učestvuju u radu, donošenju i sprovođenju odluka Komisije;
2. imaju pravo da na sednicama Komisije predlože otvoreno pitanje za razmatranje;
3. imaju pravo da budu redovno informisani o svim pitanjima koja se odnose na rad Komisije;
4. imaju pravo i obavezu da zastupaju i predstavljaju Komisiju prema drugim domaćim i međunarodnim institucijama i učesnicima na tržištu hartija od vrednosti, po ovlašćenju predsednika Komisije.
Sekretar Komisije:
1. rukovodi radom stručne službe Komisije;
2. rukovodi pripremom sednica Komisije, organizuje funkcionisanje stručne službe, obavlja opšte poslove u vezi sa komunikacijom Komisije sa javnošću i druge poslove koje odredi predsednik Komisije ili mu prenese posebnim ovlašćenjem.
Sekretar za svoj rad odgovara predsedniku Komisije.
V PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH U KOMISIJI
Na prava i obaveze iz radnog odnosa zaposlenih u Komisiji primenjuje se zakon, ovaj statut i opšta akta Komisije.
Radni odnos u stručnoj službi Komisije, mogu zasnovati lica koja, pored opštih uslova utvrđenih zakonom, ispunjavaju i posebne uslove utvrđene opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme.
Radni odnos se može zasnovati na određeno vreme u slučaju i pod uslovima predviđenim zakonom.
Radni odnos u Komisiji može se zasnovati i bez oglasa sa zaposlenim iz državnog organa, po osnovu sporazuma o preuzimanju.
O prijemu u radni odnos u skladu sa zakonom odlučuje predsednik Komisije.
Odlučivanje o raspisivanju oglasa, poništaju oglasa i izboru kandidata je diskreciono pravo predsednika Komisije.
Zarade zaposlenih i naknade za rad u Komisiji uređuju se opštim aktom predsednika Komisije.
Visinu osnovice za obračun i isplatu zarade utvrđuje predsednik Komisije posebnom odlukom.
Na osnovu akta iz stava 1. ovog člana pojedinačnim rešenjem predsednik Komisije utvrđuje visinu zarade zaposlenih.
Predsednik može odobriti dodatnu naknadu zaposlenom koji je pokazao poseban kvalitet, stručnost i efikasnost u obavljanju poslova, u skladu sa aktom iz stava 1. ovog člana.
Sredstva za zajedničku potrošnju zaposlenih predviđaju se finansijskim planom, a konačno utvrđuju godišnjim računom Komisije.
Opštim aktom koji donosi predsednik Komisije utvrđuje se namena, uslovi i način korišćenja sredstava zajedničke potrošnje u Komisiji.
VI NAČIN OBEZBEĐENJA SREDSTAVA ZA RAD
Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se iz naknada koje se, u skladu sa tarifnikom, naplaćuju za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, kao i iz drugih prihoda koje Komisija ostvari svojim radom.
Delatnost Komisije može se finansirati i iz donacija.
Komisija donosi tarifnik, kojim utvrđuje visinu naknada za poslove iz svog delokruga. Tarifnik Komisije se objavljuje u "Službenom glasniku RS".
Naknade Komisije, uplaćuju se na račun Komisije, koji se vodi kod poslovne banke, kao račun pravnog lica.
Finansijskim planom za tekuću godinu predviđa se potreban obim sredstava po namenama. Odluku o upotrebi navedenih sredstava donosi predsednik Komisije.
Finansijski plan za narednu godinu Komisija donosi do 30. novembra tekuće godine i dostavlja ga Skupštini na potvrđivanje.
Finansijski plan Komisija može tokom godine menjati. Izmene finansijskog plana dostavljaju se Skupštini na potvrđivanje.
U slučaju da Skupština ne potvrdi finansijski plan do početka poslovne godine, do potvrđivanja finansijskog plana za tu godinu finansiranje se vrši prema odluci predsednika Komisije o privremenom finansiranju.
Iz sredstava za rad Komisije obezbeđuju se sredstva za nabavku opreme, pokriće materijalnih troškova, plate zaposlenih, naknade licima privremeno angažovanim za potrebe Komisije, sredstva zajedničke potrošnje, sredstva rezervi, učešće u radu međunarodnih organizacija, i dr.
Iz prihoda koje ostvari, izdvajaju se sredstva rezervi Komisije, u visini od minimalno 20% ostvarenog prihoda u prethodnoj godini.
Višak rashoda nad prihodima Komisija pokriva iz svojih rezervi, a ako ta sredstva nisu dovoljna - iz budžeta.
Višak prihoda nad rashodima Komisije uplaćuje se u budžet.
Godišnji račun za prethodnu godinu, sa izveštajem o poslovanju i izveštajem ovlašćenog revizora Komisija podnosi Skupštini na potvrđivanje - do 30. aprila tekuće godine.
Komisija imenuje revizora koji vrši reviziju godišnjeg računa Komisije.
Komisija je dužna, da najmanje jednom godišnje, Skupštini podnese izveštaj o svom radu, kao i izveštaj o kretanjima na tržištu hartija od vrednosti u Srbiji.
Komisija je dužna da Vladi tromesečno dostavlja izveštaj o radu i kretanjima na finansijskom tržištu sa dokumentacionom osnovom koja sadrži podatke predviđene Zakonom.
VII NAČIN DONOŠENJA OPŠTIH I POJEDINAČNIH AKATA
Komisija u rešavanju u upravnim stvarima shodno primenjuje odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Stručna služba Komisije preduzima radnje u upravnom postupku do donošenja odluke Komisije po zahtevu.
Rešenja Komisije su konačna i protiv njih se može pokrenuti upravni spor.
Komisija može ovlastiti ovlašćena lica za sprovođenje nadzora da izriču usmena rešenja o preduzimanju mera ako su razlozi za takvo rešenje očigledni, ili ako nije drukčije zakonom propisano. Dispozitiv usmenog rešenja unosi se u zapisnik o izvršenom nadzoru.
Radi sprovođenja zakona i izvršavanja poslova utvrđenih zakonom i ovim statutom Komisija donosi pravilnike, naredbe, uputstva i druga opšta akta kao i pravila.
Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe Zakona, radi njihovog izvršavanja.
Naredbom se, radi izvršavanja pojedinih odredbi Zakona, drugih propisa i opštih akata, naređuje ili zabranjuje postupanje u određenom slučaju koji ima opšti značaj.
Uputstvom se propisuje način rada i izvršavanja poslova u izvršavanju pojedinih odredbi zakona, drugih propisa i drugih opštih akata.
Pravilima se bliže propisuje ponašanje ovlašćenih učesnika na finansijskom tržištu.
Komisija može donositi stavove i mišljenja kao i druge oblike javnih saopštenja kada je to potrebno radi primene i sprovođenja pojedinih odredaba zakona.
Stavom se popunjavaju pravne praznine.
Mišljenjem se pojašnjava primena pojedinih zakona i drugih propisa i akata.
Preporukom se učesnicima na tržištu hartija od vrednosti predlažu određene mere i radnje kojima se podstiče razvoj tog tržišta.
Statut, drugi opšti akti i rešenja Komisije o odobrenju, odnosno registraciji prospekta, poništenju javne ponude, davanju i oduzimanju dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva, odnosno dozvole za rad berze, prekidu i obustavi rada, kao i stavovi Komisije objavljuju se u "Službenom glasniku RS" i u biltenu Komisije.
Mišljenja Komisije objavljuju se u biltenu i na sajtu Komisije.
Interni opšti akti Komisije se objavljuju na oglasnoj tabli i dostavljaju organizacionim jedinicama.
VIII DRUGA PITANJA ZNAČAJNA ZA RAD KOMISIJE
1. Javnost rada i informisanje
Rad Komisije je javan.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Komisija može isključiti javnost prilikom odlučivanja o određenim pitanjima, čije bi objavljivanje moglo negativno uticati na tržište hartija od vrednosti.
Komisija za hartije od vrednosti obaveštava javnost o svom radu davanjem informacija, izdavanjem publikacija, održavanjem konferencija za štampu i na drugi pogodan način.
Podatke i obaveštenja o radu Komisije daje predsednik ili lice koje on ovlasti. Komisija izdaje javno saopštenje o značajnim pitanjima za rad Komisije, a pre svega o onima koja se odnose na funkcionisanje finansijskog tržišta i zaštitu investitora.
U posebnim situacijama koje su od značaja za vršenje nadzorne funkcije, predsednik Komisije, odnosno Komisija može dati i posebno saopštenje.
Radi potpunijeg informisanja javnosti o svom radu i poslovanju Komisija izdaje bilten i posebne publikacije.
Programsku koncepciju biltena i publikacija utvrđuje redakcioni odbor, koji imenuje Komisija.
Predsednik i članovi Komisije, kao i zaposleni u Komisiji, dužni su da čuvaju podatke o izdavaocima hartija od vrednosti, subjektima nad čijim poslovanjem Komisija vrši nadzor, kao i druge podatke o činjenicama i okolnostima o kojima su saznali u vezi sa vršenjem funkcije, odnosno rada, osim podataka koji su dostupni javnosti, i te podatke ne smeju saopštavati trećim licima, koristiti ih, niti omogućiti trećim licima da ih koriste.
Podaci iz stava 1. ovog člana, osim podataka koji su dostupni javnosti, smatraju se službenom tajnom.
Službenu tajnu predstavljaju isprave i podaci čije bi saopštavanje neovlašćenim licima štetilo ugledu Komisije.
Obaveza čuvanja službene tajne prestaje godinu dana posle prestanka funkcije i radnog odnosa u Komisiji.
Komisija donosi poseban opšti akt o zaštiti službene tajne, kojim se uređuje postupak i definisanje službenih tajni i zaštita dokumenata i informacija koje se utvrde kao službena tajna, način postupanja sa tim dokumentima i informacijama, mere njihove zaštite i postupak u slučaju nestanka, odnosno otkrivanja informacija i dokumenata.
Predsednik i članovi Komisije obavljaju svoju dužnost pošteno, stručno, odgovorno i nepristrasno, bez političkog uticaja, a moraju voditi računa da ne dođe do kršenja ustavnih i zakonskih prava.
Predsednik i članovi Komisije ne mogu imati svojinski udeo u pravnim licima kojima Komisija daje dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva, odnosno dozvolu za rad.
Predsednik i članovi Komisije ne mogu obavljati druge poslove koji bi mogli uticati na njihovu samostalnost, nepristrasnost i društveni ugled i na ugled Komisije.
Zaposleni u Komisiji dužni su da poverene poslove vrše profesionalno, savesno, uredno i bez političkog uticaja, u skladu sa zakonskim propisima i u okviru dobijenih naloga i uputstava.
Zaposleni ne smeju da iznose podatke i da o istim javno raspravljaju u nameri da to utiče na odluke Komisije.
Izmene i dopune statuta mogu predložiti predsednik i članovi Komisije.
Izmene i dopune ovog statuta vrše se na način i po postupku koji je propisan za donošenje statuta.
U slučaju nesaglasnosti u primeni ovog statuta, tumačenje daje Komisija.
Opšti akti koji se donose na osnovu ovog statuta, doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog statuta. Do tog roka predsednik je ovlašćen da svojim odlukama reguliše tu materiju.
Stupanjem na snagu ovog statuta prestaje da važi statut Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište broj 01/1-1741/9-99 od 20. decembra 1999. godine.
Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".