ZAKON O MEĐUNARODNOJ KONVENCIJI O UNIFICIRANOM MENIČNOM ZAKONU SA ANEKSOM I I II I PROTOKOLOM; MEĐUNARODNOJ KONVENCIJI O REŠAVANJU IZVESNIH SUKOBA MENIČNIH ZAKONA SA PROTOKOLOM, I MEĐUNARODNOJ KONVENCIJI O MENIČNIM TAKSAMA SA PROTOKOLOM, ZAKLJUČENIM I POTPISANIM U ŽENEVI 7 JUNA 1930 GODINE ("Sl. Novine Kraljevine Jugoslavije", br. 24-IV/35)

koji glasi:

§ 1

Odobravaju se i dobijaju zakonsku snagu: Međunarodna konvencija o unificiranom meničnom zakonu sa Aneksom I i II i Protokolom; Međunarodna konvencija o rešavanju izvesnih sukoba meničnih zakona sa Protokolom, i Međunarodna konvencija o meničnim taksama sa Protokolom, - zaključene i potpisane u Ženevi 7 juna 1930 godine, koje u originalu, na francuskom, i u prevodu, na našem jeziku, glase:

 

KONVENCIJA
O UNIFICIRANOM MENIČNOM PRAVU

 

Pretsednik Nemačkog Rajha; Federalni Pretsednik Austrijske Republike; Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca; Pretsednik Ujedinjenih Država Brazilije; Pretsednik Republike Kolumbije; Njegovo Veličanstvo Kralj Danske; Pretsednik Republike Poljske, za slobodni grad Dancig; Pretsednik Republike Ekuador; Njegovo Veličanstvo Kralj Španije; Pretsednik Republike Finske; Pretsednik Republike Francuske; Pretsednik Republike Grčke; Njegovo Uzvišeno Visočanstvo Regent Kraljevine Ugarske; Njegovo Veličanstvo Kralj Italije; Njegovo Veličanstvo Car Japana; Njeno Kraljevsko Visočanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburška; Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške; Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije; Pretsednik Republike Peru; Pretsednik Republike Poljske; Pretsednik Republike Portugalske; Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske; Federalni Savet Švajcarske; Pretsednik Republike Čehoslovačke; Pretsednik Republike Turske; Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije.

U želji da izbegnu teškoće koje nastupaju usled različitog zakonodavstva u zemljama, gde su menice u saobraćaju, i na taj način da dadu više sigurnosti i potsticaja međunarodnim trgovačkim odnosima,

Odredili su za svoje punomoćnike:

 

Pretsednik Nemačkog Rajha:

G. Leo Quassowski, Ministerijalnog Savetnika Ministarstva Pravde Rajha;

G. Dr. Erich Albrecht, Savetnika poslanstva u Ministarstvu inostranih poslova;

G. Dr. Fritz Ullmann, Sudiju u zemaljskom sudu u Berlinu.

 

Federalni Pretsednik Republike Austrije:

G. Dr. Guido Strobele, Ministerijalnog Savetnika u Federalnom Ministarstvu pravde.

Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca:

G. Vicomte Poullet, Ministra, člana Narodne Skupštine;

G. J. de la Vallée Poussin, Generalnog sekretara Ministarstva Znanosti i umetnosti.

Pretsednik Ujedinjenih Država Brazilije:

G. Deoclecio de Campos, trgovinskog Ataše-a u Rimu, bivšeg profesora pravnog fakulteta u Para.

Pretsednik Republike Kolumbije:

G. A. J. Restrepo, izvanrednog Poslanika i opunomoćenog Ministra, stalnog delegata kod Društva Naroda.

Njegovo Veličanstvo Kralj Danske:

G. A. Helper, Ministerijalnog savetnika u Ministarstvu Trgovine i industrije;

G. Valdemar Eigtved, direktora "Privatnih Banaka" u Kopenhagenu.

Pretsednik Republike Poljske, za slobodnu varoš Dancig:

G. Josef Sulkowski, profesora Univerziteta u Poznanju, člana Poljske Kodifikacione komisije.

Pretsednik Republike Ekuador:

G. Dr. Alexandro Castelú, vice-konsula u Ženevi.

Njegovo Veličanstvo Kralj Španije:

G. Dr. Juan Gomez Montejo, šefa sekcije u Ministarstvu pravde.

Pretsednik Republike Finske:

G. Filip Grönvall, Državnog savetnika, člana Višeg upravnog suda u Helzinki.

Pretsednik Republike Francuske:

G. J. Percerou, profesora pravnog fakulteta u Parizu.

Pretsednik Republike Grčke:

G. R. Raphaël, Stalnog delegata u Društvu Naroda, Otpravnika poslova u Bernu.

Njegovo Uzvišeno Visočanstvo Regent Kraljevine Ugarske:

G. Dr. Baranyai Zoltán, v. d. Otpravnika poslova ugarske delegacije u Društvu Naroda.

Njegovo Veličanstvo Kralj Italije:

G. Amedeo Giannini, Državnog Savetnika, Opunomoćenog Ministra.

Njegovo Veličanstvo Car Japana:

G. Morie Ohno, izvanrednog Poslanika i opunomoćenog Ministra Japana u Federalnoj Republici Austriji;

G. Tetsukichi Shimada, sudiju Kasacionog suda u Tokiju.

Njeno Kraljevsko Visočanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburška:

G. Ch. G. Vermaire, Konsula u Ženevi.

Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške:

G. C. Stub Holmboe, advokata.

Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije:

G. Dr. W. L. P. A. Molengraaff, profesora Univerziteta u Utrehtu u penziji.

Pretsednik Republike Peru:

G. José Maria Barreto, šefa stalnog Biroa Peru-a kod Društva Naroda.

Pretsednik Republike Poljske:

G. Josef Sulkowski, profesora Univerziteta u Poznanju, člana Poljske Kodifikacione komisije.

Pretsednik Republike Portugalske:

G. Dr. José Caeiro da Matta, Rektora Univerziteta u Lisabonu, profesora Pravnog fakulteta, Direktora Portugalske Banke.

Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske:

Barona E. Marks von Würtemberg, Pretsednika Apelacionog suda u Štokholmu, bivšeg Ministra inostranih poslova;

G. Birger Ekeberg, Pretsednika komisije za građansko zakonodavstvo, bivšeg Ministra pravde, bivšeg člana Vrhovnog suda.

Federalni Savet Švajcarske:

G. Dr. Max Vischer, advokata i notara, prvog sekretara švajcarskog Udruženja bankara.

Pretsednik Republike Čehoslovačke:

G. Dr. Karel Hermann-Otavsky, profesora Univerziteta u Pragu, Pretsednika Komisije za kodifikaciju trgovačkog prava u Ministarstvu pravde.

Pretsednik Republike Turske:

G. Mehmed Munir Beja, izvanrednog poslanika i opunomoćenog Ministra kod Švajcarskog Federalnog Saveta.

Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije:

G. Iliju Šumenkovića, stalnog delegata pri Društvu Naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog Ministra kod Švajcarskog Federalnog Saveta,

Koji su se, pošto su saopštili svoja punomoćstva, nađena u dobroj i propisnoj formi, saglasili u sledećim odredbama.

Član I

Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da na svojim područjima uvedu, ili u jednom od izvornih tekstova, ili na njihovom narodnom jeziku, Unificirani zakon, koji je sadržan u aneksu I ove Konvencije.

Ova će se obaveza eventualno primiti sa rezervama, koje će svaka Visoka strana ugovornica notifikovati u momentu ratifikacije ili pristupa konvenciji. Mogu se učiniti samo one rezerve, koje pominje Aneks II ove Konvencije.

Međutim rezerve, koje se pominju u članovima 8, 12 i 18 pomenutog aneksa II mogu se učiniti i posle ratifikacije ili pristupa samo, ako se saopšte Generalnom Sekretaru društva Naroda, koji će njihov tekst proslediti članovima Društva Naroda i onim državama nečlanovima, u čije ime ova konvencija bude ratifikovana ili u čije se ime njoj bude pristupilo. Ove rezerve stupaju na snagu devedesetog dana od dana kada Generalni Sekretar primi pomenutu notifikaciju.

Svaka od Visokih strana ugovornica moći će se u slučaju hitne potrebe i posle ratifikacije ili pristupa koristiti rezervama, koje predviđaju članovi 7 i 22 pomenutog aneksa II. U tom slučaju ona će morati neposredno i odmah to saopštiti svima drugim Stranim ugovornicama i Generalnom Sekretaru Društva Naroda. Notifikacija ovih rezervi imaće dejstva posle dva dana od dana, kada Visoke Strane Ugovornice budu primile rečeno saopštenje.

Član II

Unificirani zakon neće se primenjivati na područjima svake Visoke Strane Ugovornice na menice, koje su već izdate u času stupanja na snagu ove konvencije.

Član III

Ova Konvencija, čiji su tekstovi francuski i engleski podjednako autentični, nosiće datum današnjega dana.

Posle toga dana ona može biti naknadno potpisana do 6 septembra 1930 godine u ime svakog člana Društva Naroda i svake Države nečlana.

Član IV

Ova Konvencija ima se ratifikovati.

Instrumenti ratifikacije deponovaće se pre 1 septembra 1932 god. kod Generalnog Sekretara Društva Naroda. Taj će odmah izvestiti o njihovom prijemu sve članove Društva Naroda i Države nečlanove, koje su stranke u ovoj Konvenciji.

Član V

Od 6 septembra 1930 godine svaki član Društva Naroda i svaka Država, koja nije član, moći će pristupiti Konvenciji.

Ovaj pristup učiniće se notifikacijom Generalnom Sekretaru Društva Naroda, i ta notifikacija staviće se u arhivu Sekretarijata.

Generalni Sekretar odmah će izvestiti o ovom deponovanju neposredno sve Visoke strane ugovornice koje su potpisale Konvenciju ili su njoj pristupile.

Član VI

Ova Konvencija stupiće na snagu tek tada, kada se ratifikuje ili kada joj se pristupi u ime sedam članova Društva Naroda ili Država nečlanova; među članovima Društva Naroda tri člana moraju biti stalno zastupani u Savetu Društva Naroda.

Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana posle dana kada Generalni Sekretar Društva Naroda primi sedmu ratifikaciju ili izjavu o pristupu, shodno prvoj alineji ovoga člana.

Generalni Sekretar Društva Naroda, kada čini saopštenja predviđena u čl. 4 i 5, izrično će naglasiti da su primljene one ratifikacije ili izjave o pristupu, koje su pomenute u prvoj alineji ovoga člana.

Član VII

Svaka ratifikacija ili izjava pristupa, koja dođe posle stupanja na snagu ove Konvencije shodno članu VI, stupiće na snagu devedesetog dana od dana kada ju je Generalni Sekretar Društva Naroda primio.

Član VIII

Sem u slučajevima hitne potrebe ova Konvencija ne može biti otkazana pre isteka dve godine od dana kada je stupila na snagu za člana Društva Naroda ili za Državu nečlana, koja je otkazuje; ovaj otkaz imaće dejstvo devedesetog dana od dana kada Generalni Sekretar primi izjavu o otkazu.

Svaki otkaz odmah će Generalni Sekretar Društva Naroda saopštiti svima Visokim stranama ugovornicama.

U slučajevima hitne potrebe, Visoka strana ugovornica koja otkazuje Konvenciju izvestiće o svom otkazu neposredno i odmah sve ostale Visoke strane ugovornice i taj otkaz imaće dejstvo po isteku dva dana po prijemu saopštenja od Visokih strana ugovornica. Visoka strana ugovornica koja čini otkaz pod ovim uslovima izvestiće takođe i Generalnog Sekretara Društva Naroda o svojoj odluci.

Svaki otkaz ima dejstvo samo u pogledu one Visoke strane ugovornice u čije je ime učinjen.

Član IX

Svaki član Društva Naroda i svaka Država nečlan za koju važi ova Konvencija moći će dostaviti Generalnom Sekretaru Društva Naroda, po isteku četiri godine po stupanju na snagu ove Konvencije predlog za reviziju pojedinih ili svih odredaba ove Konvencije.

Ako takav predlog, saopšten ostalim članovima Društva Naroda ili Državama nečlanovima, za koje je u to vreme ova Konvencija još na snazi, potpomognu, u roku od godine dana, najmanje šest od njih, Savet Društva Naroda odlučiće da li ima mesta sazivanju konferencije u tom cilju.

Član X

Visoke strane ugovornice pri potpisivanju, ratifikaciji ili pristupu mogu izjaviti, da primanjem ove Konvencije ne misle da uzmu nikakvu obavezu za sve ili jedan deo njihovih kolonija, protektorata ili za područja pod njihovim sizerenitetom ili mandatom; u tom slučaju ova Konvencija neće se primenjivati na područjima koja su označena u takvoj izjavi.

Visoke strane ugovornice moći će docnije u svako vreme obavestiti Generalnog Sekretara Društva Naroda da nameravaju da primene ovu Konvenciju na sve ili na jedan deo njihovih teritorija, pomenutih u izjavi iz prethodne alineje. U ovom slučaju konvencija primenjivaće se na područjima, pomenutim u izjavi, devedesetog dana od dana, kada je Generalni Sekretar Društva Naroda primi.

Isto tako Visoke strane ugovornice prema članu VIII mogu otkazati ovu konvenciju za sve ili jedan deo njihovih kolonija, protektorata ili područja stavljenih pod njihov sizerenitet ili mandat.

Član XI

Ovu Konvenciju čim ona stupi na snagu, registriraće Generalni Sekretar Društva Naroda. Konvencija će se, čim bude moguće, objaviti u Zbirci ugovora Društva Naroda.

U potvrdu čega, goreimenovani punomoćnici potpisali su ovu konvenciju.

Rađeno u Ženevi, sedmog juna 1930 godine, u jednom primerku koji će se ostaviti u arhivi Sekretarijata Društva Naroda, a čiji će se ravnoglasni prepis dostaviti svim članovima Društva Naroda i svima Državama nečlanovima zastupljenim na konferenciji.

Nemačka:
	LEO QUASSOWSKI
	Dr. ALBRECHT
	Dr. ULLMANN
Austrija:
	Dr. STROBELE
Belgija:
	Vte P. POULLET
	DE LA VALLEE-POUSSIN
Brazilija:
	DEOCLECIO DE CAMPOS
Kolumbija:
	A. J. RESTREPO
Danska:
	A. HELPER
	V. EIGTVED
Slobodni grad Dancig:
	SULKOWSKI
Ekuador:
	ALEX. GASTELU
Španija:
	JUAN GOMEZ MONTEJO
Finska:
	F. GRöNVALL
Francuska:
	J. PERCEROU
Grčka:
	R. RAPHAEL
Mađarska:
	Dr. BARANYAI ZOLTAN
Italija:
	AMEDEO GIANNINI
Japan:
	M. OHNO
	T. SHIMADA
Luksemburg:
	CH. G. VERMAIRE
Norveška:
	STUB HOLMBOE
Holandija:
	MOLENGRAAFF
Peru:
	J. M. BARRETO
Poljska:
	SULKOWSKI
Portugal:
	JOSÉ CAEIRO DA MATTA
Švedska:
	E. MARKS VON WÜRTEMBERG
	BIRGER EKEBERG
Švajcarska:
	VISCHER
Čehoslovačka:
	Prof. Dr. KAREL HERMANN OTAVSKY
Turska:
	Ad referendum MEHMED MUNIR
Jugoslavija:
	I. ŠUMENKOVIĆ

 

ANEKS I
UNIFICIRANI ZAKON O MENICI I O SOPSTVENOJ MENICI

 

Prvi deo

TRASIRANA MENICA

 

Glava prva

IZDAVANJE I OBLIK TRASIRANE MENICE

Član 1

Trasirana menica sadrži:

1) označenje da je menica uneto u sam slog isprave, i to na jeziku, na kome je ona sastavljena;

2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca;

3) ime onoga koji treba da plati (trasat);

4) označenje dospelosti;

5) mesto gde treba platiti;

6) ime onoga kome ili po čijoj naredbi treba platiti;

7) označenje dana i mesta izdanja menice;

8) potpis onoga koji je izdao menicu (trasant).

Član 2

Isprava, u kojoj ne bi bilo ma kojega od sastojaka pobrojanih u prednjem članu, ne vredi kao trasirana menica. Od toga se izuzimaju slučajevi koji su određeni u stavovima što dolaze.

Trasirana menica, u kojoj nije označena dospelost, vredi kao menica po viđenju.

Ako nema naročitog označenja, mesto naznačeno pored imena trasatovog, vredi kao mesto plaćanja a ujedno i kao prebivalište trasatovo.

Trasirana menica, u kojoj nije naznačeno mesto izdanja, vredi kao da je izdata u mestu koje je označeno pored imena trasantovog.

Član 3

Trasirana menica može glasiti po naredbi samoga trasanta.

Trasat može biti i sam trasant.

Ona se može trasirati za račun trećeg.

Član 4

Trasirana menica može biti plativa kod kojeg trećeg lica, bilo u prebivalištu trasatovom bilo u kojem drugom mestu.

Član 5

U menici plativoj po viđenju ili na određeno vreme po viđenju, trasant može odrediti da menična svota nosi kamatu. U svakoj drugoj menici ovo određivanje kamate smatra se kao da nije ni napisano.

Kamatna stopa treba da se naznači u menici; ako se to ne učini, napomena o kamati smatra se kao da nije ni napisana.

Kamata teče od dana izdanja menice, ako nije koji drugi dan označen.

Član 6

Ako je menična svota napisana slovima i brojevima i to različito, vredi svota napisana slovima.

Kad je menična svota napisana više puta slovima, ili više puta brojevima, onda vredi najmanja svota.

Član 7

Ako se na menici nalaze potpisi lica nesposobnih za obavezivanje menicom, ili lažni potpisi ili potpisi izmišljenih lica ili potpisi, koji iz ma kojeg drugog razloga ne bi obavezali lica koja su potpisala menicu, ili čijim je imenom menica potpisana, to nema nikakvog uticaja na punovažnost obaveze ostalih potpisnika.

Član 8

Ko se na menici potpiše kao zastupnik drugoga, a nije bio na to ovlašćen, lično je po njoj menično obavezan, i ako plati, ima ista prava koja bi imao tobože zastupani. To isto važi i za zastupnika koji je prešao granice svog ovlašćenja.

Član 9

Trasant odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena.

On sebe može isključiti od odgovornosti za akcept; naprotiv, svaka napomena kojom bi isključivao odgovornost za isplatu, smatra se kao da nije ni napisana.

Član 10

Ako je menica, koja je u vreme izdanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno učinjenom sporazumu, nepridržavanje sporazuma ne može se prigovoriti imaocu, osim ako je menicu pribavio zlomisleno ili ako je pri pribavljanju menice postupio s velikom nemarnošću.

Glava druga

INDOSAMENT

Član 11

Svaka menica, i onda kad nije izrično trasirana po naredbi, može se preneti indosamentom.

Kad je trasant u menicu uneo reči: "ne po naredbi" ili drugi izraz, koji znači to isto, onda je isprava prenosiva samo u obliku i sa dejstvima običnog ustupljenja.

Menica se može indosirati i na samog trasata, bilo da ju je on akceptirao ili ne, na trasanta ili na ma kojega drugog obaveznika. Ova lica mogu je dalje indosirati.

Član 12

Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov od koga bi on zavisio, smatra se kao da nije ni napisan.

Delimični indosament je ništavan.

Indosament na donosioca vredi kao blanko indosament.

Član 13

Indosament mora da se napiše na menici ili na listu koji je za nju vezan (alonž). Njega mora da potpiše indosant.

Indosament ne mora označavati korisnika, a može se sastojati samo iz potpisa indosanta (blanko indosament). U poslednjem slučaju indosament, da bi bio punovažan, mora biti napisan na poleđini menice ili na alonžu.

Član 14

Indosamentom se prenose sva prava koja proističu iz menice.

Kad je indosament ne ispunjen (blanko), onda imalac može:

1) ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugoga lica;

2) dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica;

3) prosto predati menicu trećem licu, ne ispunjujući blanko indosament niti stavljajući nov indosament.

Član 15

Indosant odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena, osim ako nije drukčije napomenuto.

On može zabraniti da se menica dalje indosira; u tom slučaju ne odgovara licima na koje bude menica docnije indosirana.

Član 16

Ko drži menicu u rukama, smatra se za njenog zakonitog imaoca, ako svoje pravo utvrdi neisprekidanim nizom indosamenata, makar da je poslednji indosament blanko. Prebrisani indosamenti smatraju se u tom pogledu da ne postoje. Kad iza blanko indosamenta dolazi drugi indosament, smatra se da je potpisnik pribavio menicu blanko indosamentom.

Ako je kakvo lice lišeno menice ma kakvim događajem, imalac koji svoje pravo utvrdi onako kako je označeno u prednjem stavu, dužan je menicu predati samo ako ju je pribavio zlomisleno ili je pri pribavljanju postupio s velikom nemarnošću.

Član 17

Lica protiv kojih je na osnovu menice postupljeno ne mogu naspram imaoca istaći prigovore koji imaju osnova u njihovim ličnim odnosima sa trasantom ili s kojim ranijim imaocem, osim ako imalac pri pribavljanju menice nije svesno postupio na štetu dužnika.

Član 18

Kad indosament sadržava napomenu "vrednost za naplatu", "za inkaso", "kao punomoćije" ili ma kakvu drugu napomenu, koja jedino označuje punomoćije, imalac može vršiti sva prava koja ističu iz menice, ali menicu može indosirati samo u punomoćije.

Obaveznici u takvom slučaju mogu istaći naspram imaoca samo one prigovore koji bi se mogli na suprot staviti indosantu.

Punomoćije sadržano u indosamentu ne prestaje smrću nalogodavca, a ni usled toga što docnije nastupi njegova delatna nesposobnost.

Član 19

Kad indosament sadržava napomenu: " vrednost za obezbeđenje", "vrednost za zalogu" ili ma kakvu drugu napomenu koja označuje zalaganje, imalac može vršiti sva prava koja ističu iz menice, ali njegov indosament vredi samo kao indosament za punomoćije.

Obaveznici ne mogu istaći protiv imaoca prigovore koji imaju osnova u njihovim ličnim odnosima sa indosantom, osim ako imalac primajući menicu nije svesno postupio na štetu dužnika.

Član 20

Indosament posle dospelosti ima ista dejstva kao i indosament pre dospelosti. Ipak indosament stavljen posle protesta zbog neisplate ili posle proteka roka, određenog za podizanje protesta, ima samo dejstvo običnog ustupljenja.

Dok se ne dokaže protivno, nedatirani indosament smatra se da je stavljen pre proteka roka, određenog za podizanje protesta.

Glava treća

AKCEPTIRANJE

Član 21

Imalac, pa i onaj koji samo drži menicu u rukama, može sve do dospelosti podneti trasiranu menicu radi akceptiranja trasatu u njegovom prebivalištu.

Član 22

U svakoj trasiranoj menici trasant može narediti da se ona mora podneti radi akceptiranja, određujući ili ne određujući za to rok.

On može zabraniti u menici da se ona podnese na akceptiranje, osim ako to nije menica plativa kod trećeg lica ili menica plativa u mestu različitom od trasatovog prebivališta, ili ako ona nije izdata na određeno vreme po viđenju.

On može takođe narediti da se trasirana menica ne podnosi radi akceptiranja pre određenog vremena.

Svaki indosant može, određujući ili ne određujući rok, narediti, da se ta menica mora podneti radi akceptiranja, osim ako već trasant nije u njoj zabranio da se podnosi radi akceptiranja.

Član 23

Menica na određeno vreme po viđenju, mora se podneti radi akceptiranja u roku od jedne godine od dana izdanja.

Trasant može ovaj poslednji rok skratiti ili odrediti duži.

Ove rokove indosanti mogu skratiti.

Član 24

Trasat može zahtevati da mu se menica podnese još jedanput sutra dan posle prvog podnošenja. Zainteresovana lica mogu se pozivati na to, da ovome zahtevu nije udovoljeno, samo ako je taj zahtev zabeležen u protestu.

Imalac nije dužan trasiranu menicu, podnetu radi akceptiranja, ostaviti u rukama trasata.

Član 25

Akcept se piše na samoj trasiranoj menici. Izražava se rečju "primljena", ili kojom drugom rečju koja znači isto; akcept potpisuje trasat. I sam potpis trasatov, na licu menice, vredi kao akcept.

Kad se trasirana menica ima platiti na određeno vreme po viđenju, ili kad se na osnovu naročitog naređenja ima podneti radi akceptiranja u određenom roku, onda akcept mora biti datiran danom, kad je dat, osim ako ne bi imalac zahtevao da se datira danom kad je, menica podneta. Kad se dan ne naznači, imalac, da bi održao svoja regresna prava protiv indosanata i protiv trasanta, mora taj propust utvrditi protestom blagovremeno podignutim.

Član 26

Akcept mora biti bezuslovan; ali ga trasat može ograničiti na jedan deo svote.

Svako drugo, u akceptu sadržano otstupanje od sastojaka menice, ravno je odbijanju akcepta. Ipak je akceptant obavezan prema sadržini svoga akcepta.

Član 27

Kad je trasant u menici za mesto plaćanja označio mesto, različno od prebivališta trasatovog, ne imenujući treće lice kod koga treba da se izvrši isplata, onda ga u akceptu može i trasat označiti. Nema li toga označenja, smatra se da se akceptant obavezao sam platiti u mestu plaćanja.

Ako je trasirana menica plativa u trasatovom prebivalištu, ovaj može u akceptu označiti platište u istom mestu.

Član 28

Akceptom se trasat obvezuje da menicu plati o dospelosti.

Ako menica ne bude plaćena, imalac, makar to bio i sam trasant, ima na osnovu menice pravo na neposrednu tužbu protiv akceptanta za sve što se može zahtevati prema članovima 48 i 49.

Član 29

Smatra se da je trasat odbio akceptiranje trasirane menice ako je napisani akcept prebrisao pre nego što je ispravu vratio. Dok se ne dokaže protivno, smatraće se, da je akcept prebrisan pre nego što je isprava vraćena.

Ali ako je trasat napismeno izvestio imaoca ili koga potpisnika da je menicu akceptirao, on je prema njima obavezan po sadržini datog akcepta.

Glava četvrta

AVAL

Član 30

Isplata menice može se za celu meničnu svotu ili za njezin deo obezbediti avalom.

Ovo obezbeđenje može dati treće lice, pa i lice koje je već menicu potpisalo.

Član 31

Aval se daje na menici ili na alonžu.

On se izražava rečima "per aval" ili ma kojim drugim izrazom koji znači isto; njega potpisuje avalista.

Sam potpis na licu menice vredi kao aval, osim ako nije u pitanju potpis trasata ili trasanta.

U avalu treba označiti za koga je dat. Ako se to ne učini, vredi da je aval dat za trasanta.

Član 32

Avalista je na isti način obavezan kao i onaj za koga je dao aval.

Njegova obaveza vredi i onda, ako je obaveza, za koju je dao aval, ništavna iz ma koga drugog razloga, osim zbog formalnog nedostatka.

Avalista, kad isplati menicu, stiče prava koja proističu iz menice protiv onoga, za koga je dao aval i protiv onih koji su ovome po menici odgovorni.

Glava peta

DOSPELOST

Član 33

Menica se može izdati:

po viđenju;

na određeno vreme po viđenju;

na određeno vreme posle dana izdanja,

na određeni dan;

Ništavne su menice u kojima je dospelost drukčije naznačena kao i menica sa više dospelosti.

Član 34

Menica po viđenju plativa je čim se podnese. Ona se mora podneti na isplatu u roku od jedne godine od dana izdanja. Trasant može ovaj rok skratiti ili duži odrediti. Ove rokove indosanti mogu skratiti.

Trasant može narediti da menica plativa po viđenju ne sme biti podneta radi isplate pre naznačenog vremena. U takvom slučaju rok za podnošenje počinje teći od prestanka toga vremena.

Član 35

Dospelost menice na određeno vreme po viđenju izračunava se ili prema danu akcepta ili prema danu protesta.

Ako protest nije podignut, u pogledu akceptanta vredi da je nedatirani akcept stavljen poslednjeg dana roka predviđenog za podnošenje radi akceptiranja.

Član 36

Menica, koja je izdata na jedan ili više meseci posle dana izdanja ili posle viđenja, dospeva na odgovarajući dan onoga meseca, u kojem se ima izvršiti isplata. Kad u tome mesecu nema toga dana, onda menica dospeva poslednjeg dana toga meseca.

Ako je menica izdata na jedan ili više celih meseci i polovinu meseca posle dana izdanja ili posle viđenja, računaju se najpre celi meseci.

Ako je dospelost određena na početak, polovinu (sredinom januara, sredinom februara itd.) ili na kraj meseca, onda se pod tim izrazima razumevaju prvi, petnaesti ili poslednji dan meseca.

Izrazi "osam dana" ili "petnaest dana" ne znače jednu ili dve sedmice već punih osam ili petnaest dana.

Izraz "pola meseca" znači petnaest dana.

Član 37

Kad je menica plativa na određeni dan u takvom mestu, u kome ne vredi isti kalendar koji vredi u mestu izdanja, onda se smatra da je dan dospelosti određen po kalendaru koji vredi u mestu plaćanja.

Kad se menica, plativa na određeno vreme od dana izdanja, trasira između dva mesta kojih su kalendari različiti, onda se dan izdanja dovodi na dan koji mu odgovara u kalendaru mesta plaćanja, pa se onda prema tome određuje dospelost.

Rokovi za podnošenje menica računaju se prema pravilima prednjega stava.

Ova pravila neće se primenjivati ako se iz napomene ili prosto iz sadržine menice vidi namera da je što drugo usvojeno.

Glava šesta

PLAĆANJE

Član 38

Imalac menice plative na određeni dan ili na određeno vreme posle dana izdanja ili viđenja, ima da podnese menicu na isplatu bilo na sam dan plaćanja bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim.

I kad se menica podnese zavodu za obračunavanje, važi kao da je podneta na isplatu.

Član 39

Trasat kad plaća menicu može zahtevati, da mu je imalac preda sa potvrdom na njoj da je isplaćena.

Imalac ne može odbiti delimičnu isplatu.

U slučaju delimične isplate trasat može zahtevati da se ona zabeleži na menici i da mu se na to izda namira (priznanica).

Član 40

Imalac menice ne može se prisiliti da primi isplatu pre dospelosti.

Trasat, ako isplati menicu pre dospelosti, čini to na vlastitu opasnost.

Ko menicu plati o dospelosti, punovažno je oslobođen, osim ako pri tome nema s njegove strane zle namere ili velike nemarnosti. On je dužan da ispita pravilnost niza indosamenata, ali ne i istinitost potpisa indosanta.

Član 41

Kad menica glasi na novac, koji nije u tečaju u mestu plaćanja, menična svota može se platiti domaćim novcem, po vrednosti koju on ima na dan dospelosti. Ako je dužnik u zadocnjenju, imalac može, po svom izboru, tražiti da se menična svota isplati domaćim novcem, bilo po tečaju na dan dospelosti bilo po tečaju na dan isplate.

Vrednost stranog novca odrediće se po uzansama mesta plaćanja. Ipak trasant može odrediti da se svota, koju treba platiti, računa po tečaju određenom u menici.

Pomenuta pravila ne primenjuju se u slučaju ako je trasant odredio da se isplata izvrši baš označenim novcem (napomena efektivne isplate stranim novcem).

Ako je menična svota označena u novcu koji ima isti naziv, ali različitu vrednost u zemlji gde je menica izdata i u onoj gde će se platiti, smatra se da se ima u vidu novac mesta plaćanja.

Član 42

Ako se menica ne podnese na isplatu u roku koji je određen u čl. 38, svaki dužnik je ovlašćen da meničnu svotu položi nadležnoj vlasti na trošak i opasnost imaoca.

Glava sedma

REGRES ZBOG NEAKCEPTIRANJA I ZBOG NEISPLATE

Član 43

Imalac može vršiti regres protiv indosanata; trasanta i ostalih obaveznika:

o dospelosti:

ako menica nije plaćena;

i pre dospelosti;

1) ako je akcept bio odbijen bilo potpuno bilo delimice;

2) ako je otvoren stečaj nad imovinom trasata, akceptirao on menicu ili ne akceptirao, ili ako ovaj obustavi plaćanja makar ta obustava i ne bila utvrđena sudskom odlukom, ili ako je izvršenje iz njegove imovine ostalo bezuspešno;

3) ako je otvoren stečaj nad imovinom trasanta takve menice, koja se ne sme podneti na akceptiranje.

Član 44

Odbijanje akcepta ili isplate ima se utvrditi javnom ispravom (protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate).

Protest zbog neakceptiranja ima da se podigne u rokovima određenim za podnošenje radi akceptiranja. Ako je u slučaju, predviđenom u stavu 1 čl. 24, menica bila podnesena prvi put poslednjeg dana roka, protest se može podići još i sutra dan.

Protest zbog neisplate menice plative na određeni dan ili na određeno vreme posle dana izdanja ili na određeno vreme po viđenju ima da se podigne jednoga od dva radna dana koji dolaze odmah za danom plaćanja menice. Ako je u pitanju menica plativa po viđenju, onda protest ima da se podigne po naređenjima prednjeg stava o podizanju protesta zbog neakceptiranja.

Kad je podignut protest zbog neakceptiranja, onda nije potrebno menicu podneti na isplatu niti podići protest zbog neisplate.

Ako trasat, akceptirao on menicu ili ne akceptirao, obustavi plaćanja ili ako je izvršenje iz njegove imovine ostalo bezuspešno, imalac može vršiti regres tek kad bude podneo trasatu menicu na isplatu i pošto protest bude podignut.

U slučaju stečaja otvorenog nad imovinom trasata, akceptirao on menicu ili ne akceptirao, kao i u slučaju stečaja otvorenog nad imovinom trasanta takve menice koja se ne sme podneti na akceptiranje, imalac može vršiti regres kad podnese sudsko rešenje kojim je stečaj otvoren.

Član 45

Da menica nije akceptirana ili plaćena imalac mora izvestiti svog indosanta i trasanta za četiri radna dana posle dana protesta ili, u slučaju napomene "bez troškova", posle dana podnošenja menice. Svaki indosant mora, u roku od dva radna dana posle dana primljenog izveštaja, saopštiti svome indosantu izveštaj koji je dobio, naznačujući imena i adrese onih koji su dali ranije izveštaje, i tako dalje idući sve do trasanta. Rok koji je napred označen teče od kad je primljen prethodni izveštaj.

Kad se prema prednjem stavu da izveštaj kojem potpisniku menice, mora se jednaki izveštaj u istom roku dati i njegovom avalisti.

Ako koji od indosanata nije označio svoju adresu ili ju je nečitko označio, dovoljno je da se izvesti indosant koji stoji pred ovim.

Izveštaj se može dati u ma kakvom obliku, pa i samim prostim vraćanjem menice.

Ko ima dati izveštaj, dužan je dokazati da je to izvršio u propisanom roku. Smatra se da je rok održan, ako je pismo kojim se izveštaj daje, predato pošti u pomenutom roku.

Ko ne da izveštaj u gore označenom roku, ne gubi zbog toga svoje pravo na regres. Ali on odgovara za štetu koja bi nastala usled toga njegovog propuštanja, no tako da naknada te štete ne može biti veća od menične svote.

Član 46

Trasant, indosant ili avalista može napomenom "bez troškova", "bez protesta" ili ma kakvom drugom napomenom koja isto znači, a koja je na ispravi napisana i potpisana, osloboditi imaoca, da radi vršenja regresa izište protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate.

Ova napomena ne oslobođava imaoca niti da menicu podnese u određenim rokovima niti da da izveštaj. Da rokovi nisu održani, ima da dokaže onaj, koji se na to poziva protiv imaoca.

Napomena, koja je potekla od trasanta, vredi prema svim potpisnicima; kad je ova napomena potekla od indosanta ili avaliste, ona vredi samo prema njemu. Ako imalac protivno napomeni napisanoj od trasanta izište protest, trošak će on sam snositi. Kad je napomena potekla od indosanta ili avaliste, troškovi oko protesta, ako bude podignut, moći će se naplatiti od sviju potpisnika.

Član 47

Svi oni koji su menicu trasirali, akceptirali, indosirali ili avalirali odgovaraju imaocu solidarno.

Imalac ima pravo postupiti protiv svih tih lica pojedinačno ili protiv više njih ili protiv svih ukupno, a pri tom nije dužan da se drži reda kojim su se oni obavezali.

To isto pravo pripada i svakom potpisniku menice koji ju je iskupio.

Traženje kod suda protiv jednog obaveznika ne sprečava da se postupi protiv ostalih, makar da oni dolaze posle onoga, protiv kojega je prvo postupljeno.

Član 48

Imalac može tražiti od onoga protiv kojega vrši regres:

1) neakceptiranu ili neisplaćenu meničnu svotu zajedno sa kamatom ako je bila određena;

2) kamatu po stopi 6% računajući od dospelosti;

3) troškove protesta, datih izveštaja, a tako isto i ostale troškove.

Ako bi se regres tražio pre dospelosti, onda će se od menične svote odbiti eskont. Taj će se eskont računati po stopi zvaničnog eskonta (eskonta Narodne banke) koja postoji na dan regresa u prebivalištu imaoca.

Član 49

Ko je iskupio menicu, može tražiti od onih koji njemu odgovaraju:

1) potpunu svotu koju je on platio;

2) 6% kamate na tu svotu, računajući od dana kada ju je isplatio;

3) troškove koje je učinio.

Član 50

Svaki obaveznik, protiv kojega se vrši ili protiv kojega se može vršiti regres, u pravu je, čim isplati regresnu svotu, zahtevati da mu se preda menica zajedno sa protestom i računom koji je snabdeven potvrdom o isplati.

Svaki indosant, koji je iskupio menicu, može prebrisati svoj indosament i indosamente sledećih indosanata.

Član 51

Kad se vrši regres zbog delimičnog akcepta, onda onaj koji je isplatio svotu, za koju menica nije bila akceptirana, može zahtevati da se ta isplata zabeleži na menici i da mu se o tome izda namira. Imalac je dužan, osim toga, izdati mu prepis menice sa svojom potvrdom da je veran originalu, a i protest, kako bi on mogao vršiti dalje regrese.

Član 52

Svaki koji ima pravo da vrši regres, može, osim ako nije protivno određeno, naplatiti se sretstvom nove menice, trasirane po viđenju, na koje od lica njemu odgovornih i plative u prebivalištu toga lica (povratna menica).

Povratna menica obuhvata, pored svota označenih u članovima 48 i 49 još i kurtažu kao i taksu za povratnu menicu.

Ako je povratnu menicu trasirao imalac, menična se svota određuje po tečaju koji ima menica po viđenju, trasirana iz mesta plaćanja prvobitne menice na prebivalište obaveznika na koga je trasirana. Ako je povratnu menicu trasirao indosant, menična se svota određuje po tečaju, koji ima menica po viđenju, trasirana iz prebivališta trasanta povratne menice na prebivalište obaveznika.

Član 53

Sa protekom rokova određenih:

za podnošenje menice po viđenju ili na određeno vreme po viđenju;

za podizanje protesta zbog neakceptiranja ili zbog neisplate;

za podnošenje na isplatu menice s napomenom "bez troškova";

imalac gubi svoja prava protiv indosanata, protiv trasanta i protiv ostalih obaveznika, izuzimajući akceptanta.

Ako se menica, ne podnese na akceptiranje u roku koji je trasant odredio, imalac gubi svoje pravo na regres kako zbog neisplate tako i zbog neakceptiranja, osim ako iz sadržine napomene ne proizlazi da je trasant hteo isključiti samo svoju odgovornost za akcept.

Ako je rok za podnošenje određen u indosamentu, time se može koristiti samo indosant.

Član 54

Kad se menica ne može u određenim rokovima da podnese ili protest da podigne zbog nesavladljive prepreke (zakonsko naređenje ma koje države ili koji drugi slučaj više sile), onda se ti rokovi produžuju.

Imalac je dužan bez odlaganja izvestiti o slučaju više sile svoga indosanta i taj izveštaj zabeležiti na menici ili na alonžu, stavivši datum i svoj potpis; za ostalo se primenjuju propisi čl. 45.

Kad viša sila prestane, imalac mora bez odlaganja da podnese menicu radi akceptiranja ili radi isplate i da, ako treba, izište protest.

Ako viša sila traje više od trideset dana posle dospelosti, regres se može vršiti i bez podnošenja i bez podignuća protesta.

Kod menica po viđenju i na određeno vreme po viđenju rok od trideset dana teče od dana kad je imalac, i pre nego što su protekli rokovi za podnošenje, izvestio svoga indosanta o višoj sili; kod menica na određeno vreme po viđenju rok od trideset dana se povećava vremenom po viđenju koje je označeno u menici.

Ne vrede kao slučajevi više sile činjenice koje su čisto lične za imaoca ili za onoga kome je on poverio da menicu podnese ili da protest podigne.

Glava osma

INTERVENCIJA

1. Opšta naređenja

Član 55

Trasant, indosant ili avalista mogu u menici naznačiti lice koje će akceptirati ili platiti po potrebi.

Intervenient može menicu, pod uslovima koji su niže navedeni, akceptirati ili platiti ma za koga obaveznika protiv koga se može vršiti regres.

Intervenient može biti treće lice, pa i sam trasant ili lice koje je već obavezano po menici, izuzimajući akceptanta.

Intervenient je dužan da u roku od dva radna dana izvesti o svojoj intervenciji onoga za koga je posredovao. U slučaju kad se ne drži ovoga roka, on odgovara za štetu koja bi nastala usled toga njegovog propuštanja, no tako da naknada te štete ne može biti veća od menične svote.

2. Akceptiranje za čast

Član 56

Akceptiranju za čast ima mesta u svima slučajevima u kojima imalac može pre dospelosti tražiti regres iz menice, koja se sme podneti radi akceptiranja.

Kad je na menici označeno lice da u mestu plaćanja menicu akceptira ili plati po potrebi, imalac ne može pre dospelosti vršiti svoje pravo na regres protiv onoga koji je stavio tu oznaku ni protiv njegovih slednika, ako menicu nije podneo označenom licu i ako u slučaju, kada je ovo lice odbilo akcept, to nije utvrđeno protestom.

U ostalim slučajevima intervencije imalac može odbiti akcept za čast. Ali ako ga dopusti, gubi regres koji mu pre dospelosti pripada protiv onoga za koga je dat akcept i njegovih slednika.

Član 57

Akcept za čast beleži se na menici; njega potpisuje intervenient. U njemu će se naznačiti za čiju je čast dat; ako se to ne učini vredi kao da je dat za čast trasanta.

Član 58

Akceptant za čast obavezan je prema imaocu i slednicima onoga obaveznika za čiju je čast menicu akceptirao, na isti način kao što je ovaj obavezan.

Ma da je menica akceptirana, onaj za čiju je čast akceptirana, a tako isto i oni, koji njemu odgovaraju, mogu, isplativši svotu označenu u čl. 48, zahtevati od imaoca da preda menicu zajedno sa protestom, ako mu je bilo mesta, kao i računom koji je snabdeven potvrdom o isplati.

3. Isplata za čast

Član 59

Isplata za čast može biti u svima slučajevima u kojima je, bilo o dospelosti bilo pre dospelosti, imalac stekao pravo na regres.

Isplata ima da obuhvata celu onu svotu koju bi bio dužan platiti onaj za čiju se čast plaća.

Isplata za čast mora da se izvrši najdalje sutra dan iza poslednjeg dana dopuštenog za podizanje protesta zbog neisplate.

Član 60

Kad je menica bila akceptirana za čast od intervenienata koji imaju svoje prebivalište u mestu plaćanja, ili su u njoj bila označena lica, koja imaju svoje prebivalište u tom mestu, da je plate po potrebi, imalac je dužan da je podnese svima tim licima, i da, ako je potrebno, izište protest zbog neisplate najdalje sutra dan iza poslednjeg dana dopuštenog za podizanje protesta.

Ako se protest ne podigne u tome roku, ispadaju iz obaveze: onaj koji je označio adresu po potrebi ili za čiju je čast menica bila akceptirana, a tako isto i sledeći indosanti.

Član 61

Imalac koji odbije isplatu za čast gubi regres protiv onih koji bi bili oslobođeni.

Član 62

Isplata za čast ima da se potvrdi namirom na menici sa naznačenjem onoga, za čiju je čast plaćeno. Ako se to lice ne naznači, vredi kao da je plaćeno za trasanta.

Menica i protest, ako je podignut, predaće se platiocu za čast.

Član 63

Platac za čast stiče prava koja proističu iz menice protiv onoga, za čiju je čast platio i protiv onih koji su ovome po menici obavezni. Ipak on ne može menicu dalje indosirati.

Slednici potpisnika za čiju je čast plaćeno oslobođeni su obaveze.

Ako više njih ponude isplatu za čast, prvenstvo ima onaj koji oslobođava najviše obaveznika. Intervenient, koji je znao za to, a nije postupio po tom pravilu, gubi regres protiv onih koji bi bili oslobođeni.

Glava deveta

UMNOŽAVANJE I PREPISI

1. Umnožavanje

Član 64

Trasirana menica može se izdati u više istovetnih primeraka.

Ovi primerci moraju se označiti tekućim brojem u samom slogu isprave; ako se to ne učini, svaki primerak vredi kao zasebna menica.

Svaki imalac trasirane menice može zahtevati da mu se o njegovom trošku izda više primeraka, osim ako nije u menici naznačeno da je izdata samo u jednom primerku. Toga radi treba da se obrati svome neposrednom indosantu, koji je dužan da to dostavi svome indosantu, i tako dalje idući sve do trasanta. Indosanti su dužni da ponove svoje indosamente na novim primercima.

Član 65

Kad se isplati jedan primerak, prestaju prava iz svih drugih primeraka iako nije određeno, da isplatom po jednom primerku ostali gube vrednost. Ipak trasant ostaje obavezan po svakom akceptiranom primerku koji mu ne bude vraćen.

Indosant, koji je preneo primerke raznim licima, i svi sledeći indosanti odgovorni su po svima nevraćenim primercima, koji nose njihov potpis.

Član 66

Ko pošalje primerak radi akceptiranja, dužan je na ostalim primercima naznačiti ime lica, u čijim se rukama nalazi primerak. To pak lice dužno je da ga preda legitimiranom imaocu drugog primerka.

Ako ono ne htedne to učiniti, imalac može vršiti regres tek kad protestom utvrdi:

1) da mu primerak, poslat radi akceptiranja, nije predat na njegovo zahtevanje;

2) da se po drugom primerku nije mogao dobiti akcept ili isplata.

2. Prepisi

Član 67

Svaki imalac menice ima pravo da načini od nje prepise.

U prepisu ima se izvorna menica prepisati tačno sa indosamentima i svima drugim napomenama koji se nalaze na njoj. U prepisu treba naznačiti gde se svršava.

Prepis se može indosirati i avalirati na isti način i sa istim dejstvima kao i izvorna menica.

Član 68

U prepisu mora se označiti lice u čijim je rukama izvorna menica. Ovo lice je dužno da je preda legitimiranom imaocu prepisa.

Ako to ne htedne učiniti, imalac može vršiti regres protiv onih, koji su indosirali ili avalirali prepis, tek kad utvrdi protestom da mu izvorna menica nije predata na njegovo zahtevanje.

Ako izvorna isprava iza poslednjeg indosamenta, stavljenog pre nego što je načinjen prepis, nosi napomenu "odavde dalje indosament vredi samo na prepisu" ili ma kakvu drugu napomenu koja znači isto, ništavan je svaki indosament stavljen docnije na izvornu menicu.

Glava deseta

PREINAČENJE MENICE

Član 69

U slučaju preinačenja meničnog sloga, potpisnici, koji su menicu potpisali posle preinečenja, odgovaraju prema preinačenom slogu, a raniji potpisnici odgovaraju prema prvobitnom slogu.

Glava jedanaesta

ZASTARELOST

Član 70

Svi menično-pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, računajući od dana dospelosti.

Zahtevi imaoca protiv indosanata i protiv trasanta zastarevaju za godinu dana, računajući od dana blagovremeno podignutog protesta, a ako se u menici nalazi napomena "bez troškova", onda od dana dospelosti.

Zahtevi indosanata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci, računajući od dana kada je indosant menicu iskupio ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno.

Član 71

Prekid zastarelosti ima dejstvo samo protiv onoga, protiv kojega je čin prekidanja nastupio.

Član 72

Ako menica dospeva na zakonski praznik, njena isplata može se zahtevati tek prvog sledećeg radnog dana. Tako isto i sva druga činjenja, koja se tiču menice, naročito podnošenja radi akceptiranja i protest, mogu se preduzeti samo radnog dana.

Kad se koje od tih činjenja ima izvršiti u određenom roku, čiji je poslednji dan zakonski praznik, tada se taj rok produžava do prvog radnog dana, koji dolazi odmah po proteku roka. Praznični dani u toku roka ubrajaju se pri izračunavanju roka.

Član 73

Ni u zakonske ni u rokove određene u menici ne ubraja se dan od koga oni polaze.

Član 74

Nikakvi dani počeka ni zakonski ni sudski nisu dopušteni.

Drugi deo

SOPSTVENA MENICA

Član 75

Sopstvena menica sadrži:

1) označenje da je menica, uneto u sam slog isprave, i to na jeziku, na kome je ona sastavljena;

2) bezuslovno obećanje da će određena svota novca biti plaćena;

3) označenje dospelosti;

4) mesto gde treba platiti;

5) ime onoga kome ili po čijoj naredbi treba platiti;

6) označenje dana i mesta, gde je sopstvena menica izdata;

7) potpis onog koji menicu izdaje (izdavalac).

Član 76

Isprava, u kojoj ne bi bilo ma kojega od sastojaka pobrojanih u prednjem članu, ne vredi kao sopstvena menica. Od toga se izuzimaju slučajevi koji su određeni u stavovima što dolaze.

Sopstvena menica, u kojoj nije označena dospelost, vredi kao menica po viđenju.

Ako nema naročitog označenja, mesto izdanja menice vredi kao mesto plaćanja, a ujedno i kao prebivalište izdavaoca.

Sopstvena menica, u kojoj nije naznačeno mesto izdanja, vredi kao da je izdata u mestu, koje je označeno pored imena izdavaočevog.

Član 77

Na sopstvenu menicu, u koliko se ne protive prirodi njenoj, primenjuju se ovi propisi o trasiranoj menici:

o indosamentu (čl. 11-20);

o dospelosti (čl. 33-37);

o plaćanju (čl. 38-42);

o regresu zbog neisplate (čl. 43-50, 52-54);

o isplati za čast (čl. 55, 59-63);

o prepisima (čl. 67 i 68);

o preinačenju menice (čl. 69);

o zastarelosti (čl. 70 i 71);

o praznicima, izračunavanju rokova i o zabrani dana počeka (čl. 72, 73 i 74).

Dalje se primenjuju na sopstvenu menicu propisi o menici plativoj kod trećeg lica ili u mestu različitom od prebivališta trasatovog (čl. 4 i 27); o određivanju kamata (čl. 5), o razlikama u naznačenjima svote koja se ima platiti (čl. 6), o posledicama potpisa stavljenog pod prilikama pomenutim u čl. 7 ili potpisa lica koje radi bez ovlašćenja ili koje prekorači svoja ovlašćenja (čl. 8) i o blanko menici (čl. 10).

Primenjuju se također i na sopstvenu menicu propisi o avalu (čl. 30 do 32); u slučaju predviđenom u čl. 31 poslednji stav, ako se u avalu ne naznači za koga je dat, vredi kao da je dat za izdavaoca sopstvene menice.

Član 78

Izdavalac sopstvene menice obavezan je na isti način kao i akceptant trasirane menice.

Sopstvene menice plative na određeno vreme po viđenju moraju se podneti na viđenje izdavaocu u rokovima određenim u čl. 23. Rok "po viđenju" teče od datuma viđenja, potpisanog od izdavaoca na samoj menici. Ako izdavalac odbije da na menicu stavi svoje datirano viđenje, to se mora utvrditi protestom (čl. 25) od čijega datuma teče rok "po viđenju".

 

ANEKS II

Član 1

Svaka Visoka Strana Ugovornica može propisati da će se naređenje čl. 1 br. 1 Unificiranog zakona, naime da se u slog menice ima uneti označenje "menica", u pogledu menica izdatih na njezinom području primenjivati tek po proteku šest meseci pošto ova Konvencija stupi na snagu.

Član 2

Svaka Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje se da, u pogledu meničnih obaveza primljenih na njezinom području, odredi na koji se način može zameniti svojeručni potpis; ali u takvom slučaju javna overa napisana na menici mora da utvrdi volju onoga koji bi imao potpisati.

Član 3

Svaka Visoka Strana Ugovornica zadržava pravo, da u svoj nacionalni zakon ne unese čl. 10 Unificiranog zakona.

Član 4

Svaka se Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje da, odstupajući od čl. 31 stava 1 Unificiranog zakona, dopusti da se na njezinom području aval može dati odvojenim pismenom, u kojem će se označiti mesto gde je aval dat.

Član 5

Svaka Visoka Strana Ugovornica može čl. 38 Unificiranog zakona dopuniti tako da, u pogledu menica plativih na njezinom području, imalac bude dužan menicu podneti na sam dan dospelosti; nepridržavanje ove dužnosti ne može imati drugih posledica nego obavezu naknaditi štetu.

Ostale Visoke Strane Ugovornice imaće pravo odrediti uslove pod kojima će priznati takvu dužnost.

Član 6

Svaka Visoka Strana Ugovornica može, u cilju primene poslednjeg stava čl. 38 Unificiranog zakona, da odredi, koje se ustanove, prema nacionalnom zakonu, imaju smatrati kao zavodi za obračunavanje.

Član 7

Svaka Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje se da za menice plative na njezinom području izmeni dejstvo napomene predviđene u čl. 41 Unificiranog zakona o efektivnoj isplati stranim novcem, ako u izvanrednim prilikama koje imaju uticaja na njezinu valutu, to smatra za potrebno. Isto pravilo može biti primenjeno i u pogledu izdavanja menica u stranom novcu na nacionalnom području.

Član 8

Svaka Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje se da propiše, da protesti, koji se imaju podići na njezinom području, mogu biti zamenjeni na samoj menici napisanom i datiranom izjavom, potpisanom od trasata, osim ako trasant u slogu menice zahteva protest u obliku javne isprave.

Svaka Visoka Strana Ugovornica također se ovlašćuje da propiše da se pomenuta izjava ima u roku određenom za dizanje protesta upisati u javni registar.

U slučaju predviđenom u prednjim stavovima nedatirani indosament smatra se da je stavljen pre protesta.

Član 9

Svaka Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje se da propiše da protest zbog neisplate treba, odstupajući od člana 44 stav 3 Unificiranog zakona, da se podigne bilo na dan plaćanja bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim.

Član 10

Prepušta se zakonodavstvu svake Visoke Strane Ugovornice da na tačan način odredi pravno stanje koje imaju u vidu propisa čl. 43 br. 2 i 3 i čl. 44 stav 5 i 6 Unificiranog zakona.

Član 11

Svaka Visoka Strana Ugovornica zadržava sebi pravo da, odstupajući od propisa čl. 43 br. 2 i 3 i 74 Unificiranog zakona, u svojim zakonima dopusti da menični garanti mogu, u slučaju da se regres vrši protiv njih, dobiti poček koji ni u kojem slučaju ne može preći dan dospelosti menice.

Član 12

Svaka Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje se da, odstupajući od propisa čl. 45 Unificiranog zakona, održi ili uvede sistem davanja izveštaja preko javnoga organa, t.j. da javni organ ili drugi organ koji je po nacionalnom zakonu pozvan da podiže proteste, kad podigne protest zbog neakceptiranja ili zbog neisplate, u isto doba o tome pismeno izvesti ona lica koja su po menici obavezana, a čije su adrese naznačene na menici, ili poznate samom javnom organu koji je podigao protest. Izdatke oko takvog izveštaja treba dodati troškovima protesta.

Član 13

Svaka Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje se da, u pogledu menica izdatih i plativih na njezinom području, propiše da kamatna stopa, o kojoj je govor u čl. 48 br. 2 i čl. 49 br. 2 Unificiranog zakona, može biti zamenjena zakonskom kamatnom stopom koja važi na području dotične države ugovornice.

Član 14

Svaka Visoka Strana Ugovornica zadržava sebi pravo da, otstupajući od propisa čl. 48 Unificiranog zakona, u svom nacionalnom zakonu unese propis po kojem imalac može od onog protiv koga vrši regres tražiti proviziju čija će visina biti određena tim zakonom.

Isto vredi, izuzetno od čl. 49 Unificiranog zakona, u pogledu lica, koje pošto je menicu iskupilo, traži od onih koji njemu odgovaraju, svotu kojom je menicu iskupilo.

Član 15

Svakoj Visokoj Strani Ugovornici slobodno je odrediti da; u slučaju gubitka prava na regres ili zastarelosti, na njezinom području ostane pravo tužbe protiv trasanta, koji nije dao pokriće, ili protiv trasanta ili indosanta koji su se neopravdano obogatili. Isto ovlašćenje vredi za slučaj zastarelosti, u pogledu akceptanta, koji je primio pokriće ili se je neopravdano obogatio.

Član 16

Pitanje da li je trasant dužan dati pokriće u vreme dospeća i da li imalac ima naročita prava na ovo pokriće ostaje izvan Unificiranog zakona.

To isto vredi za svako drugo pitanje o odnosu po kome je izdana trasirana menica.

Član 17

Ostavlja se zakonodavstvu svake Visoke Strane Ugovornice da odredi uzroke prekida i zaustavljanja zastarelosti meničnih tužbi o kojima njezini sudovi imaju da odlučuju.

Ostale Visoke Strane Ugovornice imaju da odrede pod kojim će uslovima priznati takve uzroke. Isto vredi i u pogledu dejstva sudskog ostvarivanja meničnog zahteva kao sredstva kojim se stavlja u tok rok zastarelosti predviđen u čl. 70 stav 2 Unificiranog zakona.

Član 18

Svaka Visoka Strana Ugovornica se ovlašćuje da propiše da će izvesni radni dani u pogledu podnošenja radi akceptiranja ili radi isplate ili u pogledu drugih meničnih činjenja biti izjednačeni sa zakonskim praznicima.

Član 19

Svaka Visoka Strana Ugovornica može odrediti označenje koje će u svojim nacionalnim zakonima usvojiti za isprave pomenute u čl. 75 Unificiranog zakona, a može ove isprave osloboditi od svakog označenja, ako je u njima izrično kazano da su po naredbi.

Član 20

Propisi čl. 1 do 18 ovog Aneksa, koji se odnose na trasiranu menicu, primenjuju se podjednako i na sopstvenu menicu.

Član 21

Svaka Visoka Strana Ugovornica zadržava sebi pravo da svoju obavezu pomenutu u članu prvom konvencije ograniči samo na propise o trasiranoj menici, a da ne uvede na svome području i propise o sopstvenoj menici, sadržane u II delu Unificiranog zakona. Visoka Strana Ugovornica koja se je poslužila ovom rezervom smatraće se samo u pogledu trasirane menice kao Visoka Strana Ugovornica.

Svaka Visoka Strana Ugovornica zadržava sebi pravo, da propise o sopstvenoj menici učini predmetom posebne Uredbe koja će biti potpuno jednaka naređenjima II dela Unificiranog zakona koja će preuzeti pravila o trasiranoj menici, na koja se upućuje, jedino sa izmenama, koje proizilaze iz čl. 75, 76, 77 i 78 Unificiranog zakona i članova 19 i 20 ovog aneksa.

Član 22

Svaka Visoka Strana Ugovornica ovlašćuje se da izda izuzetna naređenja od opšte važnosti u pogledu produženja rokova za preduzimanje činjenja za održanje regresa i u pogledu odlaganja dospelosti.

Član 23

Svaka Visoka Strana Ugovornica obavezuje se da prizna naređenja koja budu usvojena od pojedinih Visokih Strana Ugovornica na osnovu čl. 1 do 4, 6, 8 do 16 i 18 do 21 ovog aneksa.

 

PROTOKOL UZ KONVENCIJU

 

Pri potpisivanju Konvencije od današnjeg dana o unificiranom meničnom zakonu, propisno opunomoćeni potpisnici saglasili su se u sledećim odredbama:

A.

Članovi Društva Naroda i Države nečlanovi, koji ne bi bili u mogućnosti da pre prvog septembra 1932 godine izvrše deponovanje svoje ratifikacije ove konvencije, obvezuju se da, za petnaest dana posle ovoga datuma, dostave saopštenje Generalnom sekretaru Društva naroda o tome, u kom se položaju nalaze u pogledu ove ratifikacije.

B.

Ako se prvog novembra 1932 godine ne ispune uslovi predviđeni u članu VI al. 1 za stupanje na snagu ove konvencije, Generalni Sekretar Društva Naroda sazvaće Članove Društva Naroda i Države nečlanove koje su potpisale konvenciju ili koje su joj pristupile.

Predmet ovoga sastanka biće ispitivanje situacije i mera, koje bi pri tom trebalo preduzeti.

V.

Visoke Strane Ugovornice saopštiće jedna drugoj zakonske odredbe, koje budu izdale na svojim odnosnim teritorijama radi izvršenja konvencija, čim one budu stupile na snagu.

U potvrdu čega punomoćnici potpisali su ovaj Protokol.

Dato u Ženevi, sedmog juna hiljadu devet stotina tridesete godine, u jednom primerku koji će se ostaviti u Arhivi Sekretarijata Društva Naroda, i čiji će se autentični prepis dostaviti svima članovima Društva Naroda i svima Državama - nečlanovima pretstavljenim na konferenciji.

Nemačka:
	LEO QUASSOWSKI
	Dr. ALBRECHT
	Dr. ULLMANN
Austrija:
	Dr. STROBELE
Belgija:
	Vte P. POULLET
	DE LA VALLEE-POUSSIN
Brazilija:
	DEOCLECIO DE CAMPOS
Kolumbija:
	A. J. RESTREPO
Danska:
	A. HELPER
	V. EIGTVED
Slobodni grad Dancig:
	SULKOWSKI
Ekuador:
	ALEX GASTELU
Španija:
	JUAN GOMEZ MONTEJO
Finska:
	F. GRöNVALL
Francuska:
	J. PERCEROU
Grčka:
	R. RAPHAEL
Mađarska:
	Dr. BARANYAI ZOLTAN
Italija:
	AMEDEO GIANNINI
Japan:
	M. OHNO
	T. SHIMADA
Luksemburg:
	CH. G. VERMAIRE
Norveška:
	STUB HOLMBOE
Holandija:
	MOLENGRAAFF
Peru:
	J. M. BARRETO
Poljska:
	SULKOWSKI
Portugal:
	JOSÉ CAEIRO DA MATTA
Švedska:
	E. MARKS VON WÜRTEMBERG
	BIRGER EKEBERG
Švajcarska:
	VISCHER
Čehoslovačka:
	Prof. Dr. KAREL HERMANN-OTAVSKY
Turska:
	Ad referendum MEHMED MUNIR
Jugoslavija:
	I. ŠUMENKOVIĆ

 

KONVENCIJA
O REŠAVANJU IZVESNIH SUKOBA MENIČNIH ZAKONA

 

Pretsednik Nemačkog Rajha, Federalni Pretsednik Austrijske Republike, Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca, Pretsednik Ujedinjenih Država Brazilije, Pretsednik Republike Kolumbije, Njegovo Veličanstvo Kralj Danske, Pretsednik Republike Poljske, za slobodni grad Dancig, Pretsednik Republike Ekuador, Njegovo Veličanstvo Kralj Španije, Pretsednik Republike Finske, Pretsednik Republike Francuske, Pretsednik Republike Grčke, Njegovo Uzvišeno Visočanstvo Regent Kraljevine Ugarske, Njegovo Veličanstvo Kralj Italije, Njegovo Veličanstvo Car Japana, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburška, Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške, Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije, Pretsednik Republike Peru, Pretsednik Republike Poljske, Pretsednik Republike Portugalske, Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske, Federalni Savet Švajcarske, Pretsednik Republike Čehoslovačke, Pretsednik Republike Turske, Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije,

U želji da usvoje pravila po kojima bi se rešavali izvesni sukobi meničnih zakona odredili su za svoje punomoćnike:

 

Pretsednik Nemačkog Rajha:

G. Leo Quassowski, Ministerijalnog Savetnika Ministarstva pravde Rajha;

G. Fritz Albrecht, Savetnika Poslanstva u Ministarstvu inostranih poslova;

G. Fritz Ullmann, Sudiju u Zemaljskom sudu u Berlinu.

Federalni Pretsednik Austrijske Republike:

G. Dr. Guido Strobele, Ministerijalnog Savetnika u Federalnom Ministarstvu pravde.

Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca:

G. Vte Poullet, Ministra, člana Narodne Skupštine;

G. De la Vallée-Poussin, Generalnog sekretara Ministarstva znanosti i umetnosti.

Pretsednik Ujedinjenih Država Brazilije:

G. Deoclecio de Campos, trgovačkog Ataše-a u Rimu, bivšeg profesora Pravnog Fakulteta u Para.

Pretsednik Republike Kolumbije:

G. A. José Restrepo, izvanrednog Poslanika i opunomoćenog Ministra, stalnog delegata kod Društva Naroda.

Njegovo Veličanstvo Kralj Danske:

G. Axel Helper, Ministerijalnog Savetnika u Ministarstvu trgovine i industrije;

G. Valdemar Eigtved, direktora Privatnih banaka u Kopenhagenu.

Pretsednik Republike Poljske, za slobodnu varoš Dancig:

G. Jozef Sulkowski, profesora Univerziteta u Poznanju, člana Poljske kodifikacione komisije.

Pretsednik Republike Ekuador:

G. Alejandro Castelú, vice-konsula u Ženevi.

Njegovo Veličanstvo Kralj Španije:

G. Juan Gomez Montejo, šefa u Ministarstvu pravde.

Pretsednik Republike Finske:

G. Filip Grönvall, Državnog Savetnika, člana Višeg upravnog suda u Helzinki.

Pretsednik Republike Francuske:

G. L. J. Percerou, Profesora Pravnog fakulteta u Parizu.

Pretsednik Republike Grčke:

G. R. Raphaël, Stalnog delegata u Društvu naroda, Otpravnika poslova u Bernu.

Njegovo Uzvišeno Visočanstvo Regent Kraljevine Ugarske:

G. Zoltán Baranyai, v. d. Otpravnika poslova ugarske delegacije u Društvu naroda.

Njegovo Veličanstvo Kralj Italije:

G. Amedeo Giannini, Državnog Savetnika, Opunomoćenog Ministra.

Njegovo Veličanstvo Car Japana:

G. Morie Ohno, Izvanrednog poslanika i Opunomoćenog Ministra Japana u Federalnoj Austrijskoj Republici;

G. Tetsukichi Shimada, sudiju Kasacionog suda u Tokiju.

Njeno Kraljevsko Visočanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburška:

G. Ch. G. Vermaire, konsula u Ženevi.

Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške:

G. C. Stuo Holmboe, advokata.

Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije:

G. W. L. P. A. Molengraaff, profesora Univerziteta u Utrehtu u penziji.

Pretsednik Republike Peru:

G. José Maria Barreto, Šefa stalnog Biroa Peru kod Društva Naroda.

Pretsednik Republike Poljske:

G. Josef Sulkowski, profesora Univerziteta u Poznanju, člana Poljske Kodifikacione komisije.

Pretsednik Republike Portugalske:

G. José Caeiro da Matta, Rektora Univerziteta u Lisabonu, profesora Pravnog fakulteta, Direktora Portugalske Banke.

Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske:

Barona E. Marks von Würtemberg, Pretsednika Apelacionog Suda u Štokholmu, bivšeg Ministra inostranih poslova;

G. Birger Ekeberg, Pretsednika Komisije za građansko zakonodavstvo, bivšeg Ministra pravde, bivšeg člana Vrhovnog Suda.

Federalni Savet Švajcarske:

G. Max Vischer, advokata i notara, prvog sekretara švajcarskog Udruženja Bankara.

Pretsednik Republike Čehoslovačke:

G. Karel Hermann-Otavsky, profesora Univerziteta u Pragu, Pretsednika Komisije za kodifikaciju trgovačkog prava u Ministarstvu pravde.

Pretsednik Republike Turske:

G. Mehmed Munir Bey, izvanrednog poslanika i opunomoćenog Ministra kod Švajcarskog Federalnog Saveta.

Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije:

G. Iliju Šumenkovića, Stalnog delegata pri Društvu naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog Ministra kod Švajcarskog Federalnog Saveta,

Koji su se, pošto su pokazali jedan drugome svoja punomoćstva, nađena u dobroj i propisnoj formi, saglasili u sledećim odredbama:

Član 1

Visoke Strane Ugovornice uzajamno se obvezuju da za rešavanje sukoba meničnih zakona, koji su niže označeni, primene pravila koja se nalaze u narednim članovima.

Član 2

Sposobnost lica da se menično obaveže određuje zakon njegove zemlje. Ako bi tim zakonom bo proglašen merodavnim zakon koje druge zemlje, onda će se primenjivati taj poslednji zakon.

Lice, koje bi prema zakonu označenom u prednjem stavu bilo nesposobno, ipak je punovažno obavezno, ako je potpis dat na području zemlje po čijim bi zakonima imalo sposobnost.

Svaka od Visokih Strana Ugovornica ovlašćuje se da ne prizna punovažnost menične obaveze primljene od njenog državljanina koja bi se na području drugih država ugovornica smatrala punovažnom jedino primenom prednjeg stava ovog člana.

Član 3

Oblik meničnih izjava određuje zakon zemlje na području koje su te izjave potpisane.

Međutim, ako menične izjave nisu punovažne prema propisima prednjeg stava, ali odgovaraju zakoniku zemlje gde je docnija izjava potpisana, okolnost da su ranije izjave nepravilne u pogledu oblika ne utiče na punovažnost docnije izjave.

Svaka od Visokih Strana Ugovornica može propisati da su menične izjave njezinih državljana date u inostranstvu punovažne prema drugom njezinom državljaninu na njezinom području, ako su učinjene u obliku propisanom njezinim zakonima.

Član 4

Dejstvo obaveza akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice određuje zakon mesta, gde su ove isprave plative.

Dejstvo koje proizvode potpisi ostalih meničnih obaveznika određuje zakon zemlje na području koje su potpisi dati.

Član 5

Rokove za ostvarivanje regresnih zahteva određuje u pogledu svih potpisnika zakon mesta gde je isprava izdata.

Član 6

Zakon mesta izdanja isprave određuje, da li imalac menice stiče tražbinu koja je dala povoda izdanju isprave.

Član 7

Zakon zemlje gde je trasirana menica plativa uređuje pitanje, da li se akcept može ograničiti na jedan deo svote i da li je imalac dužan ili nije dužan primiti delimičnu isplatu.

Isto pravilo primenjuje se i što se tiče isplate po sopstvenoj menici.

Član 8

Oblik i rokove protesta, kao i oblik ostalih činjenja potrebnih za vršenje ili održavanje meničnih prava, određuju zakoni zemlje na području koje se mora podići protest ili izvršiti dotično činjenje.

Član 9

Zakon zemlje, gde je menica plativa, određuje mere, koje se imaju preduzimati u slučaju gubitka ili krađe menice.

Član 10

Svaka od Visokih Strana Ugovornica zadržava sebi pravo da ne primenjuje načela međunarodnog privatnog prava usvojena ovom Konvencijom ukoliko je u pitanju:

1) obaveza primljena izvan područja jedne od država ugovornica,

2) zakon koji bi se imao primeniti po ovim načelima, ali koji nije zakon jedne od država ugovornice.

Član 11

U području svake od Visokih Strana Ugovornica, propisi ove Konvencije neće se primenjivati na menice izdate pre stupanja na snagu ove Konvencije.

Član 12

Ova Konvencija, čiji su tekstovi francuski i engleski podjednako autentični, nosiće datum današnjeg dana.

Ona može biti potpisana i naknadno do 6 septembra 1930 godine u ime svakog Člana Društva Naroda i svake Države nečlana.

Član 13

Ova Konvencija ima se ratifikovati.

Instrumenti ratifikacije deponovaće se pre 1 septembra 1932 godine kod Generalnog Sekretara Društva Naroda. Taj će odmah izvestiti o njihovom prijemu sve članove Društva Naroda i Države nečlanove, koje su stranke u ovoj Konvenciji.

Član 14

Od 6 septembra 1930 godine svaki član Društva Naroda i svaka Država, koja nije član, moći će pristupiti konvenciji.

Ovaj pristup učiniće se notifikacijom Generalnom Sekretaru Društva Naroda, i ta notifikacija staviće se u arhivu Sekretarijata.

Generalni Sekretar odmah će izvestiti o ovom deponovanju neposredno sve Visoke Strane Ugovornice koje su potpisale konvenciju ili su njoj pristupile.

Član 15

Ova Konvencija stupiće na snagu tek tada, kada se ratifikuje ili kada joj se pristupi u ime sedam članova Društva Naroda ili Država nečlanova; među članovima Društva Naroda tri člana moraju biti stalno zastupani u Savetu Društva Naroda.

Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana posle dana kada Generalni Sekretar Društva Naroda primi sedmu ratifikaciju ili izjavu o pristupu, shodno prvoj alineji ovoga člana.

Generalni Sekretar Društva Naroda, kada čini saopštenja predviđena u čl. 13 i 14, izrično će naglasiti da su primljene one ratifikacije ili izjave o pristupu, koje su pomenute u prvoj alineji ovoga člana.

Član 16

Svaka ratifikacija ili izjava pristupa, koja dođe posle stupanja na snagu ove Konvencije shodno članu 15 stupiće na snagu devedesetog dana od dana kada ju je Generalni Sekretar Društva Naroda primio.

Član 17

Ova konvencija ne može biti otkazana pre isteka dve godine od dana kada je stupila na snagu za člana Društva Naroda ili za Državu nečlana, koja je otkazuje; ovaj otkaz imaće dejstvo devedesetog dana od dana kada Generalni Sekretar primi izjavu o otkazu.

Svaki otkaz odmah će Generalni Sekretar Društva Naroda saopštiti svima Visokim Stranama Ugovornicama.

Svaki otkaz ima dejstvo samo u pogledu one Visoke Strane Ugovornice u čije je ime učinjen.

Član 18

Svaki Član Društva Naroda i svaka Država nečlan za koju važi ova Konvencija moći će dostaviti Generalnom Sekretaru Društva Naroda po isteku četiri godine po stupanju na snagu ove Konvencije predlog za reviziju pojedinih ili svih odredaba ove Konvencije.

Ako takav predlog, saopšten ostalim članovima Društva Naroda ili Državama nečlanovima, za koje je u to vreme ova Konvencija još na snazi, potpomognu, u roku od godine dana, najmanje šest od njih, Savet Društva Naroda odlučiće da li ima mesta sazivanju konferencije u tom cilju.

Član 19

Visoke Strane Ugovornice pri potpisivanju, ratifikaciji ili pristupu mogu izjaviti da primanjem ove Konvencije ne misle da uzmu nikakvu obavezu za sve ili jedan deo njihovih kolonija, protektorata ili za područja pod njihovim sizerenitetom ili mandatom; u tom slučaju ova Konvencija neće se primenjivati na područjima koja su označena u takvoj izjavi.

Visoke Strane Ugovornice moći će docnije u svako vreme obavestiti Generalnog Sekretara Društva Naroda da nameravaju da primene ovu Konvenciju na sve ili na jedan deo njihovih teritorija, pomenutih u izjavi iz prethodne alineje. U ovom slučaju Konvencija primenjivaće se na područjima pomenutim u izjavi devedesetog dana od dana, kada je Generalni Sekretar Društva Naroda primi.

Isto tako Visoke Strane Ugovornice mogu u svako vreme izjaviti da nameravaju da ovu Konvenciju više ne primenjuju na sve ili na jedan deo njihovih kolonija, protektorata ili područja pod njihovih sizerenitetom ili mandatom; u tom slučaju prestaće primenjivanje Konvencije na područjima pomenutim u toj izjavi tek po isteku jedne godine od dana kada ovu izjavu primi Generalni Sekretar Društva Naroda.

Član 20

Ovu Konvenciju, čim ona stupi na snagu, registriraće Generalni Sekretar Društva Naroda. Konvencija će se, čim bude moguće, objaviti u Zbirci ugovora Društva Naroda.

U potvrdu čega goreimenovani punomoćnici potpisali su ovu Konvenciju.

Dato u Ženevi sedmog juna 1930 godine u jednom primerku koji će se ostaviti u arhivi Sekretarijata Društva Naroda, a čiji će se ravnoglasni prepis dostaviti svima članovima Društva Naroda i svima Državama nečlanovima zastupljenim na konferenciji.

Nemačka:
	LEO QUASSOWSKI
	Dr. ALBRECHT
	Dr. ULLMANN
Austrija:
	Dr. STROBELE
Belgija:
	Vte P. POULLET
	DE LA VALLEE-POUSSIN
Brazilija:
	DEOCLECIO DE CAMPOS
Kolumbija:
	A. J. RESTREPO
Danska:
	A. HELPER
	V. EIGTVED
Slobodni grad Dancig:
	JOZEF SULKOWSKI
Ekuador:
	ALEX. GASTELU
Španija:
	JUAN GOMEZ MONTEJO
Finska:
	F. GRöNVALL
Francuska:
	J. PERCEROU
Grčka:
	R. RAPHAEL
Mađarska:
	Dr. BARANYAI ZOLTAN
Italija:
	AMEDEO GIANNINI
Japan:
	M. OHNO
	T. SHIMADA
Luksemburg:
	CH. G. VERMAIRE
Norveška:
	STUB HOLMBOE
Holandija:
	MOLENGRAAFF
Peru:
	J. M. BARRETO
Poljska:
	SULKOWSKI
Portugal:
	JOSÉ CAEIRO DA MATTA
Švedska:
	E. MARKS VON WÜRTEMBERG
	BIRGER EKEBERG
Švajcarska:
	VISCHER
Čehoslovačka:
	Prof. Dr. KAREL HERMANN OTAVSKY
Turska:
	Ad referendum MEHMED MUNIR
Jugoslavija:
	I. ŠUMENKOVIĆ

 

PROTOKOL KONVENCIJE

Pri potpisivanju Konvencije od današnjeg dana o rešavanju izvesnih sukoba meničnih zakona, propisno opunomoćeni potpisnici saglasili su se u sledećim odredbama:

A.

Članovi Društva Naroda i Države nečlanovi, koji ne bi bili u mogućnosti da pre prvog septembra 1932 godine izvrše deponovanje svoje ratifikacije ove Konvencije, obvezuju se, da za petnaest dana posle ovoga datuma dostave saopštenje Generalnom Sekretarijatu Društva Naroda o tome, u kom se položaju nalaze u pogledu ove ratifikacije.

B.

Ako se prvog novembra 1932 godine ne ispune uslovi predviđeni u članu 15 al. 1 za stupanje na snagu ove Konvencije, Generalni Sekretar Društva Naroda sazvaće Članove Društva Naroda i Države nečlanove koji su potpisali Konvenciju ili koji su joj pristupili.

Predmet ovoga sastanka biće ispitivanje situacije i mera, koje bi pri tom trebalo preduzeti.

V.

Visoke Strane Ugovornice saopštiće jedna drugoj zakonske odredbe, koje budu izdale na svojim odnosnim teritorijama radi izvršenja konvencija, čim one budu stupile na snagu.

U potvrdu čega punomoćnici potpisali su ovaj Protokol.

Dato u Ženevi sedmog juna hiljadu devet stotina tridesete godine, u jednom primerku, koji će se ostaviti u Arhivi Sekretarijata Društva Naroda, a čiji će se autentični prepis dostaviti svima članovima Društva Naroda i svima Državama nečlanovima pretstavljenim na konferenciji.

Nemačka:
	LEO QUASSOWSKI
	Dr. ALBRECHT
	Dr. ULLMANN
Austrija:
	Dr. STROBELE
Belgija:
	Vte P. POULLET
	DE LA VALLEE-POUSSIN
Brazilija:
	DEOCLECIO DE CAMPOS
Kolumbija:
	A. J. RESTREPO
Danska:
	A. HELPER
	V. EIGTVED
Slobodni grad Dancig:
	SULKOWSKI
Ekuador:
	ALEX. GASTELU
Španija:
	JUAN GOMEZ MONTEJO
Finska:
	F. GRöNVALL
Francuska:
	J. PERCEROU
Grčka:
	R. RAPHAEL
Mađarska:
	Dr. BARANYAI ZOLTAN
Italija:
	AMEDEO GIANNINI
Japan:
	M. OHNO
	T. SHIMADA
Luksemburg:
	CH. G. VERMAIRE
Norveška:
	STUB HOLMBOE
Holandija:
	MOLENGRAAFF
Peru:
	J. M. BARRETO
Poljska:
	SULKOWSKI
Portugal:
	JOSÉ CAEIRO DA MATTA
Švedska:
	E. MARKS VON WÜRTEMBERG
	BIRGER EKEBERG
Švajcarska:
	VISCHER
Čehoslovačka:
	Prof. Dr. KAREL HERMANN-OTAVSKY
Turska:
	Ad referendum MEHMED MUNIR
Jugoslavija:
	I. ŠUMENKOVIĆ

 

KONVENCIJA
O MENIČNIM TAKSAMA

Pretsednik Nemačkog Rajha, Federalni Pretsednik Austrijske Republike, Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca, Pretsednik Ujedinjenih Država Brazilije, Njegovo Veličanstvo Kralj Velike Britanije, Irske i britanskih područja preko mora, Car Indije, Pretsednik Republike Kolumbije, Njegovo Veličanstvo Kralj Danske, Pretsednik Republike Poljske, za Slobodni grad Dancig, Pretsednik Republike Ekuador, Njegovo Veličanstvo Kralj Španije, Pretsednik Republike Finske, Pretsednik Republike Francuske, Njegovo uzvišeno Visočanstvo Regent Kraljevine Ugarske, Njegovo Veličanstvo Kralj Italije, Njegovo Veličanstvo Car Japana, Njeno Kraljevsko Visočanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburška, Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške, Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije, Pretsednik Republike Peru, Pretsednik Republike Poljske, Pretsednik Republike Portugalske, Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske, Federalni Savet Švajcarske, Pretsednik Republike Čehoslovačke, Pretsednik Republike Turske, Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije,

U želji da regulišu izvesna pitanja meničnih taksa odredili su za svoje punomoćnike.

 

Pretsednik Nemačkog Rajha:

G. Leo Quassowski, Ministerijalnog Savetnika Ministarstva pravde Rajha;

G. Erich Albrecht, Savetnika Poslanstva u Ministarstvu inostranih poslova;

G. Fritz Ullmann, Sudiju u Zemaljskom sudu u Berlinu.

Federalni Pretsednik Austrijske Republike:

G. Dr. Guido Strobele, Ministerijalnog Savetnika u Federalnom Ministarstvu pravde.

Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca:

G. Vte Poullet, Ministra, člana Narodne Skupštine;

G. De la Vallée Poussin, Generalnog Sekretara Ministarstva znanosti i umetnosti

Pretsednik Ujedinjenih Država Brazilije:

G. Deoclecio de Campos, trgovinskog Ataše-a u Rimu, bivšeg profesora Pravnog Fakulteta u Para.

Njegovo Veličanstvo Kralj Velike Britanije, Irske i britanskih područja preko mora, Car Indije:

Za Veliku Britaniju i Severnu Irsku, kao i za sve delove britanskog carstva koji nisu sami članovi Društva Naroda:

G. H. C. Gutteridge, K. S., Profesora za trgovačko i zanatsko pravo i Dekana Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Londonu.

Pretsednik Republike Kolumbije:

G. A. José Restrepo, izvanrednog Poslanika i opunomoćenog Ministra, Stalnog delegata kod Društva Naroda.

Njegovo Veličanstvo Kralj Danske:

G. Axel Helper, Ministerijalnog Savetnika u Ministarstvu trgovine i industrije;

G. Valdemar Eigtved, Direktora Privatnih banaka u Kopenhagenu.

Pretsednik Republike Poljske, za slobodnu varoš Dancig:

G. Jozef Sulkowski, profesora Univerziteta u Poznanju, člana Poljske kodifikacione komisije.

Pretsednik Republike Ekuador:

G. Dr. Alexandro Castelú, vice-konsula u Ženevi.

Njegovo Veličanstvo Kralj Španije:

G. Juan Gomez Montejo, šefa sekcije u Ministarstvu pravde.

Pretsednik Republike Finske:

G. Filip Grönvall, Državnog Savetnika, člana Višeg Upravnog suda u Helzinki.

Pretsednik Republike Francuske:

G. L. J. Percerou, Profesora Pravnog fakulteta u Parizu.

Njegovo Uzvišeno Visočanstvo regent Kraljevine Ugarske:

G. Zoltán Baranyai, v. d. Otpravnika poslova ugarske delegacije u Društvu naroda.

Njegovo Veličanstvo Kralj Italije:

G. Amedeo Giannini, Državnog Savetnika, Opunomoćenog Ministra.

Njegovo Veličanstvo Car Japana:

G. Morie Ohno, Izvanrednog poslanika i opunomoćenog Ministra Japana u Federalnoj Austrijskoj Republici;

G. Tetsukichi Shimada, sudiju Kasacionog suda u Tokiju.

Njeno Kraljevsko Visočanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburška:

G. Ch. G. Vermaire, konsula u Ženevi.

Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške:

G. C. Stub Holmboe, advokata.

Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije:

G. W. L. P. A. Molengraaff, profesora Univerziteta u Utrehtu u penziji.

Pretsednik Republike Peru:

G. José Maria Barreto, Šefa stalnog Biroa Peru kod Društva Naroda.

Pretsednik Republike Poljske:

G. Jozef Sulkowski, profesora Univerziteta u Poznanju, člana Poljske kodifikacione komisije.

Pretsednik Republike Portugalske:

G. José Caeiro da Matta, Rektora Univerziteta u Lisabonu, profesora Pravnog fakulteta, Direktora Portugalske Banke.

Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske:

Barona E. Marks von Würtemberg, Pretsednika Apelacionog suda u Štokholmu, bivšeg Ministra inostranih poslova;

G. Birger Ekeberg, Pretsednika Komisije za građansko zakonodavstvo, bivšeg Ministra pravde, bivšeg člana Vrhovnog Suda.

Federalni Savet Švajcarske:

G. Max Vischer, advokata i notara, prvog sekretara švajcarskog Udruženja Bankara.

Pretsednik Republike Čehoslovačke:

G. Karel Hermann-Otavsky, profesora Univerziteta u Pragu, Pretsednika Komisije za kodifikaciju trgovačkog prava u Ministarstvu pravde.

Pretsednik Republike Turske:

G. Mehmed Munit Beja, izvanrednog poslanika i opunomoćenog Ministra kod Švajcarskog Federalnog Saveta.

Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije:

G. Iliju Šumenkovića, Stalnog delegata pri Društvu naroda, izvanrednog poslanika i opunomoćenog Ministra kod Švajcarskog Federalnog Saveta,

Koji su se, pošto su pokazali svoja punomoćstva nađena u dobroj i propisnoj formi, saglasili u sledećim odredbama.

Član 1

Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da, u slučaju ako njihovo zakonodavstvo već nije takvo, izmene svoje zakone tako da važnost meničnih obaveza ili vršenje prava koja iz njih proističu ne zavisi od toga da li je menica propisno taksirana.

Ipak Ugovorne Strane mogu da zaustave vršenje ovih prava do isplate taksa, koje su propisane, kao i izrečenih novčanih kazni. One mogu isto tako propisati da će svojstva i dejstva neposredno izvršne isprave koja se po njihovim zakonima daju menici, biti vezana za uslov, da je pri izdavanju isprave taksa propisno plaćena prema odredbama njihovih zakona.

Svaka Visoka Strana Ugovornica zadržava za sebe pravo da ograniči obavezu pomenutu u prvoj alineji samo na trasirane menice.

Član 2

Ova Konvencija, čiji su tekstovi francuski i engleski podjednako autentični, nosiće datum današnjeg dana.

Posle toga dana ona može biti naknadno potpisana do 6 septembra 1930 godine u ime svakog člana Društva Naroda i svake Države nečlana.

Član 3

Ova Konvencija ima se ratifikovati.

Instrumenti ratifikacije deponovaće se pre 1 septembra 1932 godine kod Generalnog Sekretara Društva Naroda. Taj će odmah izvestiti o njihovom prijemu sve članove Društva Naroda i Države nečlanove, koje su stranke u ovoj Konvenciji.

Član 4

Od 6 septembra 1930 godine svaki član Društva Naroda i svaka Država koja nije član, moći će pristupiti Konvenciji.

Ovaj pristup učiniće se notifikacijom Generalnom Sekretaru Društva Naroda i ta notifikacija staviće se u arhivu Sekretarijata.

Generalni Sekretar odmah će izvestiti o ovom deponovanju neposredno sve Visoke Strane Ugovornice, koje su potpisale konvenciju ili su njoj pristupile.

Član 5

Ova konvencija stupiće na snagu tek tada, kada se ratifikuje ili kada joj se pristupi u ime sedam članova Društva Naroda i Država nečlanova; među članovima Društva Naroda tri člana moraju biti stalno zastupani u Savetu Društva Naroda.

Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana posle dana kada Generalni Sekretar Društva Naroda primi sedmu ratifikaciju ili izjavu o pristupu, shodno prvoj alineji ovoga člana.

Generalni Sekretar Društva Naroda, kada čini saopštenja predviđena u čl. 3 i 4, izrično će naglasiti da su primljene one ratifikacije ili izjave o pristupu, koje su pomenute u prvoj alineji ovoga člana.

Član 6

Svaka ratifikacija ili izjava pristupa, koja dođe posle stupanja na snagu ove konvencije shodno članu 5, stupiće na snagu devedesetog dana od dana kada ju je Generalni Sekretar Društva Naroda primio.

Član 7

Ova konvencija ne može bita otkazana pre isteka dve godine od dana kada je stupila na snagu za člana Društva Naroda ili za Državu nečlana, koja je otkazuje; ovaj otkaz imaće dejstvo devedesetog dana od dana kada Generalni Sekretar primi izjavu o otkazu.

Svaki otkaz odmah će Generalni Sekretar Društva Naroda saopštiti svima Visokim Stranama Ugovornicama.

Svaki otkaz ima dejstvo samo u pogledu one Visoke Strane Ugovornice u čije je ime učinjen.

Član 8

Svaki član Društva Naroda i svaka Država nečlan za koju važi ova konvencija moći će dostaviti Generalnom Sekretaru Društva Naroda po isteku četiri godine po stupanju na snagu ove konvencije predlog za reviziju pojedinih ili svih odredaba ove konvencije.

Ako takav predlog, saopšten ostalim članovima Društva Naroda ili Državama-nečlanovima, za koje je u to vreme ova konvencija još na snazi, potpomognu, u roku od godine dana, najmanje šest od njih, Savet Društva Naroda odlučiće da li ima mesta sazivanju konferencije u tom cilju.

Član 9

Visoke Strane Ugovornice pri potpisivanju, ratifikaciji ili pristupu mogu izjaviti, da primanjem ove konvencije ne misle da uzmu nikakvu obavezu za sve ili jedan deo njihovih kolonija, protektorata ili za područja pod njihovim sizerenitetom ili mandatom; u tom slučaju ova konvencija neće se primenjivati na područjima koja su označena u takvoj izjavi.

Visoke Strane Ugovornice moći će docnije u svako vreme obavestiti Generalnog Sekretara Društva Naroda da nameravaju da primene ovu konvenciju na sve ili na jedan deo njihovih teritorija, pomenutih u izjavi iz prethodne alineje. U ovom slučaju konvencija primenjivaće se na područjima, pomenutim u izjavi, devedesetog dana od dana, kada je Generalni Sekretar Društva Naroda primi.

Isto tako Visoke Strane Ugovornice mogu u svako vreme izjaviti da nameravaju da ovu konvenciju više ne primenjuju na sve ili na jedan deo njihovih kolonija, protektorata ili područja pod njihovim sizerenitetom ili mandatom; u tom slučaju prestaće primenjivanje konvencije na područjima pomenutim u toj izjavi tek po isteku jedne godine od dana kada ovu izjavu primi Generalni Sekretar Društva Naroda.

Član 10

Ovu konvenciju, čim ona stupi na snagu, registriraće Generalni Sekretar Društva Naroda. Konvencija će se, čim bude moguće, objaviti u Zbirci Ugovora Društva Naroda.

U potvrdu čega goreimenovani punomoćnici potpisali su ovu konvenciju.

Dato u Ženevi sedmog juna 1930 godine u jednom primerku koji će se ostaviti u Arhivi Sekretarijata Društva Naroda, čiji će se ravnoglasni prepis dostaviti svima članovima Društva Naroda i Svima Državama nečlanovima zastupljenim na konferenciji.

Nemačka:
	LEO QUASSOWSKI
	Dr. ALBRECHT
	Dr. ULLMANN
Austrija:
	Dr. STROBELE
Belgija:
	Vte P. POULLET
	DE LA VALLEE-POUSSIN
Brazilija:
	DEOCLECIO DE CAMPOS
Velika Britanija i Severna Irska, kao i svi delovi Britanskog Carstva koji nisu sami članovi Društva Naroda:
	C. GUTTERIDGE
Kolumbija:
	A. J. RESTREPO
Danska:
	A. HELPER
	V. EIGTVED
Slobodni grad Dancig:
	SULKOWSKI
Ekuador:
	ALEJANDRO CASTELU
Španija:
	JUAN GOMEZ MONTEJO
Finska:
	F. GRöNVALL
Francuska:
	J. PERCEROU
Mađarska:
	Dr. BARANYAI ZOLTAN
Italija:
	AMEDEO GIANNINI
Japan:
	M. OHNO
	T. SHIMADA
Luksemburg:
	CH. G. VERMAIRE
Norveška:
	STUB HOLMBOE
Holandija:
	MOLENGRAAFF
Peru:
	J. M. BARRETO
Poljska:
	SULKOWSKI
Portugal:
	JOSÉ CAEIRO DA MATTA
Švedska:
	E. MARKS VON WÜRTEMBERG
	BIRGER EKEBERG
Švajcarska:
	VISCHER
Čehoslovačka:
	Prof. Dr. KAREL HERMANN-OTAVSKY
Turska:
	Ad referendum MEHMED MUNIR
Jugoslavija:
	I. ŠUMENKOVIĆ

 

PROTOKOL KONVENCIJE

Pri potpisivanju Konvencije od današnjeg dana o meničnim taksama, propisno opunomoćeni potpisnici saglasili su se u sledećim odredbama:

A.

Članovi Društva Naroda i Države nečlanovi, koji ne bi bili u mogućnosti da pre prvog septembra 1932 godine izvrše deponovanje svoje ratifikacije ove konvencije, obavezuju se, da za petnaest dana posle ovoga datuma dostave saopštenje Generalnom Sekretarijatu Društva Naroda o tome, u kom se položaju nalaze u pogledu ove ratifikacije.

B.

Ako se prvog novembra 1932 godine ne ispune uslovi predviđeni u članu 5 alineji 1 za stupanje na snagu ove konvencije, Generalni Sekretar Društva Naroda sazvaće Članove Društva Naroda i Države nečlanove koji su potpisali Konvenciju ili koji su joj pristupili.

Predmet ovoga sastanka biće ispitivanje situacije i mera, koje bi pri tom trebalo preduzeti.

V.

Visoke Strane Ugovornice saopštiće jedna drugoj zakonske odredbe, koje budu izdale na svojim odnosnim teritorijama radi izvršenja konvencija, čim one budu stupile na snagu.

G.

1. Postoji sporazum o tome, da su za Ujedinjenu Kraljevinu Veliku Britaniju i Severnu Irsku trasirane menice podnesene radi akceptiranja, akceptirane ili plative van Ujedinjene Kraljevine, jedine isprave, na koje se primenjuju odredbe ove konvencije.

2. Isto ograničenje primenjuje se na svaku koloniju, protektorat ili područje stavljeno pod sizerenitet ili mandat Njegovog Britanskog Veličanstva na koje bi se konvencija imala primeniti na osnovu člana 9, pod pretpostavkom ipak da je obaveštenje o ovom ograničenju dostavljeno Generalnom Sekretarijatu Društva Naroda pre dana kojeg bi primena ove konvencije imala stupiti na snagu za ovo područje.

3. Isto tako postoji sporazum o tome da će se za Severnu Irsku odredbe ove konvencije primeniti samo sa takvim izmenama za koje se nađe da su potrebne.

4. Vlada svakog Člana Društva Naroda ili Države nečlana, koji bi želeli da pristupe Konvenciji na osnovu člana 4 sa ograničenjima, određenim u alineji 1, može o tome obavestiti Generalnog Sekretara Društva Naroda. On će ovu notifikaciju dostaviti Vladama sviju članova Društva Naroda i Država nečlanova, u čije ime konvencija bude potpisana i u čije se ime konvenciji bude pristupilo, sa pitanjem, da li imaju da stave kakve prigovore. Ako u roku od 6 meseci od ovog saopštenja ne bude stavljen nikakav prigovor smatraće se kao da je ovo ograničenje primljeno.

U potvrdu čega punomoćnici potpisali su ovaj protokol.

Dato u Ženevi sedmog juna hiljadu devet stotina tridesete godine, u jednom primerku, koji će se ostaviti u Arhivi Sekretarijata Društva Naroda, i čiji će se autentični prepis dostaviti svima članovima Društva Naroda i svima Državama nečlanovima pretstavljenim na konferenciji.

Nemačka:
	LEO QUASSOWSKI
	Dr. ALBRECHT
	Dr. ULLMANN
Austrija:
	Dr. STROBELE
Belgija:
	Vte P. POULLET
	DE LA VALLEE-POUSSIN
Brazilija:
	DEOCLECIO DE CAMPOS
Velika Britanija i Severna Irska; kao i svi delovi Britanskog Carstva koji nisu sami članovi Društva Naroda:
	C. GUTTERIDGE
Kolumbija:
	A. J. RESTREPO
Danska:
	A. HELPER
	V. EIGTVED
Slobodni grad Dancig:
	JOZEF SULKOWSKI
Ekuador:
	ALEX. CASTELU
Španija:
	JUAN GOMEZ MONTEJO
Finska:
	F. GRöNVALL
Francuska:
	J. PERCEROU
Mađarska:
	Dr. BARANYAI ZOLTAN
Italija:
	AMEDEO GIANNINI
Japan:
	M. OHNO
	T. SHIMADA
Luksemburg:
	CH. G. VERMAIRE
Norveška:
	STUB HOLMBOE
Holandija:
	MOLENGRAAFF
Peru:
	J. M. BARRETO
Poljska:
	SULKOWSKI
Portugal:
	JOSÉ CAEIRO DA MATTA
Švedska:
	E. MARKS VON WÜRTEMBERG
	BIRGER EKEBERG
Švajcarska:
	VISCHER
Čehoslovačka:
	Prof. Dr. KAREL HERMANN-OTAVSKY
Turska:
	Ad referendum MEHMED MUNIR
Jugoslavija:
	I. ŠUMENKOVIĆ

§2

Ovaj Zakon stupa u život kad ga Kralj potpiše i kad se obnaroduje u "Službenim novinama", a obaveznu snagu dobija:

Za Međunarodnu konvenciju o unificiranom meničnom zakonu sa Aneksom I i II i Protokolom, pošto se ispune uslovi iz člana VI ove konvencije;

za Međunarodnu konvenciju o rešavanju izvesnih sukoba meničnih zakona sa Protokolom, pošto se ispune uslovi iz člana XV ove konvencije;

za Međunarodnu konvenciju o meničnim taksama sa Protokolom, pošto se ispune uslovi iz člana V.

Ovlašćuje se Ministar inostranih poslova da svojevremeno objavi dan kojega će ove Međunarodne konvencije, shodno prednjim stavovima dobiti obaveznu snagu.

Preporučujemo Ministru pravde da ovaj Zakon obnaroduje, svima Ministrima da se o izvršenju njegovom staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.

16 decembra 1934 godine
u Beogradu	PAVLE s. r.
	Dr. R. STANKOVIĆ s. r.
	Dr. I. PEROVIĆ s. r.

Zastupnik Ministra pravde,		Pretsednik Ministarskog saveta
Ministar poljoprivrede,		Nikola Uzunović s. r.
Dr. Drag. S. Kojić s. r.
		Ministar vojske i mornarice,
		Počasni ađutant NJ. V. Kralja,
Ministar inostranih poslova,		Armiski đeneral,
B. D. Jevtić s. r.		Pet. R. Živković s. r.
Video i stavio Državni pečat,		Ministar bez portfelja,
Čuvar Državnog pečata,		Dr. V. Marinković s. r.
Zastupnik Ministra pravde,
Ministar poljoprivrede,		Ministar bez portfelja,
Dr. Drag. S. Kojić s. r.		Dr. M. Srškić s. r.
(M. P.)		Ministar poljoprivrede
		i Zastupnik Ministra pravde,
		Drag. S Kojić s. r.
		Ministar prosvete,
		Dr. Ilija Šumenković s. r.
		Ministar fizičkog vaspitanja naroda,
		Dr. Grgur-Budislav Anđelinović s. r.
		Ministar trgovine i industrije,
		Juraj Demetrović s. r.
		Ministar finansija,
		Dr. Mil. R. Đorđević s. r.
		Ministar građevina,
		Dr. St. Srkulj s. r.
		Ministar inostranih poslova,
		B. D. Jevtić s. r.
		Ministar unutrašnjih poslova,
		Živ. A. Lazić s. r.
		Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja,
		Dr. Fran Novak s. r.
		Ministar šuma i rudnika,
		Dr. Milan Ulmanski s. r.
		Ministar saobraćaja,
		Ognjan Kuzmanović s. r.