PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU NACIONALNIH STANDARDA ZA UPRAVLJANJE STEČAJNOM MASOM ("Sl. glasnik RS", br. 43/2005)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se nacionalni standardi za upravljanje stečajnom masom.

Član 2

Nacionalni standardi za upravljanje stečajnom masom su:

1. Nacionalni standard za upravljanje bankovnim računima i novčanim sredstvima stečajnog dužnika - Nacionalni standard broj 1;

2. Nacionalni standard za pripremu popisa imovine stečajnog dužnika, sačinjavanje liste dužnika stečajnog dužnika, liste poverilaca i početnog stečajnog bilansa - Nacionalni standard broj 2;

3. Nacionalni standard za sastavljanje izveštaja stečajnog upravnika za prvo poverilačko ročište - Nacionalni standard broj 3;

4. Nacionalni standard o izveštavanju i obaveštavanju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika - Nacionalni standard broj 4;

5. Nacionalni standard o načinu i postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika - Nacionalni standard broj 5;

6. Nacionalni standard o minimumu podataka koje treba da sadrži Plan reorganizacije koji podnosi stečajni upravnik - Nacionalni standard broj 6;

7. Nacionalni standard za vršenje nadzora nad izvršenjem plana reorganizacije - Nacionalni standard broj 7;

8. Nacionalni standard o obrascu završnog izveštaja stečajnog upravnika o uplatama i isplatama - Nacionalni standard broj 8;

9. Nacionalni standard o načinu vođenja i čuvanju evidencije stečajnog upravnika - Nacionalni standard broj 9.

Nacionalni standardi iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Nacionalni standard broj 1.

 

NACIONALNI STANDARD ZA UPRAVLJANJE BANKOVNIM RAČUNIMA I NOVČANIM SREDSTVIMA STEČAJNOG DUŽNIKA

I UVOD

Nacionalni standard za upravljanje bankovnim računima i novčanim sredstvima dužnika u stečaju ima za cilj da obezbedi da stečajni upravnik u svako doba može da dokaže da je stečajnom masom dužnika upravljao s dužnom pažnjom, kao i da je ona bila:

1) zaštićena od pokušaja poverilaca da se namire u meri i obimu većem od zakonom propisanog namirenja;

2) izdvojena od svih ostalih sredstava pod nadzorom stečajnog upravnika, a naročito od sredstava drugih klijenata stečajnog upravnika, kao i njegovih ličnih sredstava.

II STANDARDI

Sistem unutrašnje kontrole

1. Stečajni upravnik će:

1) održavati sistem unutrašnje kontrole za evidenciju uplata i isplata iz stečajne mase;

2) obezbediti primenu mera za zaštitu sistema unutrašnje kontrole;

3) vršiti periodičnu reviziju i analizu sistema unutrašnje kontrole iz podtačke 1) ove tačke kako bi obezbedio da taj sistem nesmetano funkcioniše.

Upravljanje imovinom stečajnog dužnika

2. Stečajni upravnik narednog dana od dana stupanja na dužnost, o pokretanju stečajnog postupka obaveštava banke preko kojih stečajni dužnik posluje, u skladu sa članom 17. tačka 5. Zakona o stečajnom postupku. Uz obaveštenje, stečajni upravnik dostavlja kopiju rešenja o pokretanju stečajnog postupka i rešenje o imenovanju stečajnog upravnika.

3. Ako su aktivnosti stečajnog dužnika složene u meri koja, po proceni stečajnog upravnika, opravdava potrebu otvaranja većeg broja računa stečajnog dužnika, stečajni upravnik postupa u skladu sa takvom potrebom i otvara više novih računa. Stečajni upravnik račune otvara isključivo u korist stečajnog dužnika. Novčana sredstva sa ugašenih računa prenose se na nove račune, u skladu sa članom 65. stav 3. Zakona o stečajnom postupku.

4. Pre otvaranja novih računa stečajnog dužnika, stečajni upravnik sprovodi potrebna istraživanja u cilju procene finansijske stabilnosti i solidnosti banaka kod kojih otvara račun.

5. Mere unutrašnje kontrole stečajnog upravnika u vođenju i korišćenju bankovnih računa zavise od iznosa sredstava stečajnog dužnika i dinamike i obima neophodnih finansijskih transakcija. Mere koje stečajni upravnik preduzima u vršenju unutrašnje kontrole su:

1) ograničenje ovlašćenja za potpisivanje računa samo na sebe, osim ako je zbog dinamike i obima finansijskih transakcija potrebno da ovo ovlašćenje prenese na više lica angažovanih od strane stečajnog upravnika;

2) postavljanje ograničenja u iznosu na ovlašćenja drugih potpisnika kada postoji više lica ovlašćenih za potpisivanje računa;

3) obaveza zajedničkog potpisivanja;

4) korišćenje odvojenih računa za različite svrhe, na primer posebnog računa za isplatu zarada;

5) ograničenje upotrebe elektronskog ili telefonskog bankarstva samo za informisanje o stanju na računu.

6. Stanje na bankovnim računima stečajnog dužnika, kao i sve promene stanja na mesečnoj osnovi, usaglašava lice koje nije ovlašćeno da upravlja sredstvima sa tih računa.

7. Stečajni upravnik je dužan da odbije svaki zahtev banke sa kojom je dužnik bio u poslovnim odnosima kojim se traži prebijanje sredstava na računu dužnika sa ostalim dugovima stečajnog dužnika prema banci. Stečajni upravnik daje saglasnost banci za sprovođenje ove radnje samo ako, po obrazloženom zahtevu, o tome pribavi prethodno odobrenje odbora poverilaca i stečajnog sudije.

8. Stečajni upravnik upravlja računima stečajnog dužnika na način propisan članom 65. Zakona o stečajnom postupku, kao i na način kojim se obezbeđuje:

a) zaštita od gubitka ili zloupotrebe odgovarajućim sredstvima obezbeđenja;

b) deponovanje u banci, na račun stečajnog dužnika ili stečajnog upravnika, u svojstvu upravnika stečajnom masom;

v) držanje na računu koji donosi kamatu ili drugi vid depozitnog prinosa za ona novčana sredstva koja neće odmah biti raspodeljena poveriocima ili koja nisu neophodna za svakodnevno upravljanje stečajnom masom, osim kada troškovi usluge i ostali povezani bankarski troškovi iznose više od kamate na iznos određenih novčanih sredstava stečajnog dužnika.

9. Stečajni upravnik ne može novčana sredstva stečajnog dužnika ulagati u druge finansijske instrumente, osim na račun koji donosi kamatu ili drugi vid depozitnog prinosa koji izdaje banka u kojoj stečajni dužnik ima otvoren račun.

10. Svaki nalog za isplatu izdat sa bankovnog računa stečajnog dužnika potpisuje stečajni upravnik ili lice koje je stečajni upravnik izričito ovlastio. Kopija ovlašćenja dobijenog od stečajnog upravnika mora biti priložena u evidenciji bankarskog poslovanja koju vodi stečajni upravnik.

11. Stečajni upravnik ne može, ni privremeno, koristiti novčana sredstva u svrhe koje nisu povezane sa njegovim dužnostima stečajnog upravnika.

12. Kada postoji obaveza stečajnog upravnika da pre korišćenja sredstava stečajnog dužnika pribavi saglasnost ili odobrenje drugih učesnika u postupku ili drugih organa stečajnog postupka, stečajni upravnik ne može započeti korišćenje sredstava stečajnog dužnika pre pribavljanja propisane saglasnosti ili odobrenja.

13. Kamata dobijena od novčanih sredstava stečajnog dužnika čini deo aktive stečajne mase. Stečajni upravnik će nastojati da dobije najpovoljniju moguću stopu prinosa na uložena novčana sredstva stečajnog dužnika.

14. Izvešaj o uplatama i isplatama sadrži podatke o iznosu ostvarene kamate za svakog stečajnog dužnika.

Bankarska i računovodstvena evidencija

15. Stečajni upravnik, bez obzira na vrstu ili broj računa stečajnog dužnika, uredno vodi:

1) evidenciju plaćenih naloga i mesečnih izveštaja iz banke;

2) odgovarajuće knjige i evidenciju svih računa u kojima su prikazane sve uplate i isplate, uključujući i ime uplatioca, odnosno emitenta, datum, svrhu i iznos uplate;

3) svu prateću dokumentaciju, uključujući uplate i isplate;

4) metod obračuna kamate i iznos kamate dobijene tokom svakog meseca.

Eventualne greške koje se utvrde prilikom provere računa, biće ispravljene u roku od 30 dana od dana kada je greška otkrivena.

Izveštaji

16. Svi podaci o stanju i promenama na bankovnim računima čine sastavni deo mesečnog izveštaja koji se sastavlja i dostavlja poveriocima, u skladu sa članom 17. Zakona o stečajnom postupku.

Strana valuta

17. Ovaj nacionalni standard primenjuje se i na stranu valutu uz odgovarajuće modifikacije, ako za njima postoji potreba usled posebnih propisa vezanih za bankarsko poslovanje i strane valute.

Zatvaranje računa stečajnog dužnika

18. Završni izveštaj o uplatama i isplatama koji stečajni upravnik sastavlja i čita na završnom ročištu stečajnog postupka sadrži i detaljan iznos svih ostvarenih kamata, kao i procenjeni iznos troškova za zatvaranje računa.

19. Stečajni upravnik, u skladu sa članom 123. Zakona o stečajnom postupku, stečajnom veću podnosi i dodatni izveštaj o uplatama i isplatama u kome navodi i obrazlaže razloge zbog kojih su novčana sredstva stečajnog dužnika izdvojena prilikom deobe stečajne mase, uz navođenje lica koja imaju potencijalna prava na ova novčana sredstva i dostavu podataka o podizanju ovih sredstava sa bankovnih računa, radi polaganja kod suda. Ovaj izveštaj stečajni upravnik podnosi najkasnije u roku od 60 dana od dana održavanja završnog ročišta.

20. Stečajni upravnik čuva evidenciju bankarskog poslovanja koje je vodio za stečajnog dužnika, zaključno sa završnim izveštajem banke, na kome se vidi bilans nula.

21. Ako stečajni upravnik prenese kontrolu računa stečajnog dužnika na nova ovlašćena lica radi sprovođenja plana reorganizacije, zahtevaće da mu se o tome izda priznanica i potvrda, koje stečajni upravnik čuva kao deo svoje evidencije bankarskog poslovanja stečajnog dužnika.

 

Nacionalni standard broj 2.

 

NACIONALNI STANDARD ZA PRIPREMU POPISA IMOVINE STEČAJNOG DUŽNIKA, SAČINJAVANJE LISTE DUŽNIKA STEČAJNOG DUŽNIKA, LISTE POVERILACA I POČETNOG STEČAJNOG BILANSA

I UVOD

Stečajni upravnik izrađuje potpun i sveobuhvatan popis imovine stečajnog dužnika, kako bi on lično, kao i drugi organi stečajnog postupka, stekli jasnu sliku o tome kolika je imovina stečajnog dužnika i šta je tačno sačinjava. Kako imovina stečajnog dužnika obuhvata i njegova imovinska prava prema trećim licima, to popis imovine stečajnog dužnika neizostavno obuhvata i izradu liste dužnika stečajnog dužnika, odnosno evidentiranje potraživanja stečajnog dužnika. Popis imovine stečajnog dužnika nema za svrhu izradu proste evidencije njegove imovine, već, u meri u kojoj je to moguće, izražava potencijalnu vrednost te imovine za slučaj njenog unovčenja u postupku bankrotstva. Popis i procena imovine služe stečajnom upravniku, pre svega, za izradu izveštaja o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika za prvo poverilačko ročište. Popisom i procenom imovine stečajnog dužnika stečajni upravnik utvrđuje činjenice kojima se poveriocima pružaju ključne informacije o realnom stanju, kapacitetima i mogućnostima stečajnog dužnika, na osnovu kojih poverioci donose odluku o mogućnostima sprovođenja reorganizacije stečajnog dužnika.

Stečajni upravnik u svakom trenutku treba da ima u vidu da su njegove zakonom utvrđene obaveze ustanovljene prevashodno u interesu očuvanja stečajne mase i zaštite interesa poverilaca i da je blagovremeno sačinjavanje popisa i procene imovine jedan od ključnih poslova u stečajnom postupku. Kako popis i procena imovine pre svega služe izradi izveštaja za prvo poverilačko ročište, treba imati u vidu da iako je tačnost podataka o proceni imovine važna, ona u ovoj fazi postupka nije primarna u kontekstu obaveza stečajnog upravnika prilikom podnošenja izveštaja za to ročište. Međutim, stečajni upravnik je u ovoj fazi postupka dužan da tačno i precizno odredi obim procenjene vrednosti imovine. Najčešće relativno malo imovine čini većinu procenjene vrednosti imovine stečajnog dužnika.

U ovoj fazi postupka jednako je važno da poverioci shvate moguću tržišnu vrednost imovine. Popis imovine je od najvećeg značaja za poverioce, ako se procenom imovine dobije i očekivana likvidaciona vrednost i tržišna prinosna" vrednost, kao i knjigovodstvena vrednost.

Stečajni upravnik sastavlja i preciznu listu poverilaca stečajnog dužnika. Predmetna obaveza uslovljena je potrebom sačinjavanja što je moguće tačnijeg i preciznijeg početnog stečajnog bilansa.

Početni stečajni bilans obuhvata popis, listu dužnika i listu poverilaca stečajnog dužnika.

Kako popisivanje imovine stečajnog dužnika može da zahteva određeno vreme, a budući da je zakonom predviđen relativno kratak rok za okončanje ove radnje, stečajni upravnik je ovlašćen da u ovu svrhu angažuje lica zaposlena kod stečajnog dužnika, kao i svoje saradnike.

II DEFINICIJE

1. Likvidaciona vrednost je prodajna vrednost umanjena za troškove prodaje.

2. Prinosna vrednost je skup diskontovanih neto novčanih tokova od kontinuirane upotrebe sredstva koje je predmet procene.

III STANDARDI

1. Posle imenovanja, stečajni upravnik odlukom obrazuje Centralnu popisnu komisiju, kao i druge popisne komisije, ako se za tim ukaže potreba. Prilikom imenovanja članova komisije, stečajni upravnik se rukovodi njihovom stručnošću i pouzdanošću. Imovinu stečajnog dužnika u računovodstvenom smislu čine sredstva stečajnog dužnika.

2. Popisna komisija popisuje, odnosno evidentira sva sredstva koja pronađe na lokaciji ili lokacijama stečajnog dužnika, uključujući i hartije od vrednosti. Prilikom vršenja popisa popisna komisija ne ulazi u ispitivanje vlasništva nad sredstvima stečajnog dužnika. Procena sredstava za potrebe popisa vrši se u skladu sa ovim nacionalnim standardom.

3. Ako pojedina sredstva čine deo određene funkcionalne celine i ako mogu da funkcionišu kao operativna celina, popisna komisija ih prilikom procene tretira kao celinu, odnosno ne procenjuje ih odvojeno.

4. Prilikom izrade popisa iznos koji može da se povrati poveriocima definisan je kao likvidaciona vrednost.

5. Sredstvo se priznaje u bilansu kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u preduzeće i kada sredstvo ima nabavnu vrednost ili cenu koštanja ili vrednost koja može pouzdano da se izmeri.1

__________
1 Međunarodni računovodstveni standardi - Predgovor Stav 89.

6. Zalihe se mere po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja, odnosno po likvidacionoj vrednosti, ako je niža.2

________
2 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 2/6.

7. Procene likvidacione vrednosti zasnovane su na najpouzdanijim raspoloživim dokazima u trenutku davanja procene u pogledu iznosa za koji se očekuje da bude realizovan od zaliha.3

___________
3 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 2/27.

8. Likvidaciona vrednost bi mogla da se utvrdi i ako se sredstvom ne trguje na aktivnom tržištu. Međutim, ponekad likvidaciona vrednost neće moći da se utvrdi zato što ne postoji osnova za pouzdanu procenu iznosa koji može da se dobije od prodaje sredstva u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih. U tom slučaju, za iznos sredstva koji može da se povrati može da se uzme njegova prinosna vrednost.4

_________
4 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 36/17.

9. Iznos koji može da se povrati utvrđuje se za pojedinačno sredstvo, osim ako to sredstvo ne stvara prilive gotovine od kontinuirane upotrebe koji su u velikoj meri nezavisni od priliva gotovine od drugog sredstva ili drugih grupa sredstava. Ako je to slučaj, iznos koji može da se povrati utvrđuje se za jedinicu koja stvara novac kojoj to sredstvo pripada, osim ako:

1) je likvidaciona vrednost sredstva veća od iznosa po kojem je iskazano;

2) može da se proceni da je prinosna vrednost sredstva približna njegovoj likvidacionoj vrednosti i da se likvidaciona vrednost može utvrditi.5

_________
5 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 36/19.

10. U pojedinim slučajevima procenjena prosečna vrednost i skraćeni način izračunavanja može da pruži približne iznose iznosima iz detaljnih obračuna.6

_________
6 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 36/20.

11. Najbolji dokaz za likvidacionu vrednost sredstva je cena iz obavezujućeg kupoprodajnog ugovora u transakciji između međusobno ravnopravnih strana, koja je korigovana za dodatne troškove koji mogu da se direktno pripišu otuđenju sredstva.7

__________
7 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 36/21.

12. Ako ne postoji obavezujući kupoprodajni ugovor, već se sredstvom trguje na aktivnom tržištu, likvidaciona vrednost predstavlja tržišnu cenu sredstva, umanjenu za troškove otuđenja. Odgovarajuća tržišna cena je, po pravilu, tekuća ponuđena cena. Kada tekuće ponuđene cene nisu dostupne, cena transakcije najnovijeg datuma može da posluži kao osnova za procenjivanje likvidacione vrednosti, pod uslovom da nije došlo do značajnih promena ekonomskih okolnosti u periodu između datuma te transakcije i datuma kada je procena izvršena.8

_________
8 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 36/22.

13. Ako za sredstvo ne postoji obavezujući kupoprodajni ugovor niti aktivno tržište, likvidaciona vrednost se zasniva na najboljim raspoloživim informacijama koje odražavaju iznos koji bi preduzeće moglo dobiti, na dan sastavljanja bilansa stanja, za otuđenje tog sredstva u transakciji između dobro obaveštenih i voljnih strana, međusobno suočenih, po umanjenju za troškove otuđenja. Prilikom utvrđivanja tog iznosa, stečajni upravnik uzima u obzir ishod transakcija novijeg datuma vezanih za slično sredstvo u okviru iste privredne grane. Likvidaciona vrednost ne odražava prodaju pod prinudom, osim ako stečajni upravnik nije prinuđen da sredstvo odmah proda.9

________
9 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 36/23.

14. Troškovi otuđenja, izuzev troškova koji su već priznati kao obaveze, odbijaju se prilikom utvrđivanja likvidacione vrednosti. Primeri za takve troškove su pravni troškovi, takse za overu i slični porezi na transakcije, troškovi odnošenja sredstva, kao i neposredni dodatni troškovi dovođenja sredstva u stanje za prodaju.10

________
10 Međunarodni računovodstveni standardi - MRS 36/24.

15. Ovim standardom propisuju se i obrasci za: popis stvari stečajnog dužnika (Obrazac 1); listu dužnika stečajnog dužnika (Obrazac 2); listu poverilaca (Obrazac 3); početni stečajni bilans (Obrazac 4); odluku o obrazovanju centralne popisne komisije (Obrazac 5) i odluke o obrazovanju popisne komisije za dužnike stečajnog dužnika (Obrazac 6), koji su odštampani uz ovaj standard i čine njegov sastavni deo.

 

Obrazac 1

 

Popis stvari stečajnog dužnika

Stečajni dužnik: _____________________________________________		Broj predmeta _______________________________
		Vrednost u 000 dinara
R. b.	Opis	Vrsta	Likvidaciona
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
			strana ______ od ____ strane

 

Obrazac 2

 

Lista dužnika stečajnog dužnika

 

Stečajni dužnik: ___________________________________________					Broj predmeta _________________________________
					Vrednost u 000 dinara
R. b.	Dužnik (firma/ime, sedište/prebivalište i adresa)	Tip (O, N)	Glavni dug	Kamata do stečaja	Ukupna obaveza	Pravni osnov	Stvari na kojima postoji potraživanje
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
O - Obezbeđeno, N - neobezbeđeno							strana _____ od ____ strane

 

Obrazac 3

 

Lista poverilaca

Stečajni dužnik: _____________________________________________					Broj predmeta ___________________________
					Vrednost u 000 dinara
R. b.	Poverilac (firma/ime, sedište/prebivalište i adresa)	Tip (I, R, S)	Glavni dug	Kamata do stečaja	Ukupna obaveza	Pravni osnov	Stvari na kojima postoji I/R potraživanje
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
I - Izlučni, R - Razlučni, S - Stečajni							strana ____ od ____ strane

 

Obrazac 4

 

Početni stečajni bilans

 

Stečajni		Broj predmeta
dužnik: _____________________________________________________		______________
		Vrednost u 000 dinara
R. b.	Sredstvo / Obaveza	Likvidaciona
IMOVINA SA TERETIMA
1.
2.
3.
UKUPNO IMOVINA SA TERETIMA
OBAVEZE PREMA RAZLUČNIM POVERIOCIMA		Obaveza
4.	Poverilac A
5.	Poverilac B
6.	Poverilac C
UKUPNO OBAVEZE PREMA RAZLUČNIM POVERIOCIMA
VREDNOST KOJA NIJE POKRIVENA OBEZBEĐENJEM

 

Stečajni		Broj predmeta
dužnik _______________________________________		_________________
		Vrednost u 000 dinara
R. b.	Sredstvo / Obaveza	Procenjena
IMOVINA
1.	Gotovina i gotovinski ekvivalenti
2.	Avansi .
3.	Potraživanja
4.	Zalihe
5.	Druga finansijska sredstva
6.	Ulaganje u pridružene entitete
7.	Licence
8.	Nekretnine, postrojenja i oprema
UKUPNA IMOVINA
OBAVEZE
1.	Predračunati troškovi stečajnog postupka
2.	Drugi isplatni red
3.	Treći isplatni red
4.	Četvrti isplatni red
5.	Četvrti isplatni red - Razlučni kao stečajni
UKUPNO OBAVEZE
PREZADUŽENOST/(ZA VLASNIKE KAPITALA)

 

Obrazac 5

Na osnovu člana 85. i člana 17. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 16. Zakona o stečajnom postupku, stečajni upravnik dužnika ___________na __________ godine donosi

ODLUKU

o obrazovanju Centralne popisne komisije

Član 1

Centralna popisna komisija je sastavljena od:

1. ______________________ - predsednik,

2. ______________________ - član,

3. ______________________ - član,

4. ______________________ - zamenik.

Član 2

Centralna popisna komisija je obavezana da izvrši popis i vrednovanje svih sredstava koje pronađe na lokaciji dužnika pri tome ne ulazeći u utvrđivanje vlasništva najkasnije do _________ godine.

Član 3

Pri vršenju svoje dužnosti, popisna komisija mora da se pridržava kodeksa etike stečajnih upravnika i Nacionalnog standarda koji reguliše vršenje popisa.

U ___________, ___________godine.

Stečajni upravnik

 

Obrazac 6

Na osnovu člana 87. u vezi sa članom 16. Zakona o stečajnom postupku, stečajni upravnik dužnika ___________________ na __________ godine donosi

ODLUKU

o obrazovanju popisne komisije za dužnike stečajnog dužnika

Član 1

Popisna komisija je sastavljena od:

1. _______________ - predsednik,

2. _______________ - član,

3. _______________ - član,

4. _______________ - zamenik.

Član 2

Popisna komisija je obavezana da izvrši popis i vrednovanje svih potraživanja dužnika (dužnikovih dužnika) najkasnije do _____________ godine.

Član 3

Pri vršenju svoje dužnosti, popisna komisija mora da se pridržava kodeksa etike stečajnih upravnika i Nacionalnog standarda koji reguliše vršenje popisa.

U ___________, ___________godine.

Stečajni upravnik

 

Nacionalni standard broj 3.

 

NACIONALNI STANDARD ZA SASTAVLJANJE IZVEŠTAJA STEČAJNOG UPRAVNIKA ZA PRVO POVERILAČKO ROČIŠTE

I UVOD

Ovim standardom se definiše obavezni sadržaj izveštaja o finansijsko-ekonomskom stanju stečajnog dužnika (u daljem tekstu: Izveštaj), koji stečajni upravnik, u skladu sa čl. 17. i 23. Zakona o stečajnom postupku, podnosi na prvom poverilačkom ročištu.

Izveštaj koji stečajni upravnik podnosi na prvom poverilačkom ročištu je jedan od najbitnijih dokumenata stečajnog postupka, budući da na osnovu ovog izveštaja poverioci mogu da izaberu da li će sa bankrotstvom dužnika, odnosno unovčenjem stečajne mase, započeti odmah ili postoji mogućnost za usvajanje plana reorganizacije čije bi sprovođenje obezbedilo povoljnije namirenje poverilaca. Iz navedenih razloga od izuzetnog je značaja da poverioci na prvom poverilačkom ročištu budu u potpunosti informisani o finansijsko-ekonomskom stanju stečajnog dužnika, kao i da im informacije budu prezentovane na jasan i objektivan način.

II STANDARDI

Obaveza stečajnog upravnika da sastavi Izveštaj

Stečajni upravnik ima pravo da naloži stečajnom dužniku da podnese sopstvene izveštaje o ekonomsko-finansijskom stanju. U tom slučaju, stečajni upravnik može izveštaj dužnika ili delove njegovog izveštaja da priloži uz svoj Izveštaj, uz jasnu naznaku da je reč o izveštaju koji je sačinio stečajni dužnik. Međutim, izveštaj stečajnog dužnika ne može činiti veći deo Izveštaja stečajnog upravnika, budući da je obaveza sastavljanja izveštaja u isključivoj nadležnosti stečajnog upravnika, kao i da stečajni upravnik jedini odgovara za tačnost i potpunost podataka navedenih u Izveštaju. Izveštaj koji stečajni upravnik podnosi na prvom poverilačkom ročištu sadrži: istorijski prikaz poslovanja i statusa stečajnog dužnika; opis prvih mera i aktivnosti koje je stečajni upravnik preduzeo u upravljanju imovinom stečajnog dužnika; analizu i evidenciju knjiga i dokumentacije stečajnog dužnika; očekivani ishod za slučaj bankrotstva stečajnog dužnika; mišljenje stečajnog upravnika o izvodljivosti postupka reorganizacije.

1. Istorijski prikaz poslovanja i statusa stečajnog dužnika naročito sadrži:

1) kratak prikaz finansijskog poslovanja dužnika za period od najmanje pet poslednjih godina, sa posebnim osvrtom na nivoe dobitka, odnosno gubitka, kao i nivoe i trendove zaduženosti;

2) mere koje je preduzelo rukovodstvo u periodu iz podtačke 1) ove tačke da reši probleme koji su doveli do nesposobnosti plaćanja i pokretanja stečajnog postupka, odnosno mere preduzete kako bi se ostvarila bolja kontrola prihoda i rashoda, uključujući i podatke o prethodno pokrenutim stečajnim postupcima;

3) istoriju vlasničke strukture, kao i postojeću vlasničku strukturu stečajnog dužnika.

2. Opis prvih mera i aktivnosti koje je stečajni upravnik preduzeo u upravljanju imovinom stečajnog dužnika naročito sadrži:

1) kratak opis početnog bilansa stečajnog dužnika, uz obavezan osvrt na podatke o procenjenoj vrednosti imovine bez tereta. Detaljniju verziju početnog bilansa koja obuhvata i popis imovine stečajnog dužnika, stečajni upravnik prilaže kao prilog izveštaja;

2) podatke o stepenu saradnje ili nepostojanju saradnje stečajnog dužnika, i to od dana imenovanja stečajnog upravnika do dana podnošenja izveštaja;

3) kratak opis mera preduzetih radi obezbeđenja imovine stečajnog dužnika;

4) opis mera koje je preduzeo stečajni upravnik da završi započete poslovne radnje stečajnog dužnika, sa opisom postignutog ili očekivanog rezultata takvih mera;

5) druge mere zaštite imovine stečajnog dužnika (otvaranje računa u banci, obaveštavanje svih poslovnih banaka da je stečajni postupak pokrenut, pečaćenje imovine, obaveštavanje dužnika stečajnog dužnika, i sl.);

6) podatke o osiguranju imovine stečajnog dužnika.

3. Analiza i evidencija knjiga i dokumentacije stečajnog dužnika naročito sadrži:

1) stanje u poslovnim knjigama i dokumentaciji dužnika;

2) uporedni prikaz imovine zavedene u poslovnim knjigama stečajnog dužnika sa imovinom stečajnog dužnika kojoj je stečajni upravnik do dana sastavljanja izveštaja bio u mogućnosti da uđe u posed;

3) pravne radnje stečajnog dužnika za koje stečajni upravnik smatra da mogu da se ospore pobijanjem;

4) prikaz bitnih odstupanja između potraživanja poverilaca koja su poznata stečajnom upravniku u trenutku sastavljanja izveštaja i obaveza zavedenih u knjigama stečajnog dužnika;

5) podatke o poslovanju i finansijskim transakcijama stečajnog dužnika sa povezanim licima;

6) podatke o obavezama stečajnog dužnika prema poreskim i drugim državnim organima;

7) prikaz postojećih ili potencijalnih problema u vezi sa upravljanjem imovinom stečajnog dužnika.

4. Očekivani ishod za slučaj bankrotstva stečajnog dužnika naročito sadrži:

1) prikaz početnog stanja stečajnog dužnika, sa obrazloženjem načina na koji je prikaz sastavljen;

2) prikaz očekivanog namirenja po klasama poverilaca, na osnovu očekivanog umanjenja početnog stanja korigovanog za iznos procenjenih troškova stečajnog postupka.

5. Mišljenje stečajnog upravnika o izvodljivosti postupka reorganizacije naročito sadrži:

1) opis vrste plana čiji bi rezultat moglo biti povoljnije namirenje poverilaca od namirenja koje bi poverioci ostvarili u postupku bankrotstva. Stečajni upravnik može izraziti mišljenje da ne postoji izvodljiv i celishodan plan reorganizacije u konkretnom slučaju;

2) uporedni prikaz pretpostavljenih namirenja poverilaca u postupku bankrotstva i u postupku reorganizacije, sastavljen prema klasama poverilaca;

3) detaljan opis pretpostavki na kojima se zasniva analiza izvodljivosti plana reorganizacije;

4) detaljan opis uslova i mera potrebnih za ostvarivanje rezultata koji bi doveli do uspešnog izvršenja plana reorganizacije uključujući i mogućnost dodatnog finansiranja, uz navođenje mogućih izvora finansiranja;

5) podatke o stepenu moguće podrške od strane ostalih učesnika u stečajnom postupku, a naročito mogućnost za dobijanje podrške razlučnih poverilaca, ako su ovi podaci bitni za izvodljivost plana reorganizacije.

Ako je stečajni dužnik podneo plan reorganizacije istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka, stečajni upravnik je dužan da izvrši analizu podnetog plana i da pripremi mišljenje o izvodljivosti plana reorganizacije koji sadrži sve elemente iz podtač. 1) do 5) ove tačke.

Kada stečajni upravnik ima saznanja o nameri drugih organa upravljanja stečajnog dužnika da podnesu plan reorganizacije, dužan je da o toj činjenici i o svim drugim saznanjima u vezi ovog plana izvesti poverioce.

 

Nacionalni standard broj 4.

 

NACIONALNI STANDARD O IZVEŠTAVANJU I OBAVEŠTAVANJU AGENCIJE ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA

I UVOD

Nacionalni standard o izveštavanju i obaveštavanju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika obuhvata minimum zahteva koje stečajni upravnik treba da ispuni prilikom dostavljanja izveštaja i drugih informacija Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Jedan od poslova Agencije za licenciranje stečajnih upravnika jeste vršenje nadzora i kontrole nad radom stečajnih upravnika, kako bi se obezbedilo da stečajni upravnici uredno i kontinuirano ispunjavaju svoje dužnosti i obaveze. Obaveza stečajnih upravnika da dostavljaju mesečne pisane izveštaje i druge informacije Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika omogućava Agenciji da proverava, između ostalog, i ispunjenje dva bitna zahteva koja odredbe zakona postavljaju pred stečajnog upravnika, i to:

1) da li je upravnik tražio i dobio saglasnost drugih učesnika u stečajnom postupku;

2) da li je upravnik blagovremeno dostavio obaveštenja drugim učesnicima u postupku, u svim slučajevima određenim Zakonom o stečajnom postupku i drugim stečajnim propisima.

II STANDARDI

Stečajni upravnik, u roku od 10 dana od dana njihove izrade, dostavlja Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika sledeće izveštaje, obaveštenja ili dokumentaciju, i to:

Br.	Predmet dostavljanja	Osnov dostavljanja
1	Rešenje o imenovanju za stečajnog upravnika u prethodnom stečajnom postupku, stečajnom postupku ili postupku lične uprave, uz dostavljanje kopije sudskog rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, odnosno stečajnog postupka ili postupka u kome je određena lična uprava.	Član 13, član 47. stav 2. tačka 1, član 56, stav 1. tačka 4, član 140. stav 3. i član 141. stav 1. ZSP11
___________ 11 ZSP - Zakon o stečajnom postupku.
2	Izveštaj o radu privremenog stečajnog upravnika, koji obuhvata i analizu ekonomskog i finansijskog položaja stečajnog dužnika, kao i zaključak o rezultatima rada stečajnog upravnika u prethodnom postupku.	Član 53. stav 2. ZSP
3	Plan toka stečajnog postupka, uključujući procenu troškova stečajnog postupka i vremenski plan.	Član 17. stav 1. tačka 2. ZSP
4	Podatke o osiguranju dužnikove imovine na teret stečajne mase u cilju zaštite imovine stečajnog dužnika.	Član 17. stav 1. tačka 6. ZSP
5	Mesečne pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase.	Član 17. stav 1. tačka 7, član 18. stav 8. ZSP
6	Mišljenje odbora poverilaca o nastavku ili o obustavljanju započetih poslova stečajnog dužnika, zajedno sa predlogom i pratećom dokumentacijom koje je stečajni upravnik dostavio odboru poverilaca uz zahtev za dobijanje mišljenja.	Član 27. stav 1. tačka 2. ZSP
7	Izveštaj koji se podnosi na prvom poverilačkom ročištu o ekonomskom i finansijskom položaju dužnika, sa procenom mogućnosti reorganizacije stečajnog dužnika i početnim stečajnim bilansom kao prilogom izveštaja	Član 88. stav 3. ZSP, Nacionalni standard za sastavljanje izveštaja stečajnog upravnika za prvo poverilačko ročište
8	Kopiju sudske odluke o unovčenju imovine stečajnog dužnika, bez obzira na osnov donošenja rešenja.	Član 23, član 109, član 138. stav 2. tačka 3. ZSP
9	Listu i kratku analizu potraživanja.	Nacionalni standard za pripremu popisa imovine stečajnog dužnika
10	Obaveštenje o bankarskim poslovima koje je stečajni upravnik preduzeo ili odobrio.	Nacionalni standard za upravljanje bankovnim računima i novčanim sredstvima dužnika u stečajnom postupku
11	Saglasnost odbora poverilaca za podizanje kredita bez obezbeđenja ili za zaduženje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti.	Član 17. stav 2. ZSP
12	Sva mišljenja odbora poverilaca u vezi sa svim bitnim pitanjima vezanim za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova veće vrednosti, način prodaje, davanja sredstava na zajam, i slično, kao i zahteve za dobijanje mišljenja odbora poverilaca, odnosno obaveštenja koja je stečajni upravnik dostavio odboru poverilaca o istim pitanjima.	Član 27. stav 1. tačka 1. ZSP
13	Svaki plan reorganizacije koji je blagovremeno podnet poveriocima i sudu, bez obzira da li je plan pripremio stečajni upravnik ili drugo lice.	Član 129. stav 1, član 131. stav 2. ZSP
14	Kopiju sudske odluke kojom se potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili kojom se nalaže nastavak postupka bankrotstva stečajnog dužnika zbog neusvajanja plana reorganizacije.	Član 132. ZSP
15	Obaveštenja dostavljena sudu o nepostupanju stečajnog dužnika po usvojenom planu reorganizacije.	Član 138. ZSP
16	Obaveštenje stečajnog upravnika stečajnom sudiji o nameri da se kvarljiva roba izloži prodaji.	Član 114. stav 1. ZSP
17	Obaveštenje o nameri, planu, načinu i rokovima prodaje imovine stečajnog dužnika.	Član 111. stav 1. ZSP
18	Obaveštenje koje po izvršenoj prodaji stečajni upravnik dostavlja odboru poverilaca, a koje sadrži podatke o prodaji, uslovima prodaje i postignutoj ceni.	Član 111. stav 7. ZSP
19	Odobrenja odbora poverilaca na postupke prodaje neposrednom pogodbom, bez javnog prikupljanja ponuda.	Član 110. stav 5. ZSP
20	Nacrt za glavnu deobu i svaki drugi predlog deobe stečajne mase, kao i prigovore, mišljenja ili žalbe podnete na ove nacrte.	Član 116, član 117, član 120, član 121. ZSP
21	Kopije sudskih rešenja o izvršenim deobama stečajne mase kao i eventualne žalbe na ova rešenja.	Član 117, član 120, član 121, član 122. ZSP
22	Kopiju sudskog rešenja kojim su određeni troškovi prodaje imovine razlučnih poverilaca.
23	Kopiju završnog računa pripremljenog za sudiju i odbor poverilaca.	Član 18. stav 9. ZSP Nacionalni standard za formular završnog izveštaja stečajnog upravnika o uplatama i isplatama
24	Kopiju sudskog rešenja o zaključenju stečajnog postupka.	Član 125. ZSP
25	Primerak sudskog rešenja o oslobađanju obaveze izmirenja preostalog duga fizičkog lica, po zaključenju postupka.	Član 122. stav 4. ZSP
26	Druge dodatne dokumente, informacije i izveštaje.	Zahtev Agencije za licenciranje stečajnih upravnika

 

Nacionalni standard broj 5.

 

NACIONALNI STANDARD O NAČINU I POSTUPKU UNOVČENJA IMOVINE STEČAJNOG DUŽNIKA

I UVOD

Prodaja imovine je jedan od ključnih momenata u toku stečajnog postupka, za koji je od suštinske važnosti obezbediti javnost i transparentnost u sprovođenju postupka od strane stečajnog upravnika. Stečajni upravnik treba pažljivo i detaljno da pripremi i sprovede prodaju imovine, a naročito da obezbedi da sve informacije o budućoj prodaji imovine budu dostupne svim potencijalnim kupcima.

U toku postupka prodaje imovine, stečajni upravnik postupa savesno, i ekonomski racionalno, na način na koji bi postupio kao da se radi o njegovom ličnom interesu.

Stečajni upravnik treba da izvrši optimalnu ekonomsku procenu pri predlaganju načina prodaje imovine u tom smislu što će izbor načina prodaje odrediti u odnosu na vrstu imovine u datim tržišnim okolnostima. Sa tim ciljem, stečajni upravnik će razmotriti potrebu da izvrši podelu i njeno grupisanje, bez obzira na način prodaje imovine.

Zakonom o stečajnom postupku je propisano da će se prodaja imovine obaviti u što kraćem vremenskom periodu, u postupku koji obezbeđuje javnost i transparentnost. Zakonom o stečajnom postupku nije propisana obaveza da se sa prodajom imovine sačeka do prethodnog rešavanja sporova vezanih za potraživanja.

Stečajni upravnik ne može da proda imovinu pre nego što pripremi procenu vrednosti imovine za svaki od mogućih načina prodaje, sa ciljem određivanja finalne strategije prodaje. Zakonom o stečajnom postupku nije propisana obaveza vršenja zvanične procene vrednosti imovine koja je predmet prodaje, angažovanjem veštaka ili drugog ovlašćenog procenjivača - mnogo je značajnije da ova procena bude pravovremena i realna. Stečajni upravnik razvija strategiju prodaje kojom se postiže najveća vrednost za deobu poveriocima. Odlaganje prodaje uvećava troškove stečajnog postupka koji se iz stečajne mase naplaćuju prioritetno. Shodno tome, mogućnost namirenja poverilaca se proporcionalno umanjuje. Budući da vrednost imovine najčešće opada protekom vremena, stečajni upravnik mora brzo da reaguje u smislu određivanja prirode i količine imovine koju će izložiti prodaji, njenog javnog oglašavanja i unovčenja.

Bitan elemenat strategije prodaje jeste način privlačenja potencijalnih kupaca. Ako je oglašavanje, ili drugi način kontaktiranja potencijalnih kupaca osmišljen tako da obezbedi što veći broj zainteresovanih kupaca, umanjuje se mogućnost prigovora da je prodajna cena postignuta na javnom nadmetanju ili u prikupljanju ponuda neodgovarajuće visine.

Bitna razlika između prodaje u stečajnom postupku i prodaje imovine u redovnim okolnostima je u tome što kupac u stečajnom postupku pribavlja imovinu bez ikakvih garancija u pogledu njenih nedostataka. Ova činjenica je od direktnog uticaja na cenu koju je kupac spreman da plati. Kupac stiče imovinu u viđenom stanju, bez mogućnosti vraćanja imovine ako naknadno utvrdi njene nedostatke. Stečajni upravnik je u obavezi da potencijalnog kupca obavesti o nedostacima imovine koja je predmet prodaje, a koji su njemu poznati u trenutku prodaje, ali stečajni upravnik ne garantuje, niti će biti odgovoran za nedostatke koje kupci utvrde po izvršenoj prodaji. Stečajni upravnik dužan je da blagovremeno i pod jednakim uslovima potencijalnim kupcima omogući razgledanje imovine koja je predmet prodaje.

Zakonom o stečajnom postupku predviđena su tri ravnopravna načina prodaje imovine stečajnog dužnika, i to: javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom.

Pri određivanju načina prodaje stečajni upravnik će se rukovoditi okolnostima konkretnog slučaja, imajući u vidu da je za prodaju imovine, pojedinačno ili grupno, optimalni izbor prodaja javnim nadmetanjem. U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ili prodaje funkcionalnih poslovnih delova stečajnog dužnika prodaja javnim prikupljanjem ponuda je racionalniji izbor. Prodaja neposrednom pogodbom može se sprovoditi samo ako je prethodno pribavljena saglasnost odbora poverilaca za ovaj način prodaje, a stečajni upravnik će joj pristupiti u slučajevima kada priroda imovine uslovljava posebne karakteristike potencijalnih kupaca ili potrebu da se postupak prodaje sprovede u najkraćem mogućem roku. Prodaju neposrednom nagodbom stečajni upravnik može predložiti i u slučaju prethodne neuspele prodaje javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda.

II DEFINICIJE

1. Mišljenje odbora poverilaca je izražavanje stava odbora poverilaca o pitanjima za koje je propisana obaveza stečajnog upravnika da pribavi takvo mišljenje. Cilj prethodnog pribavljanja mišljenja jeste uspostavljanje dijaloga između stečajnog upravnika i predstavnika poverilaca, radi pokušaja da se zauzme zajednički stav o konkretnom pitanju i time pospeši efikasnost stečajnog postupka. Mišljenje nije obavezujuće za stečajnog upravnika, iako on u praksi treba da teži ka usklađivanju svojih stavova sa stavovima poverilaca.

2. Saglasnost odbora poverilaca zahteva se za sva pitanja od izuzetnog značaja za tok stečajnog postupka, odnosno za vrednost stečajne mase. Kada je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti ili odobrenja, stečajni upravnik ne može preduzimati radnje bez prethodne saglasnosti/odobrenja, kao ni radnje koje su u suprotnosti sa datom ili uskraćenom saglasnošću. Saglasnost ima obavezujući karakter za stečajnog upravnika.

3. Procenjena vrednost za potrebe prodaje imovine stečajnog dužnika je vrednost određena od strane stečajnog upravnika, zasnovana na likvidacionoj vrednosti predmetne imovine. Likvidaciona vrednost predstavlja novčani iznos koji bi se ostvario pojedinačnom prodajom delova imovine na datom tržištu u kratkom vremenskom periodu. Stečajni upravnik svoju procenu može zasnovati i na proceni veštaka, ako je veštak bio angažovan za potrebe popisa i procene imovine stečajnog dužnika. Procenjena vrednost dužnika kao pravnog lica ili dela dužnika kao funkcionalne poslovne celine, zasniva se na profesionalnoj proceni tržišne vrednosti pravnog lica/dela pravnog lica, izvršenoj od strane angažovanog stručnjaka, osim ako stečajni upravnik poseduje stručne kvalifikacije za samostalno vršenje takve procene. Procenjena vrednost dužnika kao pravnog lica, odnosno funkcionalnog poslovnog dela dužnika utvrđuje se, po pravilu, primenom metode diskontovanih novčanih tokova.

4. Prodajna dokumentacija sadrži popisnu listu sa opisom imovine, naznakom namene imovine, procenjenom vrednosti imovine i pripadajućom dokumentacijom.

5. Početna cena je vrednost sa kojom se počinje postupak javnog nadmetanja. Ova vrednost na prvom javnom nadmetanju iznosi 50% od procenjene vrednosti imovine.

6. Depozit podrazumeva polaganje novčanog iznosa ili neopozive prvoklasne bankarske garancije na način određen od strane stečajnog upravnika. Depozit uplaćuje, odnosno polaže, zainteresovano lice radi obezbeđenja učešća u postupku prodaje imovine javnim nadmetanjem, odnosno javnim prikupljanjem ponuda, i to najkasnije tri dana pre dana održavanja javnog nadmetanja, odnosno istovremeno sa podnošenjem ponude. Ako se za potrebe depozita polaže neopoziva prvoklasna bankarska garancija, takva garancija ističe najranije 20 dana od dana održavanja javnog nadmetanja, odnosno od isteka roka za dostavljanje javnih ponuda. Depozit iznosi 20% od procenjene vrednosti imovine.

7. Javno nadmetanje je metod prodaje imovine stečajnog dužnika i sprovodi se tako što po oglašavanju i prihvatanju početne cene, zainteresovani kupci javno ističu svoje bezuslovne ponude za kupovinu imovine koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude.

8. Javno prikupljanje ponuda je metod prodaje imovine stečajnog dužnika i sprovodi se tako što zainteresovani ponuđači ističu svoje ponude pismenim putem u zatvorenim kovertama koje se otvaraju na javno objavljenom mestu i u prisustvu predstavnika ponuđača i drugih lica koje odredi stečajni upravnik u javnom pozivu za podnošenje ponuda.

9. Neposredna pogodba je metod prodaje imovine stečajnog dužnika i sprovodi se tako što stečajni upravnik direktno obaveštava potencijalnog kupca ili potencijalne kupce o uslovima prodaje i po obavljenim direktnim pregovorima zaključuje kupoprodajni ugovor. Ako imovinu namerava da proda metodom neposredne pogodbe, stečajni upravnik mora pribaviti prethodnu saglasnost poverilaca.

III STANDARDI

Obezbeđenje jednakog pristupa svim informacijama

1. Stečajni upravnik potencijalnim kupcima obezbeđuje jednak pristup svim informacijama vezanim za imovinu stečajnog dužnika, za način i uslove prodaje takve imovine, kao i jednak pristup imovini koja je predmet prodaje. Stečajni upravnik ne može pružiti više informacija niti na drugi način omogućiti veća prava jednom potencijalnom kupcu ili grupi kupaca, u odnosu na sve ostale zainteresovane kupce.

2. Ako posle objavljivanja oglasa jedan ili grupa zainteresovanih kupaca dođu u posed informacija koje nisu sadržane u oglasu ili dobiju pristup imovini dužnika, različit od pristupa predviđenog uslovima prodaje, stečajni upravnik je dužan da obezbedi da i svi drugi zainteresovani kupci blagovremeno steknu saznanje o predmetnim informacijama, odnosno jednak pristup imovini stečajnog dužnika.

Procena vrednosti

3. Pre nego što pristupi prodaji imovine stečajnog dužnika, stečajni upravnik vrši procenu vrednosti imovine.

4. Osnovni standard u procenjivanju vrednosti je tržišna vrednost imovine iste ili slične funkcionalnosti na datom tržištu (likvidaciona vrednost).

5. U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ili funkcionalnih poslovnih delova stečajnog dužnika, procena mora da prikaže da je ovaj vid prodaje povoljniji, odnosno da je procenjena vrednost pravnog lica ili funkcionalne celine veća od procene ukupne vrednosti pojedinačnih delova imovine. Stečajni upravnik je dužan da pribavi saglasnost odbora poverilaca za prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica ili funkcionalnih poslovnih delova stečajnog dužnika.

Obaveza obaveštavanja javnosti o donošenju sudske odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika unovčenjem njegove imovine

6. Po donošenju sudske odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika unovčenjem njegove imovine, stečajni upravnik je dužan da ovu odluku učini dostupnom javnosti na način i u obimu za koji proceni da bi na najbolji mogući način doprineo povećanju broja zainteresovanih kupaca, čime bi se povećala verovatnoća postizanja više prodajne cene i postupak prodaje učinio efikasnijim. Obaveštenje o donošenju sudske odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika i unovčenja njegove imovine upućeno javnosti može da ima različite forme obraćanja i da obuhvata različiti stepen informacija, od direktnog obraćanja potencijalnim kupcima, poštom ili na drugi način, do oglašavanja u sredstvima javnog informisanja i pružanja detaljnijih informacija o imovini stečajnog dužnika. Posle donošenja odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, stečajni upravnik preko sredstava javnog informisanja obaveštava potencijalne kupce sa odlukom o bankrotstvu stečajnog dužnika i okvirnim pregledom njegove imovine. Cilj ove vrste preliminarnog upoznavanja potencijalnih kupaca sa odlukom o bankrotstvu dužnika jeste da se u sukcesivnom postupku prodaje delova imovine broj i kvalitet zainteresovanih kupaca poveća, pošto su blagovremeno bili upoznati sa činjenicom da će do prodaje imovine izvesno doći. Potencijalni kupci mogu pismeno obavestiti stečajnog upravnika o svom interesu da učestvuju u postupku prodaje imovine, u kom slučaju je stečajni upravnik obavezan da im direktno, pismenim putem, uputi oglas za prodaju imovine.

Prodaja javnim nadmetanjem

7. Prodaju javnim nadmetanjem organizuje i sprovodi stečajni upravnik ili lica koja on ovlasti ili angažuje, u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku i ovim standardom.

8. U slučaju prodaje imovine javnim nadmetanjem, stečajni upravnik je dužan da:

1) oglasi prodaju;

2) vodi evidenciju položenih depozita;

3) registruje učesnike javnog nadmetanja;

4) sprovede javno nadmetanje;

5) proglasi pobednika javnog nadmetanja - kupca;

6) vodi zapisnik;

7) zaključi kupoprodajni ugovor.

9. Stečajni upravnik prodaju imovine javnim nadmetanjem oglašava u najmanje tri visokotiražna dnevna lista koja se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, a oglas ističe na oglasnoj tabli nadležnog suda.

10. Stečajni upravnik razmatra i druge načine oglašavanja javnog nadmetanja, a naročito potrebu oglašavanja na stranom jeziku, potrebu oglašavanja u sredstvima informisanja van teritorije Republike Srbije, oglašavanje putem interneta, kao i direktno obaveštavanje potencijalnih kupaca o prodaji. Stečajni upravnik je naročito dužan da razmotri i druge načine oglašavanja prodaje, ako procenjena vrednost imovine koja je predmet prodaje prelazi iznos od jedan milion evra.

11. Oglas sadrži:

1) način i uslove prodaje;

2) vreme i mesto na kome se imovina može razgledati;

3) vreme i mesto prodaje;

4) kratak opis imovine koja se prodaje sa podacima o njenoj nameni i naznakom realnih tereta ako ih ima (prava službenosti, zaštićenih prava trećih lica i sl.);

5) početnu cenu javnog nadmetanja;

6) iznos depozita koji su zainteresovani kupci dužni da polože najkasnije tri dana pre dana održavanja prodaje, kao i način polaganja depozita, uključujući i obaveštenje o načinu i mestu preuzimanja obrasca izjave podnosioca depozita da se saglašava sa gubitkom prava na vraćanje depozita;

7) opis postupka javnog nadmetanja i proglašavanja najboljeg kupca;

8) rok u kome je kupac dužan da uplati kupoprodajnu cenu;

9) druge podatke za koje stečajni upravnik smatra da su bitni za uspešnu prodaju imovine na javnom nadmetanju.

12. Uslovi prodaje treba da sadrže i informaciju o načinu i uslovima dostavljanja prodajne dokumentacije svim zainteresovanim kupcima, uz jasnu naznaku da se te informacije dostavljaju samo za potrebe njihovog učestvovanja u javnom nadmetanju. Prodajna dokumentacija obavezno sadrži obaveštenje da se podaci sadržani u toj dokumentaciji ne zasnivaju na ličnom sudu i istraživanju stečajnog upravnika o imovini koja se prodaje, odnosno da stečajni upravnik ne garantuje za nedostatke imovine koja je predmet prodaje, kao i da kupci treba da prihvate kao konačne navedene količine, karakteristike i namenu imovine. Stečajni upravnik je dužan da uz prodajnu dokumentaciju, zainteresovane kupce obavesti o svim nedostacima predmetne imovine o kojima ima saznanje do momenta prodaje.

13. Potpisivanjem obrasca izjave o gubitku prava na vraćanje depozita, podnosilac depozita saglašava se da mu depozit neće biti vraćen u sledećim slučajevima:

1) ako se podnosilac depozita ne registruje;

2) ako se podnosilac depozita ne pojavi na prodaji javnim nadmetanjem;

3) ako niko od učesnika javnog nadmetanja ne prihvati početnu cenu;

4) ako proglašeni kupac ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i po propisanoj proceduri.

14. Iz sredstava ostvarenih zadržavanjem položenih depozita isplaćuju se troškovi sprovođenja javnog nadmetanja, a ostatak sredstava stečajni upravnik unosi u stečajnu masu. Ako se stečajni dužnik prodaje kao pravno lice, odnosno ako se prodaje funkcionalni poslovni deo stečajnog dužnika, stečajni upravnik od zainteresovanih kupaca zahteva potpisivanje ugovora o čuvanju poverljivih podataka, prema kome se svaki od njih obavezuje na čuvanje poverljivih informacija i na njihovo korišćenje samo u svrhe učestvovanja na javnom nadmetanju.

15. Prodaja imovine vrši se, po pravilu, u prostorijama nadležnog suda. Ako stečajni upravnik proceni da je u konkretnom slučaju celishodnije da se prodaja održi na mestu lokacije imovine ili na nekom drugom mestu, stečajni upravnik to mesto određuje kao mesto prodaje.

16. Stečajni upravnik je dužan da istakne obaveštenje o prodaji imovine javnim nadmetanjem na vidnom mestu na lokaciji na kojoj se nalazi imovina koja je predmet prodaje.

17. Stečajni upravnik obezbeđuje jednake uslove za sve zainteresovane kupce, kada je u pitanju razgledanje imovine koja se prodaje. Razgledanje imovine vrši se danju, u ravnomernim vremenskim intervalima.

18. Razgledanje imovine mora se obaviti najkasnije sedam dana pre dana održavanja javnog nadmetanja.

19. Depozit iznosi 20% od procenjene vrednosti imovine.

20. Prodaja imovine javnim nadmetanjem ne može se sprovesti pre isteka roka od 30 dana od dana objavljivanja oglasa o prodaji.

21. Stečajni upravnik vodi evidenciju položenih depozita. Polaganje depozita smatra se prijavom za učešće u javnom nadmetanju.

22. Stečajni upravnik sprovodi javno nadmetanje tako što:

1) registruje lica koja imaju pravo učešća na javnom nadmetanju;

2) otvara javno nadmetanje čitajući pravila nadmetanja;

3) poziva učesnike da istaknu cenu koju su spremni da plate;

4) održava red na javnom nadmetanju;

5) proglašava kupca kada nijedna druga stranka ne istakne veću cenu od poslednje ponuđene cene;

6) potpisuje zapisnik.

23. Registracija lica podrazumeva:

1) proveru identiteta zainteresovanog kupca ili njegovog punomoćnika i potvrde o položenom depozitu;

2) izdavanje numerisane kartice;

3) potpis zainteresovanog kupca ili ovlašćenog punomoćnika na listi učesnika.

24. Podnosioci depozita koji se ne registruju na propisan način ili se ne pojave na prodaji javnim nadmetanjem, gube pravo na vraćanje depozita.

25. Stečajni upravnik dva sata pre početka javnog nadmetanja započinje registraciju učesnika na mestu održavanja javnog nadmetanja. Registracija učesnika završiće se 10 minuta pre početka javnog nadmetanja.

26. Smatra se da su ispunjeni uslovi za sprovođenje javnog nadmetanja, ako je najmanje jedno lice registrovano kao učesnik na javnom nadmetanju.

27. Javnom nadmetanju mogu prisustvovati i lica koja nisu registrovana kao učesnici na javnom nadmetanju.

28. Stečajni upravnik je dužan da obezbedi jednak položaj svih učesnika na javnom nadmetanju i nesmetan postupak isticanja ponuda.

29. U vreme koje je određeno kao vreme početka javnog nadmetanja, stečajni upravnik otvara javno nadmetanje i:

1) oglašava imovinu koja se nudi na prodaju;

2) oglašava početnu cenu i objašnjava dalji postupak sprovođenja javnog nadmetanja;

3) poziva učesnike da traže pojašnjenje u vezi sa imovinom koja je predmet prodaje, početne cene, kao i daljeg postupka pre otpočinjanja javnog nadmetanja.

30. Ako je samo jedno lice steklo status učesnika na javnom nadmetanju, to lice se poziva da prihvati početnu cenu podizanjem kartice. Ako lice prihvati početnu cenu proglašava se kupcem, a početna cena javnog nadmetanja se proglašava prodajnom cenom.

31. Ako je više od jednog lica steklo status učesnika javnog nadmetanja, stečajni upravnik oglašava početnu cenu, utvrđuje svako naredno uvećanje cene i poziva učesnike da istaknu ponudu podizanjem kartice. Apsolutni iznos uvećanja ne može biti veći od iznosa depozita.

32. Utvrđivanje nove cene ponavlja se sve dok učesnici ističu ponude na novoutvrđene cene. Ukoliko posle drugog poziva nije istaknuta ponuda na poslednju utvrđenu cenu, stečajni upravnik upućuje poslednji poziv za isticanje ponude. Kada ni posle trećeg poziva stečajnog upravnika nije istaknuta ponuda, stečajni upravnik označava javno nadmetanje završenim, a kupcem proglašava učesnika koji je prvi ponudio najvišu cenu.

33. Ako niko od učesnika ne prihvati početnu cenu, javno nadmetanje se proglašava neuspelim, a učesnici gube pravo na vraćanje depozita.

34. Stečajni upravnik određuje lice koje vodi zapisnik o javnom nadmetanju. Zapisnik sadrži sledeće elemente:

1) spisak registrovanih učesnika;

2) početnu cenu;

3) tok javnog nadmetanja;

4) konačnu prodajnu cenu postignutu u nadmetanju;

5) podatke o proglašenom kupcu;

6) prezime i ime stečajnog upravnika i zapisničara;

7) datum i vreme početka i završetka javnog nadmetanja.

35. Zapisnik potpisuju:

1) stečajni upravnik i zapisničar;

2) proglašeni kupac ili njegov ovlašćeni zastupnik;

3) drugi najbolji ponuđač ili njegov ovlašćeni zastupnik.

36. Prodaja imovine se vrši prema sledećim minimalnim uslovima:

1) stečajni upravnik je obavezan da za kupca proglasi učesnika javnog nadmetanja koji je prvi ponudio najvišu cenu;

2) stečajni upravnik će vratiti depozit svim učesnicima javnog nadmetanja osim proglašenom kupcu i drugom najboljem ponuđaču u roku od osam dana od dana završetka javnog nadmetanja;

3) porezi se dodaju postignutoj kupoprodajnoj ceni. Proglašeni kupac plaća poreze u momentu isplate kupoprodajne cene;

4) proglašeni kupac postaje vlasnik imovine momentom uplate celokupnog iznosa kupoprodajne cene. Kada je predmet prodaje nepokretna imovina, isplatom kupoprodajne cene, kupac stiče pravo da se uknjiži kao vlasnik u odgovarajuće javne knjige;

5) proglašeni kupac je dužan da uplati ceo iznos kupoprodajne cene u roku od osam dana od dana proglašenja kupca, osim ako stečajni upravnik nije odredio duži rok u oglasu za javno nadmetanje;

6) ako proglašeni kupac ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i na propisan način, gubi pravo na povraćaj depozita, a za kupca se proglašava učesnik u javnom nadmetanju koji je ponudio najvišu cenu posle kupca koji posle proglašenja nije uplatio kupoprodajnu cenu u propisanom roku i na propisan način;

7) drugi najbolji ponuđač ima ista prava i obaveze kao proglašeni kupac.

37. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika može da zatraži od stečajnog upravnika kopiju celokupne dokumentacije vezane za prodaju imovine javnim nadmetanjem.

38. Smatraće se da prodaja nije uspela ako:

1) niko ne položi depozit do početka javnog nadmetanja;

2) niko od učesnika na javnom nadmetanju ne prihvati početnu cenu, odnosno minimalnu cenu u slučaju ponovljenog javnog nadmetanja;

3) drugi proglašeni kupac ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i po propisanoj proceduri, u kom slučaju gubi pravo na povraćaj depozita.

39. Stečajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, može da odluči da imovinu koja je prvobitno ponuđena na prodaju javnim nadmetanjem proda na neki drugi Zakonom o stečajnom postupku predviđen način. Odluku o načinu prodaje stečajni upravnik dužan je da donese u roku od 15 dana od dana neuspele prodaje.

40. Ako prodaja na prvom javnom nadmetanju bude neuspela, stečajni upravnik može bez saglasnosti poverilaca da odluči da proda imovinu ponovljenim javnim nadmetanjem. Početnu cenu ponovljenog javnog nadmetanja određuje stečajni upravnik. Početna cena ponovljenog javnog nadmetanja ne može biti niža od iznosa depozita koji su učesnici javnog nadmetanja dužni da plate. Standardi prodaje imovine stečajnog dužnika javnim nadmetanjem shodno se odnose i na ponovljeno javno nadmetanje.

Prodaja javnim prikupljanjem ponuda

41. Prodaju javnim prikupljanjem ponuda organizuje i sprovodi stečajni upravnik ili lica koja on ovlasti ili angažuje, u skladu sa zakonom i ovim standardom.

42. U postupku prodaje imovine javnim prikupljanjem ponuda stečajni upravnik je dužan da:

1) oglasi prodaju imovine javnim prikupljanjem ponuda;

2) prikupi ponude;

3) otvori ponude;

4) odbaci ili odbije ponude, odnosno izvrši izbor uspešnog ponuđača;

5) zaključi kupoprodajni ugovor;

6) informiše ponuđače o rezultatima javnog prikupljanja ponuda.

Oglašavanje prodaje javnim prikupljanjem ponuda

43. Stečajni upravnik prodaju imovine javnim nadmetanjem oglašava u najmanje tri visokotiražna dnevna lista koja se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, a oglas ističe na oglasnoj tabli nadležnog suda.

44. Stečajni upravnik razmatra i druge načine oglašavanja javnog nadmetanja, a naročito potrebu oglašavanja na stranom jeziku, potrebu oglašavanja u sredstvima informisanja van teritorije Republike Srbije, oglašavanje putem interneta, kao i direktno obaveštavanje potencijalnih kupaca o prodaji. Stečajni upravnik je naročito dužan da razmotri i druge načine oglašavanja prodaje, ako procenjena vrednost imovine koja je predmet prodaje prelazi iznos od jedan milion evra.

45. Oglas o prodaji imovine stečajnog dužnika javnim prikupljanjem ponuda sadrži:

1) način i uslove prodaje, kao i obaveštenje o mestu na kome se može preuzeti prodajna dokumentacija;

2) vreme i mesto na kome se imovina može razgledati;

3) mesto i krajnji rok za dostavljanje ponuda;

4) kratak opis imovine koja se prodaje sa podacima o njenoj nameni i naznakom realnih tereta ako ih ima (prava službenosti, zaštićenih prava trećih lica i sl.);

5) procenjenu vrednost imovine, sa naznakom da procenjena vrednost nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na ma koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude;

6) iznos depozita, koji su zainteresovani ponuđači dužni da dostave uz svoju ponudu;

7) mesto i imena lica, pored predstavnika ponuđača, u čijem prisustvu će se otvarati dospele ponude;

8) obaveštenje da se otvaranje ponuda vrši 15 minuta po isteku roka za dostavljanje ponuda, na naznačenom mestu, kao i poziv ponuđačima da prisustvuju otvaranju prispelih ponuda;

9) druge podatke za koje stečajni upravnik oceni da su bitni za uspešnu prodaju imovine javnim prikupljanjem ponuda.

46. Stečajni upravnik je dužan da istakne obaveštenje o prodaji javnim prikupljanjem ponuda na vidnom mestu na lokaciji na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje, kao i da obezbedi više kopija uslova prodaje koji se mogu preuzeti u kancelarijama stečajnog dužnika u određeno vreme i na mestu utvrđenom za razgledanje imovine.

47. Uslovi prodaje treba da sadrže i informaciju o mestu preuzimanja prodajne dokumentacije, sa popisom i opisom imovine, naznakom namene imovine i procenjene vrednosti imovine i pripadajućom dokumentacijom, svim zainteresovanim ponuđačima, uz jasnu naznaku da se iste predaju samo za potrebe njihovog učestvovanja u prodaji javnim prikupljanjem ponuda. Stečajni upravnik je dužan da uz prodajnu dokumentaciju zainteresovane kupce obavesti o svim nedostacima predmetne imovine o kojima ima saznanje do momenta prodaje. Prodajna dokumentacija obavezno sadrži obaveštenje da se podaci sadržani u njoj ne zasnivaju na ličnom sudu i istraživanju stečajnog upravnika o imovini koja se prodaje, odnosno da stečaji upravnik ne garantuje za nedostatke imovine koja je predmet prodaje, kao i da kupci treba da prihvate kao konačne navedene količine, karakteristike i namenu imovine.

48. Stečajni upravnik mora da obezbedi jednake uslove za sve zainteresovane ponuđače, kada je u pitanju razgledanje imovine koja se prodaje. Razgledanje imovine vrši se danju, u ravnomernim vremenskim intervalima.

49. Razgledanje imovine mora se obaviti najkasnije sedam dana pre roka za dostavljanje ponuda.

50. Ako se stečajni dužnik prodaje kao pravno lice, odnosno u slučaju prodaje funkcionalnog poslovnog dela stečajnog dužnika, stečajni upravnik će od zainteresovanih ponuđača zahtevati da, pri preuzimanju prodajne dokumentacije, potpišu ugovor o čuvanju poverljivih podataka, prema kome se svaki od njih obavezuje na čuvanje poverljivih informacija i na njihovo korišćenje samo u svrhe pripreme ove ponude, čiji obrazac čini sastavni deo ovog standarda.

51. Depozit iznosi 20% od procenjene vrednosti imovine.

52. Sve ponude se dostavljaju u pisanoj formi. Prihvataju se isključivo zapečaćene ponude sa naznakom "Ponuda" na koverti i naznakom da se ponuda odnosi na prodaju imovine određenog stečajnog dužnika na koju se odnosi javni poziv za prikupljanje ponuda. Stečajni upravnik na svakoj koverti dostavljene ponude upisuje tačno vreme prijema. Usmene ponude stečajni upravnik ne uzima u razmatranje.

53. Pre otvaranja ponuda stečajni upravnik upisuje sve prispele ponude u registar ponuda, beležeći datum i tačno vreme prijema svake ponude. Po otvaranju, stečajni upravnik upisuje u registar iznos određen u svakoj ponudi, imovinu na koju se ponuda odnosi, kao i potvrdu o položenom depozitu. Uvid u registar ponuda dostupan je svim ponuđačima koji su ispunili uslove iz poziva na podnošenje ponuda, na njihov zahtev.

54. Stečajni upravnik otvara ponude:

1) u vreme, na mestu i na način naznačen u oglasu prodaje imovine javnim nadmetanjem;

2) u prisustvu odbora poverilaca, ako po obaveštenju stečajnog upravnika o nameri, planu, načinu i rokovima prodaje odbor poverilaca odluči da prisustvuje otvaranju ponuda ili da pošalje svog predstavnika i o tome unapred obavesti stečajnog upravnika. Ako se u zakazano vreme otvaranja ponuda predstavnik odbora poverilaca ne pojavi, stečajni upravnik će otvoriti ponude bez njegovog prisustva.

55. Stečajni upravnik će odbiti ponudu koja se može obračunati jedino u odnosu na drugu ponudu, budući da ovakva ponuda nije u skladu sa uslovima prodaje.

56. Stečajni upravnik mora sa posebnom pažnjom da pristupi razmatranju ponude koju dostavi član odbora poverilaca, budući da je reč o potencijalnom sukobu interesa. U slučaju da član odbora poverilaca koji je podneo ponudu istovremeno prisustvuje sednicama odbora poverilaca na kojima se razmatra prodaja imovine stečajnog dužnika, stečajni upravnik je dužan da ukaže stečajnom sudiji na potencijalni sukob interesa.

57. Stečajni upravnik je dužan da svim ponuđačima koji su podneli ponude pošalje obaveštenje o proglašenom najuspešnijem ponuđaču, kao i o visini prihvaćene ponude u roku od sedam dana od dana otvaranja ponuda.

58. Na zahtev Agencije za licenciranje stečajnih upravnika stečajni upravnik dostavlja Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika kopije celokupne dokumentacije vezane za prodaju imovine javnim prikupljanjem ponuda.

59. Prodaja imovine u postupku javnog prikupljanja ponuda vrši se prema sledećim minimalnim uslovima:

1) ponude se ne uzimaju u razmatranje ako: ne sadrže jasno određen iznos na koji ponuda glasi, pozivaju se na neku drugu ponudu, ili se pozivaju na uslove koji nisu predviđeni u oglasu i prodajnoj dokumentaciji;

2) ponude se uzimaju u razmatranje samo ako je uz njih položen depozit;

3) stečajni upravnik će bez odlaganja vratiti položeni depozit svakom ponuđaču čija ponuda bude odbijena. Povraćaj depozita obavlja se neposredno posle polaganja celokupnog iznosa kupoprodajne cene od strane najuspešnijeg ponuđača;

4) stečajni upravnik je u obavezi da prihvati najvišu dostavljenu ponudu. Ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od 50% procenjene vrednosti, stečajni upravnik je dužan da pre prihvatanja takve ponude zatraži saglasnost odbora poverilaca;

5) ako u roku određenom u oglasu za javno prikupljanje ponuda nije dostavljena nijedna valjana ponuda ili ako najviša dostavljena ponuda sadrži cenu manju od 50% procenjene vrednosti, a odbor poverilaca odbije davanje saglasnosti, stečajni upravnik, može da odluči da imovinu koja je prvobitno ponuđena na prodaju metodom javnog prikupljanja ponuda proda na neki drugi, zakonom predviđen način;

6) smatra se da je ponuđač pre dostavljanja ponude obavio razgledanje imovine koja se prodaje i svoju ponudu zasnovao na sopstvenoj proceni stanja imovine. Ugovor o kupoprodaji obavezno sadrži odredbu kojom kupac izjavljuje da imovinu kupuje u viđenom stanju, na osnovu sopstvene procene, a ne na osnovu garancija ili tvrdnji stečajnog upravnika, kao i odredbu kojom se stečajni upravnik oslobađa odgovornosti za skrivene nedostatke stvari;

7) porezi se dodaju ugovorenoj prodajnoj ceni, osim ako u uslovima ponude nije drugačije određeno. Kupac plaća sve dodatne poreze u momentu isplate kupovne cene.

60. Izbrani ponuđač postaje vlasnik imovine, osim nepokretne imovine, momentom uplate celokupnog iznosa kupoprodajne cene. Kada je predmet prodaje nepokretna imovina, isplatom kupoprodajne cene, kupac stiče pravo da se uknjiži kao vlasnik u odgovarajuće javne knjige.

61. Ako izabrani ponuđač ne uplati kupoprodajnu cenu u predviđenom roku i na propisan način, uspešni ponuđač gubi pravo na povraćaj depozita.

62. Stečajni upravnik može da doda, izmeni ili izostavi neki od navedenih uslova prodaje, kada on proceni da je to neophodno radi uspešne prodaje imovine i kada se odbor poverilaca saglasi sa takvim izmenama.

63. Stečajni upravnik nije u obavezi da garantuje da imovina koja se prodaje ima određene karakteristike u smislu kvantiteta, kvaliteta ili da odgovara svrsi koju potencijalni ponuđač predviđa za tu imovinu. Stečajni upravnik je dužan da potencijalnim ponuđačima jasno stavi do znanja da treba sami da utvrde njene karakteristike, osim kada su u pitanju nedostaci o kojima je stečajni upravnik imao saznanje do trenutka prodaje. Stečajni upravnik mora da vodi računa o tome da niko od njegovih zaposlenih ili dužnikovih bivših zaposlenih koji su sada njegovi zaposleni, ne daje nikakva mišljenja vezano za imovinu koja se prodaje.

Prodaja imovine neposrednom pogodbom

64. Stečajni upravnik pre prodaje imovine neposrednom pogodbom pribavlja saglasnost odbora poverilaca u skladu sa članom 110. stav 5. i postupkom propisanim članom 111. Zakona o stečajnom postupku. Ovaj vid prodaje treba da omogući stečajnom upravniku da postupa efikasno u situaciji kada se pojavi jedan, ili manji broj, atraktivnih zainteresovanih kupaca, čime bi izbegao dugotrajnu proceduru javnog nadmetanja ili javnog prikupljanja ponuda. Izbor metode neposredne pogodbe može da se primeni i u slučaju specifične prirode imovine predmeta prodaje, kao i u slučaju da je imovina bila predmet jedne ili više neuspešnih prethodnih prodaja drugim zakonom propisanim načinima prodaje. U svom zahtevu za dobijanje saglasnosti odbora poverilaca, stečajni upravnik je dužan da navede i obrazloži razloge usled kojih predlaže ovaj način prodaje.

65. Stečajni upravnik može neposrednim kontaktiranjem potencijalnih kupaca i direktnim pregovorima da odredi uslove prodaje, uključujući i cenu.

66. U slučaju prodaje imovine neposrednom pogodbom odbor poverilaca daje saglasnost na minimalnu cenu koju predlaže stečajni upravnik ako je iznos minimalne cene niži od 50% od procenjene vrednosti imovine.

Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica, odnosno prodaja funkcionalnog poslovnog dela stečajnog dužnika

67. Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica, odnosno prodaja funkcionalnog poslovnog dela stečajnog dužnika, po pravilu, vrši se javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda.

68. Pri prodaji iz tačke 67. ovog nacionalnog standarda stečajni upravnik:

1) razmatra najširi vid oglašavanja kako bi obezbedio najveću moguću konkurenciju;

2) direktno kontaktira potencijalne kupce;

3) osmišljava i sprovodi reklamiranje predmeta prodaje i sa tim ciljem priprema reklamni materijal ili angažuje konsultantske kuće specijalizovane za finansijske transakcije koje će biti obavezne i da osmisle i organizuju marketing prodaje, u zavisnosti od atraktivnosti i vrednosti predmeta prodaje;

4) u pripremi i distribuciji reklamnog materijala vodi računa o čuvanju poverljivih podataka, odnosno zahteva od zainteresovanih kupaca da prilikom preuzimanja reklamnog materijala potpišu ugovor o čuvanju poverljivih podataka;

5) upoznaje zainteresovane kupce sa svim podacima (operativnim, pravnim i finansijskim) vezanim za predmet prodaje o kojima on ima saznanje i sa činjenicom da ni stečajni upravnik ni stečajna masa nisu garanti i ne mogu biti odgovorni za fizičke nedostatke koji se naknadno utvrde i upozorava ih da sami treba da utvrde karakteristike imovine.

 

Nacionalni standard broj 6.

 

NACIONALNI STANDARD
O MINIMUMU PODATAKA KOJE TREBA DA SADRŽI PLAN REORGANIZACIJE KOJI PODNOSI STEČAJNI UPRAVNIK

I UVOD

Donošenje ekonomski racionalne odluke o prihvatanju ili odbijanju plana reorganizacije uslovljeno je prethodnom punom, tačnom i preciznom obaveštenošću poverilaca o svim činjenicama koje mogu da opredele njihovu odluku o predloženom planu ili da budu od uticaja na donošenje predmetne odluke. U slučaju kada plan reorganizacije priprema i podnosi stečajni upravnik, on je dužan da u planu reorganizacije pruži verodostojne, objektivne i potpune informacije.

Standardima se bliže uređuju informacije od značaja za poverioce, koje u okviru Plana reorganizacije priprema stečajni upravnik.

II STANDARDI

Sadržina plana reorganizacije

1. Plan reorganizacije treba da na jasan, koncizan i nesumnjiv način objasni razloge koji su doveli do pogoršanja finansijskog stanja dužnika, podatke o tome koliko dugo je stečajni dužnik poslovao sa finansijskim poteškoćama, kao i osnovne podatke o tome na koji način su se ovi razlozi odrazili na ekonomsko-finansijski položaj stečajnog dužnika. Plan reorganizacije treba detaljno da opiše sve mere preduzete od strane uprave i/ili vlasnika, a koje su sprovedene u cilju otklanjanja uzroka finansijskih teškoća stečajnog dužnika, kao i rezultate takvih mera. Plan reorganizacije, takođe, treba da sadrži i spisak većinskih vlasnika, uprave stečajnog dužnika i članova nadzornog odbora. Sva pravna lica koja su u vlasništvu stečajnog dužnika ili su sa njim povezana na drugi način, moraju biti navedena u planu reorganizacije.

2. Ako plan reorganizacije podnosi stečajni upravnik imenovan u prethodnom stečajnom postupku, poveriocima se dostavlja kratak prikaz izveštaja koji privremeni stečajni upravnik dostavlja sudu u skladu sa članom 53. stav 2. Zakona o stečajnom postupku.

3. Ako plan reorganizacije predviđa nastavak poslovanja stečajnog dužnika, taj plan mora da sadrži detaljno objašnjenje o načinu na koji će uzroci koji su doveli do stečaja biti otklonjeni u postupku sprovođenja reorganizacije. Plan reorganizacije, takođe, mora da na nesumnjiv način prikaže poveriocima mogućnost njihovog povoljnijeg namirenja u postupku reorganizacije, u odnosu na namirenje unovčenjem imovine stečajnog dužnika u postupku bankrotstva. Plan reorganizacije mora da zadovolji uslov da njegovom primenom nijedan poverilac ne dobije manje od onoga što bi mu pripalo u postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika u bankrotstvu.

4. Plan reorganizacije ne može da bude uslovljen nastupanjem budućeg događaja, budući da poverioci teško mogu da procene verovatnoću svog uspešnog namirenja sprovođenjem takvog plana reorganizacije. Realizacija plana reorganizacije, takođe, ne može da bude uslovljena događajem na koji strana koja ga predlaže nema uticaja (na primer, promena kursa ili carinskog režima).

5. U slučaju kada plan reorganizacije predviđa dodatno finansiranje, taj plan obavezno sadrži podatke o zajmodavcu, iznosu i ostalim uslovima finansiranja, kao i o uslovima za vraćanje zajma.

6. Plan reorganizacije mora da sadrži detaljan opis načina namirenja potraživanja u stečajnom postupku. Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu izmirena u celosti pre početka primene plana, nema prava da glasa za plan reorganizacije, i smatraće se da je usvojen u toj klasi.

7. Plan reorganizacije definiše klase i prioritete u namirenju poverilaca, kao i planirani način, dinamiku i rokove namirenja potraživanja.

8. Plan reorganizacije treba precizno da opiše način namirenja potraživanja, uz obrazloženje dato za svako potraživanje koja postoje prema stečajnoj masi, odnosno za svaku grupu potraživanja kada se radi o srodnim potraživanjima, kao i analizu njihove osnovanost. Ako je stečajni upravnik utvrdio osnovanost potraživanja, on je dužan da unese u plan reorganizacije sve podatke o utvrđenim, odnosno osporenim potraživanjima.

9. U slučaju kada se planom predlaže prodaja imovine na drugačiji način od načina predviđenih Zakonom o stečajnom postupku, u planu reorganizacije treba navesti razlog zbog kojeg se predloženi način prodaje smatra celishodnijim.

10. Plan reorganizacije treba precizno i nedvosmisleno, koliko god je to moguće u konkretnom slučaju, da prikaže rokove za njegovo izvršenje, kao i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana. Rokovi su jedan od retkih objektivnih kriterijuma na osnovu kojih je moguće pratiti primenjivanje usvojenog plana reorganizacije. Stečajni upravnik je u vršenju nadzora nad sprovođenjem plana reorganizacije obavezan da prilikom obaveštavanja suda i poverilaca ukaže na sva postupanja koja su u suprotnosti sa usvojenim planom reorganizacije, a naročito na nepoštovanje rokova.

11. Plan reorganizacije sadrži spisak članova organa upravljanja stečajnog dužnika i iznos njihovih naknada. Navođenje članova uprave je od značaja poveriocima u trenutku kada glasaju o planu reorganizacije, budući da treba da znaju ko upravlja stečajnim dužnikom, odnosno ko će u postupku primene plana reorganizacije biti odgovoran za izvršenje plana i namirenje njihovih potraživanja.

12. Plan reorganizacije sadrži opis dužnosti stečajnog upravnika u postupku sprovođenja nadzora nad izvršenjem plana reorganizacije, iznos nagrade stečajnog upravnika za vršenje ovog nadzora, kao i izvor sredstava iz kojih će se isplaćivati ova nagrada.

13. Stečajni upravnik je dužan da u planu reorganizacije navede stručnjake koji će biti angažovani u postupku njegove realizacije, kao i detaljan opis njihovih dužnosti, ovlašćenja i obaveza. Stečajni upravnik će u planu reorganizacije odrediti iznos i način isplate naknade angažovanih stručnih lica, kao i iznos naknade za svoj rad.

14. Stečajni upravnik je dužan da u planu reorganizacije jasno definiše koji događaji predstavljaju suštinske promene u odnosu na stanje predviđeno usvojenim planom reorganizacije, a usled kojih stečajni upravnik obaveštava sud i poverioce o neispunjavanju plana.

15. Stečajni upravnik je dužan da uz plan reorganizacije dostavi i godišnje finansijske izveštaje za prethodnih pet godina koji će dati jasan prikaz aktivnosti stečajnog dužnika koje su prethodile pokretanju stečajnog postupka.

16. Stečajni upravnik je dužan da u plan reorganizacije uključi i projekciju novčanih tokova za narednih pet godina u slučajevima kada je plan zasnovan na budućem uspešnom poslovanju subjekta reorganizacije. Ova projekcija treba da prikaže realna očekivanja sredstava koja će biti generisana u predstojećem periodu. Osnovne pretpostavke o izvorima sredstava za finansiranje plana treba jasno i celovito izložiti u planu reorganizacije, kako bi poverioci mogli da procene verovatnoću ovih pretpostavki. Predmetne projekcije su neophodne, kako u slučaju kada je planom reorganizacije predviđeno da poverioci treba da se isplate u gotovom novcu koji se prikuplja iz budućeg poslovanja ili prodaje imovine stečajnog dužnika, tako i u slučaju kada se potraživanja poverilaca izmiruju konverzijom potraživanja u kapital.

17. Plan reorganizacije mora da sadrži podatke o ustanovljenim hipotekama i drugim teretima na imovini stečajnog dužnika.

18. Stečajni upravnik je dužan da u plan reorganizacije unese procenu očekivanog novčanog iznosa koji bi se ostvario prodajom imovine stečajnog dužnika u postupku bankrotstva. Upoređivanje ove procene sa predlogom namirenja poverilaca u postupku reorganizacije, ima za cilj da na nedvosmislen način pokaže verovatnoću da svaka klasa poverilaca usvajanjem plana postiže namirenje koje je najmanje ekvivalentno namirenju koje bi ostvarila u postupku bankrotstva-unovčenja imovine stečajnog dužnika. Ako postoje značajne razlike između procene očekivanog namirenja unovčenjem u postupku bankrotstva u skladu sa članom 85. stav 1. Zakona o stečajnom postupku, u odnosu na procenu namirenja predloženog planom reorganizacije, plan treba da sadrži obrazloženje razloga za značajnu razliku u proceni.

19. Stečajni upravnik planom reorganizacije preliminarno utvrđuje pravne poslove i radnje koje je stečajni dužnik zaključio odnosno preduzeo, a koji mogu biti predmet pobijanja u stečajnom postupku, kao način utvrđivanja da su predmetni pravni poslovi i radnje zaključeni odnosno preduzeti. Planom reorganizacije opisuje se način na koji bi se postupalo u odnosu na ovakve pravne poslove i radnje ako predloženi plan reorganizacije bude usvojen. Ako stečajni upravnik do podnošenja plana reorganizacije nije ništa preduzeo po pitanju utvrđivanja postojanja pravnih poslova i radnji koji bi mogli biti predmet pobijanja, dužan je da o tome obavesti poverioce.

20. Stečajni upravnik u planu reorganizacije određuje datum početka primene plana i dinamiku njegovog izvršenja.

Shodna primena ovog standarda kada se u svojstvu podnosioca Plana reorganizacije pojavljuju druga lica koja su aktivno legitimisana za podnošenje plana

21. Ako plan reorganizacije ne podnosi stečajni upravnik, već drugi ovlašćeni predlagači stečajni upravnik će zatražiti uvid u predloženi plan reorganizacije, kako bi utvrdio u kojoj meri taj plan zadovoljava sadržinu propisanu ovim nacionalnim standardom. Ako plan reorganizacije ne sadrži sve navedene elemente, stečajni upravnik je dužan da predlagača plana reorganizacije upozna sa nedostacima i da ga uputi da unese odgovarajuće izmene. Ako predlagač odbije da unese izmene u plan reorganizacije, a stečajni upravnik utvrdi da je podneti plan reorganizacije takav da ne štiti interese poverilaca, odnosno interese pojedine klase poverilaca, a posebno kada bi pojedinim poveriocima ili čak svim poveriocima očigledno više išlo u prilog bankrotstvo-unovčenje imovine, stečajni upravnik je dužan da o tome obavesti odbor poverilaca i sud pre dana ročišta na kome se glasa o usvajanju planu reorganizacije.

 

Nacionalni standard broj 7.

 

NACIONALNI STANDARD
ZA VRŠENJE NADZORA NAD IZVRŠENJEM PLANA REORGANIZACIJE

I UVOD

Nacionalnim standardom za vršenje nadzora nad izvršenjem plana reorganizacije utvrđuje se postupak sprovođenja nadzora od strane stečajnog upravnika.

II DEFINICIJA

Suštinska promena u odnosu na stanje predviđeno usvojenim planom reorganizacije je, u smislu ovog standarda, svaki događaj, promena ili odstupanje koje je značajnije prirode i koje, po mišljenju stečajnog upravnika, može da:

1) se negativno odrazi na novčane tokove (cash flow);

2) onemogući subjekta reorganizacije u obavljanju njegove poslovne delatnosti;

3) umanji verovatnoću za uspešno izvršenje plana reorganizacije;

4) značajno ugrozi interese jedne ili više klasa poverilaca.

III STANDARDI

Uloga i nezavisnost

1. Stečajni upravnik je dužan da u vršenju nadzora nad izvršenjem plana reorganizacije postupa sa jednakom pažnjom, odgovornošću i objektivnošću koja se zahteva od stečajnog upravnika u postupku bankrotstva.

2. Ako stečajni upravnik svoju zakonom propisanu obavezu vršenja nadzora ne obavlja sa propisanim stepenom pažnje, odgovornosti i objektivnosti, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika prema njemu može da primeni mere predviđene članom 14. stav 5. Zakona o stečajnom postupku, uključujući i oduzimanje licence stečajnom upravniku.

3. Kada stečajni upravnik u vršenju nadzora nad izvršenjem plana reorganizacije ne postupa u skladu sa propisanim standardima, poverioci imaju pravo da protiv njega podnesu tužbu za naknadu štete.

Sudska odluka kojom se potvrđuje plan reorganizacije

4. Nadležnost stečajnog upravnika u postupku vršenja nadzora nad izvršenjem plana reorganizacije, kao i sam način vršenja nadzora treba da budu sadržani u odluci suda kojom se potvrđuje plan reorganizacije, kao i u samom planu.

5. Stečajni upravnik podnosi detaljan izveštaj o sprovedenom nadzoru nad izvršenjem plana reorganizacije.

Nadzor

6. Ako u sudskom rešenju kojim se odobrava plan reorganizacije nije navedeno drugačije, stečajni upravnik vrši nadzor nad poslovanjem subjekta reorganizacije i nad njegovim finansijama od trenutka donošenja sudskog rešenja sve do potpunog izvršenja plana, ili dok se njegova nadzorna uloga ne okonča iz nekog drugog razloga.

7. Pre nego što započne vršenje nadzora nad izvršenjem plana reorganizacije, stečajni upravnik, u skladu sa odlukom suda odnosno u skladu sa samim planom reorganizacije, izrađuje program vršenja nadzora nad poslovanjem subjekta reorganizacije. Stečajni upravnik informiše subjekta reorganizacije o tome šta će se smatrati suštinskom promenom od usvojenog plana reorganizacije, o čemu je stečajni upravnik dužan da obavesti sud i poverioce.

8. Radi pripreme programa za vršenje nadzora nad poslovanjem subjekta reorganizacije, stečajni upravnik:

1) pribavlja kopiju dokumentacije koja je dostavljena uz plan reorganizacije, uključujući i projekcije očekivanih novčanih tokova (cash flow) ako plan reorganizacije predviđa da se poverioci namiruju iz budućih prihoda;

2) definiše okolnosti koje mogu negativno da utiču na projektovane novčane tokove (cash flow);

3) obezbeđuje da finansijske projekcije obuhvate projekciju novčanih tokova, projektovani bilans stanja, bilans uspeha i dr.;

4) ostvaruje kontakt i obavlja prethodne razgovore sa svim licima od čije podrške suštinski zavisi uspešno izvršenje plana reorganizacije;

5) uspostavlja kontinuiranu komunikaciju sa vlasnicima subjekta reorganizacije kako bi mogao da im pruži odgovore na pitanja, potrebne informacije vezane za sprovođenje plana reorganizacije;

6) održava sastanak sa nadležnim organima subjekta reorganizacije kako bi ih obavestio o svojoj obavezi i obimu vršenja nadzora u postupku reorganizacije, obavezi obaveštavanja suda i poverilaca o svakom odstupanju od izvršavanja plana reorganizacije, kao i da uspostavi saradnju sa njima;

7) utvrđuje kriterijume za identifikaciju okolnosti i stepenovanje određivanja nivoa njihovog negativnog uticaja na projekcije očekivanih novčanih tokova;

8) definiše tok i dinamiku vršenja nadzora nad izvršavanjem plana reorganizacije;

9) utvrđuje da li su i u kojoj meri postojeći informacioni sistemi za upravljanje i poslovanje i finansijsko poslovanje subjekta reorganizacije takvi da mogu da obezbede blagovremeno pribavljanje svih potrebnih informacija;

10) vrši proveru ostvarenih rezultata poslovanja i upoređuje ih sa projekcijom novčanih tokova i drugim finansijskim projekcijama i pokazateljima;

11) vrši kontrolu rezultata navedenih u izveštajima o poslovanju subjekta reorganizacije radi objektivne procene njihove tačnosti.

Izveštavanje

9. Stečajni upravnik sudu podnosi tromesečne izveštaje o poslovanju subjekta reorganizacije, uključujući i finansijske izveštaje, kao i izveštaj o svojim ostvarenim rezultatima u postupku izvršenja plana reorganizacije, osim ako stečajno veće svojom odlukom ne utvrdi drugačiju dinamiku dostavljanja ovih izveštaja.

10. Kada stečajni upravnik utvrdi da je nastupila okolnost koja se negativno odrazila na projekcije očekivanih novčanih tokova ili na druge aspekte finansijskog poslovanja subjekta reorganizacije, bez odlaganja upozorava subjekta reorganizacije o takvim okolnostima i obaveštava ga o radnjama koje tim povodom namerava da preduzme.

11. Stečajni upravnik obaveštava stečajno veće o utvrđenim negativnim okolnostima koje dovode do odstupanja od usvojenog plana reorganizacije.

 

Nacionalni standard broj 8.

 

NACIONALNI STANDARD

O OBRASCU ZAVRŠNOG IZVEŠTAJA STEČAJNOG UPRAVNIKA O UPLATAMA I ISPLATAMA

I STANDARDI

Ovim standardom se propisuje sadržina obrasca završnog računa stečajnog upravnika.

ZAVRŠNI RAČUN STEČAJNOG UPRAVNIKA

	PRILIVI				Iznos (DIN)
1	Gotovinska novčana sredstva u blagajni i u bankama na dan imenovanja stečajnog upravnika
2	Novčana sredstva preuzeta od:
	Privremenog stečajnog upravnika
	Razrešenog stečajnog upravnika
3	Realizovana sredstva od imovine stečajnog dužnika, izuzimajući nepokretnosti:
	Dugovi po knjigama i menice
	Zalihe,
	Pokretna imovina, mašine i nameštaj
	Realizovana sredstva od nepokretne imovine stečajnog dužnika
	Bruto	Odbitak na ime isplate razlučnim poveriocima	Odbitak na ime direktnih troškova prodaje	Neto
	(Nekretnina 1)
	(Nekretnina 2)
	(Nekretnina 3)
	(Ostalo)
	Ukupna realizovana sredstva od nepokretne imovine stečajnog dužnika
4	Poslovni prihodi
	Odbitak na ime: (a) kupovina (Priložiti izjavu sa podacima, po kategorijama)
	(b) poslovnih rashoda u gotovinskim novčanim sredstvima (Priložiti izjavu navodeći rashode, po kategorijama)
	= Neto gotovinska novčana sredstva dobijena iz poslovanja ako su pozitivna (prijaviti negativni protok gotovinskih novčanih sredstava kao ostale rashode pod 16(a)
5	Ostalo
	(a) Kamate banke
	(b) Ostalo (navesti)
6	Ukupni prilivi
	ODLIVI
7	Sudski troškovi (troškovi podnošenja zahteva, itd.)
	(a) Troškovi oglašavanja
	(b) Ostalo (navesti)
8	Prepiska sa poveriocima i ostala prepiska
9	Troškovi preuzimanja poseda i zaštite imovine
	Zaštita imovine
	Ostalo (navesti)
10	Troškovi popisa (uključujući i troškove procene vrednosti)
11	Premije osiguranja
12	Angažovana stručna lica i angažovani agenti prodaje (iskazani pojedinačno)
13	Troškovi vezani za pravne usluge (navesti sve troškove koje snosi stečajni upravnik)
14	Odobrene nagrade i naknade troškova privremenog stečajnog upravnika
15	Odobrene naknade troškova članovima odbora poverilaca
16	Ostalo
	(a) Gubici prilikom obavljanja delatnosti
	(b) ostalo (navesti)
17	Ukupni odlivi, osim nagrade za stečajnog upravnika i naknade troškova
18	Neto realizovana sredstva pre isplate nagrade za stečajnog upravnika i raspodele sredstava
	Odbitak
19	Nagrada za stečajnog upravnika
	(a) Stečajni upravnik
	(b) Razrešeni stečajni upravnik
20	Naknada troškova stečajnog upravnika
	(a) Stečajni upravnik
	(b) Razrešeni stečajni upravnik
21	Preostalo za raspodelu stečajnim poveriocima
22	Namirenje
		Utvrđena potraživanja	% Namirenja	Iznos namirenja (DIN)
	(a) Razlučni poverioci
	Sredstva rezervisana za osporena potraživanja
	(b) Stečajni poverioci
	1. raspodela
	1. rezervisana sredstva
	2. raspodela
	2. rezervisana sredstva
	Završna deoba
	Sredstva rezervisana po završnoj deobi
	Ukupna sredstva isplaćena poveriocima
	Ukupan iznos rezervisanih sredstava
23	Stanje				Nula
24	Preostala imovina dužnika, koja nije obuhvaćena prilivima. (Navesti razlog zbog koga imovina nije prodata ili sredstva nisu ostvarena)

________________________
Stečajni upravnik

________________________
Datum

Odobrio Odbor poverilaca:
________________________
Predsednik Odbora poverilaca

 

Nacionalni standard broj 9.

 

NACIONALNI STANDARD O NAČINU VOĐENJA I ČUVANJU EVIDENCIJE STEČAJNOG UPRAVNIKA

I UVOD

Stečajni upravnik vodi urednu evidenciju o svakom stečajnom postupku u kome je imenovan, uključujući i imenovanje u prethodnom stečajnom postupku, odnosno u postupku lične uprave. Evidencija stečajnog upravnika obuhvata poslovne knjige i dokumentaciju stečajnog dužnika, kao i drugu dokumentaciju vezanu za tok stečajnog postupka.

Poslovne knjige, evidencija i dokumentacija stečajnog dužnika su dokumenti koji daju uvid u statusni, poslovni, finansijski i pravni položaj stečajnog dužnika, odnosno u njegove aktivnosti pre pokretanja stečajnog postupka.

Stečajni upravnik danom stupanja na dužnost ulazi u posed imovine stečajnog dužnika i dobija pristup dokumentaciji stečajnog dužnika.

Stečajni upravnik odmah preuzima računare stečajnog dužnika, njihove jedinice za smeštaj podataka, uključujući i pomoćne kopije (back up) podataka koje je pripremio dužnik. Da bi se zaštitio integritet ovih podataka, kao i da bi se one preuzele na efikasan način, stečajni upravnik mora odmah da ograniči pristup računarskom sistemu samo na sebe i svoje saradnike, a u cilju onemogućavanja svake promene, brisanja ili izmeštanja dužnikove evidencije.

Stečajni upravnik može da ograniči pristup dužnikovim poslovnim knjigama i drugoj dokumentaciji stečajnog dužnika, samo na sebe i svoje saradnike, na period za koji sam proceni da je takvo ograničenje celishodno. Stečajni upravnik ne može da ograniči pristup podacima članu odbora poverilaca u smislu člana 27. Zakona o stečajnom postupku.

Po preuzimanju dokumentacije stečajnog dužnika, stečajni upravnik će nastaviti da uredno vodi poslovne knjige i evidenciju dužnikove dokumentacije i da pribavlja sve neophodne podatke potrebne za:

1) utvrđivanje, odnosno osporavanje potraživanja poverilaca;

2) pokretanje i vođenje postupaka za naplatu potraživanja stečajnog dužnika;

3) utvrđivanje vlasničkog statusa i imovinskih prava stečajnog dužnika i odlučivanje o svojinsko pravnim zahtevima trećih lica;

4) pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika;

5) druge radnje od značaja za sprovođenje stečajnog postupka.

II STANDARDI

Evidencija stečajnog upravnika obuhvata:

1. Dokumentaciju o osnivanju stečajnog dužnika i pravnih lica povezanih sa stečajnim dužnikom, koju čine:

1) akti o osnivanju, ukidanju, spajanju i svakoj drugoj statusnoj promeni;

2) knjiga akcionara ili članova privrednog društva;.

3) analitika organizacije i organizacione strukture;

4) akti o izboru i imenovanju upravljačkih organa;

5) odluke skupštine, upravnog i nadzornog odbora;

6) podaci o zastupnicima, punomoćnicima i prokuristima;

7) arhivska knjiga;

8) evidencija pečata, žigova i štambilja;

9) zapisnici o pregledu arhivske građe, registarski materijal o izlučivanju bezvrednog registarskog materijala, zapisnici o primopredaji arhivske građe nadležnom arhivu;

10) baze podataka - datoteke;

11) sva dokumenta vezana za radne odnose, zaposlena i angažovana lica - statuti, pravilnici, sistematizacije, ugovori o radu, opšti i posebni kolektivni ugovori i drugi opšti akti o radnim odnosima, podaci o stažu osiguranja i radne knjižice, podaci o prestanku radnog odnosa, o zdravstvenom i penzijsko-invalidskom osiguranju;

12) isplatne liste ili analitičke evidencije zarada;

13) druga dokumenta koja se odnose na status, organizacionu strukturu, arhivsku građu i radne odnose stečajnog dužnika, kao i lica povezanih sa stečajnim dužnikom.

2. Dokumentacija o svojinskim pravima i poslovanju stečajnog dužnika, koju čine:

1) analitika poslovanja - liste kupaca/klijenata, dobavljača, poslovnih partnera;

2) dokumentacija o osnovu i sticanju založnih prava zasnovanih na imovini stečajnog dužnika, kao i založnih prava stečajnog dužnika na imovini trećih lica (ugovorna, zakonska, sudske hipoteke, izvodi iz zemljišnih knjiga, katastra, odnosno tapije, založna prava na pokretnim stvarima i dr.);

3) ugovori proistekli iz poslovanja;

4) prava intelektualne svojine;

5) dokazi o investicijama u druga preduzeća;

6) dokumentacija o osnovu i sticanju svojinskih prava stečajnog dužnika na nepokretnoj imovini, osim založnih prava;

7) ugovori o zakupu, bilo da je stečajni dužnik zakupodavac ili zakupac;

8) ugovori o finansijskom lizingu;

9) poslovni planovi;

10) poslovne knjige;

11) finansijsko-računovodstveni izveštaji, dokumentacija o platnom prometu, kao i akti poreskih i drugih državnih organa;

12) dnevnik, glavna poslovna knjiga i pomoćne knjige;

13) druga dokumenta o svojinskim pravima i poslovanju stečajnog dužnika.

3. Dokumentacija o stečajnoj masi i potraživanjima poverilaca, koju čine:

1) popis i procena imovine stečajnog dužnika;

2) početni stečajni bilans;

3) izveštaji iz banke i dodatna dokumentacija koja opravdava razne isplate preko računa u banci koje vodi stečajni upravnik;

4) kopije poreskih prijava, finansijski izveštaji koje je pripremio stečajni upravnik;

5) spisak imovine koju je preuzeo ili koju kontroliše stečajni upravnik, zajedno sa procenom vrednosti, ako je ova imovina različita u odnosu na imovinu navedenu u popisu i proceni;

6) svi dokumenti koji se odnose na prodaju imovine, odnosno dela imovine dužnika ili stečajnog dužnika kao pravnog lica, bez obzira na način prodaje;

7) prijave potraživanja i liste utvrđenih i osporenih potraživanja;

8) završni stečajni bilans.

4. Dokumentaciju o komunikaciji sa sudskim organima i drugim organima i učesnicima u stečajnom postupku, koju čine:

1) svi podnesci stečajnom sudiji, stečajnom veću i odboru poverilaca;

2) kopije svih odluka stečajnog sudije i stečajnog veća;

3) prigovori i žalbe koje je podneo stečajni upravnik;

4) prigovori i žalbe koje su podnele druge zainteresovane strane i odgovori na njih;

5) kopije obaveštenja, zahteva za odobrenje, mišljenje ili saglasnost, kao i druga prepiska sa odborom poverilaca, uključujući i dobijena mišljenja ili saglasnosti, odnosno odobrenja;

6) kopije svih zvaničnih obaveštenja i izveštaja, uključujući i kopije dodatnih izveštaja i obaveštenja datih Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika;

7) svi zapisnici sa sastanaka na kojima je stečajni upravnik bio prisutan;

8) izveštaji iz banaka i računovodstvena evidencija koja prikazuje prihode i rashode, kao i dodatnu dokumentaciju koja opravdava razne isplate preko računa u banci kojim, tokom stečajnog postupka, upravlja stečajni upravnik;

9) evidencija postupaka koji se vode pred sudom i drugim državnim organima.

Vođenje uredne evidencije i čuvanje evidencije stečajnog upravnika

5. Stečajni upravnik, po preuzimanju dokumentacije stečajnog dužnika, nastavlja da vodi urednu evidenciju dokumentacije i stara se o njoj, u skladu sa zakonom, drugim propisima i ovim standardom. Po preuzimanju dokumentacije koja se čuva u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa, stečajni upravnik zatvara poslovne i arhivske knjige danom stupanja na dužnost i otvara nove knjige.

6. Po zaključenju stečajnog postupka, a u slučaju unovčenja imovine u postupku bankrotstva, stečajni upravnik predaje državnom arhivu dokumentaciju koja se čuva u skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa.

7. Deo dokumentacije stečajnog dužnika koji se odnosi na osnivanje, bitne odluke skupštine, upravnog ili nadzornog odbora, isplate zarada, kao i dokaze o svojinskim pravima na imovini stečajnog dužnika stečajni upravnik kopira i čuva kao deo svoje evidencije.

8. U slučaju reorganizacije i u drugim slučajevima obustave postupka, kada pravno lice subjekt reorganizacije, odnosno stečajnog postupka nastavlja da posluje, stečajni upravnik predaje arhivsku građu ovlašćenim licima, uz potvrdu o izvršenoj primopredaji dokumentacije.

9. Stečajni upravnik u svojoj evidenciji čuva kopije dela dokumentacije stečajnog dužnika, definisanog u tački 7. ovog standarda, kao i svoju dokumentaciju o toku stečajnog postupka, uključujući sva dokumenta o komunikaciji sa sudskim i drugim organima i učesnicima stečajnog postupka, kao i sva dokumenta o stečajnoj masi i potraživanjima poverilaca. Ovu evidenciju stečajni upravnik čuva najmanje 3 godine od dana prestanka vršenja dužnosti stečajnog upravnika.