ZAKONO RATIFIKACIJI SPORAZUMA O FORMIRANJU EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ, SA ANEKSIMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 5/91) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Sporazum o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj, sa aneksima, potpisan 29. maja 1990. godine u Parizu, u originalu na engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma, sa aneksima, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatski jezik glasi:
SPORAZUM O OSNIVANJU
EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ
Ugovorne strane,
Obavezujući se na osnovne principe višepartijske demokratije, zakonitosti, poštovanja ljudskih prava i tržišne ekonomije,
Pozivajući se na Završni akt Helsinške konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi a posebno na Deklaraciju o principima,
Pozdravljajući nameru zemalja Centralne i Istočne Evrope da dalje rade na praktičnom ostvarivanju višepartijske demokratije, jačanju demokratskih institucija i zakonitosti i poštovanju ljudskih prava i njihovu spremnost da sprovedu reforme da bi se njihove privrede razvijale u pravcu tržišne orijentacije,
Imajući u vidu značaj tesne i koordinirane ekonomske saradnje za podsticanje privrednog napretka u zemljama Centralne i Istočne Evrope kako bi im se pomoglo da postanu konkurentnije na međunarodnom planu, kao i pomoglo u njihovoj obnovi i razvoju i tako smanjio svaki rizik u vezi sa finansiranjem njihovih privreda,
Uverene da bi osnivanje multilateralne finansijske institucije, koja je evropska po svom osnovnom karakteru a i u velikoj meri internacionalna po svom članstvu, poslužilo ovim ciljevima i predstavljalo jedinstvenu strukturu saradnje u Evropi,
Dogovorile su se da ovim osnuju Evropsku banku za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: Banka) koja će poslovati u skladu sa sledećim:
CILJ, FUNKCIJE I ČLANSTVO
Cilj
U svom doprinosu privrednom napretku i obnovi, cilj Banke je da jača prelaz na otvorene tržišno orijentisane privrede i da unapređuje privatnu i preduzetničku inicijativu u zemljama Istočne i Centralne Evrope koje se obavezuju na sprovođenje i primenu principa višepartijske demokratije, pluralizma i tržišne ekonomije.
Funkcije
1. Da bi na dugoročnoj osnovi ostvarila prelazak zemalja Centralne i Istočne Evrope na otvorenu tržišno orijentisanu privredu i unapredila privatne i preduzetničke inicijative, Banka će pomagati zemljama korisnicima sredstava da sprovedu strukturne i sektorske privredne reforme, uključujući demonopolizaciju, decentralizaciju i privatizaciju kako bi se njihovim privredama pomoglo da se u punoj meri uključe u međunarodnu privredu merama za:
(i) unapređenje, preko privatnih i drugih zainteresovanih ulagača, formiranja, poboljšanja i proširenja proizvodne i konkurentne aktivnosti, kao i aktivnosti privatnog sektora, posebno u malim i srednjim preduzećima,
(ii) mobilizaciju domaćeg i stranog kapitala i iskusnih rukovodilaca radi postizanja cilja navedenog u podstavu (i),
(iii) jačanje ulaganja u proizvodnju, uključujući u sektore usluga i finansija, kao i u odgovarajuće infrastrukture radi pružanja podrške privatnoj i preduzetničkoj inicijativi, pomažući na taj način stvaranju konkurentnih uslova i povećanju produktivnosti, životnog standarda i radnih uslova,
(iv) obezbeđivanje tehničke pomoći za pripremu, finansiranje i realizaciju odgovarajućih projekata, bilo pojedinačnih ili u kontekstu specifičnih investicionih programa,
(v) stimulisanje i pospešivanje razvoja tržišta kapitala,
(vi) davanje podrške dobrim i u ekonomskom smislu održivim projektima u kojima je angažovano više članica korisnika sredstava,
(vii) unapređivanje, u svim njenim poslovima, takvog razvoja koji će biti održiv i bezopasan za čovekovu okolinu,
(viii) preduzimanje ostalih aktivnosti i obezbeđenje ostalih usluga koje mogu dalje proširivati ove funkcije.
2. Banka će u vršenju funkcija iz stava 1. ovog člana tesno sarađivati sa svim članicama u skladu sa ovim sporazumom, sa Međunarodnim monetarnim fondom, Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, Međunarodnom finansijskom korporacijom, Multilateralnom agencijom za garantovanje investicija i sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj, a sarađivaće i sa Ujedinjenim nacijama i njihovim specijalizovanim agencijama i drugim odgovarajućim telima, kao i sa svim javnim ili privatnim subjektima zainteresovanim za ekonomski razvoj zemalja Centralne i Istočne Evrope i za ulaganja u njega.
Članstvo
1. Članstvo u Banci će biti otvoreno za:
(i) (1) zemlje Evrope i (2) zemlje Evrope koje su članice Međunarodnog monetarnog fonda,
(ii) Evropsku ekonomsku zajednicu i Evropsku investicionu banku.
2. Zemlje podobne za članstvo na osnovu tačke 1. ovog člana koje ne postanu članice u skladu sa članom 61. ovog sporazuma mogu biti primljene pod uslovima koje Banka može odrediti za članstvo u Banci na osnovu potvrdnih glasova najmanje dve trećine guvernera koji zastupaju najmanje tri četvrtine ukupne glasačke snage članica.
KAPITAL
Odobreni akcijski kapital
1. Prvobitni odobreni akcijski kapital iznosiće 10 hiljada miliona ECU. Biće podeljen na milion (1,000 000) akcija, od kojih će svaka imati nominalnu vrednost od po 10 000 ECU i koje će moći da upisuju samo članice u skladu sa odredbama člana 5. ovog sporazuma.
2. Prvobitni akcijski kapital biće podeljen na uplaćene akcije i akcije na poziv. Početna ukupna agregatna nominalna vrednost akcija biće tri (3) hiljade miliona ECU.
3. Odobreni akcijski kapital može se povećati u vreme i pod uslovima koji se smatraju poželjnim, glasanjem najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje tri četvrtine ukupne glasačke snage članstva.
Upis akcija
1. Svaka članica će upisivati akcije u akcijski kapital Banke, s tim da moraju biti ispunjene zakonske obaveze dotične članice. Svaki upis u odobreni akcijski kapital biće za uplaćene akcije i akcije na poziv u odnosu tri prema sedam. Početni broj akcija koji će biti raspoloživ za upis potpisnicima ovog sporazuma koji postanu članice u skladu sa članom 61. ovog sporazuma će biti broj akcija predviđen u Aneksu A Sporazuma. Ni jedna članica ne može imati upis manji od 100 akcija.
2. Inicijalni broj akcija koji treba da upišu zemlje primljene u članstvo u skladu sa tačkom 2. člana 3. ovog sporazuma odrediće Odbor guvernera, s tim što neće biti odobren ni jedan takav upis koji bi za rezultat imao smanjenje procenta akcijskog kapitala koji drže zemlje koje su članice Evropske ekonomske zajednice, zajedno sa Evropskom ekonomskom zajednicom i Evropskom investicionom bankom, ispod većine ukupnog upisanog akcijskog kapitala.
3. Odbor guvernera će u periodu od najviše pet godina izvršiti pregled akcijskog kapitala Banke. U slučaju povećanja odobrenog akcijskog kapitala, svaka članica će imati mogućnost da, pod jednoobraznim uslovima koje odredi Odbor guvernera, upiše deo povećanja kapitala koji je ravan delu kapitala koji je ta članica imala neposredno pre takvog povećanja. Ni jedna članica neće biti primorana da izvrši upis u bilo koji deo povećanja akcijskog kapitala.
4. Na osnovu odredaba iz stava 3. ovog člana, Odbor guvernera može, na zahtev članice, da poveća upis te članice ili da toj članici dodeli akcije u okvirima odobrenog akcijskog kapitala koje ostale članice nisu uzele, ali pod uslovom da takvo povećanje nema za posledicu smanjenje procenta akcijskog kapitala koji drže zemlje koje su članice Evropske ekonomske zajednice, zajedno sa Evropskom ekonomskom zajednicom i Evropskom investicionom bankom, ispod većine ukupno upisanog akcijskog kapitala.
5. Akcije koje su prvobitno upisale članice biće emitovane u nominalnoj vrednosti. Ostale akcije će biti izdate u nominalnoj vrednosti, osim ako Odbor guvernera, glasanjem najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje dve trećine ukupne glasačke snage članstva, ne odluči da ih emituje pod drukčijim uslovima u posebnim prilikama.
6. Akcije neće biti založene ili opterećene na bilo koji način i neće biti prenosive, osim na Banku u skladu sa poglavljem VII ovog sporazuma.
7. Obaveze članica po osnovu akcija biće ograničene na neplaćeni deo njihove emisione cene. Ni jedna članica neće zbog toga što pripada članstvu odgovarati za obaveze Banke.
Plaćanje upisanog kapitala
1. Plaćanje po osnovu uplaćenih akcija iznosa koji je prvobitno upisala svaka potpisnica ovog sporazuma koja postaje članica u skladu sa članom 61. ovog sporazuma vršiće se u pet (5) rata od po dvadeset (20) procenata od tog iznosa. Prvu ratu će svaka članica uplatiti u roku od šezdeset (60) dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma ili nakon dana deponovanja njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, u skladu sa članom 61. ovog sporazuma, ako je taj datum posle stupanja na snagu. Svaka od preostale četiri rate uzastopno će dospevati godinu dana posle dospevanja prethodne rate i svaka će biti plaćena na osnovu zakonskih odredaba svake članice.
2. Pedeset procenata plaćanja svake rate u skladu sa stavom 1. ovog člana ili od strane članice primljene u skladu sa stavom 2. člana 3. ovog sporazuma može da se izvrši u vidu menica ili drugih obligacija koje je izdala ta članica i koje glase na ECU, USA dolare ili japanski jen, a koje će se vući onda kada Banci budu bila potrebna sredstva za povlačenje kao rezultat njenog poslovanja. Menice ili obligacije će biti neprenosive, beskamatne i plative Banci po nominalnoj vrednosti na zahtev. Zahtevi u odnosu na takve menice ili obligacije podnosiće se u razumnim vremenskim intervalima, tako da vrednost tih zahteva u ECU u trenutku postavljanja zahteva iz svake zemlje članice bude jednaka broju uplaćenih akcija koje je upisala i drži svaka članica koja deponuje ove menice.
3. Sve obaveze članice po osnovu plaćanja u vezi sa upisom akcija u početni akcijski kapital izvršavaće se ili u ECU, USA dolaru ili japanskom jenu na osnovu prosečnog kursa dotične valute izražene u ECU za period od 30. septembra 1989. do 31. marta 1990. godine.
4. Plaćanje iznosa upisanog u akcijski kapital Banke na poziv podleže pozivu u skladu sa čl .17. i 42. ovog sporazuma samo kada i ako bude potreban Banci za izvršenje njenih obaveza.
5. U slučaju poziva iz stava 4. ovog člana, članica će plaćanje izvršiti u ECU, USA dolaru ili japanskom jenu. Ovi pozivi će biti jednoobrazni u vrednosti ECU po svakom delu na poziv izračunatom u vreme poziva.
6. Banka će odrediti mesto za svako plaćanje po osnovu ovog člana najkasnije u roku od mesec dana posle inauguralnog sastanka Odbora guvernera, pod uslovom da je pre ovog određivanja plaćanje prve rate iz stava 1. ovog člana izvršeno u korist Evropske investicione banke kao stvaraoca Banke.
7. Za upise, osim onih navedenih u st . 1, 2. i 3. ovog člana, članica će izvršiti plaćanja u vezi sa upisom uplaćene akcije u odobrenom akcijskom kapitalu u ECU, USA dolaru ili japanskom jenu i to gotovinski ili u vidu menica ili drugih obligacija.
8. U smislu ovog člana, plaćanje u ECU ili denominacija u ECU uključivaće plaćanje ili denominaciju u svakoj potpuno konvertibilnoj valuti koja je na dan plaćanja ili unovčenja jednaka vrednosti relevantne obligacije u ECU.
Sredstva redovnog kapitala
Izraz "sredstva redovnog kapitala", prema korišćenju u ovom sporazumu, uključuje sledeće:
(i) odobreni akcijski kapital Banke, uključujući i uplaćene akcije i akcije na poziv, upisane u skladu sa članom 5. ovog sporazuma,
(ii) sredstva pribavljena zaduživanjem Banke na osnovu ovlašćenja iz podstava (i) člana 20. ovog sporazuma, na koje se primenjuje obaveza na poziv iz stava 4. člana 6. ovog sporazuma,
(iii) sredstva dobijena na ime otplata zajmova ili garancija i sredstva iz raspolaganja ulaganjima u akcijski kapital koja su izvršena sredstvima iz podstavova (i) i (ii) ovog člana,
(iv) prihod od zajmova i ulaganja u akcijski kapital izvršena iz sredstava iz podstavova (i) i (ii) ovog člana i prihod od garancija i upisa koji ne čine deo specijalnih operacija Banke,
(v) sva ostala sredstva ili prihode koje Banka dobije i nisu deo sredstava Specijalnih fondova iz člana 19. ovog sporazuma.
POSLOVANJE
Zemlje korisnice sredstava i korišćenje sredstava
1. Sredstva i olakšice Banke isključivo će se koristiti za postizanje cilja i obavljanje funkcija iz čl. 1. i 2. ovog sporazuma.
2. Banka može poslovati u zemljama Centralne i Istočne Evrope koje čine stabilne pomake u prelazu na tržišno orijentisane privrede i unapređivanju privatne i preduzetničke inicijative i koje, konkretnim potezima i na drugi način, primenjuju principe iz člana 1. ovog sporazuma.
3. U slučaju da neka članica sprovodi politiku koja nije u skladu sa odredbama člana 1. ovog sporazuma, u izuzetnim okolnostima, Odbor direktora će razmotriti da li pristup takve članice sredstvima Banke treba da bude suspendovan ili na drugi način promenjen i na osnovu toga može dati preporuke Odboru guvernera. Svaku odluku po ovim pitanjima donosiće Odbor guvernera glasanjem najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje tri četvrtine ukupne glasačke snage članstva.
4. (i) Svaka zemlja potencijalni korisnik sredstava može zatražiti da Banka obezbedi pristup njenim sredstvima za ograničene namene tokom perioda od tri (3) godine, počev od dana stupanja na snagu ovog sporazuma. Svaki takav zahtev biće priložen kao sastavni deo ovog sporazuma čim bude podnesen.
(ii) Za vreme ovog perioda:
(a) Banka će obezbediti dotičnoj zemlji i preduzećima na njenoj teritoriji, na njihov zahtev, tehničku pomoć i druge vidove pomoći usmerene na finansiranje njenog privatnog sektora, olakšanje prelaska preduzeća u državnom vlasništvu na vlasništvo privatnog sektora i kontrolu i na pružanje pomoći preduzećima koja konkurentno posluju i kreću se u pravcu učešća u tržišno orijentisanoj privredi, s tim što će se pridržavati odnosa iz stava 3. člana 11. ovog sporazuma,
(b) ukupan iznos svake pomoći obezbeđene na ovaj način neće biti veći od ukupnog iznosa gotovine koja je povučena i menica koje je izdala ta zemlja za svoje akcije.
(iii) Na kraju ovog perioda, odluku na osnovu koje se takvoj zemlji omogućava pristup van plafona određenog u podstavovima (a) i (b) doneće Odbor guvernera glasanjem najmanje tri četvrtine guvernera koji predstavljaju najmanje 85 procenata ukupne glasačke snage članica.
Redovne i specijalne operacije
Poslovanje Banke će se sastojati iz redovnih operacija koje se finansiraju iz sredstava redovnog kapitala Banke iz člana 7. ovog sporazuma i specijalnih operacija koje se finansiraju iz sredstava Specijalnih fondova iz člana 19. ovog sporazuma. Ove dve vrste poslova se mogu kombinovati.
Razdvajanje poslovanja
1. Sredstva redovnog kapitala i sredstva Specijalnih fondova potpuno će se odvojeno jedna od drugih u svakom pogledu držati, koristiti, angažovati, ulagati ili na drugi način raspolagati. Finansijski izvodi Banke iskazivaće rezerve Banke, zajedno sa redovnim poslovanjem, a posebno specijalno poslovanje.
2. Sredstva redovnog kapitala Banke neće se ni pod kakvim okolnostima teretiti, ili se koristiti za rasterećenje, gubicima ili obavezama koje proističu iz specijalnog poslovanja ili drugih aktivnosti za koje su sredstva Specijalnih fondova prvobitno bila korišćena ili angažovana.
3. Troškovi koji se direktno odnose na redovno poslovanje teretiće sredstva redovnog kapitala Banke. Troškovi koji se direktno odnose na specijalno poslovanje teretiće sredstva Specijalnih fondova. Svi ostali troškovi će se na osnovu tačke 1. člana 18. Sporazuma zaračunavati onako kako to Banka odredi.
Metodi poslovanja
1. Banka će obavljati svoje poslovanje u pravcu postizanja ciljeva i vršenja funkcija iz čl. 1. i 2. ovog sporazuma na pojedinačan način ili na sve od sledećih načina:
(i) odobravanjem zajmova ili kofinansiranjem zajedno sa multilateralnim institucijama, poslovnim bankama ili drugim zainteresovanim izvorima ili učestvovanjem u zajmovima preduzećima u privatnom sektoru, zajmovima svakom preduzeću u državnom vlasništvu koje konkurentno posluje i kreće se u pravcu tržišno orijentisane privrede i zajmovima bilo kom preduzeću u državnom vlasništvu radi olakšanja prelaska na privatno vlasništvo i kontrolu, a posebno radi olakšavanja ili pospešivanja učešća privatnog, odnosno stranog kapitala u takvim preduzećima,
(ii) (a) ulaganjima u akcijski kapital preduzeća u privatnom sektoru,
(b) ulaganjima u akcijski kapital bilo kog preduzeća u državnom vlasništvu koje konkurentno posluje i kreće se u pravcu učestvovanja u tržišno orijentisanoj privredi i ulaganjima u akcijski kapital svakog preduzeća u državnom vlasništvu da bi se omogućio prelazak na privatno vlasništvo i kontrolu, posebno da se olakša ili pospeši učešće privatnog, odnosno stranog kapitala u svim preduzećima,
(c) garantovanjem, kada drugi načini finansiranja nisu adekvatni, akcijskog izdavanja hartija od vrednosti od strane preduzeća iz privatnog sektora i preduzeća u vlasništvu države navedenih u tački (b) i radi ciljeva pomenutih u ovoj podtački,
(iii) omogućavanjem pristupa domaćim i međunarodnim tržištima kapitala od strane privatnih preduzeća ili drugih preduzeća iz podtačke (i) ove tačke u svrhe pomenute u toj podtački, obezbeđivanjem garancija kada ostali načini finansiranja nisu odgovarajući, finansijskim savetima i drugim oblicima pomoći,
(iv) raspoređivanjem sredstava Specijalnih fondova u skladu sa dogovorima koji određuju njihovo korišćenje,
(v) odobravanjem zajmova ili učestvovanjem u zajmovima i obezbeđivanjem tehničke pomoći za obnovu ili razvoj infrastrukture, uključujući programe koji se odnose na čovekovu sredinu potrebne za razvoj privatnog sektora i za prelazak na tržišno orijentisanu privredu.
U smislu ovog stava, neće se smatrati da preduzeće u vlasništvu države posluje konkurentno, osim ako ne posluje samostalno u konkurentnim tržišnim uslovima i ako ne podleže zakonima o stečaju.
2. (i) Odbor direktora će najmanje jedanput godišnje analizirati poslovanje Banke i njenu strategiju odobravanja zajmova u svakoj zemlji korisniku da bi obezbedio da svrha i funkcije Banke, kako je predviđeno u čl. 1. i 2. ovog sporazuma budu ispoštovani u punoj meri. Svaku odluku u ovoj analizi donosiće većina od najmanje dve trećine direktora koji predstavljaju najmanje tri četvrtine ukupne glasačke snage članstva.
(ii) Pomenuta analiza će, između ostalog, obuhvatiti razmatranje uspeha svake zemlje korisnika sredstava na decentralizaciji, demonopolizaciji i privatizaciji i relativnih učešća zajmova Banke privatnim preduzećima, preduzećima u vlasništvu države u procesu prelaska na učešće u tržišno orijentisanoj privredi ili privatizaciji, za infrastrukturu, za tehničku pomoć i druge svrhe.
3. (i) Najviše četrdeset (40) procenata iznosa ukupnih angažovanih zajmova Banke, garancija i direktnih ulaganja, bez nanošenja štete drugim poslovima iz ovog člana, biće obezbeđeno za državni sektor. Ovaj procentualni plafon će se u početku primenjivati u periodu od dve (2) godine od dana započinjanja poslovanja Banke, s tim da se jedna godina uzima sa drugom, a zatim u odnosu na svaku kasniju finansijsku godinu.
(ii) Za svaku zemlju najviše četrdeset (40) procenata iznosa ukupnih angažovanih zajmova banke, garancija i direktnih ulaganja u petogodišnjem periodu, uzimanjem jedne godine sa drugom i bez nanošenja štete drugim poslovima Banke iz ovog člana, biće obezbeđeno za državni sektor.
(iii) u cilju ovog stava:
(a) državni sektor uključuje nacionalne i lokalne vlade, njihove agencije i preduzeća koja su u vlasništvu bilo kog od njih ili ih bilo ko od njih kontroliše,
(b) zajam ili garancija preduzeću u državnom vlasništvu ili direktna ulaganja u njih, kojim se realizuje program za postizanje privatnog vlasništva i kontrole, neće se smatrati kao da je odobren državnom sektoru,
(c) zajmovi finansijskom posredniku za dalje odobravanje svih sredstava privatnom sektoru neće se smatrati kao zajmovi odobreni državnom sektoru.
Ograničenja za redovno poslovanje
1. Ukupan iznos neotplaćenih zajmova, direktnih ulaganja i garancija koje Banka odobri u svom redovnom poslovanju neće se povećavati ako bi se takvim povećanjem prekoračio ukupan iznos njenog neoslabljenog upisanog kapitala, rezervi i viškova uključenih u sredstva redovnog kapitala.
2. Iznos svakog direktnog ulaganja neće normalno prevazilaziti procent akcijskog kapitala dotičnog preduzeća koji će Odbor direktora generalno odrediti kao adekvatan. Banka neće tražiti da takvim ulaganjima zadobije toliko učešće koje bi joj obezbedilo kontrolu u dotičnom preduzeću i neće vršiti takvu kontrolu niti preduzimati direktnu odgovornost za rukovođenje u bilo kom preduzeću u kome ima uložena sredstva, osim u slučaju stvarnog izostanka plaćanja ili pretećeg izostanka plaćanja po osnovu bilo kog njenog ulaganja, stvarne ili preteće nesolventnosti preduzeća u koje je takvo ulaganje izvršeno ili u drugim situacijama koje, po mišljenju Banke, prete da ugroze ulaganja, u kom slučaju Banka može preduzeti akcije i pribeći realizaciji prava za koja smatra da su potrebna radi zaštite njenih interesa.
3. Iznos sredstava Banke za direktna ulaganja neće ni u jednom trenutku preći visinu iznosa koji odgovara njenom ukupnom, neoslabljenom, uplaćenom i upisanom kapitalu, viškovima i generalnim rezervama.
4. Banka neće izdavati garancije za izvozne kredite niti ulaziti u poslove osiguranja.
Principi poslovanja
Banka će poslovati u skladu sa sledećim principima:
(i) Banka će primenjivati zdrave bankarske principe na sve svoje poslove,
(ii) poslovanje Banke će obezbeđivati finansiranje konkretnih projekata, bilo pojedinačnih ili u kontekstu specifičnih investicionih programa, i tehničke pomoći koncipirane da postigne ciljeve i funkcije navedene u čl. 1. i 2. ovog sporazuma,
(iii) Banka neće finansirati nikakav posao na teritoriji članice ako se ta članica protivi takvom finansiranju,
(iv) Banka neće dozvoljavati da se neproporcionalni iznos njenih sredstava koristi u korist bilo koje članice,
(v) Banka će se starati da održava razumnu diverzifikaciju svih svojih ulaganja,
(vi) pre nego što zajam, garancija ili direktno ulaganje budu odobreni, podnosilac molbe mora da podnese adekvatan predlog, a predsednik Banke da podnese Odboru direktora pismeni izveštaj u vezi sa predlogom zajedno sa preporukama, na osnovu studije koju će izraditi radnici Banke,
(vii) Banka neće ulaziti u finansiranje niti obezbeđivati bilo koje olakšice ako je podnosilac molbe u stanju da pribavi dovoljno finansiranja ili olakšica na drugom mestu pod uslovima koje Banka smatra razumnim,
(viii) prilikom obezbeđivanja ili garantovanja finansiranja Banka će voditi računa o tome da će zajmoprimac i njegov garant, ako takav postoji, biti u stanju da ispune svoje obaveze iz ugovora o finansiranju,
(ix) u slučaju da Banka odobrava direktan zajam, Banka će omogućiti zajmoprimcu da povuče sredstva samo za pokriće gubitaka koje stvarno bude imao,
(x) Banka će se starati da revolvira svoja sredstva prodajom svojih ulaganja privatnim investitorima kad god to može na odgovarajući način da učini pod zadovoljavajućim uslovima,
(xi) u svojim ulaganjima u pojedinačna preduzeća Banka će preduzimati finansiranje pod uslovima za koje smatra da su odgovarajući, uzimajući u obzir zahteve preduzeća, rizike koje Banka preuzima i uslove koje normalno dobijaju privatni investitori za slično finansiranje,
(xii) Banka neće uvoditi nikakva ograničenja na nabavke robe i usluga iz bilo koje zemlje iz sredstava bilo kog zajma, ulaganja ili drugog finansiranja preduzetog u okviru redovnog poslovanja ili poslovanja Specijalnih fondova i u odgovarajućim slučajevima će uslovljavati svoje zajmove i ostale operacije međunarodnim pozivima na licitaciju koja se priprema,
(xiii) Banka će preduzimati potrebne mere da bi obezbedila da se sredstva bilo kog zajma koji je odobrila, garantovala ili u njemu učestvovala ili sredstva direktnog ulaganja koriste samo u svrhe za koje je zajam ili direktno ulaganje odobreno, uz obraćanje dužne pažnje ekonomičnosti i efikasnosti.
Uslovi za zajmove i garancije
1. Kada je zajam odobren ili kada se učestvuje u njemu, ili kada ga Banka garantuje, ugovorom će se utvrditi rokovi i uslovi za zajam ili garanciju, uključujući i one koji se odnose na plaćanje glavnice, kamate, ostalih troškova, dažbina, dospeća i datuma plaćanja u vezi sa zajmom, odnosno garancijom. Prilikom određivanja ovih rokova i uslova Banka će u potpunosti uzimati u obzir potrebu zaštite svog dohotka.
2. Tamo gde korisnik sredstava zajma ili garancije nije sam član, već je to preduzeće u vlasništvu države Banka može, kada se čini da je to poželjno, a imajući u vidu različite pristupe koji odgovaraju preduzećima javnog sektora i onima u vlasništvu države u prelasku na privatno vlasništvo i kontrolu, zatražiti od članice ili članica na čijoj teritoriji dotični projekt treba da bude realizovan ili od subjekta u javnom sektoru ili bilo kog instrumentarija te članice ili tih članica koji su prihvatljivi za Banku, da garantuje otplatu glavnice i plaćanje kamate i drugih troškova i dažbina u vezi sa zajmom i u skladu sa njegovim rokovima. Odbor direktora će svake godine analizirati praksu Banke po ovom pitanju, uz obraćanje dužne pažnje kreditnom ugledu Banke.
3. U ugovoru o zajmu ili garanciji izričito će se navesti valuta ili valute ili ECU u kojima će se vršiti sva plaćanja Banci.
Provizija i troškovi
1. Banka će zaračunavati, pored kamate, i proviziju na zajmove koje odobri ili u kojima učestvuje kao u delu svog redovnog poslovanja. Uslove za ovu proviziju će odrediti Odbor direktora.
2. Prilikom garantovanja zajma kao dela redovnog poslovanja ili prilikom osiguravanja prodaje hartija od vrednosti, Banka će zaračunavati troškove koji će se plaćati po stopama i u rokovima koje bude odredio Odbor direktora da bi se obezbedila odgovarajuća kompenzacija za njene rizike.
3. Odbor direktora može utvrditi i sve druge troškove Banke u njenom redovnom poslovanju i sve provizije, troškove ili druge dažbine u specijalnom poslovanju.
Specijalna rezerva
1. Iznos provizije i troškova koje Banka primi u skladu sa članom 15. ovog sporazuma izdvajaće se kao specijalna rezerva koji će se čuvati za pokrivanje gubitaka Banke u skladu sa članom 17. ovog sporazuma. Specijalna rezerva će se držati u obliku likvidnosti koji Banka bude odredila.
2. Ako Odbor direktora utvrdi da je obim specijalne rezerve odgovarajući, on može odlučiti da celokupan ili deo iznosa pomenute provizije ili troškova od tog trenutka čini sastavni deo prihoda Banke.
Metodi za pokrivanje gubitaka Banke
1. U redovnom poslovanju Banke, u slučajevima kašnjenja ili izostanka plaćanja po odobrenim zajmovima, zajmovima u kojima je učestvovala ili koji je garantovala Banka i u slučajevima gubitaka po osnovu osiguravanja i direktnih ulaganja, Banka će preduzimati akcije za koje bude smatrala da su odgovarajuće. Banka će održavati odgovarajuće rezerve za slučaj mogućih gubitaka.
2. Gubicima koji proizlaze iz redovnog poslovanja Banke će teretiti:
(i) sredstva iz stava 1. ovog člana,
(ii) neto-dohodak,
(iii) specijalnu rezervu predviđenu u članu 16. ovog sporazuma,
(iv) opšte rezerve i viškove,
(v) neoslabljen uplaćen kapital,
(vi) odgovarajući iznos nepozvanog upisanog kapitala na poziv u skladu sa odredbama iz tač. 4. i 5. člana 6. ovog sporazuma.
Specijalni fondovi
1. Banka može da prihvati administriranje Specijalnih fondova koji su koncipirani da posluže svrsi i da budu u okvirima funkcija Banke. Pun iznos troškova administriranja svakog Specijalnog fonda biće na teret tog specijalnog fonda.
2. Specijalni fondovi koje prihvati Banka mogu biti korišćeni na svaki način i pod svim uslovima koji su konzistentni sa svrhom i funkcijama Banke, sa ostalim primenjivim odredbama ovog sporazuma i sa sporazumom ili sporazumima koji se odnose na takve fondove.
3. Banka će usvojiti ona pravila i propise koji se mogu tražiti za formiranje, administriranje i korišćenje svakog specijalnog fonda. Ovi propisi i pravila biće konzistentni sa odredbama ovog sporazuma, osim sa onim odredbama koje se isključivo primenjuju samo na redovno poslovanje Banke.
Sredstva specijalnih fondova
Izraz "sredstva specijalnih fondova" odnosiće se na sredstva svakog specijalnog fonda i obuhvataće:
(i) sredstva koje prihvati Banka za uključenje u svaki specijalni fond,
(ii) sredstva otplaćena po osnovu zajmova ili garancija i sredstava od direktnih ulaganja, finansiranih iz sredstava bilo kog specijalnog fonda koja na osnovu pravila i propisa koji regulišu taj specijalni fond, primi ovaj specijalni fond,
(iii) prihod dobijen iz ulaganja sredstava Specijalnih fondova.
ZADUŽIVANJE I OSTALA RAZNA OVLAŠĆENJA
Opšta ovlašćenja
1. Pored ovlašćenja navedenih u ovom sporazumu, Banka će imati i ovlašćenje:
(i) da se zaduženje u zemljama članicama ili na drugim mestima, pod uslovom da:
(a) pre prodaje svojih obligacija na teritoriji zemlje, Banka ima njeno dobijeno odobrenje,
(b) tamo gde obligacije Banke treba da budu denominirane u valuti članice Banka ima dobijeno njeno odobrenje,
(ii) ulaže ili deponuje sredstva koja nisu potrebna za njeno poslovanje,
(iii) da kupuje i prodaje hartije od vrednosti, na sekundarnom tržištu, koje je Banka emitovala ili garantovala ili u koje je uložila sredstva,
(iv) da garantuje hartije od vrednosti u koje je uložila sredstva da bi omogućila njihovu prodaju,
(v) da osigurava ili učestvuje u osiguravanju hartija od vrednosti emitovanih od strane bilo kog preduzeća za svrhe konzistentne sa svrhom i funkcijama Banke,
(vi) da obezbeđuje stručne savete i pomoć koji služe njenim ciljevima i u okviru su njenih funkcija,
(vii) da izvršava ostala ovlašćenja i usvaja pravila i propise koji mogu biti potrebni ili poželjni za dalje unapređivanje njenih ciljeva i funkcija, konzistentno sa odredbama ovog sporazuma,
(viii) da zaključuje sporazume o saradnji sa svakim javnim ili privatnim subjektom ili subjektima.
2. Svaka hartija od vrednosti koju izda ili za koju garantuje Banka, imaće na svojoj prednjoj strani jasnu naznaku da se ne radi o obligaciji bilo koje vlade ili članice, osim ako odista nije obligacija određene vlade ili članice, u kom slučaju će i naznaka tako glasiti.
VALUTE
Određivanje i korišćenje valuta
1. Kad god bude potrebno, na osnovu ovog sporazuma, da se utvrdi potpuna konvertibilnost bilo koje valute u smislu ovog sporazuma, to će učiniti Banka, vodeći računa o prevashodnoj potrebi da se očuvaju njeni sopstveni finansijski interesi, nakon konsultacija sa Međunarodnim monetarnim fondom, ako je to potrebno.
2. Članice neće uvoditi nikakve restrikcije na prijem, držanje, korišćenje ili transferisanje od strane Banke sledećeg:
(i) valuta ili ECU koje Banka primi po osnovu plaćanja upisa u akcijski kapital, u skladu sa članom 6. ovog sporazuma,
(ii) valuta koje Banka dobije zaduživanjem,
(iii) valuta i drugih izvora kojima Banka upravlja kao doprinosima Specijalnim fondovima, i
(iv) valuta koje Banka primi po osnovu plaćanja na ime glavnice, kamate, dividendi ili drugih troškova u vezi sa zajmom ili ulaganjem ili sredstvima od raspolaganja takvim ulaganjima koja su izvršena iz bilo kojih sredstava iz podtačaka (i) do (iii) ove tačke ili na ime plaćanja provizije, troškova ili drugih dažbina.
ORGANIZACIJA I RUKOVOĐENJE
Struktura
Banka će imati Odbor guvernera, Odbor direktora, predsednika, jednog ili više potpredsednika i ostale funkcionere i radnike za koje bude smatrala da su potrebni.
Odbor guvernera, sastav
1. Svaka članica će biti zastupljena na Odboru guvernera i imenovaće jednog guvernera i jednog zamenika. Svaki guverner i svaki zamenik radiće na zadovoljstvo članice koja ih imenuje. Ni jedan zamenik ne može da glasa, osim u odsustvu guvernera. Na svakoj svojoj godišnjoj skupštini Odbor će izabrati jednog od guvernera za predsedavajućeg koji će biti na toj dužnosti do izbora sledećeg predsedavajućeg.
2. Guverneri i zamenici kao takvi radiće bez nadoknade od Banke.
Odbor guvernera, ovlašćenja
1. Odbor guvernera će imati sva ovlašćenja Banke.
2. Odbor guvernera može preneti Odboru direktora svako ili sva svoja ovlašćenja, osim ovlašćenja za:
(i) prijem novih članica i određivanja uslova za njihov prijem,
(ii) povećanje ili smanjenje odobrenog akcijskog kapitala Banke,
(iii) suspenziju neke članice,
(iv) odlučivanje o žalbama koje proističu iz tumačenja ili primene ovog sporazuma koje da Odbor direktora,
(v) zaključivanje opštih sporazuma o saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama,
(vi) izbor direktora i predsednika Banke,
(vii) određivanje nadoknade za direktore i zamenike direktora i plate i ostalih uslova ugovora o službi predsednika,
(viii) odobrenje, nakon analiziranja izveštaja revizora, generalnog bilansa i bilansa uspeha Banke,
(ix) određivanje rezervi i raspodelu neto-profita Banke,
(x) izmene ovog sporazuma,
(xi) odlučivanje o prestanku rada Banke i raspodeli njenih sredstava,
(xii) vršenje ostalih ovlašćenja koja se prema ovom sporazumu izričito određuju u Odboru guvernera.
3. Odbor guvernera će zadržati sva prava u pogledu ovlašćenja u vezi sa bilo kojim pitanjem koje se prenese ili dodeli Odboru direktora po osnovu tačke 2. ovog člana ili po osnovu bilo kog drugog dela ovog sporazuma.
Odbor guvernera, procedure
1. Odbor guvernera će imati godišnji sastanak i sve druge sastanke kako ih može odrediti Odbor ili zatražiti Odbor direktora. Sastanke Odbora guvernera saziva Odbor direktora kad god to zatraži najmanje pet (5) članica Banke ili članice koje imaju najmanje jednu četvrtinu ukupne glasačke snage članica.
2. Dve trećine guvernera će činiti kvorum za svaki sastanak Odbora guvernera, pod uslovom da takva većina predstavlja najmanje dve trećine ukupne glasačke snage članica.
3. Odbor guvernera može propisom odrediti proceduru na osnovu koje Odbor direktora može, kad takav postupak smatra poželjnim, dobiti glas guvernera o nekom konkretnom pitanju bez sazivanja sastanka Odbora guvernera.
4. Odbor guvernera i Odbor direktora mogu u dozvoljenoj meri usvajati pravila i propise i osnivati pomoćna tela za koja se smatra da su potrebna ili adekvatna za poslovanje Banke.
Odbor direktora, sastav
1. Odbor direktora će biti sastavljen od dvadeset tri (23) člana koji neće biti članovi Odbora guvernera, i od kojih će:
(i) jedanaest (11) izabrati guverneri koji predstavljaju SR Nemačku, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju, Španiju, Belgiju, Holandiju, Dansku, Grčku, Portugal, Irsku, Luksemburg, EEZ, Evropsku investicionu banku,
(ii) dvanaest (12) izabrati guverneri koji predstavljaju ostale članice, od kojih:
(a) četiri (4) guverneri koji predstavljaju one zemlje koje se nalaze na spisku u Aneksu A uz ovaj sporazum, kao što su zemlje Centralne i Istočne Evrope podobne za dobijanje pomoći od Banke,
(b) četiri (4) guverneri koji predstavljaju zemlje na spisku u Aneksu A uz ovaj sporazum kao ostale evropske zemlje,
(c) četiri (4) guverneri koji predstavljaju one zemlje na spisku u Aneksu A uz ovaj sporazum kao vanevropske zemlje.
Direktori, kao i članice koje zastupaju, a čiji su ih guverneri izabrali, takođe mogu predstavljati članice koje im dodele svoje glasove.
2. Direktori će biti lica veoma kompetentna za ekonomska i finansijska pitanja i biće izabrani u skladu sa Aneksom B.
3. Odbor guvernera može povećavati ili smanjivati broj ili revidirati sastav Odbora direktora da bi uzimao u obzir promene broja članica Banke, i to potvrdnim glasanjem najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje tri četvrtine ukupne glasačke snage članica. Bez prejudiciranja vršenja ovih ovlašćenja za kasnije izbore, broj i sastav drugog Odbora direktora biće određen kao što je navedeno u tački 1. ovog člana.
4. Svaki direktor će imenovati zamenika sa svim ovlašćenjima da nastupa u ime njega ili nje kada on ili ona nisu prisutni. Direktori i zamenici će biti državljani zemalja članica. Samo jedan direktor može da predstavlja jednu članicu. Zamenik može da učestvuje na sastancima Odbora, ali može da glasa jedino kada nastupa umesto direktora koga zamenjuje.
5. Direktori će biti na toj dužnosti tri (3) godine i mogu biti ponovo izabrani, pod uslovom da prvi Odbor direktora izabere Odbor guvernera na svojoj inauguralnoj sednici i da bude na toj dužnosti sve do prve sledeće godišnje skupštine Odbora guvernera ili, ako ovaj odbor tako odluči na svojoj godišnjoj skupštini, sve do sledeće potonje godišnje skupštine. Nastaviće sa obavljanjem ove delatnosti sve dok im naslednici ne budu izabrani i preuzeli dužnost. Ako je mesto direktora upražnjeno više od sto osamdeset (180) dana pre kraja njegovog mandata, naslednik će biti odabran, u skladu sa Aneksom B, za preostali period mandata, i to od strane guvernera koji su izabrali prethodnog direktora. Za ovaj izbor će biti potrebna većina glasova tih istih guvernera. Ako mesto direktora postane upražnjeno sto osamdeset (180) dana ili kraće pre isteka njegovog mandata, naslednik može biti na sličan način odabran za preostali deo mandata glasanjem guvernera koji su odabrali prethodnog direktora, a prilikom ovog izbora će biti potrebna većina glasova ovih guvernera. Sve dok je mesto upražnjeno, zamenik ili raniji direktor će izvršavati ovlašćenja direktora, osim onih ovlašćenja koja se odnose na imenovanje zamenika.
Odbor direktora, ovlašćenja
Bez prejudiciranja ovlašćenja Odbora guvernera kako je predviđeno u članu 24. ovog sporazuma, Odbor direktora će biti odgovoran za usmeravanje opšteg poslovanja Banke i u tom smislu će pored ovlašćenja koja su mu izričito dodeljena ovim sporazumom, obavljati i sva ovlašćenja koja mu prenese Odbor guvernera, a posebno:
(i) pripremati rad Odbora guvernera,
(ii) u skladu sa opštim smernicama Odbora guvernera, utvrđivati politike i donositi odluke u vezi sa zajmovima, garancijama, direktnim ulaganjima, zaduživanjem Banke, obezbeđivanjem tehničke pomoći i drugim poslovima Banke,
(iii) podnositi revidirane račune za svaku finansijsku godinu za dobijanje odobrenja Odbora guvernera na svakoj godišnjoj skupštini,
(iv) odobravati budžet Banke.
Odbor direktora, procedura
1. Odbor direktora će normalno raditi u glavnom sedištu Banke i sastajaće se onoliko puta koliko to zahteva poslovanje Banke.
2. Većina direktora će predstavljati kvorum za svaki sastanak Odbora direktora, pod uslovom da takva većina predstavlja najmanje dve trećine ukupne glasačke snage članica.
3. Odbor guvernera će usvajati propise po osnovu kojih, ako ne postoji direktor njene nacionalnosti, članica može poslati predstavnika da prisustvuje, bez prava da glasa, svakom sastanku Odbora direktora ako se razmatra neko pitanje koje posebno pogađa tu članicu.
Glasanje
1. Glasačka snaga svake članice će biti jednaka broju njenih upisanih akcija u akcijski kapital Banke. U slučaju da bilo koja članica ne uplati ni jedan deo iznosa koji treba platiti u vezi sa svojim obavezama po osnovu uplaćenih akcija iz člana 6. ovog sporazuma, ova članica, sve dok se uplata ne izvrši, neće moći da se koristi tim procentom svoje glasačke snage koji odgovara procentu koji iznos, koji je dospeo, a nije plaćen, ima u odnosu na celokupan iznos uplaćenih akcija koje je ta članica upisala u akcijski kapital Banke.
2. Prilikom glasanja na Odboru guvernera, svaki guverner će imati pravo da glasa u ime članice koju predstavlja. Osim ako Sporazumom ne bude izričito drukčije predvideo, o svim pitanjima koja se nađu na Odboru guvernera odlučivaće se većinom glasačke snage članica koje glasaju.
3. Prilikom glasanja na Odboru direktora svaki direktor će imati pravo da glasa sa onoliko glasova na koje guverneri koji su ga izabrali imaju pravo i sa onima na koje svaki guverner koji mu je dodelio glasove ima pravo. Direktor koji predstavlja više od jedne članice može posebno da glasa u ime članica koje predstavlja. Osim ako Sporazumom ne bude izričito drukčije predviđeno i osim slučajeva kada se radi o odlukama koje se tiču opšte politike, u kom slučaju će se odluke o politici donositi većinom od najmanje dve trećine ukupne glasačke snage članica koje glasaju, o svim pitanjima koja se nađu pred Odborom direktora odluke će se donositi većinom glasačke snage članica koje glasaju.
Predsednik
1. Odbor guvernera će glasom većine od ukupnog broja guvernera, koji predstavljaju najmanje većinu ukupne glasačke snage članstva, izabrati predsednika Banke. Predsednik, dok obavlja ovu dužnost, neće biti guverner ili direktor ili zamenik guvernera ili direktora.
2. Mandat predsednika će biti četiri (4) godine, s tim što može biti ponovo izabran na ovu dužnost. Međutim, predsedniku prestaje ova funkcija kada Odbor guvernera donese takvu odluku potvrdnim glasanjem guvernera koji predstavljaju najmanje dve trećine guvernera koji zastupaju najmanje dve trećine ukupne glasačke snage članica. Ako mesto predsednika iz bilo kog razloga ostane upražnjeno, Odbor guvernera će, u skladu sa propisima iz tačke 1. ovog člana, odabrati naslednika na preostali period od četiri godine.
3. Predsednik neće glasati, osim kada njegov glas treba da bude odlučujući u slučaju jednakog broja glasova. Može učestvovati na sastancima Odbora guvernera i predsedavaće sastancima Odbora direktora.
4. Predsednik će biti legalni predstavnik Banke.
5. Predsednik će biti šef personala Banke. Biće odgovoran za organizaciju, imenovanje i otpuštanje funkcionera i radnika u skladu sa propisima koje treba da usvoji Odbor direktora. Prilikom imenovanja funkcionera i radnika predsednik će, rukovodeći se prevashodnim značajem efikasnosti i stručne kompetencije, obraćati dužnu pažnju regrutovanju zaposlenih i velikoj geografskoj zastupljenosti članica Banke.
6. Predsednik će na osnovu smernica Odbora direktora voditi tekuće poslovanje Banke.
Potpredsednik (ci)
1. Jednog ili više potpredsednika će imenovati Odbor direktora na preporuku predsednika. Potpredsednik će obavljati ove dužnosti u onom roku i izvršavati ovlašćenja i funkcije u administraciji Banke koje bude odredio Odbor direktora. U slučaju odsutnosti ili nesposobnosti predsednika, potpredsednik će izvršavati ovlašćenja i funkcije predsednika.
2. Potpredsednik može učestvovati na sastancima Odbora direktora, ali neće imati glasa na tim sastancima, osim ako se radi o odlučujućem glasu kada nastupa umesto predsednika.
Novi član 32
Međunarodni karakter Banke
1. Banka neće prihvatati Specijalne fondove ili druge zajmove ili pomoć koji bi na bilo koji način mogli štetiti, izvitoperiti ili na drugi način izmeniti njenu svrhu ili funkciju.
2. Banka, njen predsednik, potpredsednik (ci), funkcioneri i radnici će u svojim odlukama uzimati u obzir samo one konsideracije koje su relevantne za svrhu, funkciju i poslovanje Banke, kao što je utvrđeno u ovom sporazumu. Takve konsideracije će se objektivno meriti da bi se ostvarili i postigli svrha i funkcionisanje Banke.
3. Predsednik, potpredsednik (ci) funkcioneri i radnici Banke će u vršenju svojih dužnosti biti u potpunosti odgovorni prema Banci i ni prema jednoj drugoj vlasti. Svaka članica Banke će poštovati međunarodni karakter ove dužnosti i uzdržavaće se od pokušaja da utiče na bilo kog od njih u vršenju svojih obaveza.
Sedište Banke
1. Sedište Banke će biti u Londonu.
2. Banka može da formira agencije ili filijale na teritoriji bilo koje članice Banke.
Punktovi za depozite i kanali komunikacija
1. Svaka članica će odrediti svoju centralnu banku ili drugu instituciju, u dogovoru sa Bankom, kao punktove za deponovanje svih "holdinga" njene valute i drugih sredstava Banke.
2. Svaka članica će odrediti odgovarajuću zvaničnu instituciju sa kojom Banka može da komunicira u vezi sa bilo kojim pitanjem u vezi sa ovim sporazumom.
Objavljivanje izveštaja i davanje informacija
1. Banka će objavljivati godišnji izveštaj u kome će biti stanje njenih računa nad kojima je izvršena revizija, a članicama će svaka tri (3) meseca ili u kraćim intervalima dostavljati skraćeni izveštaj svog finansijskog stanja, kao i bilansa uspeha u kome će biti dati rezultati poslovanja. Finansijski računi će se voditi u ECU.
2. Banka će svake godine izveštavati o uticaju svojih aktivnosti na okolinu i može objavljivati sve izveštaje za koje smatra da su poželjni u smislu što boljeg postizanja svojih ciljeva.
3. Kopije svih izveštaja, stanja i publikacija koje se objavljuju na osnovu ovog sporazuma biće distribuirane članicama.
Usmeravanje i raspodela čistog dohotka
1. Odbor guvernera će najmanje jedanput godišnje utvrđivati koji će deo čistog dohotka Banke, nakon izdvajanja za rezerve i, ako je potrebno, izdvajanja za slučaj mogućih gubitaka iz tačke 1. člana 17. ovog sporazuma, biti usmeravan u viškove ili druge svrhe, a koji će deo, ako postoji, biti raspodeljen. Svaka odluka o usmeravanju čistog dohotka Banke za ostale svrhe donosiće se većinom od najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje dve trećine ukupne glasačke snage njenih članica. Nijedno usmeravanje i nijedna raspodela se neće vršiti sve dok opšte rezerve ne dostignu iznos od najmanje deset procenata odobrenog akcijskog kapitala.
2. Svaka raspodela iz prethodnog stava vršiće se proporcionalno broju uplaćenih akcija koji ima svaka članica pod uslovom da se prilikom obračunavanja tog broja vodi računa samo o plaćanjima koja su primljena u gotovini i o menicama koje su unovčene po osnovu ovih akcija na sam dan ili pre kraja relevantne finansijske godine.
3. Plaćanja svakoj članici vršiće se na način koji odredi Odbor guvernera. Takva plaćanja i njihovo korišćenje od strane zemlje primaoca biće bez ograničenja od strane bilo koje članice.
POVLAČENJE IZ ČLANSTVA I SUSPENZIJA ČLANSTVA, PRIVREMENA SUSPENZIJA I PRESTANAK RADA
Pravo članica da se povuku
1. Svaka članica može da se povuče iz Banke u svakom trenutku, s tim što o tome treba da pismenim putem obavesti Banku u njenom sedištu.
2. Povlačenje članice postaje efektivno i njeno članstvo prestaje danom koji je naveden u obaveštenju koje je poslala, ali ni u kom slučaju u periodu kraćem od šest (6) meseci od dana prijema obaveštenja u Banci. Međutim, pre nego što povlačenje iz Banke postane konačno efektivno, članica može u svakom trenutku da pismenim putem obavesti Banku da poništava obaveštenje o svojoj nameri da se povuče iz članstva.
Suspenzija članstva
1. Ako članica ne ispuni bilo koju od svojih obaveza prema Banci, Banka može da suspenduje njeno članstvo odlukom većine od najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje dve trećine ukupne glasačke snage članica. Članica koja je tako suspendovana automatski će prestati da bude član godinu dana od dana suspenzije, osim ako odluku da se ova članica ponovo vrati u dobar položaj ne donese najmanje ista većina.
2. Dok je pod suspenzijom, članica neće imati nikakva prava na osnovu ovog sporazuma, osim prava da se povuče iz članstva, ali će i dalje podlegati svim svojim obavezama.
Poravnanje računa sa ranijim članicama
1. Nakon dana kada članica prestaje da bude član, ona će i dalje imati direktne obaveze prema Banci i eventualne obaveze prema Banci sve dok je bilo koji deo zajmova, direktnih ulaganja ili garancija ugovorenih pre nego što je prestala da bude članica još uvek neotplaćen. Ove obaveze u odnosu na zajmove, direktna ulaganja i garancije koje Banka ugovori nakon toga, kao i učešće u dohotku ili u rashodima Banke prestaju da budu obaveza za članicu.
2. U trenutku kada neka članica prestaje da bude član, Banka će urediti otkup akcija svoje prethodne članice kao deo poravnanja računa sa ovom ranijom članicom, u skladu sa odredbama ovog člana. U tu svrhu, otkupna cena akcija će biti vrednost iskazana u knjigama Banke na dan prestanka članstva, s tim što je prvobitna kupovna cena svake akcije njena maksimalna vrednost.
3. Plaćanje akcija koje otkupi Banka po osnovu ovog člana će biti regulisano sledećim:
(i) svaki iznos koji dospeva ranijoj članici za njene akcije biće zadržan sve dok ranija članica, njena centralna banka ili bilo koja od njenih agencija ili instrumentarija bude i dalje u obavezi, kao zajmoprimac ili garant, prema Banci, a taj se iznos može, po izboru Banke, primenjivati na svaku takvu obavezu kako bude dospevala za realizaciju. Nikakav iznos neće biti zadržan na ime obaveze ranije članice koja je rezultat njenog upisa akcija u skladu sa st. 4, 5. i 7. člana 6. ovog sporazuma. U svakom slučaju, nikakav iznos koji dospeva u korist članice za njene akcije neće biti isplaćivan pre isteka šest meseci od dana kada članica prestaje da bude član,
(ii) plaćanja za akcije mogu se povremeno vršiti, nakon što ih ranija članica ustupi, u meri u kojoj iznos koji dospeva kao otkupna cena, u skladu sa tačkom 2. ovog člana, prelazi ukupan iznos obaveza po zajmovima, direktnim ulaganjima i garancijama iz podtačke (i) ove tačke pa sve dok prethodna članica ne dobije ukupnu otkupnu cenu,
(iii) plaćanja će se vršiti pod uslovima i u potpuno konvertibilnim valutama ili ECU i u rokovima koje Banka bude odredila,
(iv) ako Banka ima gubitke po osnovu bilo koje garancije, učešća u zajmovima ili zajmovima koji su neotplaćeni na dan kada je članica prestala da bude član ili ako Banka ima neto-gubitak po osnovu direktnih ulaganja na taj dan, a iznos takvih gubitaka prelazi iznos rezervi obezbeđenih za takve gubitke na dan kada je članica prestala da bude član, ta ranija članica će otplatiti na zahtev, iznos za koji bi otkupna cena njenih akcija bila smanjena da su gubici uzeti u obzir kada je otkupna cena bila određena. Pored toga, ranija članica će i dalje biti obavezna u pogledu svakog poziva za neplaćene upise po osnovu tačke 4. člana 6. ovog sporazuma, u meri u kojoj bi se od nje tražilo da odgovori u slučaju da je došlo do smanjenja kapitala i da je poziv upućen u vreme kada je otkupna cena njenih akcija bila određena.
4. Ako Banka prestane sa poslovanjem u skladu sa članom 41. ovog sporazuma u roku od šest (6) meseci od dana kada bilo koja članica prestane da bude član, sva prava ovog ranijeg člana će biti određena u skladu sa odredbama čl. 41. do 43. ovog sporazuma.
Privremena obustava poslovanja
U iznenadnim situacijama Odbor direktora može privremeno da obustavi poslovanje u pogledu novih zajmova, garancija, osiguranja, tehničke pomoći i direktnih ulaganja sve do novog razmatranja i akcije Odbora guvernera.
Prestanak rada
Banka može da prestane sa svojim poslovanjem na osnovu potvrdnih glasova najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje tri četvrtine ukupne glasačke snage članica. Nakon prestanka poslovanja Banka će odmah prestati sa svojim aktivnostima, osim sa akcijama koje se odnose na urednu realizaciju, čuvanje i očuvanje njenih sredstava i izvršenje njenih obaveza.
Obaveza članica i plaćanje potraživanja
1. U slučaju prestanka poslovanja Banke, obaveza svih članica po osnovu nepozvanih upisa u akcijski kapital Banke i dalje će trajati sve dok sva potraživanja poverilaca, uključujući i sva eventualna potraživanja, ne budu pokrivena.
2. Poverioci po osnovu redovnog poslovanja koji imaju direktna potraživanja biće prvo isplaćeni iz sredstava Banke, zatim iz plaćanja koja treba izvršiti u vezi sa neupisanim uplaćenim akcijama, a onda iz plaćanja koja treba izvršiti u korist Banke po osnovu akcijskog kapitala na poziv. Pre vršenja bilo kog plaćanja poveriocima koji imaju direktna potraživanja, Odbor direktora će izraditi aranžmane koji su po njegovom mišljenju potrebni da obezbede proporcionalnu raspodelu na one koji imaju direktna potraživanja i one koji imaju eventualna potraživanja.
Raspodela sredstava Banke
1. Članicama se neće vršiti nikakva raspodela na ime njihovih upisa u akcijski kapital Banke sve dok:
(i) sve obaveze prema poveriocima ne budu izvršene ili obezbeđene,
(ii) Odbor guvernera ne bude odlučio, glasanjem najmanje dve trećine guvernera koji predstavljaju najmanje tri četvrtine ukupne glasačke snage članica, da se izvrši raspodela.
2. Svaka raspodela sredstava Banke članicama biće proporcionalna kapitalu koji svaka članica drži i biće izvršena u vreme i pod uslovima za koje Banka smatra da su pošteni i jednaki za sve. Delovi raspoređenih sredstava ne treba da budu jednoobrazni u pogledu tipa sredstava. Ni jedna članica neće imati pravo na dobijanje svog dela u ovoj raspodeli sredstava sve dok ne izmiri sve svoje obaveze prema Banci.
3. Svaka članica koja prima sredstva raspoređena u skladu sa ovim članom imaće ista prava u pogledu tih sredstava kao što ih je imala i Banka pre njihove raspodele.
STATUS, IZUZEĆA, PRIVILEGIJE I IMUNITETI
Svrhe ovog poglavlja
Da bi se Banci omogućilo da ispuni svrhu i izvrši funkcije koje joj se poveravaju, status, izuzeća, privilegije i imuniteti iz ovog poglavlja biće odobreni Banci na teritoriji svake zemlje članice.
Status Banke
Banka će imati status pravnog lica, a posebno puno zakonsko svojstvo za:
(i) zaključivanje ugovora,
(ii) pribavljanje i raspolaganje pokretnom i nepokretnom imovinom,
(iii) pokretanje zakonskih postupaka.
Položaj Banke u vezi sa sudskim procesom
Protiv Banke se mogu povesti akcije samo u sudu kompetentne jurisdikcije na teritoriji zemlje u kojoj banka ima kancelariju, u kojoj je imenovala agenta za prihvatanje usluga u vezi sa procesom ili obaveštenjem o procesu ili u kojoj je izdala ili garantovala hartije od vrednosti. Međutim, članice ili lica koja nastupaju u ime članica ili izvlače potraživanja od članica neće preduzimati nikakve akcije. Imovina i sredstva Banke, bez obzira na to gde se nalaze i ko ih ima, biće imuna od svih oblika plenidbe, prisvajanja ili izvršenja pre donošenja konačne presude protiv Banke.
Imunitet sredstava od plenidbe
Imovina i sredstva Banke, bez obzira na to gde se nalaze i ko ih ima, biće imuna od pretraživanja, oduzimanja, konfiskacije, eksproprijacije ili svakog drugog oblika uzimanja ili propadanja na osnovu neke izvršne ili zakonske akcije.
Imunitet arhivskog materijala
Arhive Banke i sva dokumentacija koja im pripada ili koja se u njima čuva biće nepovredivi.
Neograničenje sredstava
U meri koja je potrebna da se postigne svrha i obave funkcije Banke, a na osnovu Odredaba ovog sporazuma sva imovina i sredstva Banke neće podlegati ograničenjima, propisima, kontrolama i moratorijumima bilo koje prirode.
Privilegija za komunikacije
Svaka zemlja će zvaničnim komunikacijama Banke dodeljivati isti onaj tretman koji dodeljuje zvaničnim komunikacijama svake druge članice.
Imuniteti službenika i radnika
Svi guverneri, direktori, zamenici, službenici i radnici Banke i stručnjaci koji obavljaju misije za Banku uživaće imunitet od zakonskih procesa u vezi sa delima koja počine u svom zvaničnom svojstvu, osim kada se Banka odrekne ovog imuniteta, a sva njihova zvanična dokumentacija i papiri će biti nepovredivi. Međutim, ovaj imunitet se neće primenjivati na civilnu odgovornost u slučaju štete nastale usled saobraćajnog udesa koji izazove guverner, direktor, zamenik, službenik, radnik ili stručnjak Banke.
Privilegije službenika i radnika
1. Svim guvernerima, direktorima, zamenicima, službenicima i radnicima Banke i stručnjacima koji obavljaju misije Banke:
(i) a koji nisu lokalni državljani, biće dati isti imuniteti od restrikcija imigracije, zahteva za registraciju stranaca i obaveza u vezi sa nacionalnom službom i iste olakšice u vezi sa deviznim propisima koje članice daju predstavnicima, funkcionerima i radnicima uporedivog ranga ostalih članica,
(ii) biće dat isti tretman u vezi sa olakšicama za putovanja kao što ga članice daju predstavnicima, funkcionerima i radnicima uporedivog ranga ostalih članica.
2. Bračni drugovi i članovi najuže porodice onih direktora, zamenika, službenika, radnika i stručnjaka Banke koji su rezidenti zemlje u kojoj se nalazi sedište Banke dobiće šansu da se zaposle u toj zemlji. Bračni drugovi i članovi najuže porodice onih direktora, zamenika, službenika, radnika i stručnjaka koji su rezidenti u zemlji u kojoj je bilo koja agencija ili filijala treba kad god je moguće, u skladu sa nacionalnim zakonom te zemlje, da dobiju sličnu šansu u toj zemlji. Banka će ispregovarati konkretne sporazume kojima se sprovode odredbe ovog stava sa zemljom u kojoj se nalazi sedište Banke i, po potrebi, sa ostalim zainteresovanim zemljama.
Izuzeće iz oporezivanja
1. U okvirima zvaničnih aktivnosti Banke, sva sredstva imovina i dohodak biće izuzeti iz svih direktnih poreza.
2. Ako su kupovine ili usluge većih vrednosti potrebne za obavljanje zvaničnih aktivnosti Banke i ako ih obavlja ili koristi banka i ako cene takvih kupovina ili usluga u sebi sadrže poreze ili dažbine, članica koja je odrezala takve poreze i dažbine, ako se oni mogu identifikovati, preduzeće odgovarajuće mere za odobravanje izuzeća iz takvih poreza ili dažbina ili obezbediti njihovo refundiranje.
3. Roba koju uveze Banka i koja je potrebna za obavljanje njenih zvaničnih aktivnosti biće izuzeta iz svih uvoznih dažbina i poreza i svih uvoznih zabrana i ograničenja. Slično tome, roba koju izveze Banka i koja je potrebna za obavljanje njenih zvaničnih aktivnosti biće izuzeta ih svih dažbina i poreza i svih izvoznih zabrana i ograničenja.
4. Roba koja je nabavljena ili uvezena i izuzeta iz poreza i dažbina po osnovu ovog člana neće se prodavati, iznajmljivati, pozajmljivati ili poklanjati na osnovu plaćanja ili besplatno, osim u skladu sa uslovima koje odrede članice koje su odobrile izuzeća ili refundiranja.
5. Odredbe ovog člana neće se primenjivati na poreze ili dažbine u sektoru komunalnih usluga.
6. Direktori, zamenici direktora, funkcioneri i radnici Banke će plaćati interni efektivni porez, u korist Banke, na plate i ostala primanja koja isplaćuje Banka, pod uslovima koje će odrediti i po pravilima koja treba da usvoji Odbor guvernera u toku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog sporazuma. Od dana kada ovaj porez bude primenjen, takve plate i ostala primanja će biti izuzeti iz nacionalnog poreza na dohodak. Međutim, članice mogu uzimati u obzir plate i ostala primanja koja su na taj način izuzeta prilikom ocenjivanja visine poreza koji treba primeniti na dohodak iz ostalih izvora.
7. Izuzetno od odredaba tačke 6. ovog člana, članica može deponovati sa svojim instrumentom ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja izjavu da ova članica zadržava za sebe, za svoje političke potpodele ili svoje lokalne organe pravo da oporezuje plate i ostala primanja koja Banka isplaćuje građanima ili državljanima ove članice. Banka će biti izuzeta iz svake obaveze plaćanja, zadržavanja ili ubiranja takvih poreza. Banka neće obezbeđivati nikakvu refundaciju za takve poreze.
8. Tačka 6. ovog člana neće se primenjivati na penzije i godišnja plaćanja koja isplaćuje Banka.
9. Nikakav porez neće biti odrezan ni za jednu obavezu ili hartiju od vrednosti koju izda Banka, uključujući i sve dividende ili kamate na njih, bez obzira na to ko ih ima:
(i) ako takav porez predstavlja diskriminaciju u odnosu na ovu obavezu ili hartiju od vrednosti samo zbog toga što ih je izdala Banka, ili;
(ii) ako je jedina jurisdikciona osnova za ovo oporezivanje mesto ili valuta u kojoj je izdata, u kojoj je omogućeno da bude plaćena ili je plaćena ili mesto bilo koje kancelarije ili poslovnog punkta koji Banka ima.
10. Nikakav porez neće biti odrezan ni za kakvu obavezu ili hartiju od vrednosti koju je garantovala Banka, uključujući i sve dividende ili kamatu na njih, bez obzira ko ih ima:
(i) ako je taj porez diskriminacioni u odnosu na obavezu ili hartiju od vrednosti samo zbog toga što ih je garantovala Banka, ili;
(ii) ako je jedina jurisdiciona osnova za takav porez mesto kancelarije ili poslovni punkt koji drži Banka.
Realizacija odredaba poglavlja
Svaka članica će hitno preduzimati akcije potrebne za sprovođenje odredaba iz ovog poglavlja i obavestiće Banku o detaljnoj akciji koju je preduzela.
Odricanje imuniteta, izuzeća i privilegija
Imuniteti, privilegije i izuzeća koja se obezbeđuju na osnovu ovog poglavlja daju se u interesu Banke. Odbor direktora ih može odreći u onoj meri i pod onim uslovima koje sam odredi svaki od imuniteta, privilegija i izuzeća datih na osnovu ovog poglavlja u slučajevima gde bi takav postupak, po njegovom mišljenju, bio adekvatan najboljem interesu Banke. Predsednik će imati pravo i dužnost da odrekne svaki imunitet, privilegiju ili izuzeće u odnosu na svakog službenika, radnika ili stručnjaka Banke, osim predsednika ili potpredsednika, ako bi po njegovom mišljenju, imunitet, privilegija ili izuzeće predstavljali prepreku za sprovođenje pravde i ako ih se može odreći bez nanošenja štete interesima Banke. U sličnim situacijama i pod istim uslovima Odbor direktora će imati pravo i dužnost da odrekne svaki imunitet, privilegiju ili izuzeće u odnosu na predsednika i svakog potpredsednika.
IZMENE, TUMAČENJE, ARBITRAŽA
Amandmani
1. Svaki predlog za izmenu ovog sporazuma, bilo da potiče od članice, guvernera ili Odbora direktora, biće dostavljen predsedavajućem Odbora guvernera koji će taj predlog izneti pred Odbor. Ako predloženu izmenu odobri Odbor, Banka će bilo kojim brzim sredstvom komunikacije pitati sve članice da li prihvataju predloženu izmenu. Ako tri četvrtine članica (uključujući najmanje dve zemlje iz Centralne i Istočne Evrope koje se nalaze na spisku u Aneksu A) koje imaju najmanje četiri petine ukupne glasačke snage članica prihvati predloženu izmenu, Banka će potvrditi ovu činjenicu formalnim obaveštenjem koje će dostaviti svim članicama.
2. Bez obzira na odredbe iz tačke 1. ovog člana:
(i) prihvatanje od strane svih članica biće potrebno u slučaju svake izmene kojom se menja:
(a) pravo na povlačenje iz članstva u Banci.
(b) pravo koje se odnosi na kupovinu akcijskog kapitala iz tačke 3. člana 5. ovog sporazuma,
(c) ograničenje odgovornosti iz tačke 7. člana 5. ovog sporazuma,
(d) svrha i funkcija Banke definisane u čl. 1. i 2. ovog sporazuma,
(ii) prihvatanje od strane najmanje tri četvrtine članstva koje ima najmanje osamdeset pet (85) procenata ukupne glasačke snage članica biće potrebno u slučaju svake izmene kojom se menja tačka 4. člana 8. ovog sporazuma.
Kada svi zahtevi za prihvatanje bilo koje predložene izmene budu ispunjeni, Banka će ovo potvrditi formalnim obaveštenjem koje će poslati svim članicama.
3. Izmene će stupiti na snagu za sve članice tri meseca nakon dana dostavljanja formalnog obaveštenja iz tač. 1. i 2. ovog člana, osim ako Odbor guvernera ne odredi neki drugi rok.
Tumačenje i primena
1. Svako pitanje u vezi sa tumačenjem ili primenom odredaba ovog sporazuma koje iskrsne između bilo koje članice i Banke ili između bilo kojih članica Banke biće dostavljeno Odboru direktora na odluku. Ako članica nema direktora svoje nacionalnosti u Odboru, članica na koju se posebno odnosi pitanje o kome se raspravlja imaće pravo da bude direktno zastupljena na sastanku Odbora direktora za vreme ovog razmatranja. Međutim, predstavnik ove članice nema pravo glasa. Ovo pravo zastupanja će regulisati Odbor guvernera.
2. U svakom slučaju gde je Odbor direktora doneo odluku na osnovu tačke 1. ovog člana, svaka članica može da zahteva da se ovo pitanje iznese pred Odbor guvernera, čija će odluka biti konačna. Sve do donošenja odluke na Odboru guvernera Banka može, ako smatra potrebnim postupati na osnovu odluke Odbora direktora.
Arbitraža
Ako dođe do neslaganja između Banke i neke članice koja je prestala da bude član ili između Banke i bilo koje članice nakon usvajanja odluke da Banka prestane sa radom, ovo neslaganje će biti podneseno na arbitražu od strane suda sastavljenog od tri (3) sudije, od kojih jednog imenuje Banka, drugog članica ili ranija članica zainteresovana za ovo pitanje, a trećeg, ako se strane drukčije ne dogovore, predsednik Međunarodnog suda pravde ili drugi organ, kako to bude određeno propisima koje usvoji Odbor guvernera. Većina glasova sudija biće dovoljna da se donese odluka koja će biti konačna i obavezujuća za stranke. Treći sudija će imati ovlašćenja za rešavanje svih proceduralnih pitanja u svim slučajevima u kojima nema saglasnosti strana u vezi s tim.
Odobrenje koje se smatra datim
Kad god se odobrenje ili prihvatanje bilo koje članice traži pre nego što Banka može da sprovede bilo koju radnju, osim po osnovu člana 56. ovog sporazuma, odobrenje ili prihvatanje će se smatrati datim osim ako neka članica ne dostavi primedbe u roku koji Banka može utvrditi prilikom obaveštavanja članice o predloženoj radnji.
ZAVRŠNE ODREDBE
Potpis i deponovanje
1. Ovaj sporazum deponovan kod Vlade Francuske ostaje otvoren do 31. decembra 1990. godine za potpisivanje budućim članicama čiji su nazivi navedeni u Aneksu A ovog sporazuma.
2. Vlada kod koje je deponovan Statut dostaviće overene primerke ovog sporazuma svim potpisnicima.
Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje
1. Sporazum podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju od strane potpisnika. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biće, na osnovu tačke 2. ovog člana, deponovani kod vlade kod koje će biti pohranjen najkasnije do 31. marta 1991. godine. Vlada kod koje je deponovan sporazum valjano će obavestiti ostale potpisnike o svakom izvršenom deponovanju i datumu kada je obavljeno.
2. Svaki potpisnik može postati ugovorna strana ovog sporazuma deponovanjem instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja godinu dana nakon njegovog stupanja na snagu ili, ako je potrebno, do nekog kasnijeg roka ako takvu odluku donesu većinom glasova guverneri koji predstavljaju većinu ukupne glasačke snage članica.
3. Potpisnik čiji je instrument iz tačke 1. ovog člana deponovan pre dana stupanja na snagu ovog sporazuma postaće članica banke tog dana. Bilo koji drugi potpisnik koji ispoštuje odredbe iz prethodnog stava postaće članica Banke onog dana kada je instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja deponovan.
Stupanje na snagu
1. Ovaj sporazum će stupiti na snagu kada instrumente ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja budu deponovali potpisnici čiji početni upisi predstavljaju najmanje dve trećine ukupnih upisa utvrđenih u Aneksu A uz ovaj sporazum, uključujući najmanje dve zemlje iz CentraIne i Istočne Evrope iz Aneksa A uz ovaj sporazum.
2. Ako ovaj sporazum ne bude stupio na snagu do 31. marta 1991. godine vlada kod koje se vrši deponovanje Sporazuma može da sazove konferenciju zainteresovanih potencijalnih članica da bi se odredio budući tok akcija i donela odluka o novom datumu do koga će instrumenti ratifikacije prihvatanja ili odobrenja biti deponovani.
Inauguralna sednica i početak poslovanja
1. Čim ovaj sporazum stupi na snagu na osnovu člana 62. ovog sporazuma, svaka članica će imenovati guvernera. Vlada kod koje je deponovan Sporazum sazvaće prvi sastanak Odbora guvernera u roku od šezdeset (60) dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma po osnovu člana 62. ili kasnije čim to bude moguće.
2. Na svom prvom sastanku Odbor guvernera će:
(i) izabrati predsednika,
(ii) izabrati direktore Banke u skladu sa članom 26. ovog sporazuma,
(iii) izraditi aranžmane za određivanje datuma za početak poslovanja Banke,
(iv) izraditi ostale aranžmane za koje se smatra da su potrebni za pripremu započinjanja poslovanja Banke.
3. Banka će obavestiti svoje članice o datumu započinjanja svog poslovanja.
Urađeno u Parizu na dan 29. maja 1990. godine u jednom jedinom originalu, čiji su engleski, francuski, nemački i ruski tekstovi podjednako autentični koji će biti deponovan u arhivama vlade kod koje se vrši deponovanje, a koja će dostaviti valjano overen primerak svakoj od ostalih potencijalnih članica čiji su nazivi navedeni u Aneksu A.
POČETNI UPISI U ODOBRENI AKCIJSKI KAPITAL ZA POTENCIJALNE ČLANICE KOJE MOGU POSTATI ČLANICE U SKLADU SA ČLANOM 61
|
|
|
Broj |
Upis kapitala (u milionima ECU) |
|
A - Evropske zajednice |
|
|
|
|
a) |
|
|
|
|
|
Belgija |
22 800 |
228,00 |
|
|
Danska |
12 000 |
120,00 |
|
|
Francuska |
85 175 |
851,75 |
|
|
SR Nemačka |
85 175 |
851,75 |
|
|
Grčka |
6 500 |
65,00 |
|
|
Irska |
3 000 |
30,00 |
|
|
Italija |
85 175 |
851,75 |
|
|
Luksemburg |
2 000 |
20,00 |
|
|
Holandija |
24 800 |
248,00 |
|
|
Portugal |
4 200 |
42,00 |
|
|
Španija |
34 000 |
340,00 |
|
|
Velika Britanija |
85 175 |
851,75 |
|
b) |
|
|
|
|
|
Evropska ekonomska zajednica |
30 000 |
300,00 |
|
|
Evropska investiciona banka |
30 000 |
300,00 |
|
|
|
|
|
|
B - Ostale zemlje Evrope |
|
|
|
|
|
Austrija |
22 800 |
228 00 |
|
|
Kipar |
1 000 |
10,00 |
|
|
Finska |
12 500 |
125,00 |
|
|
Island |
1 000 |
10,00 |
|
|
Izrael |
6 500 |
65,00 |
|
|
Lihtenštajn |
200 |
2,00 |
|
|
Malta |
100 |
1,00 |
|
|
Norveška |
12 500 |
125,00 |
|
|
Švedska |
22 800 |
228,00 |
|
|
Švajcarska |
22 800 |
228,00 |
|
|
Turska |
11 500 |
115,00 |
|
C - Zemlje korisnice sredstava |
|
|
|
|
|
Bugarska |
7 900 |
79,00 |
|
|
Čehoslovačka |
12 800 |
128,00 |
|
|
ND Republika |
15 500 |
155,00 |
|
|
Mađarska |
7 900 |
79,00 |
|
|
Poljska |
12 800 |
128,00 |
|
|
Rumunija |
4 800 |
48,00 |
|
|
SSSR |
60 000 |
600,00 |
|
|
Jugoslavija |
12 800 |
128,00 |
|
D - Vanevropske zemlje |
|
|
|
|
|
Australija |
10 000 |
100,00 |
|
|
Kanada |
34 000 |
340,00 |
|
|
Egipat |
1 000 |
10,00 |
|
|
Japan |
85 175 |
851,75 |
|
|
Meksiko |
3 000 |
30,00 |
|
|
Maroko |
1 000 |
10,00 |
|
|
Novi Zeland |
1 000 |
10,00 |
|
|
Republika Koreja |
6 500 |
65,00 |
|
|
SAD |
100 000 |
11 000,00 |
|
E - Neraspoređene akcije |
125 |
1,25 |
|
|
|
UKUPNO |
1 000 000 |
10 000,00 |
(*) Potencijalne članice su navedene u okviru ovih kategorija samo u smislu ovog sporazuma Zemlje korisnici sredstava pominju se u drugim delovima ovog sporazuma kao zemlje Centralne i Istočne Evrope
ODELJAK A - IZBOR DIREKTORA OD STRANE GUVERNERA KOJI PREDSTAVLJAJU SR NEMAČKU, FRANCUSKU, ITALIJU, VELIKU BRITANIJU, ŠPANIJU, BELGIJU, HOLANDIJU, DANSKU, GRČKU, LUKSEMBURG, PORTUGAL, IRSKU, EEZ I EVROPSKU INVESTICIONU BANKU (U DALJEM TEKSTU GUVERNERI IZ ODELJKA A)
1. Odrebe ovog odeljka isključivo će se primenjivati na ovaj odeljak.
2. Kandidate za mesto direktora imenovaće guverneri iz odeljka A, s tim što jedan guverner može da imenuje samo jedno lice. Izbor direktora će se obaviti krugovima glasanja guvernera iz odeljka A.
3. Svaki guverner podoban da glasa daće za jedno lice sve glasove na koje članica koja ga imenuje ima pravo na osnovu tač. 1. i 2. člana 29. ovog sporazuma.
4. Na osnovu odredbi iz tačke 10. ovog odeljka, 11 lica koja budu dobila najveći broj glasova biće direktori, osim što se ni jedno lice koje dobije manje od 4,5 procenata od ukupnih glasova koji se mogu dati (podobni glasovi) u odeljku A neće smatrati izabranim.
5. Na osnovu odredbi iz tačke 10. ovog odeljka, ako 11 lica ne bude izabrano prvim krugom glasanja, održaće se drugi krug u kome bi se, osim ako nema više kandidata, lice koje je dobilo najmanji broj glasova u prvom krugu smatrati nepodobnim za izbor i u kome će glasati samo:
(a) oni guverneri koji su glasali u prvom krugu za lice koje nije izabrano i
(b) oni guverneri za čije se glasove za lice koje je izabrano smatra, na osnovu tač. 6. i 7. iz ovog odeljka da su povećali broj glasova datih tom licu na iznad 5,5 procenata od podobnih glasova.
6. Prilikom utvrđivanja da li se smatra da su glasovi koje je dao guverner povećali, ukupan broj glasova nekom licu na više od 5,5, procenata od podobnih glasova smatraće se da tih 5,5, procenata u sebi sadrže, prvo glasove guvernera koji daje najveći broj glasova za to lice, zatim glasove guvernera koji daje sledeći broj glasova za to lice, zatim glasove guvernera koji daje sledeći najveći broj glasova i tako dalje, sve dok se ne postigne 5,5 procenata.
7. Za svakog guvernera, čiji se deo glasova mora brojati da bi se povećali ukupni glasovi datih za bilo koje lice na iznad 4,5 procenata, smatraće se kao da daje sve svoje glasove za to lice, čak i ako ukupni broj glasova za to lice time premaši 5,5 procenata i nije podoban za glasanje u daljem krugu.
8. Na osnovu odredbi iz tačke 10. ovog odeljka, ako i posle drugog kruga glasanja 11 lica ne bude izabrano dalji krugovi će se održavati, u skladu sa principima i procedurama iz ovog odeljka, sve dok 11 lica ne bude izabrano, s tim što ako u bilo kojoj fazi bude odabrano 10 lica, bez obzira na odredbe iz tačke 4. ovog odeljka, 11 lice može biti izabrano prostom većinom preostalih glasova.
9. U slučaju povećanja ili smanjenja broja direktora koje treba da izaberu guverneri iz odeljka A, minimalni i maksimalni procenti specificirani u tač. 4, 5, 6. i 7. ovog odeljka biće na adekvatan način prilagođeni od strane Odbora guvernera.
10. Sve dok bilo koji potpisnik ili grupa potpisnika, čije je učešće od ukupnog iznosa upisa kapitala iz Aneksa A ovog sporazuma veće od 2,4 procenata, ne deponuje svoj instrument ili svoje instrumente ratifikacije, odobrenja ili prihvatanja neće biti izbora jednog direktora u vezi sa svakim takvim potpisnikom ili grupom potpisnika. Guverner ili guverneri koji predstavljaju takvog potpisnika ili grupu potpisnika izabraće direktora u vezi sa svakim potpisnikom ili grupom potpisnika odmah nakon što potpisnik postane članica ili grupa potpisnika postanu članice. Za takvog direktora će se smatrati da ga je izabrao Odbor guvernera na svojoj inauguralnoj sednici, u skladu sa tačkom 3. člana 26. ovog sporazuma, ako je izabran u periodu u kome je prvi Odbor direktora na toj dužnosti.
ODELJAK B - IZBOR DIREKTORA OD STRANE GUVERNERA KOJI PREDSTAVLJAJU OSTALE ZEMLJE
Odeljak B (i) Izbor direktora od strane guvernera koji predstavljaju one zemlje koje su navedene u Aneksu A kao zemlje Centralne i Istočne Evrope (zemlje korisnici sredstava) - (u daljem tekstu: guverneri iz odeljka B (i)
1. Odredbe iz ovog odeljka isključivo će se primenjivati na ovaj odeljak.
2. Kandidate za mesto direktora imenovaće guverneri iz odeljka B (i), s tim što jedan guverner može da imenuje samo jedno lice. Izbor direktora će se obaviti krugovima glasanja guvernera iz odeljka B (i).
3. Svaki guverner podoban za glasanje daće za jedno lice sve glasove na koje članica koja ga imenuje ima pravo na osnovu tač . 1. i 2. člana 29. ovog sporazuma.
4. Na osnovu odredbi iz tačke 10. ovog odeljka, četiri lica koja dobiju najveći broj glasova biće direktori, osim što se ni jedno lice koje dobije manje od 12 procenata od ukupnih glasova koji se mogu dati (podobni glasovi) u odeljku B (i) neće smatrati izabranim.
5. Na osnovu tačke 10. ovog odeljka, ako četiri lica ne budu izabrana u prvom krugu glasanja, održaće se drugi krug u kome će se, osim ako nema više od četiri kandidata, lice koje je u prvom krugu dobilo najmanji broj glasova smatrati nepodobnim za izbor i u kome će glasati samo:
(a) oni guverneri koji su glasali u prvom krugu za lice koje nije izabrano i
(b) oni guverneri za čije se glasove za izabrano lice smatraju, na osnovu tač. 6. i 7. ovog odeljka, da su povećali broj glasova datih tom licu na iznad 13 procenata od podobnih glasova.
6. Prilikom utvrđivanja da li se smatra da su glasovi koje je dao jedan guverner povećali ukupan broj glasova nekom licu na više od 13 procenata od podobnih glasova, smatraće se da tih 13 procenata u sebi sadrže, prvo, glasove guvernera koji je dao najveći broj glasova za to lice, zatim glasove guvernera koji je dao sledeći najveći broj glasova i tako dalje, sve dok se ne postigne 13 procenata.
7. Za svakog guvernera, čiji se deo glasova mora brojati da bi se povećao ukupni broj glasova datih za bilo koje lice na iznad 12 procenata, smatraće se kao da daje sve svoje glasove za to lice, čak i ako ukupni broj glasova za to lice time premaši 13 procenata i nije podoban za glasanje u daljem krugu.
8. Na osnovu tačke 10. ovog odeljka, ako i posle drugog kruga glasanja četiri lica ne budu izabrana, glasanje će se ponavljati u skladu sa principima i postupcima iz ovog odeljka, s tim što ako u bilo kojoj fazi budu izabrana tri lica, četvrto lice će, bez obzira na odredbe iz tačke 4. ovog odeljka, biti izabrano prostom većinom preostalih glasova.
9. U slučaju povećanja ili smanjenja broja direktora koje treba da izaberu guverneri iz odeljka B (i) minimalni i maksimalni procenti specificirani u tač. 4, 5, 6. i 7. ovog odeljka biće na adekvatan način prilagođavani od strane Odbora guvernera.
10. Sve dok bilo koji potpisnik ili grupa potpisnika, čije učešće u ukupnom iznosu upisa kapitala iz Aneksa A premašuje 2,8 procenata, ne deponuje svoj instrument ili svoje instrumente ratifikacije, odobrenja ili prihvatanja neće biti izbora jednog direktora u vezi sa svakim takvim potpisnikom ili grupom potpisnika. Guverner ili guverneri koji predstavljaju takvog potpisnika ili grupu potpisnika izabraće direktora u vezi sa svakim potpisnikom ili grupom potpisnika odmah nakon što potpisnik postane članica ili grupa potpisnika postanu članice. Za takvog direktora će se smatrati da ga je izabrao Odbor guvernera na svojoj inauguralnoj sednici, u skladu sa tačkom 3. člana 26. ovog sporazuma, ako je izabran u periodu u kome je prvi Odbor direktora na toj dužnosti.
Odeljak B (ii) Izbor direktora od strane guvernera koji predstavljaju one zemlje koje su navedene u Aneksu A kao ostale evropske zemlje (u daljem tekstu guverneri iz odeljka B (ii).
1. Odredbe iz ovog odeljka isključivo će se primenjivati na ovaj odeljak.
2. Kandidate za mesto direktora imenovaće guverneri iz odeljka B (ii), s tim što jedan guverner može da imenuje samo jedno lice. Izbor direktora će se obaviti u krugovima glasanja guvernera iz odeljka B (ii).
3. Svaki guverner podoban za glasanje daće za jedno lice sve glasove na koje članica koja ga imenuje ima pravo na osnovu tač. 1. i 2. člana 29. ovog sporazuma.
4. Na osnovu odredbi iz tačke 10. ovog odeljka, četiri lica koja dobiju najveći broj glasova biće direktori, osim što se ni jedno lice koje dobije manje od 20,5 procenata od ukupnih glasova koji se mogu dati (podobni glasovi) u odeljku B (i) neće smatrati izabranim.
5. Na osnovu tačke 10 ovog odeljka, ako četiri lica ne budu izabrana u prvom krugu glasanja, održaće se drugi krug u kome će se, osim ako nema više od četiri kandidata, lice koje je u prvom krugu dobilo najmanji broj glasova smatrati nepodobnim za izbor i u kome će glasati samo:
(a) oni guverneri koji su glasali u prvom krugu za lice koje nije izabrano i
(b) oni guverneri za čije se glasove za izabrano lice smatra, na osnovu tač. 6. i 7. ovog odeljka, da su povećali broj glasova datih tom licu na iznad 21,5 procenata od podobnih glasova.
6. Prilikom utvrđivanja da li se smatra da su glasovi koje je dao jedan guverner povećali ukupan broj glasova nekom licu na više od 21,5 procenata od pogodbnih glasova, a smatraće se da tih 21,5 procenata u sebi sadrže prvo, glasove guvernera koji je dao najveći broj glasova za to lice, zatim glasove guvernera koji je dao sledeći najveći broj glasova i tako dalje, sve dok se ne postigne 21,5 procenata.
7. Za svakog guvernera čiji se deo glasova mora brojati da bi se povećao ukupni broj glasova datih za bilo koje lice na iznad 20,5 procenata, smatraće se kao da daje sve svoje glasove za to lice, čak i ako ukupni broj glasova a to lice time premaši 21,5 procenata i nije podoban za glasanje u daljem krugu.
8. Na osnovu tačke 10. ovog odeljka ako i posle drugog kruga glasanja četiri lica ne budu izabrana, glasanje će se ponavljati, u skladu sa principima i postupcima predviđenim ovim odeljkom sve dok ne budu izabrana četiri lica, s tim što ako u bilo kojoj masi budu izabrana tri lica, četvrto lice će, bez obzira na odredbe iz tačke 4. ovog odeljka, biti izabrano prostom većinom preostalih glasova.
9. U slučaju povećanja ili smanjenja broja direktora koje treba da izaberu guverneri iz odeljka B (ii) minimalni i maksimalni procenti specificirani u tač. 4, 5, 6. i 7. ovog odeljka biće na adekvatan način prilagođavani od strane Odbora guvernera.
10. Sve dok bilo koji potpisnik ili grupa potpisnika čije učešće u ukupnom iznosu upisa kapitala iz Aneksa A premašuje 2,8 procenata, ne deponuje svoj instrument ili svoje instrumente ratifikacije, odobrenja ili prihvatanja neće biti izbora jednog direktora u vezi sa svakim takvim potpisnikom ili grupom potpisnika. Guverner ili guverneri koji predstavljaju takvog potpisnika ili grupu potpisnika izabraće direktora u vezi sa svakim potpisnikom ili grupom potpisnika odmah nakon što potpisnik postane članica ili grupa potpisnika postanu članice. Za takvog direktora će se smatrati da ga je izabrao Odbor guvernera na svojoj inauguralnoj sednici, u skladu sa tač. 3. člana 26. ovog sporazuma ako je izabran u periodu u kome je prvi Odbor direktora na toj dužnosti.
Odeljak B (iii) Izbor direktora od strane guvernera koji predstavljaju zemlje iz Aneksa A kao vanevropske zemlje (u daljem tekstu: guverneri iz odeljka B (iii).
1. Odredbe iz ovog odeljka isključivo će se primenjivati na ovaj odeljak.
2. Kandidate za mesto direktora imenovaće guverneri iz odeljka B (iii), s tim što jedan guverner može da imenuje samo jedno lice. Izbor direktora će se obaviti tajnim glasanjem guvernera iz odeljka B (iii).
3. Svaki guverner podoban za glasanje daće za jedno lice sve glasove koje ima pravo članica koja ga imenuje na osnovu tač. 1. i 2. člana 29. ovog sporazuma.
4. Na osnovu odredbi iz tačke 10. ovog odeljka, četiri lica koja dobiju najveći broj glasova biće direktori, osim što se ni jedno lice koje dobije manje od 8 procenata ukupnih glasova koji ne mogu dati (podobni glasovi) u odeljku B (iii) neće smatrati izabranim.
5. Na osnovu tačke 10. ovog odeljka, ako četiri lica ne budu izabrana u prvom krugu glasanja, održaće se drugi krug u kome će se, osim ako nema više od četiri kandidata, lice koje je dobilo najmanji broj glasova u prvom krugu smatrati nepodobnim za izbor i u kome će glasati samo:
(a) oni guverneri koji su glasali u prvom krugu za lice koje nije izabrano i
(b) oni guverneri za čije se glasove za izabrano lice smatra, na osnovu tač. 6. i 7. ovog odeljka da su povećali broj glasova datih tom licu na iznad 9 procenata podobnih glasova.
6. Prilikom utvrđivanja da li se smatra da su glasovi koje je dao guverner povećali ukupan broj glasova nekom licu na više od 9 procenata podobnih glasova, smatraće se da tih 9 procenata u sebi sadrže, prvo, glasove guvernera koji daje najveći broj glasova za to lice, zatim glasove guvernera koji daje sledeći najveći broj glasova i tako dalje, sve dok se ne postigne 9 procenata.
7. Za svakog guvernera, čiji se deo glasova mora računati da bi se povećao ukupni broj glasova datih za bilo koje lice na iznad 8 procenata, smatraće se kao da daje sve svoje glasove za to lice, čak i ako ukupni broj glasova za to lice time premaši 9 procenata i nije podoban za glasanje u daljem krugu.
8. Na osnovu tačke 10. ovog odeljka, ako i posle drugog kruga glasanja, a četiri lica ne budu izabrana, dalji krugovi će se održavati, u skladu sa principima i procedurama iz ovog odeljka, sve dok četiri lica ne budu izabrana, s tim što četvrto lice može, ako se u bilo kojoj fazi izaberu tri lica, biti izabrano prostom većinom preostalih glasova, bez obzira na odredbe iz tačke 4. ovog odeljka.
9. U slučaju povećanja ili smanjenja broja direktora koje treba da izaberu guverneri iz odeljka B (iii), minimalni i maksimalni procenti specificirani u st. 4, 5, 6. i 7. ovog odeljka biće na adekvatan način prilagođeni od strane Odbora guvernera.
10. Sve dok bilo koji potpisnik ili grupa potpisnika, čije učešće od ukupnog iznosa upisa kapitala iz Aneksa A iznosi više od 5 procenata, ne deponuje svoj instrument ili svoje instrumente ratifikacije, odobrenja ili prihvatanja neće biti izbora jednog direktora u vezi sa svakim takvim potpisnikom ili grupom potpisnika. Guverner ili guverneri koji predstavljaju takvog potpisnika ili grupu potpisnika izabraće direktora u vezi sa svakim potpisnikom ili grupom potpisnika odmah nakon što potpisnik postane članica ili grupa potpisnika postanu članice. Za takvog direktora će se smatrati da ga je izabrao Odbor guvernera na svojoj inauguralnoj sednici, u skladu sa tačkom 3. člana 26 ovog sporazuma, ako je izabran u periodu u kome je prvi Odbor direktora na toj dužnosti.
ODELJAK C - ARANŽMANI ZA IZBOR DIREKTORA KOJI PREDSTAVLJAJU ZEMLJE KOJE SE NE NALAZE NA SPISKU ZEMALJA U ANEKSU A OVOG SPORAZUMA
Ako Odbor guvernera odluči, u skladu sa stavom 3. člana 26. ovog sporazuma, da poveća ili smanji obim ili revidira sastav Odbora direktora, da bi se uzele u obzir promene u broju članica Banke, Odbor guvernera će prvo razmotriti da li su potrebne bilo koje izmene u ovom aneksu i može da izvrši sve promene za koje smatra da su potrebne kao deo takve odluke.
Svaki guverner koji ne učestvuje u glasanju za izbor ili čije glasovi ne doprinose izboru direktora na osnovu odeljka A, odeljka B (ii) ili odeljka B (iii) ovog sporazuma može dodeliti glasove na koje ima pravo izabranom direktoru, pod uslovom da je taj guverner dobio i saglasnost za ovu dodelu od svih onih guvernera koji su izabrali tog direktora.
Odluka bilo kog guvernera da ne učestvuje u glasanju za izbor direktora neće uticati na izračunavanje podobnih glasova koje treba obaviti na osnovu odeljka A, odeljka B (i), odeljka B (ii) ili odeljka B (iii) ovog sporazuma.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ" - Međunarodni ugovori.