PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA STICANJE SPECIJALISTIČKOG OBRAZOVANJA U JEDNOGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA OBRAZOVNE PROFILE U PODRUČJU RADA OSTALO - DELATNOST LIČNIH USLUGA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/97)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za sticanje specijalističkog obrazovanja u jednogodišnjem trajanju za obrazovne profile u području rada ostalo - delatnost ličnih usluga.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se počev od školske 1997/98. godine.

NASTAVNI PLAN I PROGRAM
ZA STICANJE SPECIJALISTIČKOG OBRAZOVANJA U JEDNOGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA OBRAZOVNE PROFILE U PODRUČJU RADA OSTALO - DELATNOST LIČNIH USLUGA

Naziv obrazovnog profila:	1. KREATOR ŽENSKIH FRIZURA
	2. KREATOR MUŠKIH FRIZURA

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Završeno odgovarajuće srednje obrazovanje u kome se stiču sledeći obrazovni profili:

- ženski frizer,

- ženski frizer tehničar (za obrazovni profil: kreator ženskih frizura);

- muški frizer;

- muški frizer-tehničar (za obrazovni profil: kreator muških frizura), uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u struci.

Nazivi predmeta koji se vrednuju pri sačinjavanju rang liste za upis kandidata:

- upoznavanje materijala,

- likovna kultura,

- praktična nastava sa tehnologijom rada,

- osnove dermatologije.

KARAKTERISTIČNE GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Vođenje frizerske radionice (salona)

Organizovanje operativnog privrednog, personalnog i administrativnog poslovanja (nabavljanje materijala, alata i radnih sredstava; planiranje rada, evidencija, pripremanje izveštaja; - sastavljanje obračuna i analiziranje poslovanja; - utvrđivanje potreba za kadrom, uvođenje i raspoređivanje radnika, obrazovanje, praćenje uspešnosti pojedinaca); - organizovanje i operativno vođenje rada (priprema rada, raspoređivanje radnih kapaciteta, održavanje radnih sredstava; kontrola kvaliteta i nadzor izvršavanja radnih zadataka, uređivanje sigurnosti na radu); - stručno uređivanje frizerskih i vlasuljarskih radnih procesa (praćenje razvoja mode frizura, uvođenje novih tehnika rada i novih preparata, savetovanje i davanje uputstva).

Izvođenje složenijih frizerskih i vlasuljarskih poslova

Praćenje razvoja mode frizura u svetu, analiziranje vlasuljarske proizvodnje; - detaljno određivanje načina rada za složenije frizerske usluge i vlasuljarske proizvode, naročito u vezi s potrebama pozorišta, televizijskih studija i snimanja filmova; - odabiranje i određivanje upotrebe novih preparata i preparata za složenije radove; - praćenje izvršavanja pojedinih radnih postupaka i kontrolisanje kvaliteta rada i proizvoda; - neposredno obavljanje složenijih frizerskih i vlasuljarskih radova.

Friziranje scenskih umetnika - izvođača

Upoznavanje zahteva režije, kostimografije i kamere u pogledu likovnog izraza izvođača; - detaljno upoznavanje zahteva frizure; - posebno proučavanje zahteva za frizerske radove u dočaravanju likova, utvrđivanja načina friziranja pojedinih izvođača u saglasnosti sa maskersko-šminkerskim rešenjima; - pribavljanje potrebnih materijala i pribora za rad; - friziranje izvođača i statista; - kontrolisanje održavanja frizura i obavljanje potrebnih intervencija.

Obrazovno-vaspitni rad

Organizuje i izvodi praktičnu nastavu za profesionalno osposobljavanje učenika frizerske struke. Priprema potrebne materijale, pribor i sredstva za realizaciju nastave, učestvuje u osavremenjavanju programa i udžbeničke literature. Prati stručnu literaturu i savremena dostignuća iz oblasti izrade i kreiranja savremenih frizura i vlasuljarskih predmeta. Pored stalnog rada na užestručnom usavršavanju i profesionalnom razvoju, posebnu pažnju posvećuje sticanju neophodnih pedagoško-psiholoških i didaktičko-metodičkih znanja koja su uslov za uspešno obavljanje obrazovno-vaspitne delatnosti.

1. Obrazovni profil: KREATOR ŽENSKIH FRIZURA

Naziv predmeta		Broj časova
Naziv predmeta		Nedeljno		Broj nedeljno	Ukupno
A. Zajednički predmeti za područje rada		T	P	Broj nedeljno	T	P
1.	Strani jezik	3	-	20	60
2.	Socijalna psihologija	2	-	20	40
Ukupno A:		5	-	40	100
B. Stručni predmeti
1.	Poznavanje preparata	3	-	20	60
2.	Estetsko oblikovanje	2	2	20	40	40
3.	Teorija forme	2	-	20	40
4.	Sociologija kulture	2	-	20	40
5.	Kreacija ženskih frizura	1	10	20	20	200
6.	Zdravstvena kultura	2	-	20	40
7	Praktična nastava u bloku	-	-	12		360
Ukupno B:		12	12	32	240	600
Ukupno A+B:		29		32	960
Ukupno:		940

2. Obrazovni profil: KREATOR MUŠKIH FRIZURA

Naziv predmeta		Broj časova
Naziv predmeta		Nedeljno		Broj nedeljno	Ukupno
A. Zajednički predmeti za područje rada		T	P	Broj nedeljno	T	P
1.	Strani jezik	3	-	20	60
2.	Socijalna psihologija	2	-	20	40
Ukupno A:		5	-	40	100
B. Stručni predmeti
1.	Poznavanje preparata	3	-	20	60
2.	Estetsko oblikovanje	2	2	20	40	40
3.	Teorija forme	2	-	20	40
4.	Sociologija kulture	2	-	20	40
5.	Kreacija muških frizura	1	10	20	20	200
6.	Zdravstvena kultura	2	-	20	40
7	Praktična nastava u bloku	-	-	12		360
Ukupno B:		12	12	32	240	600
Ukupno A+B:		29		32	960
Ukupno:		940

PROGRAMI OBRAZOVNOG RADA

A. ZAJEDNIČKI PROGRAMI ZA OBA OBRAZOVNA PROFILA

Strani jezik

engleski, nemački, ruski, francuski
(3 časa nedeljno - 60 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u onim jezičkim aktivnostima koje su značajne za područje rada i užu profesionalnu delatnost, za upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom jeziku, širenje opšte kulture i razvijanje međukulturne saradnje i osposobljavanje za dalje samoobrazovanje u oblasti jezika i profesionalne delatnosti.

Zadaci nastave stranih jezika su:

- usvajanje govornog jezika u okviru novih 300-400 reči i izraza, uključujući i terminologiju značajnu za dati obrazovni profil, odnosno područje rada, što u toku devet godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2700-2800 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- negovanje pravilnog izgovora i intonacije;

- razumevanje govora (neposredno i pomoću medija) i spontano izražavanje u okviru tema iz svakodnevnog života i opštih tema iz oblasti obrazovnog profila, odnosno područja rada, uz iskazivanje ličnog stava i raspoloženja;

- dalje negovanje tehnike informativnog čitanja i neposrednog razumevanja složenijih tekstova na jeziku koji obuhvata terminologiju iz oblasti obrazovnog profila, odnosno područja rada, kao i dalje upoznavanje osobenosti jezika u toj oblasti korišćenjem odgovarajućih tekstova;

- osposobljavanje za davanje usmenih i pismenih rezimea onih sadržaja koje je polaznik upoznao neposredno i čitanjem raznih izvora informacija, kao i pisanje pisama, nalaza, izveštaja i ostalih dokumenata vezanih za područje rada, odnosno obrazovni profil.

Zajednički deo programa

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Značajna privredna i društvena kretanja u svetu. Svetska kulturna baština.

Privredne, kulturne i druge manifestacije koje su postale tradicionalne (izložbe, sajmovi, berze, festivali i sl.) Međunarodna poslovna saradnja. Poznate kulturne, privredne, naučne i strukovne organizacije u svetu i u našoj zemlji. Zaštita životne sredine.

Stručna tematika

Teme od značaja za obavljanje radnih zadataka.

Materijali i instrumenti neophodni za rad. Planiranje i organizacija rada i poslovanja.

Obaveze i odgovornost u poslovanju. Pružanje informacija i usluga. Ponuda i potražnja. Vrednovanje materijalnih i kulturnih dobara i njihov plasman. Značajni momenti vezani za razvoj obrazovnog profila i dostignuća u njemu. Stručna i poslovna saradnja. Vođenje poslovne korespondencije. Zaštita na radu.

Za obradu stručne tematike predviđeno je do 60% od ukupnog fonda časova.

Pismeni zadaci: dva pismena zadatka u toku obrazovnog ciklusa za ukupan fond od 60, 66 i 90 časova; četiri pismena zadatka u toku obrazovnog ciklusa za ukupan fond od 120 časova.

Komunikativne funkcije: proširivanje i nijansiranje već usvojenih komunikativnih funkcija sa posebnim osvrtom na one koje su od značaja za obavljanje profesionalne delatnosti: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje ličnog stava i raspoloženja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; prihvatanje i neprihvatanje predloga; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje uverenosti, sumnje, pretpostavke; davanje saveta.

Engleski jezik

SADRŽAJI PROGRAMA

REČENICA

Sistematizacija ranije usvojenih tipova složenih rečenica na materijalu stručnih tekstova:

a) nominalne klauze

b) relativne klauze

v) adverbijalne klauze (za način i poređenje, za vreme, uzročne, namerne, posledične)

g) pogodbene rečenice.

Red reči u rečenici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.

Mesto priloga i priloških odredbi.

Neupravni govor.

Transformisanje aktivnih rečenica u pasivne.

IMENIČKA GRUPA

1. Član

Sistematizacija i utvrđivanje upotrebe člana uz gradivne imenice, imena godišnjih doba, zgrada, institucija, naziva muzičkih instrumenata i igara, obroka, bolesti, uz geografska imena, prevozna sredstva, prideva da označe naciju i u izrazima za meru, vreme i količinu.

2. Imenice

Rod imenica sufiksalno obeležen (actor - actress)

Kongruencija imenica sa glagolom u jednini (news, measles, spaghetti, luggage, accommodation)

Množina imenica

a) složenice (passers-by)

b) imenice stranog porekla (analysis/analyses, fungus/fungi)

v) pluralia tantum (scissors, trousers)

g) relativni pluralia tantum oblici (goods, jeans, glasses)

3. Zamenički oblici

Zamenice/determinatori - obnavljanje i utvrđivanje

4. Pridevi/adjektivali

Obnavljanje i utvrđivanje upotrebe i poređenja prideva

Latinski komparativ (prior to, inferior to, superior to)

Participi

a) kao adjektivali - the wounded man

b) u nominalnoj funkciji - The injured were taken to hospital.

5. Brojevi

Redni brojevi. Prosti brojevi u funkciji rednih brojeva.

Decimali, razlomci.

GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

The Future Continuous Tens (R)*)

The Future Perfect Tense

Nepotpuni glagoli will, would, should sa infinitivom prezenta.

Participi u funkciji skraćivanja vremenskih i relativnih klauza. (R)

________________
*) R = receptivno

2. Prilozi

Obnavljanje i sistematizacija.

Tvorba reči.

Prefiksi i sufiksi za tvorbu imenica i glagola koji se sreću u jeziku obrazovnog profila. Najčešći akronimi i druge skraćenice.

LEKSIKOLOGIJA

Stručni termini.

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih i specijalizovanih rečnika.

Nemački jezik

SADRŽAJI PROGRAMA

Sistematizacija jezičke strukture koja je do sada obrađivana i receptivno savladana. Sve jezičke strukture utvrđivati na odgovarajućim tekstovima. Usvajaju se sledeće gramatičke strukture karakteristične za oblast obrazovnog profila, odnosno područja rada.

GRAMATIKA

Strane imenice u struci (ortografija, izgovor, rod, upotreba člana uz njih, deklinacija);

Sistematizovanje valentnosti glagola prvenstveno sa predškolskim dopunama;

Sistematizovanje rečeničnih modela pretežno sa glagolima iz stručne terminologije;

Valentnost najfrekventnijih imenica i prideva uz ukazivanje na razlike u maternjem jeziku;

Participske fraze sa participom I i II kao jezgrima;

Modalni glagoli; glagol lassen sa infinitivom prezenta i perfektom pasiva;

Bezlični pasiv i njegova transformacija u aktiv sa man kao subjektom;

Red reči u složenoj rečenici (sistematizacija);

Klasifikacija složenica (imenice, glagoli, pridevi):

Višečlane složene imenice.

LEKSIKOLOGIJA

Sistematizacija izvedenica karakterističnih za obrazovne profile.

Najkarakterističnije skraćenice u pojedinim obrazovnim profilima.

Idiomi i frazeologizmi svojstveni pojedinim obrazovnim profilima.

Strane reči i internacionalizmi.

LEKSIKOGRAFIJA

Stručni dvojezični rečnici; specijalizovani jednojezični leksikoni za pojedine obrazovne profile.

Pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umenja i usvajanja jezičkih činjenica karakterističnih za jezik datog obrazovnog profila.

Ruski jezik

SADRŽAJI PROGRAMA

REČENICA

Sistematizacija znanja o osnovnim tipovima složenih rečenica, transformisanju složenih rečenica u proste proširene i obrnuto, o transformisanju participskih konstrukcija u složenu rečenicu i obrnuto, o transformisanju aktivnih rečenica u pasivne i obrnuto.

Sistematizovati ranije usvojene osnovne rečenične modele, kojima se izražavaju subjekatsko-predikatski, objekatski, atributivni, prostorni, vremenski, načinski, uzročni i ciljni odnosi na materijalu stručnih tekstova.

IMENICE

Sistematizacija imeničkih promena: osnovni tipovi i izuzeci.

ZAMENICE

Sistematizacija znanja o zamenicama - promena i upotreba.

PRIDEVI

Nepromenljivi pridevi. Uočavanje razlika u rekciji ruskih prideva u odnosu na prideve u maternjem jeziku.

BROJEVI

Slaganje brojeva sa pridevima, zamenicama i imenicama.

GLAGOLI

Obnavljanje i sistematizovanje znanja o građenju i upotrebi participa.

LEKSIKOLOGIJA

Stručni termini. Najfrekventniji načini građenja termina (najčešći prefiksi, sufiksi i sintagmatski termini).

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih i specijalizovanih rečnika.

Napomena: Pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umenja i usvajanju jezičkih činjenica karakterističnih za jezik struke.

Francuski jezik

SADRŽAJI PROGRAMA

Pored morfologije sa sintaksom rečeničnih delova pojačati rad na razvijanju aktivnih znanja, navika i umenja, kao i na usvajanju jezičkih činjenica karakterističnih za jezik date struke.

MORFOLOGIJA SA SINTAKSOM REČENIČNIH DELOVA

Imenička grupa

Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih kategorija.

Određeni član. Posesivna, demonstrativna i distributivna vrednost.

Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja.

Partitivni član - šira sintaksa.

Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Priloška upotreba.

Brojevi. Aproksimativni (npr. centain) i razlomački.

Demonstrativi. Oblici: se, cela i njihova upotreba. Neutrum le.

Posesivi kao determinanti u funkciji pronomena. Specifični posesivni obrti.

Glagolska grupa

Lične zamenice. Sintaksa naglašenih oblika. Zamenica: soi

Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika: indikativ (prosti perfekt, anteriorni perfekt), subjunktiv, imperfekt i pluskvamperfekt (R). Najvažniji modalni glagoli (pouvoir, devoir, sembler). Proširivanje liste nepravilnih glagola. Unipersonalne konstrukcije - najčešći glagoli.

Prilozi. Veznički prilozi i inverzija subjekta posle nekih od njih (à peine, aussi, encore) u pisanom jeziku. Rečnički prilozi (heureusement, sans doute, peut-être itd.) i njihova sintaksa u današnjem francuskom. Eksplitivno ne (pisani jezik).

FONETIKA

Vežbe iz fonetike

1. Spajanje glasova na prelazu reči unutar ritmičke grupe (priključivanje - l' enchainement).

2. Zabranjeno vezivanje unutar ritmičke grupe.

3. Nosni samoglasnici u vezivanju (en allant, on a un ami, le Moyen àge, nasuprot un bon ami, bien élevé, rien à faire).

4. Dužina samoglasnika (naglašenih)

5. Mesto naglaska u francuskom (accent tonique, accent d' insistance).

ORTOGRAFIJA

Ortografija oblika predviđenih za ovaj razred, posebno pravopisne osobenosti glagola na: -oir i -re. Rastavljanje reči na slogove.

LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.

LEKSIKOGRAFIJA

Dvojezični i specijalizovani rečnici

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program stranog jezika struktuiran je tako da omogućuje polaznicima da obnove i prodube jezička znanja i usavrše veštine i umenja neophodna za rad u oblasti profesionalne delatnosti. U toku specijalističkog obrazovanja polaznici treba da savladaju govorni i pisani jezik do nivoa na kome mogu da se služe njime u obavljanju poslova obrazovnog profila kao i za dalje samoobrazovanje.

Strukturu programa čine:

a) zahtevi i jezički sadržaji koji su zajednički za sve profile V stepena,

b) tematski sadržaji koji se razlikuju u zavisnosti od područja rada.

Ovakav način struktuiranja programskih sadržaja zahteva da nastavnici stranih jezika dobro prouče program u celini, uoče specifičnosti koje se odnose na pojedine obrazovne profile odnosno područja rada i to imaju u vidu prilikom izbora konkretnih sadržaja. Komunikativne funkcije, navedene na kraju zajedničkog dela programa, zauzimaju značajno mesto. Funkcionalne jedinice date u okviru komunikativnih funkcija proširuju se i bogate u skladu sa zahtevima obrazovnog profila.

Broj školskih pismenih zadataka određen je zavisno od utvrđenog godišnjeg fonda časova (dva pismena zadatka za ukupan fond od 60, 66 i 90 časova, četiri pismena zadatka za ukupan fond od 120 časova). Jedan od njih se može zameniti pismenom proverom objektivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati i znanja relevantna za dati obrazovni profil odnosno područje rada.

Efikasnost ostvarivanja zadataka nastave uslovljena je aktivnim učešćem svakog polaznika u obrazovnom procesu i njegovom motivisanošću za rad. Ovo se, između ostalog, postiže i korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava (AB sredstava i raznovrsni autentični materijal u skladu sa programom i potrebama obrazovnog profila) i oblika rada.

Slušanje i govor predstavljaju važne aktivnosti u sporazumevanju. Stoga je potrebno da svaki polaznik podjednako dobro savlada obe ove veštine. To se postiže razgranatim sistemom vežbi kao što su: reprodukovanje i rezimiranje odslušanog ili pročitanog teksta, vođenje usmeravanih razgovora, intervjua, osposobljavanje za primanje i prenošenje poruka i sl.

Pored navedenih usmenih oblika rada preporučuju se i razni oblici pismenih vežbi: vežbe transformacije i dopunjavanja, proširivanja i sažimanja rečenice ili teksta, popunjavanje formulara, pisanje beležaka, rezimea, nalaza, izveštaja, poslovnih pisama i sl.

Osposobljavanje polaznika za rad sa rečnikom i drugim izvorima informacija je stalan zadatak i nastavnika i polaznika.

Informativno čitanje ima važno mesto u nastavi. Prikladnim zadacima (pitanja tipa "tačno/netačno", pitanja sa višestrukim izborom odgovora i sl.) proverava se u kojoj su meri polaznici razumeli pročitani tekst. Pored konteksta, koji igra značajnu ulogu, ovde je neophodno i korišćenje specijalizovanih rečnika.

Veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju i integrisanju jezičkog materijala. U toku rada na času nastavnik treba više vremena da posveti uvežbavanju onih veština koje su značajne za dati obrazovni profil odnosno područje rada.

Pored udžbenika, radi realizacije cilja i zadataka nastave, nastavnik treba u skladu sa programom da koristi i druge izvore informacija kao što su stručni časopisi i publikacije iz oblasti područja rada odnosno obrazovnog profila. Korelacija sa stručnim predmetima i praktičnim radom polaznika je veoma važna radi efikasne nastave i ostvarivanja njenih zadataka.

Socijalna psihologija

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave psihologije je da učenici usvoje znanja o materijalnoj osnovi i razvojnosti psihičkog života, formiraju naučan pogled na svet, čoveka i društvo i osposobe se za rad sa ljudima.

Zadaci su:

- upoznavanje psihičkog aspekta međuljudskih odnosa ljudi u društvenom saobraćaju, malim grupama i društvenim organizacijama, kao i razvijanje komunikacionih sposobnosti i formiranje socijalnog identiteta;

- razvijanje osetljivosti u opažanju i shvatanju razlike u mišljenju, osećanja i doživljavanja pripadnika različitih socijalnih i uzrasnih grupa, te izgrađivanje modela adekvatnog reagovanja u profesionalnom i ličnom ponašanju;

- razvijanje spremnosti za saradnju u kolektivu; afilijativnosti i drugih društveno pozitivnih motiva, kao preduslova lične sreće i profesionalne uspešnosti, stvaralačkih sposobnosti, interesovanja i sposobnosti za samoobrazovanje;

- izgrađivanje profesionalne etike i društveno-poželjnih stavova;

- razumevanje i razvijanje sposobnosti rešavanja konfliktnih i frustracionih situacija u ličnom i profesionalnom ponašanju;

- sticanje znanja psihološkim aspektima profesionalnih oboljenja frizera, kao i o mogućnosti zaštite i preventive.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVODNI DEO

Predmet i zadaci socijalne psihologije (2)

Predmet i zadaci socijalne psihologije.

Socijalna psihologija kao primenjena naučna disciplina.

Odnos socijalne i opšte psihologije. Odnos pojedinca i društva.

Vežba: analiza događaja interpersonalnog ponašanja (po izboru), kao ilustracija odnosa pojedinca i društva, kao jednog od osnovnih problema socijalne psihologije.

SOCIJALNA INTERAKCIJA

1. Grupa (4)

Pojam i vrste. Formalne i neformalne grupe. Odnos društvenih grupa. Značaj različitih socijalnih grupa.

Jedinka i grupa.

Vežba: Grupno rešavanje problema (problem vezan za školski život, po izboru).

Socijalna interakcija i komunikacija u malim grupama (porodica, škola). Nesporazumi u komunikaciji.

Grupni ciljevi, potrebe članova i funkcije grupe. Grupne norme i konformizam. Moral grupe. Grupno rešavanje problema.

Demonstracija: Prikaz psihološkog istraživanja (po izboru) o faktorima koji određuju prihvatanje grupnih ciljeva.

2. Socijalno opažanje (6)

Opažanje osoba. Prva impresija (stabilnost prve impresije). Formiranje utiska o drugoj osobi.

Vežba: Stvaranje utiska o drugoj osobi na osnovu ograničenog niza atributa.

Opažanje emocija. Emocije koje se odnose na samoocenu (osećanje uspeha i neuspeha). Emocije značajne za procenjivanje (humor i smeh, estetska osećanja, čuđenje i divljenje).

Facijalna ekspresija (ocenjivanje emocija prema nama). Odnos ocenjivanog i ocenjivača.

Kontrola emocionalnih doživljaja.

Opažanje uzroka tuđeg i sopstvenog ponašanja.

Greške u opažanju osoba. Stereotipije. Trajnost opažanja (konstantnost, razdvajanje podsistema).

Opažanje odnosa davalac usluge - korisnik.

Demonstracija: fotografije osoba različitih emocionalnih stanja.

Vežba: analiza socijalnih razlika u ispoljavanju emocija (istraživanja, filmovi, literatura - po izboru).

Grupna diskusija: uticaj grešaka u opažanju osoba po profesionalnu uspešnost frizera.

Seminarski rad: konstruktivnost ili razornost emocija na međuljudske odnose u maloj grupi.

3. Interpersonalno reagovanje (2)

Pojam. Osobine interpersonalnog reagovanja. Interakcija osobina.

Frustracije i osobine interpersonalnog reagovanja.

Demonstracija: prikaz istraživanja o ulozi osobina interpersonalnog reagovanja u izboru zanimanja.

Vežba: analiza oba pola jedne od glavnih osobina interpersonalnog reagovanja (po izboru) i pronalaženje tipičnih likova u umetničkim delima (literatura, film).

OSNOVNI FAKTORI SOCIJALIZACIJE LIČNOSTI

1. Socijalno učenje (5)

Pojam socijalizacije. Socijalizacija deteta u ranom detinjstvu (razvojna identifikacija i modeli identifikacije; interakcija bioloških i socio-kulturnih faktora razvoja).

Socijalni status predškolskog deteta (širenje socijalnog okruženja, usvajanje socijalnih uloga, razvoj samosvesti i ličnog identiteta).

Socijalizacija deteta školskog uzrasta (uključivanje u socijalne institucije - škola, prihvatanje socijalnih obaveza, razvoj socijalnih normi).

Adolescencija (socijalni odnosi sa odraslima, problemi identiteta i integriteta ličnosti, odnosi među polovima, priprema za roditeljstvo).

Socijalni status odrasle osobe (društvene i profesionalne uloge). Pojam nezavisnog pojedinca. Problemi starenja (povlačenje iz aktivnog profesionalnog života i posledice).

Demonstracija: 1. Prikaz različitih socio-kulturnih obrazaca odnosa prema deci, adolescentima, starim ljudima; 2. Prikaz obrasca idealnog pojedinca kroz istoriju društva.

Vežba: povezanost konflikata u profesiji sa krizom porodičnih odnosa (razvodi, sukobi sa decom) - ispitivanje i diskusija.

Grupna diskusija: profesija ličnih usluga u odnosu na socijalnu pripadnost, uzrasne karakteristike i postignuti identitet stranke.

2. Motivacija (3)

Potrebe, ciljevi i razvoj ličnog Ja. Podsticaji i saznanja u izazivanju potreba.

Društveni znaci za samoocenjivanje. Zaključivanje na osnovu akcije.

Demonstracija: prikaz nekih društvenih potreba (za udruživanjem, za sticanjem, altruističke potrebe).

Vežba: analiza složenosti situacije za razvoj potreba i interesovanja u različitim socijalnim sredinama (grad-selo).

Grupna diskusija: uloga motivacionih faktora u profesionalnom opredeljenju.

3. Društvo (2)

Društveni sistemi, položaji i uloge. Sukob uloga. Uticaj izvođenja uloga na pojedinca. Uticaj uloga vezanih za zanimanje na ličnost. Pojam društvene mobilnosti.

Konformizam - značenje, priroda, faktori.

Demonstracija: prikaz istraživanja o višestrukosti položaja i uloga pojedinca u toku jednog dana.

Vežba: višestrukost uloga pojedinca i profesionalna uspešnost - ispitivanje i diskusija.

Grupna diskusija: raznovrsnost uloga žene u našem društvu.

4. Kultura (2)

Pojam kulture. Kulturni činioci (kulturni sistemi, znanja, uverenja, vrednosti, tradicije i običaji, kulturne norme, različiti stilovi života, kulturne tvorevine - jezik, umetnost, nauka, religija).

Odnos pojedinca i kulture. Potkulture i izbor zanimanja.

Demonstracija: prikaz različitih načina podizanja dece u pojedinim kulturama naše zemlje.

Vežba: analiza tradicija i običaja jedne naše potkulture - prema izboru.

DRUŠTVENI STAVOVI (3)

Priroda i funkcija društvenih stavova. Karakteristike stavova. Uzajamna povezanost stavova.

Vrste društvenih stavova. Pojam i teorije predrasuda.

Vežba: analiza pojedinih etničkih predrasuda i uslova njihovog nastanka.

Grupna diskusija: uloga stavova u postizanju ličnih ciljeva.

Formiranje stavova. Razvoj stavova (kulturni faktori, saznajni faktori, lične osobine). Vrednosti grupe i formiranje stavova.

Demonstracija: prilaz istraživanju o prihvaćenosti pojedinih vrsta stavova zavisno od osobina ličnosti.

Menjanje stavova. Determinante promenljivosti stava (promena pripadništva grupi, situacione promene, nametnute promene u ponašanju, saznajne komponente). Menjanje stavova i menjanje ličnosti.

Demonstracija: prikaz izabranog istraživanja o ubeđivanju propagandom.

Grupna diskusija: individualne razlike i sklonost konfrontiranju.

INTERAKCIJA OSOBE U RADNU SREDINU

1. Pojam organizacije (2)

Pojam organizacije i organizacijskog ponašanja. Složenost organizacije, podela rada, organizacijske uloge. Koordinacija aktivnosti. Formalizacija aktivnosti i odnosa.

Upravljanje organizacijom. Rukovođenje - tipovi rukovođenja.

2. Kadrovi i rad (3)

Osobine ljudi značajne za rad. Kreativnost (ispoljavanje, razvoj, dijagnostika), emocionalne i socijalne komponente.

Napredovanje u struci i lični motivi.

Profesionalna orijentacija i selekcija (karakteristike frizera).

Vežba: životni optimizam i profesionalno zadovoljstvo - analiza primera po izboru.

Povreda na radu i osobine ličnosti. Reagovanje na povrede.

Profesionalna oboljenja frizera. Preventiva i mogućnost zaštite.

Vežba: tolerantnost na frustracije i profesionalna uspešnost - ispitivanje i diskusija.

3. Međuljudski odnosi na radu (3)

Komunikacija u maloj grupi. Uspostavljanje odnosa sa strankama. Odnos prema pojedincima - korisnicima usluga koji odstupaju od modalnih vrednosti. Rešavanje kriznih situacija na radnom mestu.

Vežba: formiranje i rešavanje konfliktne situacije (psiho-drama).

Unutrašnji i spoljašnji faktori koji utiču na radne efekte. Krivulja radnog učinka - odmor i umor. Bioritam i mogućnost privikavanja. Pravilan režim rada kao socijalni problem.

Demonstracija: prikaz raznolikosti režima rada u pojedinim društvenim sistemima.

Vežba: uspešnost školskog časa i opterećenost nastavnika - ispitivanje i diskusija.

4. Ekonomska propaganda (2)

Pojam, cilj i funkcija reklame i propagande.

Propagandna sredstva i njihovo dejstvo.

Psihološki uslovi propagande i reklame. Odnos različitih uzrasta i socijalnog pripadanja prema dejstvu reklame.

Vežba: određivanje imena jednog frizerskog salona i načina njegovog reklamiranja na masmedijima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program čine sadržaji iz oblasti socijalne psihologije koji su izabrani na osnovu potreba poslova i zadataka za čije obavljanje se kandidat priprema, pre svega potreba osposobljavanja za rad sa ljudima.

U ostvarivanju programa neophodno je povezivanje sadržaja sa realnim životnim situacijama i sadržajima praktične nastave kao i primenjivanje onih oblika, metoda i sredstava u nastavi, koji više od drugih, aktiviraju učenike i uslovljavaju interakciju nastavnika i učenika. Značajno je da učenici nauče da prepoznaju pojave o kojima uče u životnim situacijama i praksi, da ih razumeju a neke od njih i praktično koriste u izvršavanju poslova i zadataka za koje se u okviru obrazovnog profila pripremaju. Zato je neophodno da sadržaje iz nekih tema usvoje na nivou praktične primene. To se pre svega odnosi na sadržaje iz tema: socijalno opažanje, interpersonalno reagovanje, kadrovi i rad i međuljudski odnosi na radu.

B. STRUČNI PREDMETI ZA OBA OBRAZOVNA PROFILA

Poznavanje preparata

(3 časa nedeljno, 60 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta poznavanje materijala je sticanje znanja o oblicima, sastavu, primeni i dejstvu savremenih preparata koji se primenjuju za negu i dekoraciju kože i njenih izdanaka.

Zadaci nastave su:

- formiranje stručno-kritičkih stavova u odnosu na kvalitet i dejstvo različitih komercijalnih proizvoda koji se nalaze na tržištu;

- sticanje znanja o osobenostima i tehnici analiziranja kose prema vrsti oštećenja - suva i masna;

- sticanje znanja o karakteristikama i primeni medicinskih šampona i sapuna prema tipu kože i kose;

- sticanje znanja o sastavu, osobinama, dermatološkim svojstvima i tehnologiji izrade kozmetičkih preparata koji se koriste za jačanje korena kose i negu kose;

- upoznavanje načina primene i efekata dejstva različitih kozmetičkih preparata za negu i zaštitu kože lica i ruku i osposobljavanje kandidata da stručnim izborom u neposrednoj primeni obezbede očuvanje fiziološkog integriteta kože prema tipu kože;

- sticanje znanja o alergenim svojstvima preparata, odnosno njihovih sastojaka koji najčešće izazivaju senzibilizaciju kože, a koriste se u frizerskom zanimanju;

- upoznavanje sastava i dejstva preparata koji se koriste za negu diseborične kože;

- upoznavanje sastava, mehanizma dejstva i oblika preparata za učvršćivanje kose;

- sticanje znanja o kozmetičkim preparatima i izradi tih preparata koji se koriste za trajno prepariranje zdrave i oštećene kose;

- sticanje znanja o kozmetičkim preparatima i izradi koji se koriste za bojenje i prebojavanje kose, brade, brkova i obrva;

- sticanje znanja o kozmetičkim preparatima koji se koriste za šatiranje;

- osposobljavanje učenika da znanja stečena u okviru nastave predmeta poznavanje preparata aktivno primenjuju u svakodnevnom obavljanju profesionalnih radnih zadataka, zanimanja frizer - kreator.

SADRŽAJI PROGRAMA

SADRŽAJI IZ OBLASTI KOZMETIČKIH SIROVINA I KOZMETIČKIH PREPARATA, GRADIVA OBRAĐENIH U TOKU ŠKOLOVANJA (6)

Kozmetičke sirovine.

Kozmetički preparati - mikrodisperzni i makrodisperzni.

Ekstraktivni preparati - macerati, infuzi, dekokti, sluzi, tinkture.

Aromatične vode, praškovi i paste.

PREPARATI ZA LIČNU HIGIJENU (6)

Šamponi i sapuni, sastav prema vrsti kose (za suvu, masnu i normalnu kosu).

Medicinski šamponi i sapuni.

Biljni šamponi.

PREPARATI ZA BRIJANJE (5)

Suvo i vlažno brijanje.

Kozmetički preparati za negu kože lica pre i posle brijanja.

PREPARATI ZA NEGU KOSE I KOSIŠTA (9)

Anatomska građa i hemijski sastav dlake.

Brilijantini, kremovi, gelovi, vode za kosu, preparati za ispiranje kose posle pranja - sastav, dejstvo i izrada.

Sastav i izrada preparata za pakovanje kose.

PREPARATI ZA UČVRŠĆIVANJE KOSE (4)

Lakovi za kosu i ehotonovi - sastav, dejstvo preparata i primena u zavisnosti od vrste kose.

PREPARATI ZA NEGU KOŽE (10)

Funkcija kože.

Tipovi kože.

Preparati za otklanjanje nečistoće sa kože - vrste, sastav i izrada pojedinih vrsta preparata.

Kremovi za masažu lica - sastav, dejstvo i izrada.

Emolijentni kremovi - masni hranljivi sastav, dejstvo i izrada, hidrantni kremovi.

Tonikumi za lice - sastav, vrste prema tipu kože.

Kremovi za ruke - dejstvo i izrada.

PREPARATI ZA ZAŠTITU KOŽE (4)

Preparati za zaštitu od hemikalija koje se koriste u frizerskom zanimanju.

Preparati za beljenje kože.

Preparati za ljuštenje kože.

Preparati za negu seborične kože.

KOZMETIČKI PREPARATI ZA ONDULACIJU KOSE (6)

Sastav i dejstvo preparata za hladnu trajnu ondulaciju na bojenoj oštećenoj kosi, na beljenoj kosi, na šatiranoj kosi.

PREPARATI ZA BOJENJE KOSE (10)

Sastav, dejstvo i primena preparata za prebojavanje kose (iz tamne u svetlu i iz svetle u tamnu).

Preparati za bojenje sede kose, sa preparatima koji se koriste za predpigmentaciju - sastav i dejstvo.

Preparati za šatiranje kose - blanš, boja i preliv, njihov sastav i dejstvo.

Primena različitih koncentracija hidrogena u preparatima za bojenje kose.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Poznavanje preparata je nastavni predmet čije se izučavanje neposredno nastavlja na znanja stečena iz predmeta poznavanje materijala u srednjoj školi.

Program je koncipiran tako da obezbeđuje proširivanje znanja o sastavu, svojstvima, oblicima, tehnologiji izrade kao i mogućnostima primene svih vrsta preparata, s posebnim akcentom na prirodne preparate koji se koriste u higijeni, nezi i kozmetici kože, kose, brade i brkova.

Pri ostvarivanju sadržaja programa naročitu pažnju treba posvetiti formiranju stručno-kritičnog stava kandidata o vrednosti i stvarnom dometu dejstva raznih kozmetičkih preparata reklamiranih na tržištu, naročito onih koja imaju alergena i senzibilišuća dejstva, a predstavljaju sirovine u preparatima koje koriste frizeri. Na nivou primene kandidati treba da usvoje znanja iz oblasti hemijskog trajnog prepariranja zdrave i oštećene kose. kao i kozmetičkih preparata za bojenje i prebojavanje kose, brade, brkova. Poseban akcenat je na samostalnoj izradi rastvora različitih koncentracija koje se koriste u kozmetici kose i kože.

Pri izradi operativnog plana rada nastavnik treba da ostvari uvid u sadržaje programa tehnologije zanimanja i praktične nastave i uspostavi neposrednu korelaciju sa sadržajima tih predmeta čime će se obezbediti funkcionalni princip nastave i izučavanje predmeta. Radi lakšeg usvajanja sadržaja predmeta, u interpretaciji treba koristiti praktične vežbe kao i primere kozmetičkih preparata koji se svakodnevno koriste pa su prepoznatljivi kandidatima. Takođe treba kandidati da upoznaju nove kozmetičke preparata koji tek počinju da se primenjuju, a kontrolom kvaliteta je utvrđeno da imaju pozitivno dejstvo na kožu, odnosno kosu.

Estetsko oblikovanje

(2 časa nedeljno teorijske nastave - 40 časova ukupno; 2 časa nedeljno praktičnih vežbi - 40 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je otkrivanje i razvijanje stvaralačkih sposobnosti kandidata, kako u likovnom izražavanju, tako i u idejnom rešenju novih, samo njihovih, kreacija frizura koje bi odgovarale određenoj svrsi.

Zadaci nastave su:

- uvođenje kandidata u svet stvaralačkog mišljenja praktičnim i teorijskim zadacima vezanim za likovna izražajna sredstva;

- osposobljavanje kandidata da stečena praktična i teorijska znanja koriste kao osnovu za razvoj kreativnosti i stvaranja frizura;

- razvijanje kreativnog odnosa prema vlastitim i tuđima delima oblikovanja frizura;

- razvijanje potrebe za praćenjem likovnih događaja, posete frizerima kreatorima, revijama frizura i razvijanje navike čitanja stručnih časopisa neophodnih za razvoj kreativnosti u profesionalnom radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

UVOD U PREDMET (10)

Estetika - pojam.

Primenjena umetnost.

Primenjena umetnost i njeno mesto u frizerskoj struci.

Uočavanje i značaj uočavanja estetskih vrednosti.

KREACIJA FRIZURA (20)

Moda.

Varijante modnih frizura.

Ukrasi za kosu.

Odnos cele figure i frizure.

Uticaj naočara na frizuru.

Prilagođavanje frizure crtama lica, tipu naočara i karakteru lika.

KREACIJA FRIZURA PO NAMENI (10)

Dneva frizura.

Koktel frizura.

Večernja frizura.

Fantazija frizura.

PRAKTIČNE VEŽBE

KREACIJA SAVREMENIH FRIZURA (20)

- Uvežbavanje varijanti modernih frizura.

- Kreacija umetaka za kosu u skladu sa frizurom.

KREACIJA FRIZURA PREMA NAMENI (20)

Uvežbavanje:

a) Kreiranje dnevnih frizura u skladu sa osobenostima lika;

b) Kreiranje koktel i večernjih frizura;

v) Kreiranje istorijskih i frizura za likove iz umetničkih dela.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je iskazan u godišnjem i nedeljnom planu fonda časova. Časovi se organizuju vezano po četiri časa nedeljno i to po dva časa teorije i dva časa praktičnog rada.

Nastava treba da se organizuje tako da podstiče i razvija imaginaciju. Smisao planiranja je da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne i kreativne sposobnosti kandidata.

Estetsko oblikovanje ima problemskih zahteva i realizuje se u okviru praktičnog rada koji polazi od početne faze idejnih skica za kreaciju frizure do urađene studije u boji. Ovako urađeni likovni radovi služe kao određeni elaborat i ostaju kao trajna umetnička vrednost svakog kandidata. Ovako obrađena i promišljena frizura može poslužiti kao osnova za realizaciju frizura na modelu. Na taj način se zaokružuje razvojni put kreacije frizura i njihov likovno-kreativni promišljaj spoja sa praksom.

Sadržaje treba realizovati: primanjem (učenjem) i davanjem (stvaranjem).

U strukturi sadržaja nastavnog plana koji se odnosi na praktične likovne aktivnosti kandidata podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medija. Ovakav pristup doprinosi neposrednom doživljaju likovnog kreativnog čina i pospešivanju imaginacionih i stvaralačkih mogućnosti kandidata.

Nastavu u celosti treba realizovati u kabinetu za likovnu umetnost.

Teorija forme

(2 časa nedeljno, 40 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o likovnim zakonitostima, razvijanje sposobnosti za opažanje i doživljavanje likovnih dela i praktične osposobljenosti kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- uvođenje u svet likovnih umetnosti i razvijanje stvaralačkog mišljenja rešavanjem praktičnih i teorijskih zadataka;

- upoznavanje likovnih zakonitosti samostalnim likovnim ostvarenjima;

- razvijanje sposobnosti opažanja i doživljavanja likovnih dela;

- razvijanje potrebe praćenja likovnih događaja i razvijanje navika posećivanja muzeja i likovnih galerija;

- razvijanje sposobnosti vizuelnog opažanja i predstavljanja sveta oko sebe, u raznim likovnim tehnikama.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD - OPŠTI POJMOVI (2)

Uvod u stvaranje umetničkog dela - Osnovna izražajna sredstva - Kroki - Skica - Tehnike u likovnoj umetnosti - Metodi i motivi u likovnoj umetnosti.

LINIJA (4)

Konstrukcija i ritam kompozicije - Dinamičnost oblika izražena linijom.

Ornament - Preplet - Gustina - Arabeska.

PROPORCIJA (5)

Merenje - Viziranje. Upoređivanje proporcije - Odnosi veličina i oblika. Predstavljanje ljudskog tala u proporciji i predstavljanje ljudske glave.

PROSTOR (6)

Perspektiva - Prostorno oblikovanje - Činioci oblikovanja - Dinamika realnog prostora.

BOJA (6)

Valer - ton.

KOMPOZICIJA (6)

Ravnoteža i oblik mase - Ravnoteža veličine i više veličina - Ponavljanje - Stepenovanje - Kontrast - Srodnost likovnih vrednosti - Slobodno komponovanje i fantastika - Realni oblici i nadrealni odnosi.

VIZUELNE KOMUNIKACIJE I DIZAJN (7)

Pregled sredstava vizuelnog komuniciranja (film, video i TV) - Komunikacija kao uslov zajedničkog života i likovno stvaralaštvo - Materijal i funkcija u vizuelnim komunikacijama i dizajnu - Projektovanje upotrebnih predmeta i idejno rešenje za kostim - Poruka - Slika - Znak - Amblem - Simbol.

PRISTUP UMETNIČKOM DELU I SPOMENICIMA KULTURE (4)

Način upoznavanja umetničkog dela.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Teorija forme je predmet koji ima karakter problemskih zahteva i realizuje se u okviru praktičnog rada i direktnog upoznavanja priznatih umetničkih dela.

Sadržaje treba realizovati: primanjem (učenjem) i davanjem (stvaranjem). Podsticanje kandidata u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, uvek sa duhovnog horizonta ličnosti kandidata. Metodske postupke i oblike rada profesor koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke sa produbljenim interesovanjima kandidata, s tim da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koji se odnosi na praktične likovne radove kandidata podrazumeva se oslanjanje na širi izbor sredstava i medija. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljavanja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika.

Pri izlaganju kao i u razgovorima o likovnoj umetnosti poželjno je što više koristiti očigledna nastavna sredstva (reprodukcije, slajdove, filmove). Da bi se nastavni plan i program uspešno realizovali neophodna je kabinetska nastava.

Sociologija kulture

(2 časa nedeljno, 40 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o sociološkim aspektima kulture i civilizacije i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje osnovnih socioloških pristupa kulturi i civilizaciji;

- razvijanje sposobnosti za pojmovno teorijsko mišljenje o osnovnim oblicima i vrstama kulture, društvene svesti i formiranje kriterijuma vrednosti;

- razvijanje sposobnosti povezivanja stečenih profesionalnih znanja sa opštim teorijskim saznanjima o kulturi i umetnosti;

- sticanje osnovnih teorijskih znanja o sociološkim aspektima kulturnog avangardizma, ciljevima i granicama sociologije umetnosti, o sociokulturnim aspektima mode kao i sociokulturnim fenomenima religije i morala;

- osposobljavanje za prepoznavanje (uočavanje) kiča u savremenoj kulturi i snobizma kao pojave u kulturi i umetnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

ODREĐIVANJE POJMOVA KULTURE I CIVILIZACIJE

Pojam kulture, potkulture i nekulture.

Tradicija i progres.

DRUŠTVENE STRUKTURE I KULTURE

Zavisnost kulture od društvenih struktura.

Kultura i podela rada.

Kultura i društvena svest.

Karakteristike kulture osnovnih društvenih zajednica.

Klase, slojevi u kulturi.

SOCIOLOŠKI ASPEKTI KULTURE MASOVNOG DRUŠTVA

Pojam i karakteristike masovnog društva.

Kič u savremenoj kulturi.

Oblici manipulacije u kulturi masovnog društva.

SOCIOLOŠKI ASPEKTI KULTURNOG AVANGARDIZMA

Pojam i definicija kulturnog avangardizma.

Avangardizam kao "predstil".

Dehumanizacija kulture i antiumetnosti.

PREDMET, CILJEVI I GRANICE SOCIOLOGIJE UMETNOSTI

Tendencioznost u umetnosti.

Sloboda umetničkog stvaralaštva.

Sociologija popularne umetnosti.

Sociologija književnosti, pozorišta i filma.

SNOBIZAM KAO POJAVA U KULTURI I UMETNOSTI

Definicija snobizma.

Primarni i sekundarni snobizam.

Zakonitosti u razvoju snobizma.

SOCIOKULTURNI ASPEKTI MODE

Moda i njene društvene funkcije.

Moda i kulturne vrednosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Realizacijom programa kandidati treba da upoznaju osnovni sociološki pristup kulturi civilizacije. U okviru nastave nastavnik treba kod kandidata da razvija sposobnost povezivanja stečenih profesionalnih znanja sa opštim znanjima o kulturi, umetnosti i civilizaciji. Zbog toga treba ostvariti korelaciju sa predmetima estetsko oblikovanje, teorija forme i socijalna psihologija.

Zdravstvena kultura

(2 časa nedeljno - 40 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta Zdravstvena kultura je sticanje znanja iz medicinske nauke od posebnog značaja u delatnosti ličnih usluga i formiranje navika za zanimanje kreatora ženskih i muških frizura.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje sa značajem zdravstveno-vaspitnog rada frizera i osposobljavanje za sprovođenje zdravstveno-vaspitnih postupaka u svakodnevnom profesionalnom radu;

- sticanje znanja o profesionalnim štetnostima, profesionalnim oboljenjima i njihovoj prevenciji;

- sticanje znanja o značaju sterilizacije, dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u svakodnevnom radu frizera;

- sticanje znanja o građi i funkciji kože i dlake;

- upoznavanje osnovnih karakteristika alergijskih oboljenja usled primene preparata za negu i oblikovanje kose;

- sticanje znanja o ulozi frizera u prevenciji bolesti koje se prenose kontaktnim putem;

- osposobljavanje za pružanje prve pomoći.

SADRŽAJI PROGRAMA

PRVA NASTAVNA TEMA (3)

Zdravstveno-vaspitni rad.

Metode i oblici zdravstveno-vaspitnog sredstva.

Očigledna zdravstveno-vaspitna sredstva.

Uloga frizera u zdravstveno-vaspitnom radu.

Zdravstveno vaspitanje u frizerskom salonu.

DRUGA NASTAVNA TEMA (7)

Fiziologija rada - biohemijski procesi pri radu.

Zamor, umor i premor.

Radna sposobnost i proizvodnost rada.

Profesionalne štetnosti: štetnosti usled nefizioloških uslova rada i štetnosti u vezi sa radnim procesom.

Sanitarno-tehnički uslovi u frizerskom salonu.

Zaštita na radu i njena zakonska regulativa.

Profesionalna oštećenja zdravlja: profesionalni traumatizam i profesionalna oboljenja.

Profesionalna oštećenja zdravlja frizera.

Lekarska kontrola frizera.

Sanitarno zakonodavstvo u delatnosti ličnih usluga.

TREĆA NASTAVNA TEMA (4)

Sterilizacija - pojam i metode.

Dezinfekcija - pojam i vrste dezinfekcionih sredstava.

Dezinsekcija i deratizacija.

ČETVRTA NASTAVNA TEMA (8)

Koža - makroskopski izgled i histologija.

Fiziologija kože.

Dlaka - struktura, boja, vrste; rast i smena dlake; trihogram.

Urođene i stečene anomalije u strukturi kose.

Urođene i stečene anomalije u boji kose.

Promene u strukturi dlake kod opštih oboljenja.

Alopecija.

Hipertrihoza.

PETA NASTAVNA TEMA (3)

Alergijska reakcija - mehanizam nastanka.

Urticaria. Oedema Quincke.

Kontaktni dermatitis - eczema vulgare.

ŠESTA NASTAVNA TEMA (6)

Transmisivne bolesti - pojam, epidemiološki model bolesti.

Mere za sprečavanje i suzbijanje transmisivnih bolesti.

Dermatomikoze - saprofitije i dermatofitije (mikrosporija, trihofitija i favus).

Piodermije - folikulitis.

Dermatozonoze - šuga i vašljivost.

Venerične bolesti.

SEDMA NASTAVNA TEMA (9)

Sredstva za pružanje prve pomoći.

Utvrđivanje stanja povređenog i redosled postupaka pri pružanju prve pomoći.

Prestanak disanja i rada srca - kardiopulmonalna reanimacija.

Stanje poremećene svesti.

Rana i postupak sa ranom.

Krvarenje i metode zaustavljanja krvarenja.

Termičke povrede.

Hemijska oštećenja organizma.

Povrede elektricitetom.

SPECIFIČNI PREDMETI ZA OBRAZOVNE PROFILE

Obrazovni profil: KREATOR ŽENSKIH FRIZURA

Kreacija ženskih frizura

(teorijska nastava 1 čas nedeljno - 20 časova ukupno; praktične vežbe 10 časova nedeljno - 200 časova ukupno; praktična obuka u bloku 12 nedelja - 360 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja iz savremene tehnologije kreiranja frizura i vlasuljarskih predmeta za žene i praktično osposobljavanje kandidata za kreiranje savremenih frizura i izradu vlasuljarskih predmeta.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje najnovijih dostignuća u kreiranju raznih vrsta ženskih frizura;

- upoznavanje najnovijih materijala koji se koriste za izradu vlasuljarskih predmeta i osposobljavanje za njihovo korišćenje u radu;

- osposobljavanje kandidata za praktično umetničko i savremeno oblikovanje frizura;

- ovladavanje tehnikama izrade raznih vlasuljarskih predmeta;

- razvijanje smisla za kreativno oblikovanje frizura i frizerskih dodataka;

- razvijanje navika za praćenje savremene stručne literature i posećivanje stručnih sastanaka, revija i drugih oblika predstavljanja najnovijih dostignuća u frizerskoj struci.

SADRŽAJI PROGRAMA

ANALIZA KOSE

(1 čas teorije + 10 časova vežbi - 2 časa vežbe)

Struktura dlake. Utvrđivanje kvaliteta dlake. Određivanje postupka kreacije frizure na osnovu kvaliteta kose i zahteva korisnika usluge.

ŠIŠANJE

(2 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Šišanje po Vidal Sasonu.

Šišanje po Toni Gaju.

Šišanje po Irvin Rasku.

Šišanje po najnovijim kreacijama.

PREPARIRANJE KOSE POMOĆU HEMIJSKIH PREPARATA

(3 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Mini val na bojenoj oštećenoj kosi.

Mini val na beljenoj kosi.

Mini val na različitoj strukturi kose.

Mini val na šatiranoj kosi.

TEHNIKA IZRADE MINI VALA NA SAVREMENI NAČIN

(1 čas teorije +10 časova vežbi - 2 vežbe)

Oblici spiralnog navijanja minivala.

Oblici navijanja pomoću kalemova.

BOJENJE KOSE

(2 časa teorije + 20 časova vežbi - 4 vežbe)

Promena boje iz tamne u svetlu boju kose.

Promena boje kose iz svetle u tamnu boju kose.

Bojenje sede kose u tamne i svetle tonove kose.

Bojenje cele dužine kose u svetle tonove.

Predpigmentacija oštećene bojene kose i korektura kose.

Bojenje kose cele dužine u tamne nijanse (na bojenoj plavoj kosi).

ŠATIRANJE KOSE

(2 časa teorije + 20 časova vežbi - 4 vežbi)

Blanš, boja.

Najnovije tehnike: folija, češalj, kapa i senčenje.

TALASI

(2 časa teorije + 20 časova vežbi - 4 vežbe)

Izrada talasa iz namotača.

Izrada talasa od šestica.

TAKMIČARSKE FRIZURE

(3 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Dnevne takmičarske frizure od dnevne do visokih fantazija i istorijskih kreacija.

Večernje takmičarske frizure.

IZRADA FRIZURE NA DUGOJ KOSI

(3 časa teorije + 20 časova vežbi - 4 vežbe)

Vrste: punđe, rolne, pletenice.

NEGA KOSE I KOŽE GLAVE

(2 časa teorije + 10 časova vežbi - 2 vežbe)

Sredstva za brzu regeneraciju kose.

Sredstva za trajnu regeneraciju kose.

Nega kose od prirodnih do najsavremenijih industrijskih preparata.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(12 časova nedeljno - 360 časova ukupno)

Voda. Vrste. Štetnost.

Struktura kose - praktično određivanje.

Vrste šampona i njihova upotreba.

Određivanje stepena oštećenosti kose.

Šišanje.

Vrste frizura po nameni - izrada.

Primena odgovarajućih preparata za izradu mini vala na: bojenoj, beljenoj; šatiranoj i zdravoj kosi.

Tehnika uvijanja kose na više načina pri izradi mini vala.

Sredstva za negu oštećene kose - primena.

Spektar boja.

Vrste procenta hidrogena pri bojenju i beljenju kose - priprema.

Količinski odnos boje i hidrogena - priprema i primena.

Predpigmentacija sede kose - uvežbavanje.

Ugrađivanje veštačkog pigmenta na oštećenoj kosi.

Bojenje beljene kose.

Šatiranje kose na više načina.

Bojenje cele dužine kose u svetle tonove.

Mešanje iz prirodne serije tonova u cilju dobijanja odgovarajuće boje.

Bojenje beljene kose cele dužine.

Ispravljanje prirodno kovrdžave kose.

Vreme delovanja preparata na hladnu trajnu i fiksiranje na određenoj strukturi kose: zdrava kosa, bojena kosa i beljena kose.

Pranje i održavanje perika.

Specijalistički ispit

Nakon uspešnog završetka programa obrazovanja (položenih svih ispita i uspešno obavljene praktične nastave) kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata za obavljanje poslova i zadataka, odnosno zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.

Specijalistički ispit čini:

1. praktični rad (izrada praktičnog zadatka),

2. usmena provera znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

Realizacijom praktičnog rada (izradom praktičnog zadatka ili obavljanjem konkretnih poslova i zadataka) proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka kreator ženskih frizura.

Zadaci za praktični rad konstituišu se iz programa praktične nastave ili praktičnih vežbi stručnih predmeta utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati realizuju u konkretnim uslovima rada (preduzećima, ustanovama ili zanatskim radnjama). Ukoliko za to postoje uslovi praktičan rad kandidati mogu realizovati i u školskim radionicama.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Usmenom proverom znanja se ocenjuje uspešnost ostvarenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta poznavanje preparata, estetsko oblikovanje, teorija forme i kreacija ženskih frizura.

Usmena provera znanja obavlja se u preduzeću, ustanovi ili zanatskoj radnji - nastavnoj bazi ili školi.

Obrazovni profil: KREATOR MUŠKIH FRIZURA

Kreacija muških frizura

(1 čas teorije nedeljno - 20 časova ukupno, 10 časova vežbi nedeljno - 200 časova ukupno; 12 nedelja praktične obuke u bloku - 360 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja iz savremene tehnologije kreiranja frizura i vlasuljarskih predmeta za muškarce i praktično osposobljavanje kandidata za kreiranje savremenih frizura i izradu vlasuljarskih predmeta.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje najnovijih dostignuća u kreiranju raznih vrsta muških frizura;

- upoznavanje najnovijih materijala koji se koriste za izradu vlasuljarskih predmeta i osposobljavanje kandidata da ga u profesionalnom radu koriste;

- osposobljavanje kandidata za praktično oblikovanje savremenih muških frizura i izradu vlasuljarskih predmeta;

- razvijanje smisla za kreativno oblikovanje frizura, brade i brkova kod muškaraca;

- razvijanje navika korišćenja savremene stručne literature, praćenje stručnih časopisa i učešća na stručnim sastancima, revijama i drugim oblicima prikazivanja najnovijih dostignuća u struci.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEHNIKA IZRADE SVIH VRSTA ŠIŠANJA

(3 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Šema šišanja - pravilna podela kose (obrada zulufa, fazona oko ušiju, prelaz na vratu, stranice, obrada kose na centralnom delu glave).

Pravilan način šišanja električnom mašinom.

Šišanje brijačem - obrada špiceva.

Skraćivanje kose makazama.

Tehnika šišanja makazama sa mikrozupcima.

Asimetrična moderna šišanja.

Tehnika šišanja modernizovani kare.

Šišanje makazama za proređivanje kose.

Šišanje makazama "Sason".

TEHNIKA IZRADE SVIH VRSTA FRIZURA

(3 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Pravilno rukovanje najsavremenijim električnim aparatima koji se koriste za oblikovanje frizure.

Pravilna podela kose za izradu postojane frizure.

Oblikovanje frizure fen aparatom.

Oblikovanje frizure figarom.

Oblikovanje frizure sa razdeljkom (moderna klasična).

Oblikovanje frizure sa talasima (fenom, prstima).

Oblikovanje frizure afro.

Oblikovanje frizure fen-velne.

Oblikovanje frizure fen-kare.

Oblikovanje frizure alternativnih frizura.

Oblikovanje frizure bobilne - aparatom.

NEGOVANJE I OBLIKOVANJE SVIH VRSTA BRADA I BRKOVA

(3 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Pravilna tehnika rada (štucovanje, fazoniranje).

NEGA KOŽE LICA PRE I POSLE BRIJANJA

(3 časa teorije + 20 časova vežbi - 4 vežbe)

Šema brijanja.

Pregled kože.

Uslovi za dobro brijanje.

Razlika između suvog i vlažnog brijanja.

Dezinfekcija kože lica.

Masaža lica.

Tehnika rukovanja najsavremenijim vibracionim aparatima za masažu.

Tehnika izvođenja masaže.

Nepravilno izvijanje - kontra efekat.

Upotreba toplog obloga.

NEGA KOŽE I KOSE GLAVE

(2 časa teorije + 10 časova vežbi - 2 vežbe)

Pravilna upotreba sredstava za higijenu zdrave, oštećene, suve, masne kose. Izbor šampona, uzroci opadanja kose.

Pakovanje kose - uljima.

Pravilna upotreba sredstava za pranje, regeneraciju, učvršćivanje kose, losiona i medicinskih sapuna.

TEHNIKA IZRADE MUŠKOG MINI VALA NA ZDRAVOJ, BOJENOJ I BELJENOJ KOSI

(2 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Priprema za prepariranje kose.

Podela kose.

Tehnika navijanja i nanošenja preparata.

Neutralizacija preparata.

Nega preparirane kose.

TEHNIKA BOJENJA KOSE, BRADE I BRKOVA

(3 časa teorije + 30 časova vežbi - 6 vežbi)

Pregled kose, brade i brkova - kvalitet.

Receptura - utvrđivanje.

Boja i njeno delovanje.

Pranje i nega obojene kose.

Bojenje brade i brkova.

Pretpigmentacija sede kose.

Pravilna upotreba kolor šampona.

Nijansiranje kose.

Nanošenje i delovanje preliva na kosu.

TEHNIKA BELJENJA KOSE

Upotreba sredstava za beljenje (žele blanš, platinasti blanš, oreal blanš, dva puta blond).

Beljenje cele dužine kose - postupak.

Izvlačenje pramenova - širih i tanjih - šatiranje.

Delovanje blanša na kosu.

POSTAVLJANJE I ODRŽAVANJE MUŠKIH PERIKA I TUPEA

(1 čas teorije + 20 časova vežbi - 4 vežbe)

Pranje perika.

Šišanje perika.

Češljanje perika.

Postavljanje umetka (tupea) na delovima glave gde nema kose.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(12 časova nedeljno - 360 časova ukupno)

SAVREMENA TEHNOLOGIJA RADA

Savremena organizacija rada.

Bogaćenje stručnog rečnika.

OPREMANJE RADNE PROSTORIJE (MUŠKOG SALONA)

Opremanje najsavremenijim priborom, alatom, aparatima za dezinfekciju i sterilizaciju. Upoznavanje i ovladavanje tehnikama upotrebe, čuvanja i održavanja opreme.

DEZINFEKCIJA I STERILIZACIJA SALONA, ALATA, PRIBORA, APARATA

Uvežbavanje tehnika izvođenja i kontrole dezinfekcije i sterilizacije.

PREPARATI ZA NEGU LICA KOŽE I KOSE

Savremena kozmetička i medicinska sredstva za negu kože i kose.

Pravilna primena preparata na licu, koži i kosi.

Reakcija preparata na kosi i koži. Uvežbavanje tehnika pripreme i primene.

MASAŽA LICA I GLAVE

Manuelna masaža.

Masaža vibracionim aparatom. Uvežbavanje tehnika masaže.

BRIJANJE I IZBRIJAVANJE BRADA I BRKOVA

Uslovi za dobro brijanje.

Brijanje glave na zahtev stranke.

Dezinfekcija lica i glave.

Upotreba hirurških rukavica. Uvežbavanje tehnike pripreme i izvođenja procedura.

FORMIRANJE BRADE I BRKOVA

Spretnost i preciznost u radu.

Pravilno oblikovanje prema zahtevu, modi i liku.

PRANJE I NEGA KOSE

Higijena kose - sredstva za pranje.

Analiza kose.

Nega kose i kože glave.

Procena stanja kose.

Nega masne kose.

Nega suve kose.

Uzroci opadanja kose.

Hemijsko šišanje.

ŠIŠANJA I OBLIKOVANJE FRIZURA

Praćenje mode u svetu.

Spajanje lepog i modernog.

Asimetrična moderna šišanja. Uvežbavanje.

VRSTE FRIZURA

Alternativne moderne frizure.

Izrada frizura prema liku.

Uticaj kvaliteta kose na frizuru.

BOJENJE KOSE, BRADE I BRKOVA

Spektar boja.

Korišćenje hidrogena u frizerskoj struci.

Bojenje kose u prirodne tonove.

Mešanje boje iz iste serije radi dobijanja čistih tonova.

Bojenje 100% sede kose.

Bojenje kose u specijalne tonove.

Predpigmentacija i korektura bojene kose.

Pranje i nega bojene kose.

Uvežbavanje radnih operacija.

MEHANIČKO I HEMIJSKO ISPRAVLJANJE KOVRDŽAVE KOSE

Savremeni postupci i moda.

PREPARIRANJE KOSE - MINI VAL

Izrada mini vala na različitim strukturama kose.

Uticaj preparata na kosu.

Uvežbavanje pripreme preparata i korisnika i tehnike izvođenja procedura prepariranja kose.

BELJENJE KOSE

Šatiranje pramenova.

Izbor sredstava za beljenje.

Odnos blanša i hidrogena.

Pranje beljene kose.

Uvežbavanje izvođenja procedura.

PERIKE I TUPE ZA MUŠKARCE

Nega i održavanje.

Značaj diskretnosti.

Shvatanje potreba i lepote.

Uvežbavanje tehnike izrade i oblikovanja vlasuljarskih predmeta.

Specijalistički ispit

Nakon uspešnog završetka programa obrazovanja (položenih svih ispita i uspešno obavljene praktične nastave) kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata za obavljanje poslova i zadataka, odnosno zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.

Specijalistički ispit čini:

1. praktični rad (izrada praktičnog zadatka)

2. usmena provera znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Usmena provera znanja obavlja se u preduzeću, ustanovi ili zanatskoj radnji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja za kreatore muških i ženskih frizura su koncipirani kao otvoreni, koji u praktičnoj realizaciji treba da omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, teorijom utemeljenih stručnih stavova i praktično proverenih postupaka i metoda rada. Otuda, programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako:

a) škola koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa utvrdi koja preduzeća, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti - raznovrsnosti rada, opremljenosti - materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

b) sa odgovarajućim, na osnovu uvida utvrđenim preduzećima, postigne sporazum o saradnji u smislu da ta preduzeća prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

v) utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja, koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

g) angažuje najistaknutije eksperte - stručnjake za pojedine oblasti (utvrđene programom obrazovanja) iz preduzeća koje je prihvatilo da bude učesnik u ostvarivanju programa a koji će biti realizatori programa (predavači i mentori);

d) na osnovu uvida u konkretnu opremljenost preduzeća - nastavne baze za realizaciju programa, škola zajedno sa stručnjacima izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da ovladaju tehnikama izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodi i organizaciji rada razvijenih preduzeća.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama. To će im, dalje, obezbediti širi - stručno praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u frizerskoj struci.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da se upoznaju sa programima stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa predviđene su 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita. Pri tome, planom je utvrđena, kao optimalna, nedeljna norma od 29 časova. Planom obrazovanja utvrđeno je da u toku obrazovnog ciklusa, 20 nedelja bude organizovana teorijska i praktična nastava, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična nastava u bloku) - preduzećima frizerske struke.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata dela vremenskih obaveza koje su u planu realizacije programa predviđene za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogom zavisi, između ostalog, i od toga koliko kandidati imaju prethodnih znanja i neposrednog radnog iskustva u ovoj oblasti, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.