PRAVILNIKO OPŠTIM MERAMA ZAŠTITE NA RADU ZA GRAĐEVINSKE OBJEKTE NAMENJENE ZA RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE("Sl. glasnik SRS", br. 29/87) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se opšte mere zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije.
Građevinskim objektom namenjenim za radne, odnosno pomoćne prostorije, u smislu ovog pravilnika, smatra se zgrada sa prostorijama za rad, kretanje i povremeno zadržavanje radnika.
Građevinskim objektom iz stava 1. ovog člana smatraju se i odgovarajući građevinski objekti (saobraćajnice, pomoćni objekti i sl.) u krugu organizacije, koji služe korišćenju građevinskih objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije.
Pod radnom i pomoćnom prostorijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se uređen deo prostora sa pripadajućim uređajima, opremom i instalacijama namenjen za proizvodne i druge radne procese.
Mere zaštite na radu propisane ovim pravilnikom obezbeđuju se i primenjuju kod projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i održavanja građevinskih objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije (u daljem tekstu: građevinski objekti).
Projektovanje i izgradnja građevinskih objekata vrši se tako da se njihovim rasporedom u krugu organizacije obezbeđuje primena mera zaštite na radu predviđenih ovim pravilnikom.
Projektovanje i izgradnja saobraćajnica unutar kruga organizacije vrši se tako da bude obezbeđena sigurnost radnika učesnika u saobraćaju i ostalih radnika koji se kreću ili rade u krugu organizacije.
U krugu organizacije u kome se kreću motorna vozila obezbeđuju se:
1. saobraćajni znaci prema propisima o uređivanju saobraćaja na javnim putevima;
2. veze saobraćajnica kruga organizacije sa saobraćajnicama javnog saobraćaja u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja;
3. propisano osvetljavanje saobraćajnica za vreme rada noću i u uslovima smanjene vidljivosti;
4. posebne površine za parkiranje putničkih i teretnih vozila;
5. posebni znaci upozorenja, signali ili branici na mestima saobraćajnica, pešačkih prilaza i prolaza koja nemaju dovoljnu preglednost.
Projektovanje i izgradnja kolskih puteva i prolaza u krugu organizacije vrši se prema sledećim dimenzijama:
|
Redni broj |
Kolski putevi i prolaz u krugu organizacije
|
Najmanje (m) |
|
1 |
2 |
3 |
|
1. |
Širina jednosmernog puta |
3,00 |
|
2. |
Širina dvosmernog puta |
5,00 |
|
3. |
Bočno rastojanje između objekta i gabarita vozila mereno po širini |
0,75 |
|
4. |
Vertikalno rastojanje između objekta i gabarita vozila mereno po visini |
0,50 |
|
5. |
Širina kolskog prolaza sa svake strane bočnih ivica gabarita vozila |
po 0,50 |
|
6. |
Visina kolskog prolaza više od visine gabarita vozila za |
0,50 |
Na ogradi kruga organizacije postavljaju se kapije, čiji broj i veličina zavise od broja zaposlenih radnika i vremena potrebnog za brzo napuštanje za slučaj eksplozije, požara i elementarnih nepogoda.
Kapije se postavljaju tako da omoguće nesmetan prilaz specijalnim vozilima u slučaju hitne intervencije.
Razvodi instalacija (električne energije, vodovoda, kanalizacije, gasova, para, komprimovanog vazduha i sl.) u krugu organizacije postavljaju se izvan saobraćajnica i drugih mesta gde postoji mogućnost njihovog mehaničkog oštećenja.
U neposrednoj blizini mesta gde se obavljaju tehnološki procesi na otvorenom prostoru ili vrši transport otrovnih ili drugih štetnih materija, postavljaju se slavine ili tuševi sa čistom, tekućom vodom.
Otvorena skladišta i deponije materijala koje zagađuju vazduh projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da imaju dovoljnu udaljenost od okolnih radnih i pomoćnih prostorija. Ukoliko nije moguće obezbediti dovoljnu udaljenost obziđuju se, ili se preduzimaju druge tehničke mere zaštite.
Kod određivanja položaja skladišta i deponija neophodno je voditi računa o pravcima delovanja vetrova (ruža vetrova).
Projektovanjem i izgradnjom građevinskog objekta obezbeđuje se takav raspored radnih i pomoćnih prostorija sa pripadajućim instalacijama i uređajima da se omogući primena propisanih mera zaštite na radu.
Građevinski objekat i njegovi delovi (zidovi, pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da obezbeđuju:
1. zaštitu od atmosferskih uticaja;
2. odstranjivanje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada;
3. zagrevanje i provetravanje određenih prostorija;
4. osvetljenost prostorija i mesta rada;
5. zaštitu od buke i vibracija;
6. bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava;
7. zaštitu od vlage;
8. toplotnu izolaciju.
Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina ili toplota, koji se ne mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.
Kad se prostorije iz stava 2. ovog člana nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
U građevinskom objektu obezbeđuje se mogućnost evakuacije i spasavanja radnika u slučaju opasnosti po život i zdravlje radnika (pomoćni izlazi, putevi i dr.).
Put za evakuaciju projektuje se i izgrađuje tako da na najkraći mogući način vodi do izlaza iz objekta, odnosno obezbeđenog prostora unutar objekta, da bude jasno obeležen, dobro osvetljen i da ima dovoljno vazduha.
Broj izlaza i njihova širina određuje se prema vrsti opasnosti koja može da proizađe iz tehnološkog procesa, broju radnika, načinu kretanja pri evakuaciji i sl.
U objektu u kome se pri proizvodnom procesu razvijaju hemijske i fizičke štetnosti, na najmanje jednom spoljnom zidu obezbeđuje se otvor za prirodno provetravanje.
Spoljna vrata objekta postavljaju se tako da se otvaraju u pravcu izlaza iz objekta. Ako vode na otvoreni prostor, nivo sa spoljne strane vrata može biti niži najviše do 16 cm (za jednu stepenicu).
U stepeništu, prolazima i hodnicima, vrata koja imaju zastakljene površine posebno se obeležavaju, obezbeđuju od udara i zaštićuju od loma.
Vrata sa automatskim otvaranjem pokretana energijom, izrađuju se tako da se mogu otvarati i ručno.
Na velikim pokretnim vratima na halama, garažama, skladištima i drugim većim prostorijama koja se koriste i za prolaz radnika, ugrađuju se i posebna vrata širine najmanje 70 cm.
Prozori i drugi spoljni otvori objekta projektuju se i izgrađuju tako da se otvaraju i zatvaraju iznutra. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje prozora postavlja se na visini dohvata ruke radnika, kada stoji na podu prostorije ili radne platforme.
Prozori i drugi spoljni otvori projektuju se i izrađuju tako da omogućavaju bezbedno održavanje i čišćenje sa spoljne i unutrašnje strane.
Zidovi objekta u kome se nalaze radne prostorije u kojima prilikom tehnoloških procesa nastaju pare, projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da se spreči pojava difuzije.
Kad se za pojedini tehnološki proces predviđa pojava difuznih para na spoljnim zidovima obezbeđuje se odvod kondenzata para izvan objekta.
Zidovi objekta i njihovi delovi u radnim prostorijama u kojima se pri obavljanju tehnoloških procesa razvijaju štetnosti po zdravlje u vidu fizičkih, hemijskih ili bioloških faktora, štetnih zračenja ili buke i vibracija, projektuju se i izgrađuju tako da sprečavaju širenje ovih štetnosti u druge radne prostorije ili okolinu objekta u kojoj rade ili se kreću radnici.
Projektovanjem i izgradnjom objekta obezbeđuje se bezbedan prilaz na krovnu površinu.
Na krovnoj površini se, pojačanjem noseće konstrukcije ili na drugi način i vidnim obeležavanjem, obezbeđuju određeni delovi za bezbedno kretanje radnika.
Građevinski objekti namenjeni za smeštaj oruđa za rad i uređaja koji proizvode buku i vibracije ili u koje buka i vibracije mogu da dopiru spolja, projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da odgovaraju normativima zaštite na radu i akustičnim proračunima i proračunima vibracija priloženih projektu objekta.
Radne prostorije projektuju se, izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju:
1. bezbednost radnika na radu;
2. zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti, određenih jugoslovenskim propisima i standardima;
3. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2,20 m.
Radne prostorije se projektuju i izgrađuju u veličini koja zavisi naročito od:
1. vrste i specifičnosti tehnološkog procesa i organizacije rada;
2. vrste oruđa i uređaja za rad koji će se koristiti u procesu rada;
3. vrste sredstava za prevoz radnika i prevoz i prenos opreme, materijala i gotovih proizvoda;
4. potrebne opreme i uređaja za obezbeđenje uslova rada iz čl. 24. ovog pravilnika;
5. broja radnika koji rade u smeni.
Najmanje veličine radnih prostorija su:
|
Poslovi koji se obavljaju u radnoj prostoriji |
Najmanja veličina slobodnog prostora |
||
|
|
a. |
b. |
c. |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
|
Proizvodni procesi u halama, pogonima, radionicama (bez štetnosti) |
2,60 |
2,00 |
10,00 |
|
Proizvodni procesi u halama, pogonima, radionicama (sa štetnostima) |
3,00 |
2,00 |
12,00 |
|
Projektantski i administrativni (bez štetnosti) |
2,40 |
3,00 |
10,00 |
|
Proizvodni procesi u objektima u starim gradskim jezgrima (bez štetnosti) |
2,20 |
2,00 |
10,00 |
Čistom visinom radne prostorije, u smislu ovog pravilnika, smatra se svetla visina od završenog poda do završenog plafona bez neravnina, ispada, instalacija i uređaja.
Slobodnom površinom poda, u smislu ovog pravilnika, smatra se površina poda bez uređaja, oruđa, instalacija, materijala, gotovih proizvoda i inventara, osim radnog stola i stolice.
Slobodnom zapreminom, u smislu ovog pravilnika, smatra se vazdušni prostor, bez uređaja, oruđa, instalacija, inventara i prostora koji se koristi za skladištenje.
Pod radne prostorije projektuje se, izgrađuje i održava tako da obezbeđuje:
1. otpornost na oštećenje od mehaničkih i drugih uticaja;
2. vodonepropusnost i nagibe prema otvorima odvodnih kanala, ako u prostorijama može doći do razlivanja tečnosti ili kondenzacije vodene ili drugih para;
3. ravne i hrapave površine, koje obezbeđuju sigurno hodanje;
4. toplotnu zaštitu;
5. zaštitu od vlage;
6. elektro-provodljiva, odnosno elektro-izolaciona svojstva, zavisno od uslova tehnološkog procesa;
7. lako korišćenje i održavanje.
Unutrašnje površine zidova projektuju se, izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju:
1. ravne i dovoljno glatke površine da bi se izbeglo zadržavanje prašine i drugih štetnih materija;
2. čišćenje i pranje;
3. sprečavanje prodiranja štetnih materija;
4. da površine zidova radnih prostorija budu obojene svetlim bojama, osim onih u kojima dnevna svetlost može štetno delovati na sirovine, tehnološki proces ili gotove proizvode;
5. da zidovi od stakla ili drugog lako lomljivog materijala budu označeni, ograđeni i učvršćeni;
6. da se kod otvora u zidu čija je visina parapeta manja od 90 cm postavlja zaštitna ograda.
Tavanice se projektuju, izgrađuju i održavaju tako da obezbeđuju:
1. stabilnost noseće konstrukcije i ostalih elemenata;
2. potrebnu krutost u pogledu ugiba, pomeranja i vibracija;
3. zaštitu od buke i vibracija;
4. zaštitu od prodiranja vlage u noseću konstrukciju;
5. mogućnost provetravanja kad se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi, pare, prašina ili toplota;
6. mogućnost prirodnog osvetljavanja kad dnevno svetlo ne deluje štetno na sirovine i proizvode u tehnološkom procesu ili na gotove proizvode.
Prozori u radnim prostorijama izgrađuju se tako da obezbeđuju:
1. zaštitu od padavina i drugih atmosferskih uticaja;
2. dnevnu osvetljenost prostorija;
3. toplotnu zaštitu;
4. zaštitu od sunčevih zraka, kada je to neophodno;
5. bezbedno čišćenje spoljnih i unutrašnjih površina;
6. otvaranje i zatvaranje iznutra;
7. da mehanizam za otvaranje i zatvaranje bude postavljen na visini dohvata ruke radnika, kada stoji na podu radne prostorije;
8. da donja ivica nadprozornika ne bude postavljena niže od 30 cm od plafona.
Unutrašnja vrata izgrađuju se tako da trajno obezbeđuju:
1. toplotnu i zvučnu zaštitu, kad to posebni uslovi zahtevaju;
2. prolaz i evakuaciju;
3. da se konstrukcijom ne umanjuje efektivna širina hodnika, stepeništa, odmarališta i sl. za više od 50 cm.
Vrata na prostorijama kod kojih postoji opasnost od eksplozije, izgrađuju se od materijala koji ne može da proizvede varnicu, a postavljaju se tako da se otvaraju u susednu prostoriju prema smeru najbližeg izlaza.
Unutrašnja stepeništa projektuju se i izgrađuju tako da obezbeđuju:
1. nesmetano izlaženje iz svih delova objekta;
2. potrebnu propusnu moć;
3. najkraći put prema izlazu iz objekta sa jasno označenim smerom kretanja ka stepeništu;
4. najviši mogući intenzitet osvetljavanja dnevnim svetlom;
5. stabilnost pri opterećenju koje je predviđeno kao najveće moguće.
Stepeništa u objektu po pravilu se izgrađuju sa stepenicama jednakog oblika i dimenzija.
Zavojno stepenište projektuje se i izgrađuje tako da obezbeđuje:
1. da na najužem delu širina gazišta ne bude manja od 10,0 cm;
2. da se ne predviđa kao stepenište namenjeno za slučaj evakuacije i spavanja radnika.
Prolazi, prelazi, radne platforme i sva mesta rada na visini većoj od 1,0 m od tla ili podloge na koju se može pasti, ograđuju se zaštitnom ogradom.
Kod stepeništa do 10 stepenika, ukoliko stepenište ne premošćava podlogu na koju se može pasti sa visine veće od 1,0 m, ograda se može postaviti samo sa jedne strane, a kod stepeništa sa preko 10 stepenika sa obe strane.
Zaštitne ograde se izgrađuju tako da obezbeđuju:
1. stabilnost pojedinih elemenata, međusobne veze elemenata i ograde u celini, proračunatih na najnepovoljnije horizontalno i vertikalno opterećenje, koje se može pojaviti;
2. konstrukciju ograde sa takvim rasporedom elemenata, u ravni ograde, da jedna dimenzija slobodnog otvora u ogradi ne bude veća od 25 cm;
3. da elementi ispune ograde budu sa unutrašnje strane stubova ograde;
4. da visina od površine tla ili patosa do gornje ivice ograde ne bude manja od 100 cm, a kod kosih ograda na stepeništima, da visina bude najmanje 100 cm mereno vertikalno od sredine gazišta do gornje ivice ograde;
5. da krajevi elemenata ograde budu čvrsto oslonjeni, da ne budu postavljeni u obliku prepusta;
6. da površine elemenata ograde budu glatke i bez neravnina o koje bi se mogli povrediti delovi tela radnika ili zakačiti odeća.
Kod saobraćajnica koje prolaze kroz radne prostorije - unutrašnje saobraćajnice a postavljaju se u nivou poda, gornja ivica šina koloseka postavlja se u nivou poda radne prostorije, tako da odstupanje ne prelazi 1,0 cm.
Okretnice za vagone moraju biti osigurane od okretanja odnosno pokretanja pri prelazu drugih vozila.
U radnim prostorijama obezbeđuju se i održavaju prolazi za radnike i transportni putevi za transport sirovina, materijala u proizvodnji i gotovih proizvoda u skladu sa sledećim normativima:
|
Redni broj |
Prolazi radnika i transportni putevi u
radnim |
Najmanja širina (m) |
|
1 |
2 |
3 |
|
1. |
Glavni hodnik za prolaz radnika |
1,50 |
|
2. |
Sporedni hodnik za prolaz radnika |
1,00 |
|
3. |
Prolaz za čišćenje, održavanje i posluživanje oruđa za rad |
0,75 |
|
4. |
Transportni put, glavni |
1,80 |
|
5. |
Dodatak na širinu transportnog sredstva, odnosno najšireg komada koji se prevozi da bi se dobila širina puta. Usvaja se vrednost koja je veća između ovako dobijene širine i 1,80 m |
0,80 |
|
6. |
Prostorije širine do 15,0 jedan transportni put |
1,80 |
|
7. |
Prostorije širine od 16,0 do 40,0 m jedan transportni put |
2,40 |
|
8. |
Prostorije širine od 41,0 do 80,0 m jedan transportni put ili dva transportna puta po |
3,00 |
|
9. |
Prostorije širine preko 80,0 m na svakih 40,0 m širine po jedan transportni put |
3,00 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Redni broj |
Uskladištenje robe u pomoćnim prostorijama
|
Najmanja udaljenost (m) |
|
1 |
2 |
3 |
|
1. |
Od robe do zida, plafona, hidranta, izlaza |
0,80 |
|
2. |
Od robe do rasvetnih armatura ili grejnih tela |
0,50 |
|
3. |
Od robe do zidova u priručnim skladištima ili skladištima površine manje od 100 m2 |
0,30 |
|
4. |
Međusobno između ormana ili stalaka |
0,80 |
Osvetljenje radnih prostorija projektuje se, izgrađuje i održava u skladu sa uslovima tehnološkog procesa, tako da u toku korišćenja obezbeđuje:
1. da osvetljenost mesta rada i radnog prostora odgovara vrsti rada koja se u radnoj prostoriji obavlja;
2. ravnomernost i ujednačenost osvetljenosti mesta rada i radnog prostora;
3. dnevnu svetlost u što većoj meri, ukoliko nije u suprotnosti sa uslovima procesa proizvodnje.
Obim i kapacitet uređaja i opreme potrebne za sprovođenje ukupne zaštite na radu od svih vrsta štetnosti po zdravlje radnika, projektuje se, izgrađuje i održava prema posebnom proračunu koji sadrži brojčane vrednosti veličina štetnosti, brojčano dimenzionisanje projektovanih mera, kojima se štetnosti svode ispod dozvoljenih granica.
a) Zajedničke odredbe
Pomoćnom prostorijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se prostorija u kojoj se obavljaju pomoćni radni procesi u odnosu na proces koji je delatnost organizacije.
Pomoćne prostorije su: garderobe, kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu žena, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane, prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće.
Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.
Pomoćne prostorije mogu da budu smeštene u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno-higijenski uslovi dozvoljavaju.
Položaj, veličina, konstruktivni delovi, uređaji i instalacije kod pomoćnih prostorija projektuju se i izgrađuju tako da obezbeđuju ostvarivanje namene za koje se postavljaju i da budu zaštićene od opasnosti po život ili hemijskih i fizičkih štetnosti po zdravlje radnika.
Čista visina pomoćne prostorije projektuje se i izgrađuje tako da ne bude manja od 2,60 m.
b) Garderobe
Garderobe se smeštaju uz radne prostorije u kojima radnici pri radu koriste radna odela i obuću.
Za smeštaj odeće i obuće radnika obezbeđuju se posebno garderobe za muškarce a posebno za žene.
Broj mesta za čuvanje odeće i obuće radnika u garderobi obezbeđuje se prema broju radnika u dve uzastopne, najbrojnije smene.
Način čuvanja odeće i obuće radnika, otvoreni zatvoreni ili kombinovani projektuju se prema vrsti i stepenu štetnosti koje se razvijaju u procesu rada.
Garderobe se projektuju, izgrađuju, održavaju i opremaju zavisno od vrste i stepena zagađenosti mesta rada i prirode poslova koje radnici obavljaju, po sledećim kriterijumima:
1. za poslove u administrativnim prostorijama, laboratorijama i sličnim prostorijama kod kojih se pri procesu rada ne razvijaju štetnosti po zdravlje radnika (čisti poslovi) obezbeđuju se čiviluci ili garderobni ormani sa vešalicama;
2. za poslove kod kojih se u procesu rada razvija prašina koja nije štetna po zdravlje radnika i druge prljave poslove, treba da budu obezbeđeni jednostruki garderobni ormani;
3. za poslove kod kojih se u procesu rada razvijaju prašina, gasovi ili pare štetni po zdravlje radnika (rad sa olovnim ili živinim jedinjenjima, rad sa parama kiselina kod izrade akumulatora i sl.) obezbeđuju se dvostruki garderobni ormani sa posebnim odeljcima za ličnu i zaštitnu odeću;
4. za poslove sa otrovnim, zaraznim materijalima i sa štetnim materijama obezbeđuju se posebne garderobne prostorije sa dvostrukim ormanima, za zaštitnu i za ličnu odeću;
5. za poslove koji se obavljaju u vlazi, obezbeđuje se uređaj za sušenje radne odeće;
6. za poslove koji se obavljaju u vlazi i pri kojima se razvijaju štetnosti po zdravlje radnika obezbeđuju se posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće.
Temperatura toplog vazduha za sušenje odeće ne sme da bude viša od 310 K, a temperatura vazduha u garderobnim prostorijama u delu za presvlačenje ne manja od 290 K.
Garderobni ormani izgrađuju se i opremaju tako da ispunjavaju sledeće uslove:
1. da imaju najmanje dimenzije: visina 180 cm od poda, čista dubina 35 cm, čista širina 35 cm;
2. da su postavljeni na nogare visine 15 cm ili na fiksno podnožje visine 15 cm;
3. da imaju pri dnu i vrhu na podobnim mestima otvore za ventilaciju;
4. da imaju brave koje se zaključavaju;
5. da su obojeni zaštitnom bojom;
6. da je sa unutrašnje strane obezbeđena mogućnost za vešanje odeće;
7. da u gornjem delu imaju policu visine 30 cm;
8. da u donjem delu imaju odeljak za obuću;
Dvostruki garderobni ormani izrađuju se isto kao i jednostruki, s tim što čista širina treba da bude najmanje 70 cm, a pregrada koja ih po širini deli na dva dela treba da bude izvedena tako da lična odeća ne dolazi u dodir sa radom.
Garderobni ormani i čiviluci u garderobi razmeštaju se na najpovoljniji način u odnosu na dužinu i širinu prostorije, kao i na položaj prozora i vrata, tako da budu obezbeđeni slobodni prolazi.
Ako se u garderobi predviđa istovremeni smeštaj odeće i obuće za više od 50 radnika, slobodni prolazi treba da imaju širinu najmanje 1,0 m.
Garderobne prostorije se opremaju klupama, ogledalima i korpama za otpatke.
v) Kupatila
Za radnike koji obavljaju poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja i pojave prašine, kao i za radnike koji rade sa otrovnim, zaraznim ili jonizujućim materijama i radnike koji učestvuju u procesu prerade prehrambenih proizvoda ili izrade sterilnih materijala, obezbeđuju se kupatila koja se projektuju, izgrađuju i održavaju, tako da:
1. imaju obezbeđenu toplu i hladnu vodu;
2. imaju prostor za presvlačenje, koji se pregrađuje tako da odeća i obuća radnika ne bude izložena prskanju vodom;
3. prostorija sa kupatilima i tuševima ima predprostor, koji služi za prilagođavanje promeni temperature;
4. temperatura vazduha ne bude niža od 298 K;
5. pod i zidovi budu od materijala koji ne propušta vodu i lako se pere;
6. obezbeđuju upotrebu posebno za muškarce a posebno za žene.
Broj tuševa u kupatilu određuje se zavisno od vrste poslova koje radnici vrše i broja radnika u smeni tako što se:
1. kod obavljanja poslova, kod kojih dolazi do pojave štetnih materija, prašine i jačeg znojenja, ili dolazi do kvašenja obuće i odeće obezbeđuje jedan tuš na najviše pet radnika;
2. u slučaju iz tačke 1. ovog stava kad se ne pojavljuju i štetne materije obezbeđuje se jedan tuš na najviše deset radnika;
3. kod obavljanja poslova kod kojih ne dolazi do jačeg znojenja, prašine, kvašenja obuće i odeće, odnosno kod kojih ne dolazi do pojave štetnih materija obezbeđuje se jedan tuš na najviše 20 radnika.
Kad je tuš postavljen u kabini, širina i dužina kabine ne treba da bude manja od 90 cm x 90 cm.
g) Umivaonice
Umivaonice se projektuju, izgrađuju i održavaju tako da obezbeđuju:
1. da imaju hladnu i toplu vodu;
2. da imaju dovoljan broj slavina zavisno od vrste poslova i broja radnika;
3. da imaju obezbeđeno oticanje vode kada su sve slavine u upotrebi;
4. da na svakoj slavini postoji rezervni ventil za potrebe zaustavljanja vode kad se slavina pokvari;
5. da su izgrađene od takvog materijala koji se lako čisti i pere.
Kad se umivaonice smeštaju u posebne prostorije, po pravilu su povezane sa garderobom.
Broj slavina, odnosno baterija u umivaonicama određuje se zavisno od vrste poslova i broja zaposlenih radnika i to:
1. ako pri obavljanju radova dolazi do prljanja ruku, jakog znojenja, pojave prašine ili vlage - jedna slavina (baterija) na najviše 20 radnika;
2. ako pri obavljanju poslova dolazi do prljanja tela i odeće, znojenja ili većih količina prašine - jedna slavina (baterija) na najviše 15 radnika;
3. ako se pri obavljanju poslova razvijaju štetne materije ili ima jonizujućih zračenja ili se zagađuje odeća - jedna slavina (baterija) na najviše deset radnika;
4. za poslove na kojima nema štetnosti (administrativni i drugi tzv. čisti poslovi) - jedna slavina (baterija) na najviše 50 radnika.
d) Prostorije za ličnu higijenu žena
Prostorije za ličnu higijenu žena obezbeđuju se u objektima gde radnice obavljaju poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela, odeće, povećanog znojenja, pojava većih količina prašine, zatim gde se obavljaju poslovi pri kojima se dolazi u dodir sa otrovnim, zaraznim ili jonizujućim materijama ili u proizvodnji prehrambenih proizvoda ili izrade sterilnih materijala.
Prostorije za ličnu higijenu žena projektuju se, izgrađuju, opremaju i održavaju tako da pri korišćenju:
1. budu odvojene od drugih prostorija, smeštene u neposrednoj blizini mesta rada radnica;
2. imaju toplu i hladnu vodu sa mogućnošću mešanja;
3. imaju predprostor opremljen umivaonicima za pranje ruku, ogledalima, i inventarom za odlaganje odeće, obuće i ručnog pribora;
4. imaju kabine čija površina poda iznosi najmanje 1,50 m2.
đ) Nužnici
Nužnici se projektuju, izgrađuju i održavaju tako da ispunjavaju sledeće uslove:
1. da za najviše 30 radnika, odnosno 20 radnica bude po jedan nužnik, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar;
2. da u višespratnom objektu bude na svakom spratu po jedan nužnik;
3. da odstojanje nužnika od najudaljenijih radnih mesta ne bude veće od 100 m - kad su smešteni u građevinskom objektu, odnosno 200 m kad se nužnici nalaze izvan građevinskog objekta;
4. da površina poda kabine ne bude manja od 90 cm x 120 cm;
5. da nužnici koji se nalaze u građevinskom objektu imaju predprostor sa kojim su povezani vratima koja se sama zatvaraju;
6. da su snabdeveni uređajem za pranje prostorije vodenim mlazom;
7. da u predprostoriji bude najmanje jedan umivaonik na četiri nužnika;
8. da ima ventilaciju prostorija nužnika i predprostora;
9. da po pravilu budu tipa "čučavci";
10. da budu posebno za muškarce a posebno za žene;
11. da budu smešteni tako da pri kretanju do kupatila, umivaonika, odnosno prostorija za ličnu higijenu žena bude zaštićena od negativnih spoljnih uticaja.
e) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Prostorije za uzimanje obroka hrane (trpezarije) projektuju se, izgrađuju i održavaju tako da:
1. veličina zavisi od broja zaposlenih radnika, rasporeda smena i prirode poslova koje obavljaju;
2. imaju umivaonik sa tekućom hladnom, a po potrebi i toplom vodom;
3. da imaju ventilaciju.
ž) Prostorije za povremeno zagrevanje radnika
Prostorije za povremeno zagrevanje radnika obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, skladištima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.
Prostorije iz stava 1. ovog člana su posebne prostorije, čija se veličina određuje u zavisnosti od broja radnika koji će ih istovremeno koristiti.
U prostorijama iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se temperatura od 288 K.
z) Prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne odeće
Prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne odeće obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.
Prostorije iz stava 1. ovog člana su posebne prostorije, čija veličina zavisi od količine odeće i ličnih zaštitnih sredstava radnika, koja će se istovremeno čistiti ili dezinfikovati.
III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Odredbe ovog pravilnika primenjivaće se na građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije čija izgradnja započinje posle njegovog stupanja na snagu.
Opšte mere zaštite na radu u postojećim građevinskim objektima namenjenim za radne i pomoćne prostorije uskladiće se u što kraćem roku sa odredbama ovog pravilnika, s tim što, za mere za koje su neophodna veća investiciona ulaganja i radovi, taj rok ne može biti duži od pet godina.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, odredbe Pravilnika o opštim merama i normativima zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije ("Službeni list SFRJ", br. 27/67, 29/67 i 41/68), prestaju da se primenjuju kao pravila u smislu člana 94. stav 1. tačka 29. Zakona o zaštiti na radu ("Službeni glasnik SRS", br. 21/78, 23/78, 22/79 i 10/85).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".