PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA OBRAZOVNI PROFIL TELEFONISTA, TELEPRINTERISTA I RADIO-OPERATER - MANIPULANT U TROGODIŠNJEM TRAJANJU U STRUČNOJ ŠKOLI ZA PODRUČJE RADA SAOBRAĆAJ ZA LICA OŠTEĆENOG VIDA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2005)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za obrazovni profil telefonista, teleprinterista i radio-operater - manipulant u trogodišnjem trajanju, u stručnoj školi za područje rada saobraćaj, za lica oštećenog vida.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Nastavni plan i program iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:

1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik" broj 6/90 i "Prosvetni glasnik" br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/02, 10/03, 24/04 i 3/05), i to sa nastavnim planom i programom trogodišnjeg obrazovanja iz:

1) srpskog jezika i književnosti;

2) srpskog jezika kao nematernjeg jezika;

3) jezika nacionalnih manjina;

4) stranog jezika;

5) ustava i prava građana;

6) istorije;

7) geografije;

8) muzičke umetnosti;

9) likovne kulture;

10) fizičkog vaspitanja;

11) matematike;

12) računarstva i informatike;

13) fizike;

14) hemije;

15) ekologije i zaštite životne sredine i

2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03 i 24/04).

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PLAN

Područje rada: SAOBRAĆAJ

 

Obrazovni profil: TELEFONISTA, TELEPRINTERISTA I RADIO-OPERATER MANIPULANT (TTR MANIPULANT), ZA LICA OŠTEĆENOG VIDA

Obrazovanje u trogodišnjem trajanju

Obavezni nastavni predmeti A. Opšteobrazovni predmeti		I razred					II razred					III razred					Ukupno
		raz. čas. nast.				nastava u bloku	raz. čas. nast.				nastava u bloku	raz. čas. nast.				nastava u bloku	raz. čas. nast.				nastava u bloku
		nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Srpski jezik i književnost	3		108			3		105			3		90			9		303
2.	Engleski jezik	2		72			2		70			2		60			6		202
3.	Ruski jezik	2		72			2		70			2		60			6		202
4.	Ustav i prava građana											1		30			1		30
5.	Istorija	3		108													3		108
6.	Geografija	2		72													2		72
7.	Muzička umetnost	1		36													1		36
8.	Likovna kultura						1		35								1		35
9.	Fizičko vaspitanje	2		72			2		70			2		60			6		202
10.	Matematika	3		108			3		105			2		60			8		273
11.	Računarstvo i informatika	2		72													2		72
12.	Fizika	2		72													2		72
13.	Hemija	2		72													2		72
14.	Ekologija i zaštita životne sredine	1		36													1		36
	Ukupno A	25	/	900	/	/	13	/	455	/	/	12		360	/	/	50	/	1715	/	/

 

B. Stručni predmeti (teorijska nastava, vežbe i praktična nastava)		I razred					II razred					III razred					Ukupno
		raz čas. nast.				nastava u bloku	raz. čas. nast.				nastava u bloku	raz. čas. nast.				nastava u bloku	raz. čas. nast.				nastava u bloku
		nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Telegrafsko-telefonska tehnika						2		70								2		70
2.	Saobraćajni sistemi i PTT geografija						1		35								1		35
3.	Osnovi saobraćajne psihologije											2		60			2		60
4.	Osnovi elektrotehnike	2		72													2		72
5.	Telegrafski saobraćaj						2		70			1		30			3		100
6.	Telefonski saobraćaj	1		36			2		70								3		106
7.	Osnovi telekomunikacija											3		90			3		90
8.	Telefonija		2		72	15		3		105	20		3		90	40		8		267	75
9.	Daktilografija		2		72			2		70			2		60			6		202
10.	Teleprinterska manipulacija		1		36	15		2		70	20		3		90	40		6		196	75
11.	Razglasni uređaji							1		35			3		90	20		4		125	20
12.	Radio operaterstvo							3		105	20		2		60	20		5		165	40
Ukupno B:		3	5	108	180	30	7	11	245	385	60	6	13	180	390	120	16	29	533	955	210
Ukupno B:		8		288		30	18		530		60	19		570		120	45		1488		210
Ukupno A+B:		28	5	1008	180	30	20	11	700	385	60	18	13	540	390	120	65	29	2248	955	210
Ukupno A+B:		33		1188		30	31		1085		60	31		930		120	94		3203		210
Ukupno A+B:				1218					1145					1050					3413

 

V. Izborni predmeti		I razred		II razred		III razred		Ukupno
		nedeljno	godišnje	nedeljno	godišnje	nedeljno	godišnje	nedeljno	godišnje
1.	Verska nastava	1	36	1	35	1	30	3	101
2.	Građansko vaspitanje	1	36	1	35	1	30	3	101

 

Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada		I razred	II razred	III razred	Ukupno
		godišnje	godišnje	godišnje
1.	Praksa u preduzeću			40 časova	40 časova
2.	Dodatni rad	do 36 časova	do 35 časova	do 30 časova	do 101 čas
3.	Društveno koristan rad*	2 radna dana	2 radna dana	2 radna dana	6 radnih dana
4.	Pripremni i dopunski rad	72 časa	70 časova	60 časova	202 časa
5.	Slobodne aktivnosti	72 časa	70 časova	60 časova	202 časa

Napomena: * Ako se u toku godine ukaže potreba.

Fakultativne i vannastavne aktivnosti		I razred	II razred	III razred	Ukupno
1.	Ekskurzije	do 5 dana	do 5 dana	do 5 dana	do 15 dana
2.	Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika	30 - 60 časova	30-60 časova	30-60 časova	90- 180 časova
3.	Društvene aktivnosti učenika, učeničke zadruge	15-30 časova	15-30 časova	15-30 časova	45 - 90 časova
4.	Hor	140 časova godišnje
5.	Kulturna i javna delatnost škole	2 radna dana

OSTVARIVANJE NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA BROJ I RASPORED RADNIH SEDMICA U TOKU ŠKOLSKE GODINE

Razred	Razredno časovna nastava	Nastava u bloku	Obrazovne i fakultativne vannastavne aktivnosti	Praksa u preduzeću	Završni ispit	Ukupno nedelja
		Stručni predmeti
I razred	36 nedelja	1 nedelja	2 nedelje			39
II razred	35 nedelja	2 nedelje	2 nedelje			39
III razred	30 nedelja	3 nedelje	2 nedelje	1 nedelja	1 nedelja	39

 

Područje rada: SAOBRAĆAJ

 

Obrazovni profil: TELEFONISTA, TELEPRINTERISTA I RADIO-OPERATER ZA LICA OŠTEĆENOG VIDA

CILJ I ZADACI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Imajući u vidu opšte ciljeve obrazovanja i vaspitanja, koji su utvrđeni Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o srednjoj školi, Nastavni plan i program srednjeg obrazovanja i vaspitanja u stručnoj školi za obrazovni profil Telefonista, teleprinterista i radiooperater (TTR manipulant), lica oštećenog vida, za područje rada Saobraćaj utvrdio je posebne ciljeve i zadatke, kojima se obezbeđenje sticanje znanja za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka iz delokruga rada za navedeni obrazovni profil.

Cilj i zadaci obrazovanja i vaspitanja za ovaj obrazovni profil su:

- sticanje opštih znanja i veština, koja su u funkciji opšteg intelektualnog razvoja učenika i osnova za opšte i stručno obrazovanje i napredovanje;

- usvajanje teorijskih i praktičnih znanja, umenja i veština, koje obezbeđuju stručnu osposobljenost.

Delokrug poslova i radnih zadataka za navedeni obrazovni profil je:

- uspostavljanje veza na pretplatničkim telefonskim centralama,

- rad u telemarketingu,

- prenos telegrafskih saopštenja u skladu sa propisima, koji važe u PTT saobraćaju,

- rad u radio-klubovima,

- obavljanje poslova na razglasnim uređajima,

- rad na mikseti u radio stanicama.

2. Podela odeljenja na grupe

Prilikom realizacije sadržaja blok nastave odeljenje se deli na dve grupe.

B. STRUČNI PREDMETI

Obrazovni profil: TTR manipulant (lica oštećenog vida)

 

I razred

Osnovi elektrotehnike

Cilj nastave predmeta Osnovi elektrotehnike je da učenici steknu znanja, koja će im služiti za uspešno praćenje i savlađivanje tematskih celina iz predmeta značajnih za obrazovni profil TTR manipulanta (u daljem tekstu: TTR manipulant).

Zadaci:

- upoznavanje učenika sa osnovnim zakonima elektrotehnike,

- dalje proširivanje i produbljivanje znanja stečenih kroz obradu fizike;

- postizanje pravilnosti u izražavanju upotrebom stručnih termina;

- upoznavanje principa rada pojedinih električnih uređaja, sklopova i aparata;

- priprema učenika za dalje sticanje znanja iz predmeta TT tehnika;

- podizanje opšte tehničke kulture učenika.

I razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa nastavnim predmetom i sadržajem programa.

ELEKTROSTATIKA (16)

Električno polje, pojam kondenzatora, pojam kapaciteta, punjenje i pražnjenje kondenzatora, vezivanje kondenzatora, energija električnog polja.

HEMIJSKI IZVORI ELEKTRIČNE STRUJE (6)

Galvanski elementi. Leklanšeov element, akumulatori.

ELEKTROKINETIKA (16)

Otpornost i provodnost, otpornost pravolinijskog provodnika, Omov zakon, Kirhofova pravila, vezivanje otpornika, električna energija i snaga, vezivanje generatora, električni prijemnici.

ELEKTROMAGNETIZAM (16)

Magnetno polje, dinamička elektromagnetna indukcija (pojam i primena), statička elektromagnetna indukcija (pojam i primena), elektromagnetna sila (pojam i primena), induktivnost.

NAIZMENIČNE STRUJE (17)

Pojam naizmeničnih struja, karakteristične veličine naizmeničnih struja, otpor u kolu naizmeničnih struja, snaga, trofazna struja, veza faznih namotaja u zvezdu, snaga trofaznog sistema, obrtno magnetno polje (pojam i primena).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Imajući u vidu uzrast učenika i zanimanje za koje se školuju treba se zadržati na krajnje jednostavnim relacijama, jer je pojedine zakone nemoguće izvoditi. Treba davati primere kroz koje učenik može da shvati zakonitosti.

Programski sadržaji osnova elektrotehnike produbljuju znanja iz fizike i preduslov su za izučavanje predmeta: TT tehnika, osnova telekomunikacija i telefonije.

Obrada nastavne teme elektrostatika treba da omogući obnavljanje znanja iz fizike i sticanje novih znanja neophodnih za izučavanje stručnih predmeta u II i III razredu. Predviđen je dovoljan fond časova za ovu nastavnu temu, kako bi se nastavne jedinice u okviru nje detaljno obradile.

Nastavnu temu hemijski izvori struje treba obraditi u osnovnim crtama sa posebnim naglaskom na primeni akumulatora i baterija u napajanju posredničkih telefonskih centrala.

U okviru programskog sadržaja nastavne teme Elektrokinetika treba da se insistira na razumevanju i potpunom usvajanju osnovnih znanja, preciznoj primeni jedinica i utvrđivanju znanja putem jednostavnih računskih zadataka.

Potpuno razumevanje pojmova i njihova primena u praksi, koje obrađuje nastavna tema Elektomagnetizam uslov su uspešne realizacije stručnih predmeta u II i III razredu.

Pri obradi programskih sadržaja nastavne teme Naizmenične struje treba posebno ukazati na povezanost teorije i prakse. Ova nastavna tema treba da posluži i za razvijanje motivisanosti učenika za samoobrazovanje. Takođe, treba ukazati na epohalna otkrića Nikole Tesle u ovoj oblasti i njihov značaj za savremenu nauku i tehniku.

U okviru fonda časova trebalo bi posetiti Muzej Nikole Tesle.

Nastava treba da se izvodi u odgovarajućem kabinetu, jer je uspešnost realizacije programskih sadržaja ovog predmeta uslovljena primenom očiglednih nastavnih sredstava za učenike oštećenog vida.

 

Telefonski saobraćaj

Cilj nastave predmeta Telefonski saobraćaj je osposobljavanje učenika da po završetku školovanja uspešno obavljaju posao telefoniste.

Zadaci:

- upoznavanje organizacije i eksploatacije telefonskog saobraćaja;

- upoznavanje tehnoloških procesa u prenosu telefonskih saopštenja;

- sticanje znanja o pravilnom obavljanju određenih radnji u poslu telefoniste;

- razumevanje uloge telefonskog saobraćaja u razvoju društva.

I razred

(1 čas nastave nedeljno, 36 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa nastavnim predmetom i sadržajem programa.

OSNOVNI POJMOVI O TELEFONSKOM SAOBRAĆAJU (2)

Pojam i predmet telefonskog saobraćaja. Odnos telefonskog saobraćaja prema ostalim telekomunikacijama.

ISTORIJSKI RAZVOJ TELEFONSKOG SAOBRAĆAJA (4)

Pregled istorijskog razvoja telefonskog saobraćaja u svetu i kod nas. Uključivanje telefonije u Međunarodni telegrafski savez, odnosno Međunarodni savez za telekomunikacije.

ORGANIZACIJA TELEFONSKE MREŽE (10)

Osnovni principi razvoja telefonske mreže. Pojam telefonske mreže, njena podela i vrste centrala u nacionalnoj telefonskoj mreži. Pozivni brojevi u nacionalnoj telefonskoj mreži. Mobilna telefonija.

Organizacija međunarodne mreže u našoj zemlji. Plan numeracije u međunarodnom telefonskom saobraćaju.

TELEFONSKE USLUGE (19)

Pojam, karakteristike, podela i tržište telefonskih usluga. Mesni telefonski razgovor. Međumesni telefonski razgovor. Razgovor o opasnosti. Državni razgovor. PTT razgovor. Obični telefonski razgovor. Vrste razgovora u međunarodnom saobraćaju. Dozvoljena prvenstva u međunarodnom saobraćaju. Zakup telefonskih vodova. Radiofonski prenosi. ISDN. Internet. Posebne usluge u mesnom i međumesnom saobraćaju. Posebne usluge koje mogu da koriste svi korisnici. Posebne usluge koje mogu da koriste samo pretplatnici.

 

Telefonija

Cilj nastave predmeta Telefonija je da učenici steknu znanja potrebna za rad na posredničkom aparatu (PA) posredničke telefonske centrale (PTC), kao i da postignu brzinu i kvalitet rada.

Zadaci:

- upoznavanje elemenata i uređaja u posredničkoj telefonskoj centrali;

- osposobljavanje za rukovanje posredničkim aparatom;

- osposobljavanje za pravilno i brzo biranje brojeva na slepo;

- sticanje sigurnosti i snalažljivosti u radu;

- savladavanje pravilnog komuniciranja i pravilnog izgovaranja reči: i brojeva;

- obučavanje za otklanjanje sitnih kvarova;

- sticanje osećaja odgovornosti i tehničke kulture potrebne pri rukovanju i održavanju uređaja u telefonskoj posredničkoj centrali.

I razred

(2 časa vežbi nedeljno, 72 časa godišnje)
(15 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVODNE PRIPREME (13)

Upoznavanje sa radnim mestom i orijentacija. Upoznavanje sa aparatima i uređajima posredničke telefonske centrale. Osobine govora telefoniste. Prava i dužnosti telefoniste. Vođenje dokumentacije. Uslovi za rad i postavljanje centrale.

ELEMENTARNO SERVISIRANJE (18)

Zamena mikrofona i slušalice. Podešavanje zvona. Zamena mikrotelefonskog kabla. Zamena priključnog kabla automatskog telefonskog aparata - ATA. Zamena osigurača.

BIRANJE BROJEVA NA SLEPO I PAMĆENJE (6)

RUČNE TELEFONSKE CENTRALE (12)

Upoznavanje sa konstrukcijom i funkcijom induktorske centrale i induktorskog aparata. Uspostavljanje veze.

AUTOMATSKA POSREDNIČKA CENTRALA ISKRA EPABX 16 (23)

Opis posredničkog aparata. Svetlosni i zvučni signali. Uključenje posredničkog aparata. Vrste pretplatnika. Javni dolazni saobraćaj. Javni odlazni saobraćaj. Lokalne veze. Rezervacije i čekanje. Noćna veza. Konferencijska veza. Lančana veza. Uspostavljanje veze između javnog i lokalnog učesnika sa i bez najave.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj predmet pohađa se u I, II i III razredu. On sadrži teorijske osnove sa vežbama i praktičan rad u blok nastavi. Time je obezbeđeno sticanje teorijskog znanja i postizanje brzine i efikasnosti u radu, koje je potrebno za manipulaciju na posredničkom aparatu APTC (automatske posredničke telefonske centrale). Manipulacija na posredničkom aparatu APTC je osnovna delatnost u zanimanju TTR manipulanta.

I razred

Početne programske sadržaje nastavne teme Uvodne pripreme treba izvoditi u prostoriji gde je smeštena APTC. Pripreme učenika za početak rada sastoje se u upoznavanju sa radnim mestom, dužnostima telefoniste, pravilnom komunikacijom sa klijentima.

Programske sadržaje nastavne teme Elementarno servisiranje se izvodi u kabinetu, koji treba da je opremljen nastavnim sredstvima: telefonskim aparatima, materijalom i alatom potrebnim za ostvarivanje planiranog programa. Pri obradi ove teme treba naročito da se obrati pažnja na očiglednost u nastavi. Učenici treba da steknu dovoljno teorijskog znanja i postignu određenu veštinu da bi mogli samostalno da otklone sitnije kvarove.

Kroz obradu teme Biranje i pamćenje brojeva na slepo izuzetno je važno insistirati na pravilnom biranju brojeva na slepo u cilju zaštite i očuvanja ostataka vida, na razvijanju koncentracije i odgovornosti.

Savlađivanje programskih sadržaja nastavne teme Ručne telefonske centrale učenici treba da steknu jasnu predstavu šta je to posredovanje i koja je uloga TTR manipulanta u uspostavljanju veze, kao i da kroz govorne vežbe usvoje savremeni, kulturni i koncizni način ophođenja u telefonskom saobraćaju.

Programske sadržaje nastavne teme APTC treba izvoditi u kabinetu i školskoj telefonskoj centrali. Osnovni zahtev kod pravilne manipulacije na posredničkom aparatu je brzo i pravilno biranje brojeva, kao i brzo i pravilno pronalaženje i tehnički ispravno korišćenje odgovarajućih tastera.

Neophodno je posvetiti pažnju i ukazati učenicima na značaj pravilnog držanja tela za dobru orijentaciju. Sledeći zahtev koji učenik treba da ispuni je da teorijski savlada ulogu pojedinih tastera i da zatim, putem progresivnih vežbi, nauči da tastere koristi pravilno i brzo.

Kada učenik savlada biranje brojeva, u potpunosti upozna posrednički aparat i savlada elementarne veze spreman je da pristupi manipulaciji na posredničkom aparatu u školskoj APTC. U daljem radu treba, takođe, insistirati na pravilnom radu i ispravnoj komunikaciji.

Nastava u bloku ostvaruje se u poslednjem tromesečju kroz dežurstva na PA školske centrale. U ovom bloku treba insistirati na postizanju brzine i kvaliteta rada.

 

Teleprinterska manipulacija

Cilj nastave predmeta Teleprinterska manipulacija je osposobljavanje učenika da po završetku školovanja nesmetano mogu da se uključe u tehnološki proces prenosa telegrama, konkretno, rad na teleprinteru.

Zadaci:

- upoznavanje učenika sa mestom i ulogom ovog nastavnog predmeta u PTT saobraćaju;

- upoznavanje učenika sa mogućnostima teleprintera u telegrafskom saobraćaju prilikom otpravljanja i preuzimanja telegrama;

- upoznavanje učenika sa osnovnim delovima teleprintera;

- osposobljavanje učenika za obavljanje osnovnih manipulativnih radnji (nameštanje papirne i hemijske trake, nameštanje trake na bušaču);

- osposobljavanje učenika da slepo kucaju uz postizanje odgovarajućeg broja otkucaja - 150 otkucaja u minuti.

I razred

(1 čas vežbi nedeljno, 36 časova godišnje)
(15 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (5)

Osnovni delovi teleprintera, teleprinter kao integralni uređaj i vrste teleprintera. Nameštanje papirne i hemijske trake. Položaj tela i ruku pri kucanju. Stavljanje teleprintera u rad. Dirka slova i cifara, dirka natrag i novi red.

VEŽBA BR. 1 (8)

Raspored slova osnovnog reda. Položaj prstiju u osnovnom redu. Dirka natrag, novi red i dirka slova.

VEŽBA BR. 2 (3)

Slova iz prethodne vežbe. Slova E i I.

VEŽBA BR. 3 (3)

Slova iz prethodne vežbe. Slova R i U.

VEŽBA BR. 4 (3)

Slova iz prethodne vežbe. Slova W i O.

VEŽBA BR. 5 (3)

Slova iz prethodne vežbe. Slova Q i P.

VEŽBA BR. 6 (3)

Slova iz prethodne vežbe. Slova T i Z.

VEŽBA BR. 7 (2)

Slova iz prethodne vežbe. Slovo C.

VEŽBA BR. 8 (3)

Slova iz prethodne vežbe. Slova V i M.

VEŽBA BR. 9 (3)

Slova iz prethodne vežbe. Slova Y i X.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni program predmeta Teleprinterska manipulacija zasnovan je na vežbama koje obuhvataju sva slova na tastaturi teleprintera, kucanje telegrama u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju i određene tekstove na jezicima nacionalnih manjina - ćirilicom i latinicom, kao i kucanje slobodnih sastava.

Osnovno pravilo za rad na teleprinteru je kucanje na slepo. Kako je ovde reč o učenicima sa oštećenim vidom mora strogo da se vodi računa o tome da se prilikom kucanja ne koriste ostaci vida, jer to može značajno da smanji brzinu kucanja. Ona bi u početku trebala da bude oko 60 otkucaja u minuti. Treba posebno obratiti pažnju na ravnomernost u kucanju kao na jedan od osnovnih elemenata kvalitetnog rada.

Učenici se, na početku, taktilno upoznaju sa teleprinterima, delovima koji su im dostupni. Takođe, vežbaju nameštanje papirne i hemijske trake i stavljanje teleprintera u rad što im je neophodno za uspešan rad. Nadalje, učenicima treba skrenuti pažnju na pravilan stav, tj. položaj tela pri sedenju, kao i ruku u odnosu na tastaturu. Rastojanje treba da bude toliko da prsti padaju na tastaturu. Otkucaji treba da budu kratki, a udari prstiju elastični. Kod upoznavanja sa tastaturom treba da se koristi velika šema rasporeda slova uz istovremeno uočavanje elemenata na samom uređaju. Učenik postavlja ruke na osnovni red tako da mu mali prst leve ruke bude nad slovom A, domali nad slovom S, srednji nad D i kažiprst nad F.

Desnu ruku postavlja tako da kažiprst pokriva slovo J, srednji prst pokriva slovo K, domali pokriva L. Mali prst desne ruke pokriva dirku natrag. Ovaj položaj ruku se zadržava i kod kucanja svih ostalih vežbi kao i u daljem radu na teleksu. U početnim vežbama naročitu pažnju treba obratiti na pravilan stav ruku i ne dopustiti da dolazi do permutacije otkucaja prstima leve i desne ruke, naročito kod slova koja se kucaju kažiprstom i srednjim prstom, da se razmak otkucava samo jednom posle reči. Za biranje novog reda koristi se jedan pritisak na dirku natrag i novi red. Objasniti učenicima da domali prst desne ruke nema svoju funkciju u donjem redu. Svaku vežbu učenik radi pod nadzorom, a proveru tačnosti i ukazivanje na počinjene greške vrši se za svaku vežbu.

 

Daktilografija

Cilj nastave predmeta Daktilografija su:

- da se slepi učenici osposobe za korišćenje računara u sistemu slepog kucanja na radnom mestu TTR manipulanta;

- da stečeno znanje slepog kucanja primene u teleprinterskoj manipulaciji;

- da se služe pravilnim pravopisom maternjeg i stranog jezika koji se koriste u telegrafiji;

- da znanje sistema slepog kucanja koriste u neposrednoj komunikaciji sa licima neoštećenog vida u dostavljanju poruka i izveštaja na radnom mestu TTR manipulanta.

Zadaci:

- upoznavanje, putem praktične nastave, tehnike pravilnog rukovanja računarom, održavanja i otklanjanja softverskih problema u toku rada;

- upoznavanje rasporeda dirki korišćenjem uslovnog refleksa;

- prenošenje sadržine teksta na papir;

- upoznavanje tehnike postizanja ritma i brzine kucanja;

- osposobljavanje za samostalno i pravilno pisanje na računaru koristeći zvučni izlaz anReader i vođenje korespodencije na radnom mestu TTR manipulanta;

- osposobljavanje za rad u odgovarajućim programima, štampanje i skeniranje;

- sistematskim i upornim radom, poštujući zakonitosti rada u desetoprstnom kucanju stvaranje navike urednosti, tačnosti i brzine rada.

I razred

(2 časa vežbi nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVODNI DEO (12)

Zaduženje učenika radnim mestom i računarom. Upoznavanje učenika sa sistemom desetoprstog slepog kucanja. Vrste računara. Upoznavanje konfiguracije na kojoj učenici rade, štampanje i skeniranje. Programi za obradu teksta. Zvučni izlaz anReader.

- I vežba ASDF - JKLC (2)

- II vežba EC - UM (2)

- III vežba RV - I (2)

- IV vežba TB - O (2)

- V vežba WX - ZN (2)

- VI vežba QY - PŠĆŽ (2)

- VII vežba G - H (2)

- VIII vežba - arapski brojevi (2)

- IX vežba - rimski brojevi (2)

- X vežba - znaci interpunkcije (2)

- Uputstvo za izradu tehn. vežbi, tehničke vežbe iz pravopisa (8)

- Objašnjenje kako se pišu čestitke, pisanje čestitki. Uvlačenje koverata i dopisnica. Adresovanje čestitki. (6)

- I pismeni zadatak. Ispravak, uočavanje grešaka. (3)

- Pismo drugu, roditelju (oblik, datum, potpis). Pisanje pisma po diktatu, pisanje pisama samostalno - uočavanje grešaka. (5)

- Osnovni pojmovi o poslovnom pismu. (3)

- Objašnjenje razlika između američkog i francuskog oblika pisma. Američki oblik - samostalan rad. Francuski oblik - samostalan rad. Uočavanje grešaka iz rada. (6)

- Sticanje tačnosti i brzine kroz diktat. (6)

- II pismeni zadatak. Ispravak. (3)

 

II razred

Telegrafsko-telefonska tehnika

Cilj nastave predmeta Telegrafsko-telefonska tehnika (TT tehnika) su:

- dalje proširivanje i produbljivanje stečenih znanja kroz nastavu predmeta Osnovi elektrotehnike sa primenom u TT saobraćaju;

- pripremanje učenika za što bolje shvatanje i savlađivanje nastavnih predmeta Osnovi telekomunikacija, Telefonski saobraćaj, Teleprinterska manipulacija i Telefonija;

- podizanje opšte tehničke kulture učenika.

Zadaci:

- upoznavanje značaja i uloge savremenih sistema telekomunikacija i veza u telegrafsko-telefonskom saobraćaju;

- upoznavanje sastavnih delova, principa rada i svojstva telegrafsko-telefonskih uređaja koji se koriste u nacionalnoj mreži TT saobraćaja.

II razred

(2 časa nastave nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa nastavnim predmetom i sadržajem programa.

POŠTANSKA TEHNIKA (3)

Osnovni pojmovi i podela poštanske tehnike.

ELEKTRONIKA (10)

Poluprovodnici, P i N tip poluprovodnika, kretanje naelektrisanja u poluprovodnicima, PN spoj, tranzistori (pojam, polarizacija, upotreba).

OSNOVI TELEKOMUNIKACIJA (5)

Osnovni pojmovi i podela, problemi komuniciranja i model komunikacionog sistema, priroda poruka, priroda i klasifikacija signala.

TT VODOVI (6)

Telekomunikacioni vodovi, materijali za izradu provodnika, izolatora i omotača, vazdušni vodovi, simetrični i koaksijalni kablovi, optički kablovi i nove tendencije u razvoju vodova.

TEHNIKA TELEGRAFSKOG SAOBRAĆAJA (15)

Osnovni pojmovi i razvoj, principi telegrafskog prenosa, telegrafski signali i kodovanje, teleprinter (funkcija, otpremnik i prijemnik), Međunarodna kodna azbuka br. 2, telegrafske centrale.

TEHNIKA TELEFONSKOG SAOBRAĆAJA (12)

Zvuk i govor, principi prenosa, vrste telefonskih aparata, mikrofon i slušalica, ostali delovi telefonskog aparata, automatske telefonske centrale.

SIMULTANI PRENOS (11)

Principi istovremenog prenosa, višestruko korišćenje spojnih vodova primenom VF uređaja, modulacija, demodulacija, električni filtri, vremenski i frekventni multipleks.

OSTALE VRSTE PRENOSA VESTI I SAOPŠTENJA (7)

UKT prenos, radio telegrafija i telefonija, faksimil, telekomanda, telemetrija, telesignalizacija, prenos podataka, internet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Ovaj predmet predviđen je u II razredu, čime se obezbeđuje da učenici već u II razredu steknu osnovna znanja iz telegrafskog i telefonskog saobraćaja. Za svaku temu predviđen je orijentacioni fond časova za obradu i utvrđivanje gradiva, a iskazan je u zagradi. Učenici treba da u okviru ovog predmeta, a na osnovu prethodno stečenog znanja iz elektrotehnike i fizike, svoje znanje prošire i da se osposobe za izučavanje stručnih predmeta. Programske sadržaje nastavne teme Poštanske tehnike treba obraditi tako da učenici dobiju uvid u osnovne pojmove poštanske tehnike.

Pri obradi nastavne teme Elektronika treba stalno ukazivati na neophodnost ovog znanja kako za dalje izučavanje ovog predmeta, tako i za izučavanje stručnih predmeta u III razredu i za opštu tehničku kulturu savremenog čoveka.

Pri obradi tema Osnovi telekomunikacija i Tehnika telegrafskog i telefonskog saobraćaja treba da se obrati pažnja na očiglednost u nastavi. Telekomunikacione vodove treba obraditi tako da učenici shvate značaj vodova u telekomunikacionom sistemu, da jasno uoče razliku TT vodova od vodova električne vuče. Vazdušne vodove, simetrične i koaksijalne kablove treba obraditi samo u najosnovnijim crtama kao predznanje za njihovo dalje izučavanje u III razredu.

Treba da se ukaže na neophodnost znanja iz oblasti Tehnike telegrafskog saobraćaja za stručno obrazovanje TT manipulanta. Nastavnu jedinicu Telegrafska centrala treba obraditi tako da se stekne uvid u mesto i značaj telegrafske centrale u telekomunikacionom telegrafskom sistemu i da se steknu osnovna znanja za njeno dalje izučavanje u III razredu.

U nastavnoj temi Tehnika telefonskog saobraćaja potrebno je obnoviti i upotpuniti znanja učenika o zvuku. Ostale nastavne jedinice treba obraditi tako da učenici steknu predstavu o telefonskom aparatu kao integralnom uređaju, kao i o mestu telefonskog aparata i automatskih telefonskih centrala u telekomunikacionom sistemu (bez detaljne razrade elemenata automatskih telefonskih aparata - ATA i sistema automatskih telefonskih centrala - ATC). Znanja stečena u ovoj nastavnoj temi predstavljaju osnovna predznanja za stručne predmete u III razredu.

Kako primena VF tehnike predstavlja bitan momenat u savremenom telegrafsko - telefonskom saobraćaju, to profesor treba ovu činjenicu posebno da istakne pri obradi nastavne jedinice simultani prenos. Treba motivisati učenike da shvate neophodnost tog znanja za tehničku kulturu TT manipulanta.

Nastavnu temu Ostale vrste prenosa vesti i saopštenja treba obraditi dajući samo objašnjenje za pojedine vrste prenosa, tako da učenici steknu predstavu o tome da telegrafija i telefonija predstavljaju samo deo nauke o telekomunikacijama.

Nastava iz ovog predmeta se izvodi u za to opremljenom kabinetu.

 

Saobraćajni sistemi i PTT geografija

Cilj nastave predmeta Saobraćajni sistemi i PTT geografija su:

- da učenici upoznaju i druge vrste saobraćaja i steknu predstavu o saobraćaju kao integralnoj celini;

- da učenici steknu trajna znanja potrebna za obavljanje TT saobraćaja.

Zadaci:

- da pouzdano sagledaju saobraćajne sisteme i njihovu uzajamnu povezanost;

- izučavanje nacionalnog saobraćaja kako bi učenici shvatili prostorni razmeštaj mreže PTT;

- usvajanje znanja o prostoru i saobraćaju da bi se shvatila važnost PTT saobraćaja kao neophodnog dela sistema svake društvene zajednice;

- sticanje znanja koje će omogućiti učenicima dalje usavršavanje i školovanje.

II razred

(1 čas nastave nedeljno, 35 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVODNI DEO (4)

Pojam proizvodnje i potrošnje. Karakter, opšti činioci proizvodnje. Pojam saobraćajne proizvodnje i saobraćaja kao oblasti proizvodnje.

POJAM SAOBRAĆAJNOG SISTEMA (6)

Pojam sistema uopšte, struktura, funkcija sistema. Međuzavisnost strukture i funkcije. Podsistemi i elementi sistema.

POJAM I ČINIOCI RAZVOJA SAOBRAĆAJA (6)

Pojam i vrste činilaca razvoja saobraćaja. Prirodno-geografski činioci, društveni činioci. Ekonomski činioci.

KARAKTERISTIKE ELEMENATA SAOBRAĆAJNOG SISTEMA (6)

Drumski, vodni, šinski, vazdušni saobraćaj i prevoz cevima.

PRENOS PORUKA I TELEGRAFSKO-TELEFONSKI SAOBRAĆAJ (4)

Nastanak i razvoj potrebe za prenosom poruka. Razvoj sredstava za prenos poruka.

OPŠTI MODEL TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA (2)

Predajnik, prijemnik i prenosni put.

PROCES OBRAZOVANJA SAOBRAĆAJNOG SISTEMA (2)

Obrazovanje saobraćajnih sistema i njihova koordinacija.

NIVO IZGRAĐENOSTI NACIONALNOG SAOBRAĆAJNOG SISTEMA (5)

Struktura nacionalnog saobraćajnog sistema. Saobraćajna mreža.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Kod realizacije programa učenicima treba u uvodnom delu objasniti ulogu i značaj predmeta u oblasti saobraćajnih nauka. Potrebno je kroz razgovor sa učenicima doći do njihovih iskustava u saobraćaju. Sam pojam i podelu saobraćajnih sistema treba obraditi tako što će se kod svih podela saobraćajnih sistema akcenat staviti na mesto i ulogu PTT saobraćaja i prenosa poruka. Za svaku temu predviđen je orijentacioni fond časova za obradu i utvrđivanje gradiva, a iskazan je u zagradi.

Pri obradi gradiva o činiocima razvoja saobraćaja treba detaljno proanalizirati sve činioce koji utiču na saobraćaj, a iz ove analize tražiti rešenja za dalji razvoj. Analizu prvo vršiti za uži region, pa za širu teritoriju.

U nastavnoj temi Karakteristike elemenata saobraćajnih sistema treba uporediti odnos između grana saobraćaja, a kasnije i njihov odnos prema PTT saobraćaju.

Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti prenosu poruka i kroz praktične primere obraditi nastanak i razvoj potrebe za prenosom poruka uz obradu sredstava telegrafsko-telefonskog saobraćaja.

Proces obrazovanja saobraćaja treba obraditi uz pomoć maketa, šema, slika i drugih prigodnih pomagala za lica oštećenog vida kako bi se lakše shvatila uloga ambalaže, pretovarnih sredstava, saobraćajnica i saobraćajnih sredstava.

 

Telefonski saobraćaj

II razred

(2 časa nastave nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

MESNI TELEFONSKI SAOBRAĆAJ (2)

Pojam i karakteristike. Prijem prijava i uspostavljanje veza za mesne telefonske razgovore.

MEĐUMESNI TELEFONSKI SAOBRAĆAJ (19)

Prijava telefonskih razgovora, pojam prijave, organizacija prijema prijava međumesnih razgovora. Način prijave razgovora u pojedinim sistemima eksploatacije, trajanje važnosti i izmena prijave razgovora. Redosled uspostavljanja veza za telefonske razgovore. Usmeravanje telefonskih razgovora. Uspostavljanje veza u međumesnom telefonskom saobraćaju. Postupak u toku razgovora nadzor veze, ulaženje u vezu. Ograničenje trajanja razgovora, prekidanje razgovora, zaduženje za obavljeni razgovor, skraćivanje taksenog trajanja razgovora. Beleženje podataka o obavljenim razgovorima. Zapisnik telefonskog rada. Telefonske govornice i poslovanje u telefonskoj govornici sa posredovanjem.

MEĐUNARODNI TELEFONSKI SAOBRAĆAJ (12)

Opšta pravila za prijavu međunarodnih razgovora. Način prijavljivanja. Rezerve pozivaoca. Odjava međunarodnih razgovora. Rokovi važenja prijava. Sistemi eksploatacije međunarodnog telefonskog saobraćaja. Automatski saobraćaj. Brzi saobraćaj. Saobraćaj sa pripremom veza u polazu.

TELEMARKETING (7)

CENE TELEFONSKIH USLUGA U UNUTRAŠNJEM SAOBRAĆAJU (6)

Cene koje plaćaju isključivo telefonski pretplatnici. Cene za korišćenje telefonskih veza i cene posebnih i ostalih usluga u telefonskom saobraćaju. Cene u mobilnoj telefoniji.

OSTALE ODREDBE O VRŠENJU TELEFONSKIH USLUGA (6)

Tajnost telefonskih saopštenja. Službeni telefoni, službene telefonske veze. Čuvanje telefonskih manipulativnih isprava.

ORGANIZACIJA RADA U TELEFONSKOM SAOBRAĆAJU (4)

Radno vreme u telefonskim centralama. Raspored rada i kriterijumi za raspoređivanje radnika. Radna mesta i njihovo povezivanje.

PRETPLATNIČKI ODNOSI (13)

Pojam pretplatničkog odnosa i njegove karakteristike. Zasnivanje i prestanak pretplatničkog odnosa. Seoba, premeštaj i privremeno demontiranje pretplatničkih uređaja. Reklamacije korisnika telefonskih usluga.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programski sadržaji predmeta Telefonski saobraćaj su tako koncipirani da učenici steknu teorijsko i praktično znanje u tesnoj korelaciji sa predmetom Telefonija. Ovaj predmet je od velikog značaja za učenike i u okviru blok nastave i profesionalne prakse. Za svaku temu predviđen je orijentacioni fond časova za obradu i utvrđivanje gradiva, a iskazan je u zagradi.

Prilikom obrade ovog predmeta treba uključiti i sve novouvedene usluge prema telefonskom pravilniku. Takođe, treba obraditi i svaku promenu koja se odnosi na eksploataciju telefonskog saobraćaja.

 

Telegrafski saobraćaj

Cilj nastave predmeta Telegrafski saobraćaj jeste da učenici steknu neophodna znanja iz ove oblasti za uspešno obavljanje poslova u praksi.

Zadaci:

- teorijsko i praktično osposobljavanje učenika za uspešno obavljanje poslova u eksploataciji javnog telegrafskog saobraćaja;

- upoznavanje učenika sa nastankom, razvojem i načinima eksploatacije telegrafskog saobraćaja;

- sticanje znanja o organizaciji telegrafskog saobraćaja u sistemu PTT saobraćaja;

- osposobljavanje učenika za dalje usavršavanje na osnovu stečenih znanja.

II razred

(2 časa nastave nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa nastavnim predmetom i sadržajem programa.

OSNOVNA ZNANJA O TELEGRAFSKOM I TELEMATSKOM SAOBRAĆAJU (4)

Pojam telegrafskog i telematskog saobraćaja. Njihovo mesto u sistemu PTT veza. Poreklo i značenje reči: telegraf. Podela, vrste i karakteristike telegrafskog i telematskog saobraćaja.

KRATAK PREGLED ISTORIJSKOG RAZVOJA TELEGRAFSKOG I TELEMATSKOG SAOBRAĆAJA U SVETU I KOD NAS (2)

Pregled razvoja telegrafskog i telematskog saobraćaja u svetu. Pregled razvoja telegrafskog i telematskog saobraćaja kod nas.

PROPISI I PRIRUČNICI ZA OBAVLJANJE UNUTRAŠNJEG TELEGRAFSKOG SAOBRAĆAJA (3)

Osnovni propisi za obavljanje unutrašnjeg telegrafskog saobraćaja. Osnovni priručnici za obavljanje unutrašnjeg telegrafskog saobraćaja.

ORGANIZACIJA TELEGRAFSKE MREŽE I SAOBRAĆAJA (11)

Osnovni principi izgradnje mreže telegrafskog saobraćaja. Sistemi povezivanja u telegrafskoj mreži. Pojam telegrafske mreže i njena podela. Organizacija telegrafske mreže i klasifikacija centrala. Pozivni brojevi u telegrafskoj mreži. Radno vreme u telegrafu.

TELEGRAFSKE USLUGE (3)

Pojam i oblici eksploatacije telegrafskog i telematskog saobraćaja. Telegrafske usluge u unutrašnjem saobraćaju i njihove vrste.

TELEGRAM (10)

Pojam i vrste telegrama. Delovi telegrama u unutrašnjem saobraćaju. Službeni deo telegrama. Plaćene oznake. Adresa primaoca. Sadržaj telegrama. Overa sadržaja, potpisa i adrese pošiljaoca i dokazivanje istovetnosti. Vrste telegrama u međunarodnom saobraćaju.

SLUŽBENA TELEGRAFSKA PREPISKA (5)

Službene obavesti. Plaćene obavesti. Potražnica za telegram.

TEHNOLOŠKI POSTUPAK SA TELEGRAMIMA (9)

Predaja i prijem telegrama. Opšta organizacija prijema telegrama. Predaja i prijem telegrama na šalteru. Predaja i prijem u širem i najširem području. Predaja i prijem telegrama teleprinterom, telefonom i faksimilom. Brojanje reči: u telegramu i taksiranje telegrama.

OTPRAVLJANJE TELEGRAMA (9)

Pojam i značaj otpravljanja telegrama, usmeravanje telegrama. Redosled otpravljanja telegrama i telefonskih pozivnica. Zajedničke odredbe o otpravljanju telegrama. Otpravljanje telegrama telefonom, teleprinterom, faksimilom i poštom.

PREUZIMANJE TELEGRAMA (4)

Pojam i značaj preuzimanja telegrama. Opšta pravila o preuzimanju telegrama. Postupak prilikom preuzimanja pojedinim aparatima.

URUČENJE TELEGRAMA (9)

Pojam uručenja i osnovni pojmovi o organizaciji uručenja telegrama. Organizacija dostave telegrama. Uručenje telegrama sa posebnim uslugama i izopačenom adresom. Saopštavanje telegrama telefonom. Predaja telegrama teleprinterom i faksimil uređajem. Isporuka telegrama u pošti i telegrafu.

 

Telefonija

II razred

(3 časa vežbi nedeljno, 105 časova godišnje)
(20 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa gradivom i dogovor oko nabavke materijala neophodnog za izradu šema centrala.

ŠKOLSKA AUTOMATSKA POSREDNIČKA TELEFONSKA CENTRALA ALCATEL (34)

Opis centrale. Svetlosna i zvučna signalizacija. Uključenje posredničkog aparata. Blok šema povezivanja centrale i perifernih uređaja. Razlika između analogne i digitalne PTC. Plan numeracije. Javni dolazni saobraćaj. Javni odlazni saobraćaj. Lokalne veze. Noćna veza. Lančana veza. Konferencijska veza. Rezervacija, čekanje i parkiranje poziva. Ulaženje u vezu. Posebne funkcije.

AUTOMATSKA POSREDNIČKA TELEFONSKA CENTRALA ISKRA PEABX 300C (70)

Opis posredničkog aparata. Svetlosni i zvučni signali. Uključenje posredničkog aparata. Biranje brojčanikom. Plan numeracije. Javni dolazni saobraćaj. Javni odlazni saobraćaj. Lokalna veza. Kontrola slobodne linije. Uspostavljanje veze između lokalnog i javnog učesnika sa i bez najave. Rezervacija i čekanje. Noćna veza. Lančana veza. Konferencijska veza. Ulaženje u vezu. Vrste i funkcije alarma. Prekid veze. Posebne funkcije.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Obrada nastavne teme APTC ALCATEL obavlja se u školskoj telefonskoj centrali ALCATEL Kroz ovu oblast stiču se dalja teoretska znanja i poboljšava se brzina i kvalitet rada. Pravilno držanje tela, korektno vođenje razgovora, pravilno i brzo biranje brojeva, tehnički ispravan rad, sticanje novih znanja i dalje su osnovni zahtevi koje treba ostvariti kroz sadržaje ove nastavne teme.

Obrada programskih sadržaja nastavne teme APTC ISKRA PEABX 300C treba da omogući sticanje potrebnih znanja i veština za rad na posredničkom aparatu APTC ISKRA.

Obrada novog i utvrđivanje pređenog gradiva treba da se obavlja u kabinetu uz primenu u idealnom slučaju posredničkog aparata, a u nedostatku originalnog posredničkog aparata uz pomoć modela i crteža posredničkog mesta. Uspešnost realizacije ove teme pretpostavlja da se vežba i nastava u bloku obavi u nekoj organizaciji koja poseduje APTC ISKRA.

Kako je nastavne sadržaje II razreda moguće ostvariti samo u individualnom radu, najčešće putem demonstracije i usmenog objašnjenja, proizilazi da rad može istovremeno da obavlja samo jedan učenik.

Nastava u bloku se ostvaruje u poslednjem tromesečju u organizacijama koje imaju APTC ISKRA u cilju postizanja brzine i kvaliteta rada.

 

Teleprinterska manipulacija

II razred

(2 časa vežbi nedeljno, 70 časova godišnje)
(20 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

OBNAVLJANJE VEŽBI IZ PRETHODNE GODINE (25)

KUCANJE TEKSTOVA NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA, TEKSTOVI ĆIRILICE I LATINICE (8)

KUCANJE SLOBODNOG SASTAVA (6)

KUCANJE BROJEVA (6)

KOMBINACIJA SLOVA I BROJEVA (6)

ZNACI INTERPUNKCIJE (10)

TEKSTOVI SA ZNACIMA INTERPUNKCIJE (8)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Učenicima treba objasniti kako se kucaju slova ćirilice i latinice da bi se izbegle moguće zabune, jer tastatura ne raspolaže slovima Č, Ć, Š, DŽ i Ž. Pri prelasku na kucanje cifara objasniti da mali prst leve ruke u donjem redu ima dvojnu funkciju: da otkucava U i prelazak na brojeve, da bi se izbegla moguća mešanja. Efikasan način učenja vežbe znakova interpunkcije je kad, učenici prateći kucanje imenuju slovo pod kojim se određeni znak nalazi.

 

Daktilografija

II razred

(2 časa vežbi nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

- Uvod: zaduženje učenika radnim mestom i računarom. Obnavljanje osnovnih segmenata gradiva iz prethodne godine. Uklanjanje softverskih problema. Skeniranje teksta, prekucavanje i ispravljanje grešaka putem zvučnog izlaza anReader. (8)

- Objašnjenje oblika priznanice. Priznanica za podizanje novca - samostalan rad, uočavanje grešaka. (6)

- Samostalno pisanje pisma. Provera pisanja dopisnice i njeno adresovanje. Provera pisanja drugu sa kovertiranjem. Provera pisanja po diktatu. (5)

- Objašnjenje pisanja naslova na službenom dopisu, pisanje naslova. (4)

- Podvlačenje broja pošte na dopisnici, pismu. Pisanje naslova na dopisnici sa brojem pošte - vežbanje. Samostalan rad u pisanju zaglavlja. (6)

- Sticanje tačnosti i brzine kroz diktat. (10)

- I pismeni zadatak. Ispravak - uočavanje grešaka. (3)

- Način oblikovanja poslovnih pisama. (2)

- Upotreba tabulatora. Pisanje brojeva u koloni. (4)

- Postizanje tačnosti i brzine u pisanju, kovertiranje i adresovanje. (4)

- Pisanje arapskih i rimskih brojeva. Diktat sa brojevima i znakovima interpunkcije (4)

- Samostalno pisanje kraćeg pisma. (2)

- II pismeni zadatak. Ispravak - uočavanje grešaka. (2)

- Postizanje tačnosti i brzine. (10)

 

Razglasni uređaji

Cilj nastave predmeta Razglasni uređaji je sticanje stručnog znanja u rukovanju uređajima razglasne stanice.

Zadaci:

- upoznavanje učenika sa audio uređajima;

- osposobljenost za otklanjanje manjih kvarova na uređajima;

- sticanje tehničke kulture;

- da učenici prošire znanje i iskustvo stečeno iz oblasti elektrotehnike i drugih tehničkih predmeta;

- da razvijaju sposobnost i umešnost u rukovanju, pravilnom korišćenju i održavanju audio aparata, pribora i drugih sredstava.

II razred

(1 čas vežbi nedeljno, 35 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Pojam, značaj i primena razglasnih stanica.

ELEMENTI I UREĐAJI RAZGLASNIH STANICA (15)

Mikrofoni (vrste, karakteristike, primena). Zvučnici (vrste, karakteristike, način vezivanja). Osigurači (vrste, vrednosti, zamena). Pojačivači (vrste, karakteristike, primena).

Vežba:

Rad sa mikrofonom, zvučnikom, zamena osigurača, rad sa pojačivačem.

KASETOFONI (18)

Vrste, brzine, kanali priključci i kasete.

Vežba:

Rad sa kasetofonom (podešavanje brzine, izbor kanala, nameštanje trake, snimanje, reprodukcija, ubrzano presnimavanje).

 

Radio operaterstvo

Cilj nastave predmeta Radio operaterstvo je sticanje neophodnih teoretskih znanja koja omogućavaju samostalan rad u radio amaterstvu.

Zadaci:

- ovladavanje tehnikom otpremanja i prijema Morzeove azbuke na nivou klase "C ";

- korišćenje radio stanice u foniji i telegrafiji.

II razred

(3 časa vežbi nedeljno, 105 časova godišnje)
(20 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa nastavnim predmetom i sadržajem programa.

ANTENE (4)

Vrste, princip rada i karakteristične veličine antena.

KARAKTERISTIKE RADIO KOMUNIKACIJA (9)

Osnovni pojmovi. Vrste i definicije radio službi i radio stanica. Klasifikacija radio emisija. Frekvencija i njihova podela. Ostale karakteristike.

MEĐUNARODNI PROPISI O RADIO SAOBRAĆAJU (2)

PROPISI O RADIO SAOBRAĆAJU U SRBIJI I CRNOJ GORI (2)

RADIO KOMUNIKACIJE I PROPISI U VANREDNIM USLOVIMA U SRBIJI I CRNOJ GORI (3)

PRAVILNIK O TEHNIČKIM EKSPLOATACIONIM KARAKTERISTIKAMA RUČNIH RADIO STANICA (2)

PRAVILA, DOKUMENTA I PRAKSA RADIO KOMUNIKACIJA (7)

Pozivni znaci. Prefiksi. Kodovi. Označavanje vremena. Dnevnik rada.

SMETNJE I OTKLANJANJE SMETNJI U RADIO VEZAMA (2)

PROTIVELEKTRONSKO OBEZBEĐENJE (3)

TELEGRAFIJA - MORZEOVA AZBUKA zujalicom i računarom:

- Slova E, C, V (2)

- Slova A, D, P (2)

- Slova R, S, B (2)

- Repeticija (1)

- Slova Y, X, O, Z (2)

- Slova G, J, T (2)

- Slova L, Q, I (2)

- Repeticija (1)

- Slova F, H, K (2)

- Slova M, N, W, U (2)

- Repeticija (1)

- Brojevi 3, 8, 0 (2)

- Brojevi 5, 7, 1 (2)

- Brojevi 4, 6, 2, 9 (2)

- Repeticija (1)

- Znakovi interpunkcije (2)

- Repeticija (1)

POVEĆANJE BRZINE PRIJEMA (10)

PRIJEM OTVORENOG TEKSTA (10)

PRIJEM OTVORENOG TEKSTA SA BROJEVIMA I ZNAKOVIMA INTERPUNKCIJE (10)

OTPRAVLJANJE MORZEOVIH ZNAKOVA (10)

 

III razred

Osnovi telekomunikacija

Cilj nastave predmeta Osnovi telekomunikacija je da učenike uvedu u oblast elektronike i korišćenje telekomunikacionih uređaja vezano za obavljanje poslova manipulanta TT veza.

Zadaci:

- upoznavanje osnovnih postupaka telekomunikacionog prenosa;

- upoznavanje tehnika posebnih službi u telekomunikacijama;

- upoznavanje tehničkog stepena razvoja telekomunikacija u našoj zemlji i svetu, kao i tendenciju njegovog daljeg usavršavanja;

- sticanje tehničke kulture za čuvanje i održavanje telefona, automatskih kućnih centrala, manipulativnih slogova itd.

III razred

(3 časa nastave nedeljno, 90 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa nastavnim predmetom i sadržajem programa.

ISTORIJAT TELEFONIJE (1)

Prvi počeci telefonije. Prvi telefonski aparat. Induktorski automatski telefonski aparati. Istorijski razvoj telefonskih centrala.

ELEMENTI TELEKOMUNIKACIONIH UREĐAJA KOJI SE KORISTE U TELEFONIJI (5)

Otpornici. Kondenzatori. Relej. Osigurači.

INDUKTORSKE TELEFONSKE CENTRALE I LB APARATI (14)

Pozivni organi, induktor i zvono. Mikrotelefonska kombinacija. Čepovi, čepišta, ključ. Šema i princip rada. ITC. Princip rada LB aparata.

AUTOMATSKE TELEFONSKE CENTRALE (23)

Prednosti u odnosu na ITC. Šema i princip rada korak po korak. Birači sa kružnim kretanjem. Birači sa dva kretanja. Napajanje telefonskih centrala. Pomoćni uređaji telefonskih centrala. Automatska telefonska centrala sa koordinatnim biračem (enciklopedijski). Poluelektronski telefonski sistem (enciklopedijski). Osnovni delovi digitalne telefonske centrale. Šema i princip rada digitalne telefonske centrale.

AUTOMATSKI TELEFONSKI APARATI (12)

Analogni telefonski aparati. Zvono, viljuška, indukcioni kalem i brojčanik. Šema i princip rada. Digitalni telefonski aparati. Šema i princip rada.

ŽIČANE TELEKOMUNIKACIJE (34)

Podela vodova. Materijali od kojih se izrađuju vodovi. Električna svojstva vodova. Uticaj primarnih parametera na napon i struju duž voda. Domet veze. Postavljanje vazdušnih vodova, uporišta, nosači, izolatori. Preslušavanje i druge smetnje. Mere za smanjenje preslušavanja. Koaksijalni kablovi. Uporedni pregled vodova. Pupinizacija. Vrste veza (simpleks, dupleks, dvožična, četvorožična, NF, VF).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se izvodi u učionici i kabinetu. Neophodno je koristiti reljefne šeme, reljefne crteže i druga očigledna nastavna sredstva da bi učenici oštećenog vida lakše shvatili i usvojili gradivo. Za svaku temu predviđen je orijentacioni fond časova za obradu i utvrđivanje gradiva, a iskazan je u zagradi.

Kod obrade teme Elementi komunikacionih uređaja neophodno je koristiti osigurač relea tako da učenici oštećenog vida mogu da steknu predstavu o konstrukciji ovih elemenata i principu njihovog rada. Na taj način učenici će lakše da savladaju gradivo o upotrebi ovih elemenata u telefoniji. Ovo gradivo treba obraditi u individualnom radu.

Obradu tema: Induktorska telefonska centrala, Automatska telefonska centrala i Automatski telefonski aparat treba uraditi u telefonsko-telegrafskom kabinetu. Sem izlaganja gradiva uz korišćenje centrale i aparata kao celine, ovde je potrebno koristiti i izolovane elemente kao što su mikrotelefonska kombinacija, zvono, induktor, birači. Nakon usvajanja gradiva o ovim elementima centrala i aparata, principe njihovog rada, kao integralnih uređaja izložiti uz pomoć reljefnih šema i reljefnih crteža.

Izlaganje ovih tema treba ostvariti tako da postoji korelacija sa predmetom Telefonija, tako da stečeno teorijsko znanje utvrdi kroz praktičan rad i da učenici shvate opravdanost uvođenja ovih tema u program predmeta. Tokom obrade ovih nastavnih celina neophodno je stalno ukazivati učenicima na značaj i potrebu teoretskog znanja iz ovih nastavnih tema, za njihovo osposobljavanje za vršenje poslova manipulanta TT veza.

 

OSNOVI SAOBRAĆAJNE PSIHOLOGIJE

Cilj nastave predmeta Saobraćajna psihologija su:

- usvajanje znanja o biološkoj i društvenoj uslovljenosti i razvoju psihičkog života;

- doprinosi formiranju pogleda na svet, čoveka i njegovo individualno i društveno ponašanje, a posebno na ponašanje u saobraćajnom sistemu.

Zadaci:

- sticanje najosnovnijih znanja o psihičkim procesima, osobinama i ponašanju čoveka, što je najnužnije za razumevanje čoveka u saobraćajnom sistemu;

- proučavanje uticaja različitih vrsta stresa i drugih činilaca na čovekovo ponašanje i efikasnost;

- upoznavanje uloge ljudskog faktora u organizaciji bezbednosti saobraćaja i transporta svih vrsta;

- preventivno delovanje na nastajanje poremećaja psihičkog života i ponašanja.

III razred

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa nastavnim predmetom i sadržajem programa.

SAOBRAĆAJNA PSIHOLOGIJA KAO GRANA PSIHOLOGIJE (2)

Odnos čoveka i sredine. Raznoj saobraćaja i karakteristika čoveka. Značaj proučavanja čovekovog ponašanja u različitim saobraćajnim sistemima.

ČULNI PROCESI (9)

Pojam oseta. Oseti vida. Optički prijemni sistem oka. Dnevni i noćni vid. Centralni i periferijski vid. Raspoznavanje boja. Trajanje draži i vidnog utiska. Oseti sluha. Organ sluha i psihofiziološke karakteristike sluha. Osobine zvuka i merenje slušne osetljivosti. Slušni umor. Gubitak sluha. Maskiranje zvuka.

Oseti ravnoteže i pokreta. Čulo ravnoteže i osetljivost za ravnotežu. Dejstvo raznih vrsta kretanja i promene položaja na organske promene i greške u opažanju. Zglobni i mišićno-tetivni prijemnici.

PERCEPCIJA (4)

Percepcija predmeta (konstantnost, iluzije). Vidna i slušna percepcija prostora. Percepcija kretanja. Percepcija vremena.

PAŽNJA (3)

Priroda pažnje (obim i polje pažnje). Podela i brzina skretanja pažnje. Ometanje selektivne pažnje. Priroda kontinuirane pažnje ili budnosti. Opadanje budnosti i činioci koji utiču na njeno slabljenje.

MOTORNO PONAŠANJE (3)

Karakteristike i priroda motornog ponašanja. Vreme proste i izborne reakcije (Hiakov zakon). Faktori koji utiču na produžavanje vremena reakcije. Ciljani pokreti. Brzina i tačnost pokreta (Fitisov zakon). Pokreti praćenja operatera i sistem upravljanja. Način kontrole ciljanih pokreta i pokreta praćenja.

UČENJE I PAMĆENJE (4)

Pojam i oblici učenja. Sticanje znanja, veština i navika. Karakteristične faze sticanja veština i obučavanja. Metodi učenja. Činioci uspešne obuke. Primena trenažera u formiranju perceptivno-motornih veština. Pamćenje i zaboravljanje.

MOTIVACIJA I EMOCIJE (4)

Pojam i vrste emocije. Izražavanje emocija.

Pojam i podela motiva (frustracije i konflikti). Mehanizam ponašanja pri konfliktima i osujećenjima.

PSIHOLOGIJA LIČNOSTI (7)

Pojam i struktura ličnosti. Tipovi temperamenta i odlike. Karakter. Sposobnosti kao osobine ličnosti. Priroda i struktura sposobnosti. Intelektualne, psihomotorne i senzorne sposobnosti. Promena sposobnosti tokom odrastanja. Osobine ličnosti i ponašanje operatera. Psihički poremećaji ličnosti.

PROBLEMI RADA U MALIM GRUPAMA (3)

Pojam grupe. Grupni procesi. Rukovođenje grupom.

GOVOR I KOMUNIKACIJE (4)

Osnove govora: govor i mišljenje, razumljivost u govornoj komunikaciji, distorzija i maskiranje govora i signala. Govorna audiometrija.

KOMUNIKACIJA U PTT SAOBRAĆAJU (5)

Otvoren i zatvoren sistem komunikacija. Komunikacija u sistemu i izrazima teorije i informacije. Prenos informacije. Kapacitet čoveka za prijem i prenos količine informacija. Čovekova čula kao informativni kanali. Neverbalna komunikacija. Komunikacija na osnovu gestova i pokreta. Izvori nesporazuma u komunikaciji.

RADNO OPTEREĆENJE I REŽIM RADA (4)

Umor. Vrste i priroda umora. Oblici ispoljavanja umora.

Odmor. Spavanje i radni učinak. Priroda spavanja. Uskraćivanje spavanja i radna efikasnost. Dnevni bioritam i režim rada. Poremećaj dnevnog bioritma i mogućnost privikavanja. Pravilni režimi rada kao zdravstveni i socijalni problem.

OSOBINE FIZIČKE I KLIMATSKE SREDINE (3)

Efekti buke na čoveka. Karakteristične psihofiziološke reakcije na buku (buka i osećanje smetnje). Buka i radni učinak. Vibracije. Efekti vibracije na perceptivno-motorne funkcije. Klimatski uslovi i radno ponašanje. Fizička i hemijska termoregulacija. Efekti toplote i hladnoće na čovekovo ponašanje i radni učinak.

ERGONOMSKI ASPEKTI RADA OPERATERA I PTT UREĐAJA (4)

Definicija sistema. Odnos operater - uređaji. Ergonomske karakteristike informacionih sredstava i manipulativnih komandi. Ergonomski problemi rada na terminalima i sličnim uređajima. Ergonomija prostora i sedište operatera. Osobine ličnosti operatera i njegova efikasnost.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Ovaj predmet pripada grupi stručnih predmeta, jer se učenici prvi put sreću sa sistematskim izučavanjem psiholoških pojmova. Program sadržajno čine dve celine sa više nastavnih tema.

U prvom, osnovnom delu programa obuhvaćena su relevantna područja u kojima se razmatraju kognitivni, psihički procesi i ostala tradicionalna područja psihologije koja su u tesnoj vezi sa čovekom i njegovim ponašanjem u saobraćaju. To su teme: Čulni procesi, Percepcija, Pažnja, Motorno ponašanje, Učenje i pamćenje, Motivacija i emocije, Psihologija ličnosti.

U drugom delu programa se razmatraju neposrednije problemi saobraćajne psihologije sa karakterističnim ergonomskim pristupom koji u osnovi ima isti konceptualni pristup razmatranju čoveka kao obrađivača informacija u sistemu (Radno opterećenje i režim rada, Efekti fizičke i klimatske sredine, Ergonomski aspekti rada operatera i PTT uređaja). Taj deo programa je povezan sa saobraćajnim sredstvima i uređajima, uslovima i karakteristikama saobraćaja i čine bazični deo razmatranja ljudskog faktora u saobraćaju.

Opšta pitanja organizacije nastave i realizacije programa.

Psihologija je zastupljena sa dva časa nastave nedeljno, 60 časova godišnje u III razredu. U PTT saobraćaju sadržaji programa sistematizovani su u 13 nastavnih tema. Za svaku od njih naveden je približan broj časova za izlaganje i utvrđivanje gradiva, sistematizovanje i proveru znanja.

Od ukupnog broja časova predviđenih za jednu temu sam profesor određuje koliko će časova iskoristiti za obradu novih sadržaja, a koliko za utvrđivanje I proveru znanja (odnos treba da bude 70:30).

U prvoj nastavnoj temi - Saobraćajne psihologija, kao grana psihologije, treba naglasiti preventivni značaj psihologije.

U narednoj temi posebno je značajno da učenici, povezano sa situacijama u saobraćaju, shvate fiziološku osnovu čulnih procesa čime se doprinosi shvatanju naučnog tumačenja psihičkih pojava. Poželjno je organizovati i posetu nekoj psihotehničkoj laboratoriji za upoznavanje načina vizuelnih, auditivnih i psiholoških merenja.

U obradi nastavnih tema Percepcija i Pažnja neophodno je da učenici usvoje osnovne pojmove i principe, da shvate značaj opažanja i pažnje u saobraćaju, posebno uvide greške u opažanju, selektivnoj distributivnoj pažnji za efikasnost saobraćaja, da se kroz proces učenja upute na razvijanje voljne pažnje.

Kao što je u okviru karakteristika programa navedeno, sadržaji teme Motorno ponašanje sa onim iz oblasti percepiranja i pažnje su važni za shvatanje neurofizioloških mehanizama ponašanja čoveka u saobraćaju. Obrada sadržaja treba da bude prožeta ilustrativnim materijalom i demonstacijama: slike ili model nervnog sistema sa zonama za pokrete, demonstriranje i merenje vremena reagovanja.

Kod obrade sadržaja teme - Učenje i pamćenje, Motivacija i emocija, učenici upotpunjavaju znanja o osnovnim psihičkim pojavama, a pre svega treba da shvate činioce uspešne obuke ponašanja pri konfliktima i osujećenjima u saobraćajnim situacijama, ovladavaju metodama i tehnikama uspešnog učenja, razvijaju sposobnosti razumevanja sopstvenog ponašanja i ponašanja drugih ljudi i sl.

U obradi teme Ličnost, često se koriste pojmovi formirani obradom prethodnog gradiva, oni se povezuju u šire sklopove pod novim opštim pojmovima kao što su: struktura razvoja, sposobnosti, temperament, karakter i sl. Učenici mogu da pronalaze didaktički materijal (opisi tipova ličnosti i temperamenta, slike emocionalnog izraza i sl.) i putem referata obrađuju neke sadržaje programa, uz pomoć profesora. Ostaje široka mogućnost organizacije savladavanja gradiva putem problemske nastave, korišćenja heurističkih metoda i demonstracija: rešavanje testova sposobnosti ličnosti, korišćenje video kaseta, test-aparata, prikaza iz dosijea socijalnih i zdravstvenih institucija i sl.

Osnovna karakteristika obrazovnih profila koji uče psihologiju je stalno direktno ili posredno komuniciranje sa ljudima. Otuda sadržaji tema: Problemi rada u malim grupama, Govor i komunikacija i Komunikacija u PTT saobraćaju, imaju zadatak da neposredno doprinesu osposobljavanju učenika za profesionalni rad. Iako program insistira na kibernetskim aspektima komunikacije trebalo bi da učenicima osvetliti i psihološke i socijalne aspekte, posebno sa pogledom na posledice neefikasnih i zakasnelih saopštenja u TT saobraćaju.

Obrada sadržaja teme - Radno opterećenje i režim rada, Efekti fizičke i klimatske sredine i Ergonomski aspekt rada operatera i PTT uređaja, imaju zadatak da neposrednije doprinesu osposobljavanju učenika za profesionalni rad, bezbednije ponašanje u radu pri nepovoljnim okolnostima.

Ove sadržaje treba obrađivati uz korelaciju sa nastavom predmeta: Ekologija, Biologija, Telefonija, Telefonski saobraćaj, Telegrafski saobraćaj i drugih stručnih predmeta.

 

Telegrafski saobraćaj

III razred

(1 čas nedeljno, 30 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

JAVNI AUTOMATSKI TELEGRAFSKI SAOBRAĆAJ - JATES (3)

Pojam JATES-a i njegove prednosti. Radna teleprinterska mesta i odzivnik.

POSEBNE, DOPUNSKE I OSTALE USLUGE (9)

Pojam telegrama sa posebnim uslugama i njihov značaj za zadovoljavanje potreba korisnika. Posebne telegrafske usluge u unutrašnjem saobraćaju. Telegrami sa kreditnom kartom. Ostale usluge sa telegramima. Radio telegrami u unutrašnjem saobraćaju.

PRETPLATNIČKI TELEGRAFSKI SAOBRAĆAJ (5)

Pojam i karakteristike pretplatničkog telegrafskog saobraćaja. Telegrafski pretplatnici. Posebne usluge u teleks saobraćaju. Teletekst, videotekst, telefaks i telepisanje.

KONTROLNA SLUŽBA I DUŽNOSTI RADNIKA (2)

Uloga i značaj unutrašnje kontrole u telegrafskom saobraćaju.

PRAVA I OBAVEZE KORISNIKA TELEGRAFSKIH USLUGA (3)

Reklamacije korisnika na kvalitet telegrafskih usluga.

OSTALE ODREDBE I TELEGRAFSKA EVIDENCIJA (4)

Tajnost telegrafskih saopštenja. Nedozvoljena telegrafska saopštenja. List za teleprinter. Osnovni pojmovi o telegrafskoj evidenciji.

MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE (3)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je tako sačinjen da u svakom razredu predstavlja zaokruženu celinu i učenicima omogućava da stečeno znanje koriste za uspešno obavljanje poslova u prenosu telegrafskih saopštenja. Za svaku temu predviđen je orijentacioni fond časova za obradu i utvrđivanje gradiva, a iskazan je u zagradi.

Pri realizaciji programa neophodno je koristiti šeme, manipulativne isprave, odgovarajuće obrasce, priručnike i uputstva PTT Srbija.

Nastava se izvodi u tesnoj korelaciji sa predmetom Teleprinterska manipulacija.

 

Telefonija

III razred

(3 časa vežbi nedeljno, 90 časova godišnje)
(40 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Upoznavanje učenika sa gradivom i dogovor oko nabavke materijala neophodnog za izradu šema centrala.

AUTOMATSKA POSREDNIČKA TELEFONSKA CENTRALA PUPIN KEATC 100/C (29)

Opis posredničkog aparata. Svetlosni i zvučni signali. Uključenje posredničkog aparata. Plan numeracije. Biranje sa posredničkog aparata. Javni dolazni saobraćaj. Javni odlazni saobraćaj. Lokalne veze. Posredovanje veze povratnim upitom. Rezervacija i čekanje. Noćna veza. Lančana veza. Konferencijska veza. Ulaženje u vezu. Alarm. Prekid veze.

AUTOMATSKA POSREDNIČKA CENTRALA PANASONIC (30)

Opis posredničkog aparata. Svetlosni i zvučni signali. Uključenje posredničkog aparata. Plan numeracije. Biranje sa posredničkog aparata. Javni dolazni saobraćaj. Javni odlazni saobraćaj. Lokalne veze. Posredovanje veze povratnim upitom. Rezervacija i vrste čekanje. Noćna veza. Lančana veza. Konferencijska veza. Ulaženje u vezu. Prekid veze.

TELEMARKETING (10)

RAD NA POSREDNIČKOM APARATU ŠKOLSKE TELEFONSKE CENTRALE (20)

Napomena: Rad je kontinuiran kao jedan čas nedeljno tokom cele školske godine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Obrada programskih sadržaja nastavnih tema APTC PUPIN i PANASONIC omogućava učenicima sticanje znanja potrebnih za rad na posredničkom aparatu centrala PANASONIC i PUPIN, čime bi se učenici potpuno osposobili za rad na skoro svim APTC.

Realizacija programa ove dve nastavne teme u potpunosti je identična sa realizacijom nastavne tema ISKRA u II razredu.

Programske sadržaje nastavne teme Rad na posredničkom aparatu školske centrale izvodi se vežbama u školskoj telefonskoj centrali, kontinuirano tokom cele školske godine.

Time se obezbeđuje postizanje brzine i kvaliteta rada učenika, potpuno usvajanje potrebnog tehničkog znanja, sticanje navika kulturnog komuniciranja i postizanja sigurnosti i snalažljivosti u radu.

Takođe, postiže se ispravno vođenje dokumentacije i prijem dužnosti.

Krajnji rezultat je potpuna osposobljenost učenika za samostalno obavljanje zanimanja TTR manipulanta.

Nastava u bloku ostvaruje se nakon teme PUPIN u trajanju od 20 časova i posle teme PANASONIC isto 20 časova u organizacijama koje imaju ove centrale.

 

Teleprinterska manipulacija

III razred

(3 časa vežbi nedeljno, 90 časova godišnje)
(40 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

KUCANJE TEKSTOVA NA JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA I NA STRANIM JEZICIMA SA SVIM ZNACIMA INTERPUNKCIJE (5)

KUCANJE OBRAZACA ORIGINALNIH TELEGRAMA PROPISANIH PRAVILNIKOM O VRŠENJU USLUGA U TELEGRAFSKOM SAOBRAĆAJU (42)

Polazni telegram. Kupon za odgovor. Faksimil telegram. Potvrda o prijemu telegrama (85x150). Potvrda o prijemu telegrama (12,5x8,7). Polazni telegram. Dolazni telegram. Zapisnik telegrafskog rada. Spisak dolaznih telegrama. Potvrda o uručenju telegrama. Koverat za telegram (210x110, providni deo 150x90). Koverat za telegram (160x90, providni deo 110x45). Izveštaj o prispeću telegrama. Izveštaj o prispeću uputničkog telegrama. RQ i BQ notice. Nalepnica HITNO-URGENT. Spisak telegrafskih adresa. Spisak telegrama otpremljenih poštom. Potražnica za telegram. Zahtev za zasnivanje telefaks pretplatničkog odnosa. Zahtev za zasnivanje pretplatničkog odnosa u teleks saobraćaju. Telegrafska polaznica. Zahtev za zakup telegrafskih kanala.

KUCANJE OBRAZACA I ORIGINAL POPUNJENIH TELEFONSKIH ISPRAVA U TELEFONSKOM SAOBRAĆAJU PROPISANIH PRAVILNIKOM O VRŠENJU USLUGA U TELEFONSKOM SAOBRAĆAJU (30)

Zahtev za zasnivanjem telefonskog pretplatničkog odnosa. Zapisnik telefonskog rada. Polaznica. Prolaznica. Odjavnica. Potvrda o dostavljenom telefonskom razgovoru. Mesna telefonska pozivnica. Polazna telefonska pozivnica. Polazna telefonska izvesnica. Spisak primljenih telefonskih pozivnica i izvesnica od pretplatnika. Dolazna telefonska pozivnica. Dolazna telefonska izvesnica. Spisak dolaznih telefonskih pozivnica i izvesnica. Izveštaj o prispeću telefonske pozivnice. Kreditna karta za korišćenje TT usluga u unutrašnjem saobraćaju.

OTVORENE VEŽBE (12)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Učenici kucaju tekstove na stranim jezicima i jezicima manjina, jer u telegrafskom saobraćaju ne postoji ograničenje po pitanju jezika na kome se telegram šalje.

Objedinjavanje teorije i praktične obučenosti za teleprinteristu se vrši tokom kucanja originalnih telegrama i ostalih manipulativnih isprava u telegrafskom i telefonskom saobraćaju, gde posebna pažnja mora da se obrati na tačnost i pravilno oblikovanje telegrama, kako u unutrašnjem, tako i u međunarodnom saobraćaju.

Kod otpravljanja pojedinih delova telegrama (polazni telegram) treba strogo voditi računa o formi telegrama i redosledu otpravljanja. Takođe, bitna je i kolacija (col), jer se u njoj ponavljaju brojevi iz adrese i sadržaja telegrama.

U nastavnoj temi Otvorene vežbe sa učenicima treba sistematizovati znanja stečena u prethodne tri godine i izvršiti pripreme za završni ispit.

Nastava se održava u opremljenom kabinetu, dok najnovije teleprintere zasnovane na računarskoj tehnici učenici upoznaju tokom blok nastave u PTT-u.

 

Daktilografija

III razred

(2 časa vežbi nedeljno, 60 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

- Uvod: zaduženje učenika radnim mestom i računarom. Obnavljanje osnovnih segmenata gradiva iz prethodne godine. Uklanjanje težih softverskih problema. (5)

- Upoznavanje učenika sa pravljenjem tabela. Pravljenje tabela - samostalni rad. (4)

- Pravila za znake interpunkcije. Umetanje znaka koji ne postoji na tastaturi. (4)

- I pismeni zadatak. Ispravak - uočavanje grešaka. (3)

- Tehničke vežbe iz pravopisa. (12)

- Objašnjenje centriranja naslova i podnaslova. (2)

- II pismeni zadatak. Ispravak - uočavanje grešaka. (3)

- Tehničke vežbe. (6)

- Pisanje naslova, mesta, broja pošte. Pisanje datuma - oblikovanje zaglavlja. (4)

- III pismeni zadatak. Ispravak - uočavanje grešaka. (3)

- Pojam stranke: fizičko i pravno lice. Privatno dopisivanje: pisanje naslova, teksta. (5)

- Telegram: običan, urgent. (6)

- IV pismeni zadatak. Ispravak - uočavanje grešaka. (3)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U pripremi za početak rada sistema desetoprstog slepog kucanja, učenici se upoznaju sa uslovima za rad (prostorija, radni sto, stolica, računar, štampač i sl.).

Kroz šematske sadržaje vežbi postiže se upoznavanje delova jedne računarske konfiguracije, koje su taktilno dostupne. Tako se stvaraju predstave o formi i obliku, prepoznavanju, rukovanju i funkcionalnoj upotrebi kroz praktičan rad.

Ovaj deo nastave se izvodi na računarima u kabinetu individualnim prilazom svakom učeniku.

Desetoprsti sistem slepog kucanja odgovara slepom i slabovidom učeniku, jer mu pomaže u bržem i uspešnijem komuniciranju sa licima neoštećenog vida.

Potrebno je kroz čitavu nastavu obraćati pažnju na pravilno rukovanje računarom. Osnovni zahtevi za pravilno slepo kucanje su: pravilan stav tela, držanje ruku - prstiju i pronalaženje osnovnog reda tastature. Takođe, kod učenika mora da se stvara navika da budu u ispravnom položaju. Učenici oštećenog vida (početnici u radu) teže stvaraju ovu naviku zbog gubljenja orijentacije na tastaturi. Zato se kroz rad stalno vodi računa o ispravnom držanju tela, postavljanju ruku na osnovni red putem istaknutih orijentira na tastaturi. Radi lakše orijentacije slepih učenika orijentiri za levu i desnu ruku se postavljaju u osnovnom redu na slova G i H, u prvom redu na slovo N, u trećem redu na slovo Z i u četvrtom redu na cifri 8.

Sistem praktičnih vežbi primeniti kroz kucanje osnovnih slova, zatim slova drugih, trećih, četvrtih i petih prstiju. Nastaviti sa arapskim i rimskim brojevima i znacima interpunkcije. Kontrola vežbi je istovremena sa radom.

Za lakše savladavanje prepisa, pisama, poslovne prepiske i telegrama učenici koriste kao glavni zvučni izlaz anReader i Jaws kao pomoćni. Što je omogućeno savremenom opremom kabineta.

U početku se daje određeni broj slova, zatim se od slova prave kraće reči, zatim duže reči: i na kraju rečenice. One u sebi treba da obuhvate slova, brojeve i znakove interpunkcije. Za ovladavanje sistemom slepog kucanja treba postepeno savladavati vežbe koje su kraće i logične rečenice i to više puta, dok se ne postigne tačnost i brzina kucanja.

Kod rada na daktilografskoj mašini je postojao problem ispravljanja grešaka, jer ih ova lica sporije nalaze i ispravljaju, sada uz upotrebu računara i zvučnog izlaza taj proces je znatno kraći. Iz didaktičkih razloga potrebno je planirati veći broj časova tačnosti i brzine kucanja, vodeći računa o individualnim osobinama učenika, da se zadrži pažnja i interesovanje za rad.

U toku obuke planira se primena stečenog znanja iz maternjeg jezika, sa posebnim osvrtom na gramatiku i pravilnu upotrebu znakova interpunkcije, da bi se kod učenika stvorila navika pravilnog književnog izražavanja.

Upoznavanje učenika sa najpotrebnijom korespodencijom koju koristi TTR manipulant, potrebno je uraditi kroz reljefne šeme (oblik formulara, pisma, telegrama). Ovo je potrebno da se taktilnim putem steknu predstave o formatu i izgledu pisanog materijala.

Takođe, neophodno je korišćenje skenera i zvučnog izlaza, kada učenici preslušavaju, prepisuju i vrše korekturu skeniranog teksta, uz mogućnost da to snime na CD-ROM-u. Moguće je i korišćenje i čitanje pisanog materijala sa CD-ROM-a.

Potrebno je da se u nastavi koriste i udžbenici daktilografije, koji su prilagođeni za lica oštećenog vida.

 

Razglasni uređaji

III razred

(3 časa vežbi nedeljno, 90 godišnje)
(20 časova u bloku)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Obnavljanje gradiva iz prethodnog razreda.

RADIO PRIJEMNIK (15)

Osnovni elementi: ulazno kolo, VF i MF pojačanje, stepen za promenu učestanosti, detekcija signala, NF pojačivač, izlazni stepen.

Vežbe:

Rad sa radio prijemnikom.

EKVILAJZERI (8)

Vežbe:

Rad sa ekvilajzerom.

ANTENE (7)

Značaj antena. Podela. Priključenje feritne i štap antene.

Vežbe:

Priključenje i podešavanje antene.

SAVREMENI DIGITALNI UREĐAJI (7)

CD, MP3, DVD plejeri.

Vežbe:

Rad sa digitalnim uređajima.

STRUJNI UDAR I ZAŠTITA OD STRUJNOG UDARA (3)

Zaštitni prekidači, uzemljenje, mere opreza u radu sa uređajima u mrežnom napajanju.

MIKSETA (10)

Opis miksete. Vrste mikseta. Način rada sa miksetom.

Vežbe:

Rad sa miksetom.

Rad sa:

- 2 kasetofona (4),

- radio-prijemnikom - kasetofonom (5),

- radio-prijemnikom - kasetofonom - pojačivačem (5)

- radio-prijemnikom - kasetofonom - pojačivačem - zvučnikom (5)

- mikrofonom - radio-prijemnikom - ekvilajzerom - kasetofonom - pojačivačem - zvučnikom (6),

- mikrofonom - radio-prijemnikom - ekvilajzerom - kasetofonom - pojačivačem - digitalnim uređajem - zvučnikom (10).

SISTEMATIZACIJA GRADIVA (3)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Rad na razglasnim uređajima podrazumeva potpunu stručnu osposobljenost učenika, spretnost u rukovanju, kao i snalažljivost u određenim situacijama.

Uvodnim delom učenicima u potpunosti treba objasniti ulogu i značaj razglasnih stanica i gde se one koriste.

U radu sa mikrofonom treba obratiti posebnu pažnju na držanje i udaljenost od usta. Ovo treba raditi kroz govorne vežbe (razne najave, obaveštenja). Pri obradi zvučnika obratiti pažnju na njihovo vezivanje. Kod obrade pojačivača istaći značaj snage, tj. mogućnost priključivanja zvučnika različitih snaga, karakteristikama, potrebnoj snazi i broju zvučnika za pojedine prostorije (fabričke hale, sale, učionice, otvorene prostore...).

Kasetofone takođe treba obraditi sa dosta podataka o tipovima i njihovim karakteristikama, mogućnostima snimanja u mono i stereo tehnici. Kod nameštanja trake učenicima treba skrenuti pažnju na mogućnost pogrešnog postavljanja i kako čuvati trake (zaštita od prašine, toplote, hemikalija).

Isto tako i kod rada sa dva kasetofona sa učenicima treba dobro uvežbavati puštanje u pogon i isključivanje, pronalaženje potrebnih snimaka na samoj traci. Taj deo vežbanja je od značaja pri radu - snimanju reklamnih emisija gde je potrebno usnimavati različite zvučne efekte.

Kod obrade radio prijemnika teorijski deo uraditi informativno uz pomoć reljefnih šema, a u praktičnom delu ukazati na različitost formi radio aparata u pogledu priključaka, dugmadi, tastature, priključnih gajtana.

Ekvilajzere i savremene digitalne uređaje obraditi u skladu sa postojećom opremom u školi. Učenicima treba objasniti nova tehnička rešenja primenjena u digitalnoj obradi i reprodukciji zvuka. U ovoj oblasti poželjno je korišćenje popularne stručne literature. Učenicima treba ukazati na brzi razvoj ovih uređaja i potrebu za daljim obrazovanjem.

Učenicima treba objasniti značaj mikseta i način rada na njima. U okviru blok nastave učenici treba da obiđu neku radio stanicu i upoznaju se sa praktičnim radom.

Od dobre uvežbanosti učenika zavisi i kvalitet rada na razglasnim uređajima i to treba imati u vidu pri radu sa učenicima koji postižu slabije rezultate. Njima treba obratiti veću pažnju te im omogućiti više vremena za vežbu, kako bi i oni postigli veću brzinu i kvalitet.

Kako se rad na realizaciji ovog predmeta obavlja u kabinetu koji je opremljen većinom potrebnih uređaja učenicima pored zadatih vežbi treba omogućiti da pokažu svoje kreativne sposobnosti prilikom snimanja pojedinih emisija i njihovog reprodukovanja putem razglasa.

Nastavu u bloku treba obaviti u školskoj razglasnoj stanici ili radnim organizacijama.

 

Radio-operaterstvo

III razred

(2 časa vežbi nedeljno, 60 časova godišnje)
(20 časova u bloku)

UVOD (1)

TELEFONIJA (4)

Naša i međunarodna tablica sricanja. Predaja i prijem telefonije.

ODRŽAVANJE RADIO VEZE TELEGRAFIJOM

Osnovne kratice Q-koda (4)

- Izvod iz Z-koda (4)

- Signali, kratice i reči: procedure (4)

- Radioamaterske kratice (4)

- Razne kratice (9),

- Prijem uobičajene radio veze (4),

- Posebne skraćene veze (4).

ODRŽAVANJE RADIO VEZE TELEFONIJOM (4)

POVEĆANJE BRZINE PRIJEMA I OTPREME TELEGRAFIJOM - MORZEOVIM KODOM (9)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U uvodnom delu učenicima je potrebno ukazati da je radio saobraćaj zbog svog svetskog značaja regulisan u međunarodnim okvirima od strane ITU (Međunarodna unija za telekomunikacije) i da se pri izučavanju ovog predmeta strogo poštuje Međunarodni pravilnik o radio saobraćaju.

U poglavlju Telegrafija - Morzeova azbuka na početku časa ponavlja se prethodno obrađena grupa slova. Prijem na sluh prva tri slova raditi frontalno sa verbalnom povratnom informacijom. Dalja obrada znakova je kombinovana: u prvom delu časa putem razgovora, a zatim putem zapisivanja. Zbog oštećenje vida i glasnoće Brajevih mašina učenici treba da pišu na Brajevim tablama.

Idealno je, naravno, da učenici koriste prijem putem slušalica. Kao priprema za predaju insistirati na "pevanju" slova.

U poglavlju Telefonija pored upoznavanja sa tablicama sricanja, pri opisu ostvarivanja veze učenicima je posebno potrebno ukazati na pravila ponašanja u amaterskim radio vezama.

Kroz obradu Održavanje veze telegrafijom i telefonijom treba u potpunosti da se savlada rad na radio stanici i usvoji ponašanje u radio amaterskim vezama.

Važno je da učenici shvate da je stečeno znanje samo osnovno i da je za samostalan rad potrebno dalje usavršavanje.

Kroz razgovor upoznati učenike sa organizacijom, oblastima i potrebnim nivoom znanja na ispitu za radio-amatere.

Učenike, takođe, informisati o literaturi i mogućnostima daljeg usavršavanja u klubovima.

Nastava u bloku u II i III razredu obavlja se na kraju godine na školskoj radio stanici ili nekom beogradskom radio klubu.

ZAVRŠNI ISPIT

Završni ispit učenici polažu u skladu sa Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama.

Na završnom ispitu učenici polažu sadržaje stručnih predmeta radi provere profesionalne osposobljenosti za rad za zanimanje TTR manipulanta.

Ovim ispitom proverava se osposobljenost kandidata za početno uključivanje u rad i obavljanje profesionalnih zadataka.

Završni ispit se sastoji iz:

1. praktičnog rada,

2. usmene provere znanja.

1. PRAKTIČNI RAD

Na završnom ispitu proverava se osposobljenost kandidata za praktično izvođenje poslova obuhvaćenih obrazovnim profilom TTR manipulant.

Sadržaji praktičnog rada su iz sledećih predmeta:

- Telefonija;

- Teleprinterska manipulacija;

- Razglasni uređaji;

- Radio operaterstvo.

2. USMENA PROVERA ZNANJA

Na završnom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršavanju konkretnih radnih zadataka.

Izbor ispitnih pitanja za usmenu proveru znanja vrši se iz sledećih predmeta:

- Telefonija;

- Teleprinterska manipulacija;

- Razglasni uređaji;

- Radio-operaterstvo.

ORGANIZACIJA ZAVRŠNOG ISPITA

Završni ispit se polaže pred tročlanom komisijom koju imenuje nastavničko veće srednje škole. Predsednik komisije je odeljenski starešina III razreda.

1. Teleprinterska manipulacija

Učenici kroz kucanje diktata, telegrama i slobodnog sastava treba da pokažu nivo teorijskog i praktičnog znanja, kao i postignutu brzinu i kvalitet rada. Ispit se polaže po grupama u trajanju od 30 minuta.

2. Telefonija

Ovaj deo provere se vrši tako što učenici rade na školskoj telefonskoj centrali, čime se proverava ovladavanje znanjima i veštinama potrebnim za TTR manipulanta. U toku rada vrši se usmena provera znanja. Simuliranjem uz pomoć reljefnih šema i maketa proverava se i osposobljenost za rad na drugim tipovima posredničkih telefonskih centrala. Ovaj deo ispita je individualan i traje do 30 minuta po učeniku.

Telefonija i Teleprinterska manipulacija se polažu prvi dan paralelno.

3. Razglasni uređaji

Ispit iz ovog predmeta sastoji se iz praktičnog rada na razglasnoj stanici radi provere brzine i kvaliteta rada. Stiče se uvid u teorijsko znanje učenika. Ispit je individualan i traje do 30 minuta po učeniku.

4. Radio-operaterstvo

Ispit se sastoji iz predaje i prijema na sluh kao i provere teorijskih znanja. Ispit je individualan i traje do 30 minuta po učeniku paralelno.

U svim predmetima pitanja mogu da postavljaju svi članovi komisije. Opštu brojčanu ocenu utvrđuje ispitna komisija kao prosečnu ocenu sva četiri predmeta. Ukoliko učenik iz bilo kog dela (teleprinterska manipulacija, telefonija, razglasni uređaji, radio operaterstvo) ne pokaže pozitivan uspeh ne može dobiti pozitivnu ocenu na završnom ispitu.

Učenici koji su položili ispit iz radioamaterizma "C" klasu oslobađaju se dela ispita iz Radio operaterstva.

Učenik, koji na završnom ispitu dobije pozitivnu ocenu stiče pravo na izdavanje diplome o stečenom srednjem obrazovanju.