ZAKONO RATIFIKACIJI EVROPSKOG SPORAZUMA O VAŽNIM MEĐUNARODNIM LINIJAMA ZA KOMBINOVANI TRANSPORT I PRATEĆIM POSTROJENJIMA (AGTC)("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 7/2005) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Evropski sporazum o važnim međunarodnim linijama za kombinovani transport i pratećim postrojenjima (AGTC), koji je sačinjen 1. februara 1991. godine u Ženevi, u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
ECE/TRANS/88/Rev. 2
EKONOMSKA KOMISIJA ZA EVROPU ODBOR ZA KOPNENI TRANSPORT
EVROPSKI SPORAZUM O VAŽNIM MEĐUNARODNIM LINIJAMA ZA KOMBINOVANI TRANSPORT I PRATEĆIM POSTROJENJIMA (AGTC)
Sačinjen u Ženevi 1. februara 1991.
Napomena:
Ovaj dokument sadrži tekst AGTC Sporazuma uključujući postupak ratifikacije kako je objavljeno u Saopštenju depozitara C.N.347.1992. UGOVORI-7 datirano 30. decembar 1992. Takođe sadrži sledeće amandmane na AGTC Sporazum:
(a) Saopštenja depozitara C.N.345.1997. UGOVORI-2 i C.N.91.1998. UGOVORI-1. Stupile na snagu 25. juna 1998.
(b) Saopštenja depozitara C.N.230.2000. UGOVORI-1 i C.N.983.2000. UGOVORI-2. Stupila na snagu 1. februara 2001.
(c) Saopštenja depozitara C.N.18.2001. UGOVORI-1 i C.N.877.2001. UGOVORI-2. Stupila na snagu 18. decembra 2001.
(d) Saopštenje depozitara C.N.749.2003. UGOVORI-1 i C.N.2004. UGOVORI-1. Još nije stupila na snagu.
Ujedinjene nacije
2004.
EVROPSKI SPORAZUM O VAŽNIM MEĐUNARODNIM LINIJAMA ZA KOMBINOVANI TRANSPORT I PRATEĆIM POSTROJENJIMA (AGTC)
Strane u Ugovoru,
U želji da olakšaju međunarodni transport robe,
Svesne očekivanog porasta u međunarodnom transportu robe kao posledice rasta međunarodne trgovine,
Svesne neželjenih posledica po životnu sredinu koje takvi razvoji mogu imati,
Naglašavajući bitnu ulogu kombinovanog transporta za rasterećenje evropske putne mreže, naročito u prekoalpskom saobraćaju, i za ublažavanje oštećenja životne sredine,
Ubeđene da, u cilju činjenja međunarodnog kombinovanog transporta u Evropi efikasnijim i privlačnijim za korisnike, bitno je da se ustanovi pravni okvir koji izlaže koordinisani plan za unapređenje usluga u kombinovanom transportu i infrastrukturu neophodnu za njihovo funkcionisanje po međunarodno dogovorenim parametrima učinka i standardima,
Dogovorile su sledeće:
OPŠTE
Za svrhe ovog sporazuma:
a) Termin "kombinovani transport" znači transport robe u jednoj i istoj transportnoj jedinici koristeći više od jednog načina transporta;
b) Termin "mreža važnih linija za međunarodni kombinovani transport" odnosiće se na sve železničke linije koje se smatraju važnim za međunarodni kombinovani transport, ako se:
i) trenutno koriste za regularni međunarodni kombinovani transport (npr. izmenljivi transportni sud, kontener, poluprikolica);
ii) služe kao bitne sabirne linije za međunarodni kombinovani transport;
iii) očekuje da će postati bitne linije za kombinovani transport u bliskoj budućnosti (kako je definisano u i) i ii));
c) Termin "prateća postrojenja" odnosiće se na terminale za kombinovani transport, granične prelaze, ranžirne stanice, stanice za izmenu širine koloseka i trajektne veze/luke koji su važni za međunarodni kombinovani transport.
Strane u ugovoru usvajaju odredbe ovog sporazuma kao koordinirani međunarodni plan za razvoj i funkcionisanje mreže važnih linija za međunarodni kombinovani transport i pratećih postrojenja, u daljem tekstu "mreža za međunarodni kombinovani transport", koji oni nameravaju da preduzmu u okviru nacionalnih programa. Mreža za međunarodni kombinovani transport sastoji se od železničkih linija sadržanih u Aneksu I ovog sporazuma i terminala za kombinovani transport, graničnih prelaza, stanica za izmenu širine koloseka i trajektne veze/luke važne za međunarodni kombinovani transport koji su sadržani u Aneksu II ovog sporazuma.
Železničke linije na mreži za međunarodni kombinovani transport biće u skladu sa karakteristikama izloženim u Aneksu III ovog sporazuma ili će biti usaglašene sa odredbama ovog aneksa u budućem radu na poboljšanju koje treba da se sprovede u skladu sa nacionalnim programima.
U cilju olakšavanja usluga u međunarodnom kombinovanom transportu na mreži za međunarodni kombinovani transport, Strane u ugovoru preduzeće odgovarajuće mere kako bi postigle parametre učinka i minimalne standarde za vozove kombinovanog transporta i prateća postrojenja koji se pominju u Aneksu IV ovog sporazuma.
Aneksi uz ovaj sporazum čine sastavni deo ovog sporazuma. Dalji aneksi koji pokrivaju druge aspekte kombinovanog transporta mogu se dodati uz Sporazum u skladu sa procedurom amandmana opisanom u čl. 15. i 16.
ZAVRŠNE ODREDBE
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija biće depozitar ovog sporazuma.
1. Ovaj sporazum biće otvoren u kancelariji Ujedinjenih nacija u Ženevi radi potpisa država koje su članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu ili su bile primljene u Komisiju u svojstvu konsultanta u skladu sa paragrafima 8 i 11 Projektnog zadatka Komisije, od 1. aprila 1991. do 31. marta 1992. godine.
2. Takvi potpisi biće podložni ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju.
Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje
1. Ovaj sporazum podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju u skladu sa paragrafom 2 člana 7.
2. Ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje biće sprovedeni deponovanjem instrumenta kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
1. Ovaj sporazum će biti otvoren za pristupanje bilo koje države koja se pominje u paragrafu 1 člana 7. od 1. aprila 1991. godine.
2. Pristupanje će biti sprovedeno deponovanjem instrumenta kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
1. Ovaj sporazum će stupiti na snagu 90 dana nakon datuma kada su vlade osam država deponovale instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, pod uslovom da jedna ili više linija mreže za međunarodni kombinovani transport povezuje, na kontinuirani način, teritorije bar četiri države koje su deponovale takav instrument.
2. Ukoliko navedeni uslov nije ispunjen, Sporazum će stupiti na snagu 90 dana nakon datuma deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, čime će navedeni uslov biti zadovoljen.
3. Za svaku državu koja deponuje instrument ratifikacije, odobrenja, prihvatanja ili pristupanja nakon početka perioda od 90 dana naznačenih u paragrafima 1 i 2 ovog člana, Sporazum će stupiti na snagu 90 dana nakon datuma deponovanja navedenog instrumenta.
Ograničenja na primenu sporazuma
1. Ništa u ovom sporazumu neće biti sačinjeno tako da sprečava stranu u ugovoru da preduzme takvu akciju, kompatibilnu sa odredbama Povelje Ujedinjenih nacija i ograničenu na hitnost situacije, koju smatra neophodnom za spoljnu ili unutrašnju bezbednost.
2. Takve mere, koje moraju biti privremene, biće odmah prijavljene depozitaru i njihova priroda naznačena.
1. Bilo koji spor između dve ili više ugovornih strana koji se odnosi na tumačenje ili primenu ovog sporazuma i koje strane u sporu nisu sposobne da reše pregovaranjem ili na druge načine, biće upućen na arbitražu ukoliko bilo koja od ugovornih strana u sporu tako zatraži i u tom cilju biće dostavljen jednom ili više arbitara izabranih međusobnim dogovorom između strana u sporu. Ukoliko strane u sporu ne uspeju da se dogovore o izboru arbitra ili arbitara u roku od tri meseca nakon zahteva za arbitražom, bilo koja od ovih strana može zatražiti od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da postavi jednog arbitra kome će spor biti podnet na rešavanje.
2. Odluka arbitra ili arbitara postavljenih u skladu sa paragrafom 1 ovog člana biće obavezujuća za ugovorne strane u sporu.
Bilo koja država, u vreme potpisivanja ovog sporazuma ili deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, može obavestiti depozitara da se ne smatra obavezujućom prema članu 12. ovog sporazuma.
1. Ovaj sporazum može biti izmenjen u skladu sa procedurom naznačenom u ovom članu, osim kako je predviđeno prema čl. 15. i 16.
2. Na zahtev strane u ugovoru, bilo koji amandman predložen na ovaj sporazum razmatraće Radna grupa za kombinovani transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.
3. Ukoliko amandman usvoji dvotrećinska većina ugovornih strana, koja je prisutna i koja glasa, amandman će biti dostavljen od strane generalnog sekretara Ujedinjenih nacija svim ugovornim stranama na prihvatanje.
4. Bilo koji predložen amandman dostavljen u skladu sa paragrafom 3 ovog člana stupiće na snagu za sve ugovorne strane tri meseca nakon isteka perioda od dvanaest meseci nakon datuma saopštenja, pod uslovom da u tom periodu od dvanaest meseci, nijedna država koja je strana u ugovoru, ne podnese generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija prigovor na predloženi amandman.
5. Ukoliko je prigovor na predloženi amandman podnet u skladu sa paragrafom 4 ovog člana, smatraće se da amandman nije prihvaćen i neće imati nikakvog efekta.
1. Aneksi I i II uz ovaj sporazum mogu biti izmenjeni u skladu sa procedurom izloženom u ovom članu.
2. Na zahtev ugovorne strane, bilo koji amandman koji se predloži na anekse I i II razmatraće Radna grupa za kombinovani transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.
3. Ukoliko amandman usvoji većina ugovornih strana koja je prisutna i koja glasa, predloženi amandman će saopštiti generalni sekretar Ujedinjenih nacija neposredno zainteresovanim ugovornim stranama. Za potrebe ovog člana, ugovorna strana smatraće se neposredno zainteresovanom ukoliko u slučaju ubacivanja nove linije, važnog terminala, graničnog prelaza, stanice za izmenu širine koloseka ili trajektne veze/luke ili u slučaju njihove odgovarajuće modifikacije, njenu teritoriju prelazi ta linija ili je direktno vezana za važan terminal, ili ako su razmatrani važan terminal, granični prelaz, stanica za izmenu širine koloseka ili terminal trajektne veze/luke smešteni na navedenoj teritoriji.
4. Bilo koji predloženi amandman saopšten u skladu sa paragrafima 2 i 3 ovog člana smatraće se prihvaćenim ukoliko, u okviru perioda od šest meseci nakon datuma saopštenja od strane depozitara, nijedna od neposredno zainteresovanih ugovornih strana nije obavestila generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o prigovoru na predloženi amandman.
5. Bilo koji amandman tako prihvaćen biće saopšten od strane generalnog sekretara Ujedinjenih nacija svim ugovornim stranama i stupiće na snagu tri meseca nakon datuma obaveštenja od strane depozitara.
6. Ukoliko je prigovor na predložen amandman podnet u skladu sa paragrafom 4 ovog člana, smatraće se da amandman nije prihvaćen i neće imati nikakvog efekta.
7. Depozitar neposredno zainteresovanih ugovornih strana mora biti bez odlaganja obaveštavan od strane Sekretarijata Ekonomske komisije za Evropu o predloženim amandmanima.
1. Aneksi III i IV na ovaj sporazum mogu biti izmenjeni u skladu sa procedurom naznačenom u ovom članu.
2. Na zahtev ugovorne strane, bilo koji amandman koji predloži na anekse III i IV razmatraće Radna grupa za kombinovani transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.
3. Ukoliko amandman usvoji dvotrećinska većina ugovornih strana, koja je prisutna i koja glasa, amandman će biti saopšten od strane generalnog sekretara Ujedinjenih nacija svim ugovornim stranama na prihvatanje.
4. Bilo koji predloženi amandman saopšten u skladu sa paragrafom 3 ovog člana smatraće se prihvaćenim ukoliko, u okviru perioda od šest meseci nakon datuma saopštenja, jedna petina ili više od jedne petine ugovornih strana nije obavestila generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o prigovoru na predloženi amandman.
5. Bilo koji amandman prihvaćen u skladu sa paragrafom 4 ovog člana biće saopšten od strane generalnog sekretara svim ugovornim stranama i stupiće na snagu tri meseca nakon datuma saopštenja u pogledu na sve ugovorne strane osim onih koje su, pre datuma stupanja na snagu, obavestile generalnog sekretara da ne prihvataju predloženi amandman.
6. Ukoliko je jedna petina ili više od jedne petine ugovornih strana uložila prigovor na predložen amandman u skladu sa navedenim paragrafom 4, smatraće se da amandman nije prihvaćen i neće imati nikakvog efekta.
(ECE/TRANS/88/Kor. 1, na snazi od 20. septembra 1992)
Odredbe ovog sporazuma ne mogu da imaju prednost nad odredbama drugih multilateralnih ugovora po kojima neke države međusobno mogu biti primorane da ih primene, kao što je Ugovor iz Rima 1957. kojim je ustanovljena Evropska ekonomska zajednica.
1. Bilo koje ugovorne strane mogu otkazati ovaj sporazum pismenim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
2. Otkazivanje će stupiti na snagu godinu dana nakon datuma kada generalni sekretar primi pomenuto obaveštenje.
Ukoliko, nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, broj ugovornih strana bude za bilo koji period od dvanaest konsekutivnih meseci smanjen na manje od osam, Sporazum će prestati da važi dvanaest meseci nakon datuma kada osma država prestaje da bude ugovorna strana.
Obaveštenja i saopštenja od strane depozitara
U skladu sa obaveštenjima i saopštenjima koja su navedena u ovom sporazumu, funkcije generalnog sekretara Ujedinjenih nacija kao depozitara biće navedene u delu VII Bečke konvencije na Zakon o ugovorima, zaključen u Beču 23. maja 1969. godine.
Original ovog sporazuma, gde su engleski, francuski i ruski tekstovi jednako merodavni, biće deponovani kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
U prisustvu svedoka dole potpisani, u potpunosti ovlašćeni za to, potpisali su ovaj sporazum.
Sačinjeno u Ženevi, prvog dana februara 1991.
ŽELEZNIČKE PRUGE OD ZNAČAJA ZA MEĐUNARODNI KOMBINOVANI TRANSPORT
____________________
(1) Portugalija*
C- E 05 |
(Fuentes de Onjoro-) Vilar Formoso-Pampiljosa- Koimbra-Lisabon |
|
|
|
|
||
C- E 90 |
Lisabon-Entrokamento-Marvao (-Valensija de Alkantara) |
|
_____________
(2) Španija*
C- E 05 |
(Ande) Irun-Burgos-Medina del Kampo-Fuentes de Onjoro (-Vilar Formoso) |
||
C- E 07 |
(Ande) Irun-Burgos- Avilja -Madrid |
||
|
|||
C- E 053 |
Madrid-Kordoba-Bobadilja-Alhesiras |
||
C- E 90 |
(Marvao) Valensija de Alkantara-Madrid-Barselona-Port Bou (-Serber) |
||
C 90/1 |
Valensija-Barselona |
|
|
_______________________
Opšta napomena i objašnjenje brojeva pruga:
"C- E" označava pruge koje su u osnovi identične relevantnim prugama E iz Evropskog sporazuma o glavnim međunarodnim železničkim prugama (AGC) iz 1985.
"C" označava druge pruge od značaja za međunarodni kombinovani transport. Brojevi pruga "C" su identični brojevima najbliže pruge E i iza njih ponekad stoji redni broj.
Broj pruga E je stavljen radi lakšeg snalaženja i poređenja sa prugama iz sporazuma AGC. On nikako ne znači da su države potpisnice ili da nameravaju da postanu potpisnice sporazuma AGC.
( ) |
= |
Stanica van teritorije dotične zemlje [na primer: (Hendaje-)]. |
||
___________ |
= |
Alternativne rute na primer:[ Avila ]. |
||
|
|
|||
_ _ _ _ _ _ _ |
= |
Deo pruge iz AGC koja je od značaja za međunarodni kombinovani transport (odnosi se samo na pruge C-E). |
||
................... |
= |
Deo pruge koja je od značaja za međunarodni kombinovani transport, ali nije deo relevantne pruge AGC (odnosi se samo na pruge C-E). |
______________________
(3) Irska*
C-E 03 (Larn-Belfast)-Dablin
__________________________
(4) Ujedinjeno Kraljevstvo*
C-E 03 |
Glazgov- Strenreir-Larn-Belfast(-Dablin)-Houlihed |
||||
|
|||||
|
(-Kale) |
.................... |
|
||
C 03/1 |
London-Kardif |
|
|||
C 03/02 |
Klivl Ande-Donkaster-London |
|
|||
|
|
||||
C-E 16 |
London-Harvič (-Zebrige) |
|
|||
|
|
|
............... |
|
______________
(5) Francuska*
C-E 05) |
Pariz-Bordo-Ande (-Irun) |
|
|||
C-E 07) |
|
|
|
|
|
C 07 |
Pariz-Tuluz |
|
|
|
|
C-E 15 |
(Kjevi-) Fenji -Olnoj-Pariz- Dižon -Lion-Avinjon-Taraskon-Marsej |
||||
|
|||||
|
.......................... |
|
|
|
|
C 20 |
Lil-Turkoan (-Moskron) |
|
|||
C-E 23 |
Dank-Erkelin-Olnoa-Tionvil-Mec-Fruar-Tul-Kilmon-Šalindre-Dižon (-Valorb) |
||||
............................................................................................................. |
|
||||
C-E 25 |
(Betemburg-) Tionvil-Mec-Strazbur-Miluz-(-Bazel) |
|
|||
|
|
|
Belfor-Bezanson-Dižon |
|
|
|
|
|
|
................................... |
|
C 25 |
Tionvil-Apaš (-Perl) |
|
|
|
|
C-E 40 |
L'Avr-Pariz-Leruvil-Onvil-Mec-Remili-Forbak (-Sarbriken) |
|
C 40 |
Pariz-Le Man- Nant |
|
|
|
|
||
C-E 42 |
Pariz-Leruvil-Nansi-Sarbur-Reding-Strazbur (-Kel) |
||
C 51 |
(Dover-) Kale-Lil-Pariz |
||
C-E 70 |
Pariz-Makon-Amberje-Kilmon Modan (-Torino) |
||
C-E 700 |
Lion-Amberje |
||
C-E 90 |
(Port Bou-) Serber-Narbon-Taraskon-Marsej-Manton (-Ventimilja) |
||
C 90/2 |
Bordo-Tuluz-Narbon |
___________________
(6) Holandija*
C-E 15 |
Amsterdam-Roterdam Rozande (-Antverpen) |
|
||
|
|
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ |
|
|
C-E 35 |
Amsterdam-Utreht-Arnhem (-Emerih) |
|
||
|
_ _ _ _ _ _ |
|
||
C 10/1 |
Utreht-Amersfort-Hengelo (-Bad Benthajm) |
|
||
C-E 16 |
(Harvič-) Hek van Holand-Roterdam-Utreht |
|
||
|
|
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ |
|
|
C 16 |
Roterdam-Tilburg-Fenlo (-Keln) |
|
________________
(7) Belgija*
C-E 10) |
(Dover-) Ostande-Brisel-Lijež (-Ahen) |
||
C-E 20) |
|
|
|
C 20 |
(Turkonj-) Muskron-Lijež-Moncen (-Ahen) |
||
C-E 15 |
(Rozende-) Antverpen-Brisel-Kevi (-Fenji) |
|
|
|
|
||
|
|
_ _ _ _ _ _ _ |
|
C15 |
Šarlroa-Namur-Lijež |
|
|
C- E 25 |
Brisel-Arlon-Šterpenih (-Klajnbetingen) |
||
C-E 22 |
(Harvič-) Zebrige-Brige |
______________________
(8) Luksemburg*
C- E 25 (Šterpenih)-Klajnberingen-Luksemburg-Betemburg (-Tionvil)
___________________
(9) Nemačka*
C 16 |
(Fenlo-) Menhengladbah-Keln |
|
||||||||
C 25 |
(Apaš-) Perl-Trir-Koblenc |
|
||||||||
C- E 35 |
(Arnhem-) Emerih-Duizburg-Dizeldorf -Keln-Majnc-Manhajm-Karlsrue |
|||||||||
|
Dizeldorf-Nojs |
|
||||||||
|
|
|
|
|
|
..................... |
|
|||
|
(-Bazel) |
|
|
|
|
|
|
|||
C- E 43 |
Frankfurt(M)-Hajdelberg- Bruhsal-Štutgart-Ulm-Augzburg-Minhen-Frajlasing |
|||||||||
|
||||||||||
|
(-Salcburg) |
|
||||||||
C- E 45 |
(Rodbi-) Putgarten-Amberje-Hanover-Virzburg-Nirnberg-Ingolštat-Minhen (-Kufštajn) |
|||||||||
C 45/1 |
(Fredericija-) Flenzburg-Amberje |
|
||||||||
C 45/2 |
Bremerhaven-Bremen-Hanover |
|
||||||||
C 45/3 |
Traveminde-Libek |
|
||||||||
C-E 451 |
Nirnberg-Pasau (-Vels) |
|
||||||||
C-E 51 |
(Gedzer-) Rostok-Berlin- Hale -Erfurt-Nirnberg |
|||||||||
|
||||||||||
C- E 55) |
(Treleborg-) Zasnic Hafen-Štralsund- Pasevalk
-Berlin/Zedin-Drezden- |
|||||||||
|
||||||||||
C- E 61) |
Bad Šandau (-Decin) |
|
|
|
||||||
C- E 10 |
(Lijež-) Ahen-Keln-Dizeldorf-Dortmund-Minster-Osnabrik-Bremen- |
|||||||||
|
-Amberje-Libek (-Hanko) |
|
|
|
||||||
C 10/1 |
(Hengelo-) Bad Benthajm-Osnabrik |
|||||||||
C- E 18 |
Amberje-Bihen-Berlin/Zedin |
|
|
|
||||||
C- E 20 |
(Lijež-) Ahen-Keln-Duizburg-Dortmund-Hanover-Helmštet-Berlin/Zedin-Frankfurt (0) (-Kunovice) |
|||||||||
C- E 30 |
Drezden-Gerlic (-Zgorželec) |
|
|
|
||||||
C- E 32 |
Frankfurt (M)-Hanau-Erfurt-Lajpcig-Drezden |
|
||||||||
C- E 40 |
(Forbak-) Sarbriken-Ludvigshafen-Manhajm-Frankfurt(M)-Geminden-Nirnberg-Širnding (-Čeb) |
|||||||||
C- E 42 |
(Strazbur-) Kel-Apenvajer-Karlsrue-Milaker-Štrutgart |
|||||||||
|
||||||||||
C- E 46 |
Majnc-Frankfurt(M) |
|
|
|
_____________________
(10) Švajcarska*
C- E 23 |
(Dižon-) Valorb-Lozana-Briž |
|
|
|
|
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ |
|
|
|
C- E 25 |
(Miluz-) Bazel-Olten-Bern-Brig (-Domodosola) |
|
|
|
C- E 35 |
(Karlsrue-) Bazel-Olten-Kijaso (-Milano) |
|
|
|
C 35 |
(Karlsrue-) Bazel-Brig-Imense-Belinzona (-Luino) |
|||
|
||||
C- E 50 |
(Kilmon-) Ženeva-Lozana-Bern-Cirih-Buhs (-Inzbruk) |
|
||
|
_ __ _ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ |
|
|
___________________
(11) Italija*
C-E25 |
(Brig-) Domodosola-Novara-Milano-Đenova |
|
||
C- E 35 |
(Kijaso-) Milano-Bolonja-Firenca-Rim-Napulj-Salerno-Vila S. Đovani-Mesina |
|||
|
....................................................................... |
|
|
|
C 35 |
(Belinzona-) Luino-Galarate-Ro-Milano |
|
||
C- E 45 |
(Inzbruk-) Brenero-Verona-Bolonja-Ankona-Fođa- Bari-Brindizi |
|||
|
|
................. |
||
C- E 55 |
(Arnoldštajn-) Travizio-Udine-Venecija-Bolonja |
|||
|
||||
|
........ |
|||
C- E 70 |
(Modena-) Torino-Ro-Milano-Verona-Trst-Vila Opičina (-Sežana) |
|||
C-E72 |
Torino-Đenova |
|
|
|
C- E 90 |
(Menton-) Ventimilja-Đenova-Piza-Livorno-Rim |
|
||
|
...................................... |
|
|
|
C 90/1 |
La Specija-Fidenca-Parma |
|
|
|
C 90/2 |
Livorno-Piza-Firenca |
|
|
|
__________________ |
|
(12) Norveška* |
|
C- E 45 |
Oslo-(Kornsje) |
C 47 |
Narvik (-Vasijaure) |
C 48 |
Trandhajm-Hel (-Vasijaure) (Storlijen) |
C 61 |
Oslo (-Šarlotenberg-Stokholm) |
|
|
________________ |
|
(13) Švedska* |
|
C 10/2 |
Stokholm (-Turku) |
C- E 45 |
(Kornsje-) Geteborg-Helsinborg (-Helsinger) |
C 45/1 |
Geteborg (-Frederikshavn) |
C 45/3 |
Malme (-Traveminde) |
C 47 |
(Narvik-) Vasijaure-Galivare-Boden-Ange-Halzberg |
C 48 |
(Hel-) Štorlien-Estersund-Ange |
C- E 53 |
Helsingborg-Hesleholm |
C- E 55) |
Stokholm-Hesleholm-Malme-Treleborg (-Zasnic Hafen) |
C-E 61) |
|
C 55 |
Halzberg-Geteborg |
C-E 59 |
Malme-Istad (-Šćećin) |
C 61 |
(Oslo-)Šarlotenberg-Karlstad-Halzberg-Stokholm |
____________________
(14) Danska*
C-E 45 |
(Helsingborg-) Helsinger-Kopenhagen-Nikobing-Rodbi (-Putgarten) |
||
C 45/1 |
(Geteborg-) Frederikshagen-Arhus-Fredericija (-Flenzburg) |
||
|
|||
C-E 530 |
Nikobing-Gedzer (-Rostok) |
|
_____________________
(15) Austrija*
C-E 43 |
(Frailasing-) Salcburg |
|
|
|
C-E 45 |
(Minhen-) Kufštajn-Vergl-Inzbruk (-Brenero) |
|||
C-E 451 |
(Pasau-)Vels |
|
|
|
C-E 55 |
Linc-Salcburg-Švarcah St. Fajt-Filah-Arnoldštain (-Travizio) |
|||
C-E 551 |
(Horni-Dvoržištje-) Zumerau-Linc-Zelctal-St. Mihael |
|||
C-E 65 |
(Bšeclav-)Bernardštal-Beč-Zemering-Bruk na Muri-Klagenfurt-Filah-Rozenbah (-Jesenice) |
|||
C-E 67 |
Bruk na Muri-Grac-Špilfeld Štras -(Šentilj) |
|||
C-E 50 |
(Buhs-) Inzbruk-Vergl-Kufštajn-Rozenhajm-Frajlasing)-Salcburg-Vels- |
|||
|
||||
|
Linc-Beč-(-Heđešhalom) 1/ |
|
||
|
|
|||
|
.............................. |
|
|
|
|
________________ |
|
|
|
|
|
|
||
|
|
|
||
C-E 52 |
Beč-Marheg (-Devinska Nova Ves) |
|||
|
........................................................ |
|||
C-E 63 |
(Bratislava-) Kitse-Parndorf-Beč |
|||
|
........................................................ |
____________________
(16) Poljska*
C-E 59 |
Svinouišće-Šćećin-Kotšin-Zielona Gura-Vrloclav-Opole-Halupki (-Bohumin) |
|||||
|
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ .......... |
|
||||
C 59/2 |
Vroclav-Mjedžilesje (-Ličkov) |
|
||||
C-E 65 |
Gdinja-Gdanjsk-Tčev - Varšava-Katovice-Zebžidovice (-Petrovice U. Karvina) |
|||||
|
-------------------------------- Bidgošć ------------------------------------------- |
|||||
|
||||||
C 59/1 |
Nova Sol-Zagan-Veglinjec-Zgoželec-Zavidov (-Fridlant) |
|||||
C-E 20 |
(Frankfurt(O)-) Kunovice-Poznanj-Lovič-Varšava
- Lukuv-Terespol (-Brest) |
|||||
|
||||||
|
|
................... |
|
|
|
|
C-E 30 |
(Gerlic-) Zgoželec Vroclav-Katovice-Krakov-Pšemisl-Medika (-Mostijska) |
|||||
|
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ |
|
||||
C 65/1 |
Zdunjska Vola Kašnice-Lođ Olehov-Skjernjevice |
|
||||
C 65/2 |
Hožuv Sjemkovice-Čestohova-Zavjerće-Javožno Ščakova-Čehovice Džedžice |
|||||
C 65/3 |
Herbji Nove-Pščina-Kedžjeržin Kozle Azotji |
|
||||
C 30/1 |
Krakov-Novi Sač-Mušina (-Plaveč) |
|
__________________
(17a) Češka*
C-E 55 |
(Bad Šandau-) Dječin-Prag |
|
C-E 551 |
Prag-Horni Dvorištje (-Zumerau) |
|
C-E 59 |
(Halupki-) Bohumin-Ostrava |
|
|
............................................. |
|
C 59/2 |
(Mjedžilesje-) Lihkov-Č. Tržebova |
|
C-E 61 |
(Bad Šandau-) Dječin-Nimburk-Kolin-Brno-Bšeclav-Lanžhot (-Kuti) |
|
C-E 65 |
(Zebšidovice-) Petrovice u Karvin-Ostrava-Bšeclav (-Bernardštal) |
|
C 59/1 |
(Zavidov-) Fridlant-Turnov-Prag |
|
C-E 40 |
(Širnding-) Čeb-Plzenj-Prag-Kolin-Hranice na Moravi- |
|
|
|
|
|
Ostrava-Mosti u Jablunkova (-Čadca) |
|
|
|
|
|
.......................................... |
|
______________________
(17b) Slovačka*
C-E 61 |
(Lanžhot-) Kuti-Bratislava-Komarno(-Komarom) |
|
||||
|
Rusovce (-Heđepalom) |
|
||||
|
................................... |
|
||||
C-E 63 |
Žilina-Leopoldov-Bratislava (-Kitse) |
|
||||
|
Galanta |
|
|
|||
C-E 40 |
(Mosti u Jablunkova-) Čedca -Žilina-Poprad-Tatri-Košice |
|||||
|
(Horni Lideč-) Luki pod Makjtov-Puhob |
|
||||
|
............................................ |
|
|
|
||
|
-Čijerna nad Tisu (-Čop) |
|
|
|
||
C-E 52 |
(Marheg-) Devinska Nova Ves-Bratislava-Nove Zamki-Šturovo (-Sob) |
|||||
|
........................................................... |
|
|
|||
C 30/1 |
(Mušina-) Plaveč-Prešov-Kisak-Košice-Čana (-Hidašnemeti) |
_______________________
(18) Mađarska*
C 30/1 |
(Čana) Hidašnemeti-Miškolc |
|
|
C 54/1 |
(Episkopija Bihor-) Biharkeresteš-Berećouifalu-Pišpekladanj |
||
C-E 61 |
(Bratislava-Komarno-)-Komarom-Budimpešta |
||
|
Heđešhalom |
|
|
|
.................... |
|
|
C-E 69 |
Budimpešta-Sekešfehervar- Boba-Hodoš |
||
|
Murakerestur (-Kotoriba) |
||
C-E 691 |
Murakerestur-Đekenješ |
|
|
C-E 71 |
Budimpešta-Dombovar-Đekenješ (-Botovo-Koprivnica) |
||
C-E 85 |
Budimpešta-Kelebija (-Subotica) |
|
|
C-E 50 |
(Beč-) Heđešhalom 1/ -Đer-Budimpešta-Miškolc-Njiređhaza-Zahonji (-Čop) |
||
|
(Ebenfurt-) Sopron 2/ |
|
|
|
.................................. |
|
|
|
_______________ |
|
|
|
|
||
|
|
||
C-E 52 |
(Šturovo-) Sob-Budimpešta-Cegled-Solnok-Debrecin-Njiređhaza |
||
C-E 56 |
Bidimpešta-Rakoš-Ujšaš-Solnok-Lekešhaza(-Kurtići) |
||
C773 |
Budimpešta-Dombovar-Pečuj-Mađarboli (-Beli Manastir) |
________________________
(19) Jugoslavija*
C-E 65 |
(Rozenbah-) Jesenice-Ljubljana-Pivka-Rijeka |
||
C-E 67 |
(Špilfeld Štras-) Šentilj-Maribor-Zidani Most |
||
C-E 69 |
(Murakerestur-) Kotoriba-Pragersko-Zidani Most-Ljubljana-Divača-Koper |
||
C-E 71 |
(Đekeneš-) Botovo-Koprivnica-Zagreb-Karlovac-Rijeka |
||
C-E 85 |
(Kelebija-) Subotica-Beograd-Niš - Skoplje-Đevđelija
(-Idomeni) |
||
|
|||
C-E 70 |
(Vila Opičina-) Sežana-Ljubljana-Zidani Most-Zagreb-Beograd-Niš-Dimitrovgrad (-Dragoman) |
__________________
(20) Grčka*
C 70/2 |
Strimonas-Aleksandropolis-Dikea (-Svilengrad) |
C-E 85 |
(Đevđelija-) Idomeni-Solun-Atina |
C-E 855 |
(Kilmon-) Promahon-Solun |
C85/1 |
Solun-Florina-Kristalopigi (-...........) |
C85/2 |
Larisa-Volos-ŠLatakija (Arapska Republika Sirija)Ć |
C 85/3 |
Igujmenitsa-Kalabaka-Palajofarsalos-Volos-ŠLatakija (Arapska Republika Sirija)Ć |
C 85/4 |
Atina-Patras |
_______________________
(21) Rumunija */
C-E 95 |
(Ungeni-) Jasi-Paškani-Buzau-Ploešti-Bukurešt-Videle-Đurđu (-Ruse) |
C 95 |
Krajova-Kalafat (-Vidin) |
C-E 54 |
Arad-Deva-Tejus-Vinatori-Brašov-Bukurešt |
C-E 56 |
(Lekešhaza-) Kurtići-Arad-Temišvar-Krajova-Bukurešt |
C-E 562 |
Bukurešt-Konstanca |
C 54 |
(Deakovo-) Halmeu-Satu Mare-Dež-Kluž-Kozlariju |
C 54/1 |
Paškani-Sućeava-Salva Dež-Kluž Napoka-Oradea-Episkopija Bihor (-Biharkerešteš) |
C-E 66 |
Halmeu-Satu Mare-Karei-Oradea-Temišvar-Stamora Moravita (-Vršac) |
C-E 851 |
(Vadu Siret-) Viksan-Sučeava-Paksani |
______________________
(22) Bugarska */
C-E 95 |
(Đurđu-) Ruse-Gornja Orjahovica-Dimitrovgrad |
|
..................................................... |
C 95 |
(Kalafat-) Vidin-Sofija |
C-E 680 |
Sofija-Mezdra-Gornja Orjahovica-Kaspican-Sindel-Varna |
C-E 70 |
(Dimitrovgrad-) Dragoman-Sofija-Plovdiv-Dimitrovgrad Sever-Svilengrad (-Kapi Kilmon) |
C-E 720 |
Plovdiv-Zimnica-Karnobat-Burgas |
|
........................................ |
C-E 855 |
Sofija-Kilmon (-Promahon) |
___________________
(23) Finska */
C-E 10 |
Hanko-Helsinki-Rihimeki-Kouvola-Vainikala (-Lužajka) |
C 10/2 |
(Stokholm-) Turku-Helsinki |
____________________________
(24) Ruska Federacija*
C-E 10 |
(Vainikala) Buslovskaja-Sg. Petersburg-Moskva |
C-E 20 |
(Orsha-) Krasnoje-Smolensk-Moskva-Nižnji Novgorod-Jekaterinburg |
C-E 50 |
(Zernovo-) Suzemka-Brajnsk-Moskva |
C-E 99 |
Moskva-Rostov na Donu-Novorosijsk |
C-E 102 |
Moskva-Volgograd-Astrakan |
___________________
(25) Turska *
C-E 70 |
(Svilengrad-) Kapikule-Istanbul-Hajdarpaša-Ankara Bogazkopru-Kalin-Malatja-Kapikoj
[-Razi Islamska Republika Iran)] |
|||||
C 70/2 |
Pehlivankoj-Uzunkopru (-Pythion) |
|||||
|
........................................................ .............................. |
|||||
C-E 97 |
(Ahurjan-) Dogukapi-Kars-Erzurum-Ćetinkaja Kalin-Bogazkopru-Ulukišla-Jeniđe |
|||||
|
Samsun |
|
|
|||
Adana - T. Kale - F. Paša-Islahije [-Mejdan Ekbez (Syrian Arab Republic)] Mersin |
||||||
Iskenderun ....................................... |
|
|||||
............ .......... ............................ |
|
|||||
C-E 74 |
Izmir - Balikesir-Alajunt- Afjon - Konja-Ulukišla |
|||||
|
Bandirma Eskišehir Ušak-Manisa |
|||||
|
................. |
|
____________________
(26) Hrvatska */
C-E 65 |
(Ilirska Bistrica-) Šapjane-Rijeka |
C-E 69 |
(Murakerestur-) Kotoriba-Čakovec (-Središče) |
C-E 70 |
(Dobova-) Savski Marof-Zagreb-Strizivojna Vrpolje-Vinkovci-Tovarnik (-Šid) |
C-E 71 |
(Đekeneš-) Botovo-Koprivnica-Zagreb-Karlovac-Oštarije-Rijeka |
C-E 771 |
(Bogojevo-) Erdut-Vinkovci-Strizivojna Vrpolje-Slavonski Šamac (-Bosanski Šamac-Sarajevo-Čapljina-) Metković-Ploče |
C-E 751 |
Zagreb-Sunja-Volinja (-Dobrljin-Bihać-Ripač-) Strmica-Knin-Split |
C-E 753 |
Zagreb-Karlovac-Oštarije-Gospić-Knin-Zadar |
C 710 |
(Središče-) Čakovec-Varaždin-Koprivnica-Osijek-Erdut (-Subotica) |
C 773 |
(Mađarboli-) Beli Manastir-Osijek-Strizivojna Vrpolje |
_____________________
(27) Slovenija *
C-E 65 |
(Rozenbah-) Jesenice-Ljubljana-Ilirska Bistrica (-Šapjane) |
|
C-E 67 |
(Špilfeld Štras-) Šentilj-Maribor-Zidani Most |
|
C-E 69 |
Hodoš-Murska Sobota-Ormož-Pragersko-Zidani Most-Ljubljana-Divača-Koper |
|
|
||
C-E 70 |
(Vila Opičina-) Sežana-Ljubljana-Zidani Most-Dobova (-Savski Marof) |
__________________________________
(28) Bosna i Hercegovina */
_____________________
(29) Albanija */
________________________
(30) Bivša jugoslovenska Republika Makedonija*/
_______________________
(31) Belorusija */
C-E 20 (Terespol-) Brest-Minsk-Orsha (-Krasnoje)
_____________________
(32) Ukrajina */
C-E 30 |
(Međka-) Mostijska-2-Lavov |
C-E 40 |
(Čierna nad Tisu-) Čop |
C-E 50 |
(Zahonji) Čop-Lavov-Kijev-Khutor Mikhailovski-Zernovo (-Suzemka) |
C-E 851 |
Lavov-Vadu Siret (-Viksani) |
C-E 95 |
(Benderi-) Razdelnaja-Kazatin |
C 54 |
Čop-Deakovo (-Halmeu) |
_________________________
(33) Republika Moldavija*/
C-E 95 |
(Jasi-) Ungeni-Kišinjev-Benderi-Novosavjitske (-Kučurgan) |
_________
* Videti opšte napomene, objašnjenja brojeva pruga i simbola.
POSTROJENJA OD ZNAČAJA ZA MEĐUNARODNI KOMBINOVANI TRANSPORT
A. Terminali od značaja za međunarodni kombinovani transport
AUSTRIJA |
|
|
|
|
Vilah Zid |
|
|
Linc-Štathafen |
Vels-Vbf |
|
|
Mesendor |
Beč-Frojdenau Hafen |
|
|
Salcburg-Hauptbanhof/ |
Beč-Nordvestbanhof |
|
|
Liferung |
|
|
|
BELGIJA |
|
||
Antverpen |
Genk (Haselt) |
|
|
Atus |
Majcen (Mehelen) |
|
|
Bresu-Renori (Lijež) |
Zebrige |
|
|
Brisel |
|
|
|
BUGARSKA |
|
||
Burgas |
Ruse |
|
|
Dimitrovgrad Sever |
Sofija |
|
|
Filipovo |
Stara Zagora |
|
|
Gorna Orjahovica |
Varna |
|
|
|
|
|
|
HRVATSKA |
|
||
Rijeka |
Split |
|
|
Slavonski Brod |
Zagreb |
|
|
|
|
|
|
ČEŠKA |
|
||
Brno |
Ostrava |
|
|
Češke Budjejovice |
Plzenj |
|
|
Čeb |
Prag Ukržineves |
|
|
Jihlava |
Prag Žiškov |
|
|
Kolin |
Pžerov |
|
|
Lovosice |
|
|
|
|
|
|
|
DANSKA |
|
||
Arhus |
Kopenhagen |
|
|
Glostrup |
Padborg |
|
|
|
|
|
|
FINSKA |
|
||
Helsinki-Pasila |
|
|
|
|
|
|
|
FRANCUSKA |
|
||
Avinjon-Kurtin-Kortin |
Pariz-Noazi-Le Sek |
|
|
Bordo-Bastid |
Pariz-Pompadur |
|
|
DankErkelin |
Pariz-Renži |
|
|
Ande |
Pariz-Valanton |
|
|
L'Avr |
Perpinjan |
|
|
Lil St. Sover |
Ruan-Sotvil |
|
|
Lion-Venisje |
Strazbur |
|
|
Marsej-Kane |
Tuluz |
|
|
Pariz-La Šapel |
|
|
|
|
|
|
|
NEMAČKA |
|
||
Augzburg-Oberhausen |
Karlsrue HBF |
|
|
Bazel Bad GBF |
Kil HGBF |
|
|
Berlin |
Keln Ajfelton |
|
|
Bilefeld Ost |
Lajpcig |
|
|
Bohum-Langenderer |
Libek HBF |
|
|
Bremen-Groland Roland |
Ludvigzburg |
|
|
Bremerhaven-Nordhafen |
Majnc Gustafsburg |
|
|
Drezden |
Manhajm RBF |
|
|
Duizburg-Rurort Hafen |
Minhen HBF |
|
|
Dizeldorf-Bilk |
Nojs |
|
|
Frankfurt (na Majni) Ost |
Noj Ulm |
|
|
Frajburg (Brajzgau) GBF |
Nirnberg HGBF |
|
|
Hagen HBF |
Ofenburg |
|
|
Hamburg-Rotenburgzort |
Regenzburg |
|
|
Hamburg-Zid |
Rajne |
|
|
Hamburg-Valtershof |
Roštok |
|
|
Hamburg-Vilhelmsburg |
Zarbriken HGBF |
|
|
Hanover-Linden |
Švajnfurt HBF |
|
|
Ingolštat Nord |
Vupertal-Langefeld |
|
|
|
|
|
|
GRČKA |
|
||
Agii Anargiri (Atina) |
Patras |
|
|
Aleksandropolis |
Solun |
|
|
Igumenica |
Volos |
|
|
|
|
|
|
MAĐARSKA |
|
||
Budimpešta-Jožefvaroš |
Segedin-Kiškundorožma |
|
|
Debrecin |
Solnok |
|
|
Miškolc-Gemeri |
Zahonji |
|
|
Šopron |
|
|
|
IRSKA |
|
||
Dablin-Nort Vol |
|
|
|
|
|
|
|
ITALIJA |
|
||
Bari-Lamasinata |
Napulj Trača |
|
|
Bolonja-Interporto |
Novara |
|
|
Brindizi |
Padova-Interporto |
|
|
Busto Arsicijo |
Peskara-P.N. |
|
|
Livorno |
Pomecija-S.P. |
|
|
Milano Greko Pireli |
Rivalta Skrivija |
|
|
Milano-Rogoredo |
Torino-Orbasano |
|
|
Modena |
Trst |
|
|
Napulj-Granili |
Verona-Q.E |
|
|
|
|
|
|
LUKSEMBURG |
|
||
Betemburg |
|
|
|
HOLANDIJA |
|
||
Ede |
Roterdam-Haven |
|
|
|
|
|
|
NORVEŠKA |
|
||
Narvik |
Tronthajm |
|
|
Oslo-Alnabru |
|
|
|
|
|
|
|
POLJSKA |
|
||
Gdanjsk |
Pšuškov |
|
|
Gdinja |
Sosnovjec |
|
|
Glivice |
Svinouišće |
|
|
Krakov |
Šćećin |
|
|
Lođ |
Varšava |
|
|
Maleševice |
Vroclav |
|
|
Poznanj |
|
|
|
|
|
|
|
PORTUGALIJA |
|
||
Alkantara (Lisabon) |
Leihoes |
|
|
Espinjo |
Lisabon-Beirolas |
|
|
|
|
|
|
RUMUNIJA |
|
||
Bukurešt |
Krajova |
|
|
Konstanca |
Oradea |
|
|
|
|
|
|
RUSKA FEDERACIJA |
|
||
Moskva-Kijevskaja |
Kostarika |
|
|
|
(Nižnji Novgorod) |
|
|
Moskva-Tovarnaja-Oktja-barskaja |
Kirov-Kotlaski (Kirov) |
|
|
Moskva-Tovarnaja-Smolenskaja |
Bločnaja (Perm) |
|
|
Moskva-Tovarnaja-Paveleckaja |
Sverdlovsk- |
|
|
|
(Jekaterinburg) |
|
|
Kuncevo II (Moskva) |
Rostov-Tovarnji |
|
|
|
(Rostov na Donu) |
|
|
St.-Petesburg-Tovarnji-Vitebski |
Volžski (Volgograd) |
|
|
Luka St.-Peterburg |
Kutum (Astrakan) |
|
|
Smolensk |
Novorisijsk-luka |
|
|
Brjansk-Lgovski (Brjansk) |
|
|
|
|
|
|
|
SLOVAČKA |
|
|
|
Braritslava |
Košice |
|
|
Čjerna nad Tisu |
Žilina |
|
|
|
|
|
|
SLOVENIJA |
|
|
|
Koper |
Ljubljana |
|
|
|
|
|
|
ŠPANIJA |
|
|
|
Alhesiras |
Port-Bou |
|
|
Barselona |
Taragonja |
|
|
Irun |
Valensija(-Silja) |
|
|
Madrid |
|
|
|
|
|
|
|
ŠVEDSKA |
|
|
|
Geteborg |
Malme |
|
|
Helsingborg |
Stokholm-Arsta |
|
|
|
|
|
|
ŠVAJCARSKA |
|
|
|
Arau-Birfeld |
Lugano-Vedeđo |
|
|
Bazel SBB |
Lucern |
|
|
Bern |
Renens |
|
|
Kijaso |
Cirih |
|
|
Ženeva |
|
|
|
|
|
|
|
TURSKA |
|
|
|
Bandirma-Derinđe |
Izmir |
|
|
Iskenderun |
Mersin |
|
|
-Istanbul |
Samsun |
|
|
|
|
|
|
UKRAJINA |
|
|
|
Čop |
Lavov |
|
|
Kijev |
|
|
|
|
|
|
|
UJEDINJENO KRALJEVSTVO |
|
|
|
Belfast |
Ipsvič |
|
|
Birmingem |
Lids |
|
|
Bristol |
Liverpul-Garston |
|
|
Kardif |
London-Stratford |
|
|
Klivl Ande |
London-Vilzden |
|
|
Koutbridž (Glazgov) |
Mančester-Traford Park |
|
|
Glazgov |
Sauthempton |
|
|
Harvič |
Tilberi |
|
|
Houlihed |
|
|
|
|
|
|
|
JUGOSLAVIJA |
|
|
|
Beograd |
Rijeka |
|
|
Kopar |
Zagreg |
|
|
Ljubljana |
|
|
|
B. Granični prelazi od značaja za međunarodni kombinovani saobraćaj*
Vilar Formoso (CP) - Fuentes de Onjoro (RENFE)
Marvao (CP) - Valensija de Alkantara (RENFE)
Irun (RENFE) - Ande (SNCF)
Port Bou (RENFE) - Serber (SNCF)
Dablin (CIE) - Houlihed (BR)
Dandalk (CIE) - Njuri (NIR)
Dover (BR) |
- Kale (SNCF) |
|
- Dankerkelin (SNCF) |
|
- Ostende (SNCB) |
Harvič (BR) - Zebrige (SNCB)
Manton (SNCF) - Ventimilja (FS)
Modan (SNCF) - Bardonekija (FS)
Brig (SBB-CFF) - Domodosola (FS)
Bal (SNCF) - Bazel (SBB-CFF)
Strazbur (SNCF) - Kel (DB)
Forbak (SNCF) - Zarbriken (DB)
Apaš (SNCF) - Perl (DB)
Tionvil (SNCF) - Betemburg (CFL)
Feinj (SNCF) - Kjevi (SNCB)
Žemon (SNCF) - Erkelin (SNCB)
Turkoan (SNCF) - Muskron (SNCB)
Rozendal (NS) - Esen (SNCB)
Emerih (DB/NS)
Fenlo (NS/DB)
Bad Benthaim (DB/NS)
Moncen (SNCB) - Ahen (DB)
Šterpenih (SNCB) - Klajnbetingen (CFL)
Bazel (DB/SBB-CFF)
Flenzburg (DB) - Padborg (DSB)
Putgarten (DB) - Rodbi (DSB)
Pasau (DB/OBB)
Salcburg (DB/OBB)
Kufštajn (DB/OBB)
Buhs (SBB-CFF/OBB)
Luinjo (SBB-CFF/FS)
Kijaso (SBB-CFF/FS)
Brenero (FS/OBB)
Trevizio (FS) - Arnoldštajn (OBB)
Šarlotenberg (NSB/SJ)
Kornsje (NSB/SJ)
Vasijaure (JBV/Banverket)
Storlien (JBV/Banverket)
Helsenborg (SJ) - Kopenhagen (DSB)
Treleborg (SJ) - Zasnic (DB)
Istad (SJ) - Svinouišće (PKP)
Geteborg (SJ) - Frederikshafen (DSB)
Malme (SJ) - Traveminde (DB)
Gadzer (DSB) - Rostok (DB)
Ebenfurt (OBB) - Sopron (GYSEV/MAV)
Nikelsdorf (OBB) - Heđešhalom (MAV)
Frankfurt/O. (DB) - Kunovice (PKP)
Gerlic (DB) - Zgoželec (PKP)
Đekenješ (MAV) - Botovo (JŽ)
Kelebija (MAV) - Subotica (JŽ)
Lekešhaza (MAV) - Kurtići (CFR)
Dimitrovgrad (JŽ) - Dragoman (BDZ)
Đevđelija (JŽ) - Idomeni (CH)
Episkopija Bihar (CFR) - Biharkeresteš (MAV)
Đurđu (CFR) - Ruse (BDZ)
Svilengrad (BDZ) - Kapi Kilmone (TCDD)
Vidin (BDZ) - Kalafat (CFR)
Kulmonata (BDZ) - Promahon (CH)
Turku (VR) - Stokholm (SJ)
Kapiköu (TCDD) - Razi (RAI)
Nusaybin (TCDD) - Kamišli (CFS)
Marheg (OBB) - Devinska Nova Ves (ŽSR)
Kitse (OBB) - Bratislava (ŽSR)
Gdinjka (PKP) - Istad, Stokholm (SJ) / Helsinki (VR)
Halupki (PKP) - Bohumin (ČD)
Širndig (DB) - Čeb (ČD)
Bernardštal (OBB) - Bšeclav (ČD)
Zumerau (OBB) - Horni Dvorištje (ČD)
Bad Šandau (DB) - Dječin (ČD)
Vainikala (VR) - Buslovskaja (RZD)
Orsha (BC) - Kasnoje (RZD)
Zernovo (UZ) - Suzemka (RZD)
Zebžidovice (PKP) - Petrovice u Karvina (ČD)
Zavidov (PKP) - Fridlant (ČD)
Medžilesje (PKP) - Lihkov (ČD)
Čadca (ŽSR) - Mosti u Jablunkova (ČD)
Luki pod Makjtov (ŽSR) - Horni Lideč (ČD)
Kuti (ŽSR) - Lanžhot (ČD)
Čierna nad Tisu (ŽSR) - Čop (UZ)
Komarno (ŽSR) - Komarom (MAV)
Šturovo (ŽSR) - Sob (MAV)
Rusovce (ŽSR) - Rajka (MAV)
Čana (ŽSR) - Hidašnemeti (MAV)
Plaveč (ŽSR) - Mušina (PKP)
Mađarboli (MAV) - Beli Manastir (HZ)
Dikea (CH) - Svilengrad (BDZ)
Kristalopigi (CH) - ...........(HSH)
Patras/Igumenica (CH) - Brindizi (FS)
Patras/Igumenica (CH) - Trst (FS)
Patras/Igumenica (CH) - Ankona (FS)
Patras/Igumenica (CH) - Bari (FS)
Volos (CH) - Lakatija (CFS)
Stamora Moravita (CFR) - Vršac (JŽ)
Halmeu (CFR) - Deakovo (UZ)
Viksani (CFR) - Vadu Siret (UZ)
Uzunkopru (TCDD) - Pition (CH)
Islahiye (TCDD) - Mejdan Ekbez (CFS)
Dučukapi (TCDD) - Ahurjan (ARM)
Kotoriba (HZ) - Murakereštur (MAV)
Koprivnica (HZ) - Đekenješ (MAV)
Čakovec (HZ) - Središče (SZ)
Savski Marof (HZ) - Dobova (SZ)
Erdut (HZ) - Bogojevo (JŽ)
Tovarnik (HZ) - Šid (JŽ)
Slavonski Šamac (HZ) - Bosanski Šamac (ZBH)
Metković (HZ) - Čapljina (ZBH)
Voljina (HZ) - Dobrljin (ZBH)
Strmica (HZ) - Ripač (ZBH)
Šapjane (HZ) - Ilirska Bistrica (SZ)
Lupoglav (HZ) - Podorje (SZ)
Rozenbah (OBB) - Jesenice (SZ)
Špilfeld Štras (OBB) - Šentilj (SZ)
Središće (SZ) - Žakovec (HZ)
Hodoš (SZ/MAV)
Vila Opičina (FS) - Sežana (SZ)
Savski Marof (HZ) - Dobova (SZ)
Terespol (PKP) - Brest (BC)
Međka (PKP) - Mostiska (UZ)
Zohonji (MAV) - Čop (UZ)
Ungeni (CFM) - Jasi (CFR)
Novosavitske (CFM) - Kučurgan (UZ)
_________
* Iza imena svakog graničnog prelaza, u zagradi je naznačena uprava železnica
koja koristi stanicu. Ukoliko je navedena samo jedna stanica, nju zajednički
koriste obe uprave železnica.
C. Stanice za izmenu širine koloseka od značaja za međunarodni kombinovani saobraćaj*
Stanice između železničkih sistema sa različitom širinom koloseka |
Obuhvaćene zemlje |
Korišćena tehnika izmene |
|
Promena širine osovina/ obrtnih postolja železničkih teretnih kola |
Prebacivanje teretnih jedinica kranom/ drugom opremom za manipulaciju |
||
Irun-Ande |
Španija-Francuska |
X |
X |
Port Bou-Serber |
Španija-Francuska |
X |
X |
Hanko |
Finska |
X |
|
Čierna nad Tisu-Čop |
Slovačka-Ukrajina |
|
X |
Zahonji-Čop |
Mađarska-Ukrajina |
X X |
X X |
Jasi-Ungeni |
Rumunija-Republika Moldavija |
X |
X X |
Viksani-Vadu Siret |
Rumunija-Ukrajina |
X X |
X X |
Halmeu**-Deakovo |
Rumunija-Ukrajina |
X |
X X |
Malaševice*** -Brest |
Poljska-Belorusija |
X |
X X |
Međka-Mostiska |
Poljska-Ukrajina |
X X |
X X |
Napomena: Stanice za izmenu širine koloseka su takođe i granični prelazi.
___________
* Ukoliko se promena širine osovina ili prenos teretnih jedinica na železnička
teretna kola predviđena za različite širine koloseka vrši samo u jednoj stanici,
naziv te stanice je podvučen. Ukoliko se tehnike izmene širine koloseka i pretovaranja
istovremeno primenjuju u određenim stanicama, navedene su obe stanice.
** Između mesta Halmeu i Čop (Ukrajina) postoji i standardni i široki kolosek
u dužini od oko 70 km. Prema tome, nije potrebna ni promena železničkih teretnih
kola ni promena osovina/obrtnih postolja.
*** Stanica za pretovar, ali se ne nalazi na graničnom prelazu.
D. Trajektne luke koje čine deo mreže međunarodnog kombinovanog saobraćaja
Houlihed |
- Dablin |
(Ujedinjeno Kraljevstvo-Irska) |
Kale |
- Dover |
(Francuska-Ujedinjeno Kraljevstvo) |
Ostende |
- Dover |
(Belgija-Ujedinjeno Kraljevstvo) |
Dankerkelin |
- Dover |
(Francuska-Ujedinjeno Kraljevstvo)) |
Strenreir |
- Larn |
(Ujedinjeno Kraljevstvo)) |
Zebrige |
- Harvič |
(Belgija-Ujedinjeno Kraljevstvo) |
Zebrige |
- Dover |
(Belgija-Ujedinjeno Kraljevstvo)) |
Putgarten |
- Rodbi |
(Nemačka-Danska) |
Kopenhagen |
- Helsingborg |
(Danska-Švedska) |
Libek-Traveminde |
- Hanko |
(Nemačka-Finska) |
Gedzer |
- Rostok |
(Danska-Nemačka) |
|
(Varneminde) |
|
Geteborg |
-Frederikshafen |
(Švedska-Danska) |
Malme |
- Traveminde |
(Švedska-Nemačka) |
Treleborg |
- Zasnic |
(Švedska-Nemačka) |
Istad |
- Svinouišće |
(Švedska-Poljska) |
Helsinki |
- Gdinja |
(Finska-Poljska) |
Helsinki |
- Stokholm |
(Finska-Švedska) |
Turku |
- Stokholm |
(Finska-Švedska) |
Samsun |
- Konstanca |
(Turska-Rumunija) |
Mersin |
- Venecija |
(Turska-Italija) |
Gdinja |
-Istad |
(Poljska-Švedska) |
Gdinja |
- Stokholm |
(Poljska-Švedska) |
Gdinja |
- Helsinki |
(Poljska-Finska) |
Patras/ Igumenica |
- Brindizi |
(Grčka-Italija) |
Patras/ Igumenica |
-Trst |
(Grčka-Italija) |
Patras/ Igumenica |
- Ankona |
(Grčka-Italija) |
Patras/ Igumenica |
- Bari |
(Grčka-Italija) |
Volos |
- Latakija |
(Grčka-Arapska Republika Sirija) |
Kalafat |
- Vidin |
(Rumunija-Bugarska) |
Napomena: Trajektne luke su takođe i granični prelazi, izuzev veza Strenreir-Larn i Mesina-Vila S. Đovani
TEHNIČKE KARAKTERISTIKE MREŽE VAŽNIH PRUGA MEĐUNARODNOG KOMBINOVANOG TRANSPORTA
Pregled parametara dat je u tabeli koja sledi. Vrednosti u koloni A treba posmatrati kao važne ciljeve koji treba da budu ostvareni u skladu sa nacionalnim planovima razvoja železnice. Bilo kakvo odstupanje od ovih vrednosti treba da se tretira kao izuzetak.
Pruge su podeljene u dve osnovne kategorije:
a) Postojeće pruge, koje eventualno mogu da budu poboljšane; često je teško, a ponekad i nemoguće, modifikovati, primera radi, njihove geometrijske karakteristike, pa za takve pruge zahtevi treba da budu blaži;
b) Nove pruge koje treba da budu izgrađene.
Specifikacije u tabeli koja sledi se takođe, u odgovarajućim slučajevima, po analogiji odnose i na usluge transporta trajektima koje čine sastavni deo železničke mreže.
PARAMETRI INFRASTRUKTURE ZA MREŽU VAŽNIH PRUGA MEĐUNARODNOG KOMBINOVANOG TRANSPORTA
|
|
A |
B |
|
|
Postojeće pruge koje ispunjavaju infrastrukturne zahteve i pruge koje treba da budu poboljšane ili rekonstruisane |
Nove pruge |
||
trenutno |
ciljne vrednosti |
|
||
1. |
Broj koloseka |
(nije navedeno) |
(nije navedeno) |
2 |
___________
1 Nije od neposrednog značaja za kombinovani
transport, ali se preporučuje za efikasan međunarodni kombinovani transport.
2 UIC: International Union of Railways -
Međunarodna unija železnica.
3 Minimalni standardi za vozove koji se koriste
u kombinovanom transportu (vidi aneks IV).
Objašnjenje parametara korišćenih u tabeli gore:
1. Broj koloseka
Međunarodne pruge kombinovanog transporta moraju da budu visokog kapaciteta i da omogućavaju tačno vremensko planiranje aktivnosti.
U načelu, ova dva zahteva mogu da ispune samo pruge sa najmanje dva koloseka; međutim, mogu da budu dozvoljene i pruge sa jednim kolosekom, ako su ispoštovani svi ostali parametri.
2. Tovarni profil vozila
Radi se o minimalnom tovarnom profilu vozila na međunarodnim kombinovanim prugama.
Na novim prugama, usvajanje visokog tovarnog profila vozila stvara samo marginalne investicione troškove, pa je odabran profil UIC C.
Profil C omogućava, primera radi:
- Transport drumskih teretnih vozila i skupova drumskih vozila (kamion s prikolicom, zglobna vozila, traktor i poluprikolica) koja odgovaraju evropskom drumskom tovarnom profilu (visina 4 m, širina 2,5 m) na specijalnim železničkim teretnim kolima čiji je pod na visini od 60 cm iznad gornje ivice šina;
- Transport običnih drumskih poluprikolica širine 2,5 m i visine 4 m na železničkim teretnim kolima sa spuštenim podom i sa normalnim obrtnim postoljem;
- Transport ISO kontenera širine 2,44 m i visine 2,9 m na običnim plato železničkim teretnim kolima;
- Transport izmenljivog transportnog suda širine 2,5 m na običnim železničkim teretnim plato-kolima;
- Transport kontenera/izmenjivog transportnog suda širine 2,6 m i visine 2,9 m na odgovarajućim železničkim teretnim kolima.
Postojeće pruge koje prolaze kroz planinske regije (kao što su Pirineji, Centralni masiv, Alpi, Jure, Apenini i Karpati) imaju mnogo tunela koji odgovaraju tovarnom profilu tehničkog jedinstva železnica, ili sa nešto višim profilima po visini na osi koloseka. Povećanje i usklađivanje sa profilom UIC C je nemoguće u svim slučajevima sa ekonomskog i finansijskog stanovišta.
Zbog toga je za ove pruge izabran profil UIC B, pošto on, primera radi, omogućava:
- Transport ISO kontenera širine 2,44 m i visine 2,90 m na železničkim teretnim plato-kolima za kontenere s tim da je pod-plato kola na visini od 1,18 m iznad gornje ivice šina;
- Transport izmenljivog transportnog suda širine 2,5 m i visine 2,6 m na običnim železničkim teretnim plato-kolima (pod-plato kola je na visini od 1,246 m);
- Transport kontenera/izmenjivog transportnog suda širine 2,6 m i visine 2,9 m na specijalnim železničkim teretnim kolima sa spuštenim podom.
Većina postojećih pruga međunarodnog kombinovanog transporta pruža mogućnost korišćenja barem profila UIC B. Što se tiče ostalih pruga, poboljšanje ovog standarda uglavnom ne zahteva krupnija ulaganja.
3. Propisana minimalna brzina
Propisanu minimalnu brzinu određuju geometrijske karakteristike pružne sekcije (radijusi krivina i nagib), bezbednosne instalacije (zaustavni put) i koeficijent kočenja šinskih vozila.
4. Dozvoljeno osovinsko opterećenje
Radi se o dozvoljenom osovinskom opterećenju koje pruge za međunarodni kombinovani transport treba da podnesu.
Pruge za međunarodni kombinovani transport treba da budu u stanju da podnesu najsavremeniji postojeći i budući saobraćaj vozila, a posebno:
Železnička teretna kola sa osovinskim opterećenjem od 20 tona, koje odgovara koloseku klase UIC "C"; osovinsko opterećenje železničkih teretnih kola od 22,5 tona pri brzinama do 100 km/h je usvojeno u skladu sa odlukama koje je nedavno donela UIC (Međunarodna unija železnica). Granične vrednosti osovinskog opterećenja od 20 tona pri brzini od 120 km/h utvrđene su propisima UIC.
Prikazane vrednosti osovinskog opterećenja odnose se na točkove prečnika ne manjeg od 840 mm, u skladu sa propisima UIC.
5. Minimalna korisna dužina sporednog koloseka
Minimalna korisna dužina sporednog koloseka na prugama za međunarodni kombinovani transport je od značaja za vozove koji se koriste u kombinovanom transportu (vidi aneks IV).
PARAMETRI PERFORMANSI ZA VOZOVE I MINIMALNI STANDARDI INFRASTRUKTURE
A. Uslovi za efikasne usluge međunarodnog kombinovanog transporta
1. Da bi bile u stanju da garantuju efikasan i brz protok saobraćaja, koji zahtevaju savremeni metodi proizvodnje i distribucije robe, usluge međunarodnog kombinovanog transporta treba posebno da ispunjavaju sledeće zahteve:
a) polazak/dolazak u skladu sa zahtevima klijenata (posebno kasniji rokovi za utovar i ranije stavljanje robe na raspolaganje), redovne usluge;
b) kratko vreme transporta "od vrata do vrata", potvrđena izuzetna tačnost, pouzdanost vremena transporta;
c) pouzdano i blagovremeno informisanje o postupku transporta, jednostavna dokumentacija, nizak stepen rizika od nastanka štete;
d) mogućnost prenošenja svih vrsta standardnih kontenera i svih teretnih jedinica koje mogu da se prenose u međunarodnom evropskom drumskom prevozu. U tom kontekstu, potrebno je uzeti u obzir predvidljivi razvoj u vezi sa težinom i dimenzijama teretnih jedinica.
2. Ovi zahtevi treba da budu ostvareni kroz:
a) visoku brzinu transporta (mereno od polazišta do odredišta, uključujući i sva zaustavljanja), koja treba otprilike da bude jednaka ili po mogućnosti veća od brzine drumskog transporta od polazišta do odredišta;
b) korišćenje neradnih sati primaoca robe (npr. noćni transport) kako bi roba bila stavljena na raspolaganje u jutarnjim satima ukoliko klijent to želi;
c) odgovarajuću i dovoljnu opremu i kapacitete infrastrukture (npr. odgovarajući tovarni profil);
d) korišćenje direktnih vozova, ukoliko je to moguće (odnosno isključivanje ili svođenje na najmanju moguću meru svakog pretovara robe na druge vozove u toku puta);
e) organizacione mere koje će poboljšati protok saobraćaja pomoću savremenih telekomunikacionih sistema.
3. U cilju zadovoljenja navedenih uslova, efikasnost vozova i objekata infrastrukture treba da bude zadovoljavajuća, odnosno potrebno je da oni ispunjavaju određene minimalne standarde koje moraju da poštuju svi organi nadležni za određenu relaciju transporta.
4. Dole navedeni standardi i parametri performansi su utvrđeni pre svega za veliki obim međunarodnog transporta, odnosno za relacije transporta na kojima redovno saobraćaju direktni vozovi, ili barem veće grupe železničkih teretnih kola. Pojedinačna železnička teretna kola ili poseban transport mogu da putuju konvencionalnim teretnim vozovima, ukoliko to odgovara zahtevima klijenata i uprava železnica.
B. Parametri performansi vozova
5. Vozovi koji se koriste u međunarodnom kombinovanom transportu treba da zadovoljavaju sledeće minimalne standarde:
Minimalni standardi |
Trenutno |
Ciljne vrednosti* |
Propisana minimalna brzina |
100 km/h |
120 km/h |
________
*Ove vrednosti treba da budu postignute okvirno do 2000. godine. To ne isključuje
mogućnost ranijeg postizanja viših standarda, u meri u kojoj to ne ometa međunarodni
razvoj kombinovanog transporta.
Ukoliko nije moguće koristiti direktne vozove, vozove bi po mogućnosti trebalo da čini samo nekoliko grupa železničkih teretnih kola, pri čemu sva železnička teretna kola u jednoj grupi putuju na isto odredište. Ne bi trebalo da bude usputnih zaustavljanja iz operativnih razloga ili radi granične kontrole, ukoliko je to izvodljivo.
6. Šinska vozila treba da ispunjavaju sve navedene standarde u vezi sa brzinom i osovinskim opterećenjem i treba da budu u stanju da nose sve teretne jedinice čiju težinu i dimenzije treba uzeti u obzir.
7. Vozovi koji vrše kombinovani transport treba da imaju najviši stepen prioriteta. Red vožnje treba da bude napravljen tako da zadovoljava zahteve klijenata u pogledu pouzdanosti i redovnosti usluga transporta.
C. Minimalni standardi za železničke pruge
8. Železničke pruge koje se koriste za kombinovani transport treba da imaju adekvatan dnevni kapacitet, kako bi se izbeglo čekanje vozova u kombinovanom transportu. Neradni sati ne bi trebalo da budu uzrok kašnjenja ovakvih vozova.
9. Na poboljšanje železničkih pruga primenjuju se parametri infrastrukture, sadržani u aneksu III.
D. Minimalni standardi za terminale
10. Radi efikasnog manipulisanja pošiljkama u terminalima, potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi:
a) Vreme između krajnjeg roka za prijem robe i polaska vozova, kao i između dolaska vozova i stavljanja železničkih teretnih kola na raspolaganje za istovar teretnih jedinica, ne sme da bude duže od jednog sata, sem kada je zahteve klijenata u pogledu krajnjeg roka prijema robe ili stavljanja robe na raspolaganje moguće zadovoljiti na drugi način.
b) Vreme čekanja na drumska vozila koja isporučuju ili sakupljaju teretne jedinice treba da bude što je moguće kraće (najviše 20 minuta).
c) Lokacija terminala treba da bude odabrana tako da:
- bude lako dostupna putevima koji vode iz privrednih centara;
- u okviru železničke mreža bude dobro povezana međugradskim prugama i da, za potrebe veza za saobraćaj grupa železničkih teretnih kola, ima dobar pristup brzim teretnim vozovima koji vrše kombinovani transport.
11. Dole utvrđeni minimalni standardi za prolazne stanice se takođe odnose i na terminale.
E. Minimalni standardi za prolazne stanice
12. Usputna zaustavljanja vozova u kombinovanom transportu, neophodna iz tehničkih ili operativnih razloga, npr. u ranžirnim stanicama ili stanicama za izmenu širine koloseka, treba istovremeno iskoristiti za obavljanje posla koji bi inače zahtevao dodatna zaustavljanja (npr. granična kontrola, promena lokomotive).
Infrastruktura takvih prolaznih stanica mora da bude u skladu sa sledećim zahtevima:
- Dovoljan dnevni kapacitet vozova na sporednim prugama kako bi se izbeglo kašnjenje vozova u kombinovanom transportu;
- Ulaz i izlaz sa sporednih pruga treba da bude organizovan tako da omogućava "filtriranje" vozova bez kašnjenja. Kapacitet treba da im bude dovoljno veliki da bi se izbeglo kašnjenje dolazećih ili odlazećih vozova u kombinovanom transportu;
- Dovoljan kapacitet raznih vrsta koloseka koje zahtevaju specifični poslovi i koji treba da budu obavljeni u stanici, pre svega koloseka za dolazak/odlazak vozova, koloseka za formiranje vozova, koloseka za utovar i koloseka za izmenu širine koloseka;
- Pomenuti peroni moraju da imaju tovarne profile koji odgovaraju prugama koje će se koristiti (UIC B ili UIC C);
- Dužina koloseka treba da bude dovoljna da primi kompletne vozove u kombinovanom transportu;
- U slučaju električnog vođenja, koloseci treba da budu dostupni električnim instalacijama (na graničnim stanicama: električnim instalacijama druge železničke uprave);
- Kapacitet pretovara, ranžiranje železničkih teretnih kola, izmene širine koloseka i granične kontrole treba da garantuju što je moguće kraće zadržavanje.
a) Ranžirne stanice
13. Kombinovani transport će se, ukoliko je to moguće, obavljati direktnim vozovima koji će saobraćati između mesta slanja i mesta prijema pošiljki. Ukoliko to nije ekonomično zbog male količine pošiljki, i ukoliko je zbog toga pretovar pošiljki neizbežan, trebalo bi da se pretovar vrši makar tako što će se formirati grupe železničkih teretnih kola. Vreme zadržavanja radi obavljanja ovih zadataka neće prelaziti 30 minuta po svakom zadatku. To može da se ostvari odgovarajućim formiranjem vozova (koji treba da prelaze što je moguće veće udaljenosti, što uključuje i prelazak preko granice), uz adekvatnu infrastrukturu ranžirnih stanica.
b) Granični prelazi
14. Vozovi u kombinovanom transportu će prelaziti što je moguće dalje preko granica do stanica gde je u svakom slučaju neophodno izvršiti ranžiranje železničkih teretnih kola ili do krajnjeg odredišta, bez usputnog zaustavljanja. Ukoliko je to moguće, neće se zadržavati na granici, odnosno, ako je to neophodno, zadržavaće se samo veoma kratko (najduže 30 minuta). To će biti ostvareno tako što:
- se neće obavljati poslovi koji se inače obavljaju na granici, odnosno, ukoliko to nije moguće, tako što će se poslovi koji se inače obavljaju na granici obavljati dublje u unutrašnjosti zemlje, na mestima gde vozovi u svakom slučaju moraju da se zaustave zbog tehničkih i/ili administrativnih razloga;
- će se vozovi zaustavljati samo jednom, ili se uopšte neće zaustavljati, u zajedničkim graničnim stanicama.
c) Stanice za izmenu širine koloseka
15. U cilju zadovoljavanja budućih zahteva, potrebno je razviti procedure koje će omogućavati uštedu vremena i novca. Kod pretovara teretnih jedinica na železnička teretna kola prilagođene drugoj vrsti koloseka, shodno se primenjuju gore navedene odredbe koje se odnose na pretovar u terminalima. Vreme zadržavanja u stanici za izmenu širine koloseka treba da bude što je moguće kraće. Raspoloživi kapaciteti za izmenu širine koloseka ili pretovar treba da budu dovoljni da garantuju kraće zadržavanje.
d) Trajektne veze/luke
16. Usluge transporta će odgovarati ponuđenim uslugama trajektnog prevoza. Zadržavanje u lukama radi utovara pošiljki u kombinovanom transportu treba da bude što je moguće kraće (po mogućnosti kraće od jednog sata). Pored korišćenja odgovarajuće infrastrukture trajektne luke i odgovarajućih trajekata (vidi stav 17. dole), to će biti ostvareno primenom sledećih mera:
- na neophodne mere granične kontrole primenjivaće se zahtevi iz stava 14;
- redovi vožnje trajekata i železnica će biti usklađeni, a biće obezbeđeno i prosleđivanje informacija unapred, kako bi se ubrzao utovar brodova i/ili formiranje voza.
17. Trajekti koji se koriste u kombinovanom transportu će zadovoljavati sledeće uslove:
- odgovarajuća veličina i vrsta plovila, koju zahteva veličina i vrsta teretnih jedinica/železničkih teretnih kola;
- brz utovar i istovar tereta sa trajekata i skladištenje teretnih jedinica/železničkih teretnih kola u skladu sa zahtevima naknadnog prevoza železnicom (razdvajanje kombinovanog transporta od putničkog i/ili drumskog transporta, u zavisnosti od slučaja);
- ukoliko tovarne jedinice ostaju na železničkim teretnim kolima u toku prelaska, trajekti će biti lako dostupni, a dugotrajne operacije ranžiranja neće biti potrebne. Tovarni profil, osovinsko opterećenje itd. treba da budu u skladu sa parametrima pruge opisanim u aneksu III;
- ukoliko se transfer teretnih jedinica obavlja bez železničkih teretnih kola eventualni drumski prevoz između trajektnog terminala i železničkog terminala treba da se obavlja na kratkim udaljenostima i preko dobrih drumskih veza.
ČLAN 3
Prilikom deponovanja ratifikacionog instrumenta za Evropski sporazum o važnim međunarodnim linijama za kombinovani transport i pratećim postrojenjima (AGTC), Srbija i Crna Gora će izjaviti sledeću rezervu:
"Odredbe člana 12, a u vezi s članom 13. Sporazuma, nisu obavezujuće za Srbiju i Crnu Goru."
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".