PRAVILA POSLOVANJA
CENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA HARTIJA OD VREDNOSTI

("Sl. glasnik RS", br. 128/2003, 14/2004, 26/2004 - ispr., 104/2004, 126/2004, 30/2005 i 74/2005)

 

I OSNOVNE ODREDBE

1. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) jeste akcionarsko društvo koje obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i o pravima iz tih hartija, zatim o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti, kao i poslove obračuna i poravnanja obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu poslova sa hartijama od vrednosti (kliring i saldiranje).

Centralni registar obavlja i druge poslove u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni list SRJ", broj 65/2002 i "Službeni glasnik RS", broj 57/2003 - u daljem tekstu: Zakon).

2. Pravilima poslovanja Centralnog registra propisuju se:

- poslovi koje obavlja Centralni registar,

- način otvaranja i vođenja računa hartija od vrednosti,

- način otvaranja i vođenja novčanih računa članova Centralnog registra,

- način kliringa i saldiranja obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti,

- način prenosa vlasništva i drugih prava iz hartija od vrednosti, kao i sadržina naloga za prenos prava iz hartija od vrednosti (u daljem tekstu: nalog za prenos),

- način upisa prava trećih lica na hartijama od vrednosti kao i sadržina naloga za upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti (u daljem tekstu: nalog za upis),

- način vršenja korporativnih radnji,

- način formiranja i korišćenja garantnog fonda i drugi način otklanjanja rizika u slučaju neizvršenja obaveza člana Centralnog registra,

- način čuvanja hartija od vrednosti,

- druga pitanja o radu Centralnog registra.

3. U Centralnom registru se obavljaju sledeći poslovi:

- vođenje šifarnika vrsta hartija od vrednosti i dodeljivanje ISIN broja i CFI koda;

- vođenje registra izdavaoca hartija od vrednosti;

- vođenje i evidencija hartija od vrednosti na računima izdavaoca;

- vođenje i evidencija računa hartija od vrednosti članova Centralnog registra i njihovih klijenata;

- upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti;

- čuvanje materijalizovanih hartija od vrednosti;

- vođenje novčanih računa članova Centralnog registra;

- uknjižavanje materijalizovanih hartija od vrednosti u dematerijalizovanoj formi;

- kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti;

- prenos vlasništva na hartijama od vrednosti;

- korporativne radnje;

- uknjižavanje hartija od vrednosti na emisioni račun i račune hartija od vrednosti članova i njihovih klijenata na osnovu dostavljenih knjiga ili registara hartija od vrednosti;

- izrada i dorada softverskih aplikacija u vezi sa gore navedenim poslovima Centralnog registra;

- i drugi poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti u skladu sa zakonom.

4. Poslove iz tačke 3. ovog pravilnika Centralni registar obavlja za brokersko-dilersko društvo, banke, banke ovlašćene za obavljanje brokersko-dilerskih poslova i banke koje imaju dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje kastodi poslova, Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, društva za upravljanje fondovima i inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti (u daljem tekstu: članovi Centralnog registra), kao i za njihove klijente, tj. druga pravna i fizička lica i jedinice lokalne samouprave (izdavaoce i investitore) i berze.

Ove poslove Centralni registar obavlja na osnovu ugovora sa licima iz stava 1. ove tačke, i iste obavlja elektronski - razmenom poruka i podataka sa svojim članovima.

Elektronske poruke iz stava 2. ove tačke (forma i struktura) sastavni su deo Korisničkog uputstva Centralnog registra.

Korisničko uputstvo Centralnog registra je javni dokument kojim se utvrđuju tehničke procedure i daju uputstva za rad i elektronsku razmenu podataka sa članovima Centralnog registra.

II RAČUNI CENTRALNOG REGISTRA

5. U Centralnom registru se otvaraju i vode sledeći računi hartija od vrednosti:

a) emisioni računi,

b) računi hartija od vrednosti članova Centralnog registra,

v) računi deponovanih hartija od vrednosti.

U okviru računa hartija od vrednosti članova Centralnog registra vode se sledeći računi:

- vlasnički računi članova i njihovih klijenata, kao i trgovački, repo i založni računi,

- računi upravljanja koje mogu otvarati članovi koji imaju dozvolu za obavljanje poslova portfolio menadžera,

- zbirni kasatodi računi koje mogu da otvaraju samo članovi koji imaju dozvolu za obavljanje poslova kastodi banke.

U Centralnom registru se otvaraju i vode sledeći novčani računi:

- novčani računi članova Centralnog registra,

- računi garantnih fondova članova Centralnog registra.

Novčane račune Centralnog registra otvara i vodi Narodna banka Srbije.

Spisak svih računa hartija od vrednosti i novčanih računa nalazi se u Planu računa Centralnog registra.

III EMISIONI RAČUNI I UKNJIŽAVANJE EMISIJE

6. Član Centralnog registra, u ime i za račun izdavaoca, podnosi zahtev Centralnom registru za otvaranje emisionog računa i upis hartija od vrednosti na račun izdavaoca kod člana.

Zahtev iz stava 1. ove tačke član dostavlja Centralnom registru u elektronskoj formi u skladu sa Korisničkim uputstvom Centralnog registra.

Centralni registar otvara emisioni račun i vrši upis hartija od vrednosti, koje se izdaju u skladu sa odredbama Zakona, na emisioni račun i račune hartija od vrednosti, na osnovu zahteva izdavaoca, potpisanog Ugovora o pružanju usluga u postupku vršenja korporativnih radnji i rešenja Komisije za hartije od vrednosti o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti.

Bitne elemente ugovora iz stava 3. ove tačke propisuje Centralni registar.

Centralni registar dodeljuje jedinstvenu identifikaciju hartijama od vrednosti koje se izdaju, u skladu sa odredbama Uputstva o dodeljivanju ISIN broja i CFI koda i Šifarnika vrsta hartija od vrednosti koje donosi Centralni registar.

Centralni registar vrši isknjižavanje izdatih hartija od vrednosti sa računa hartija od vrednosti i vodi evidenciju isknjiženih hartija od vrednosti:

- kojima je istekao rok dospeća,

- koje su povučene,

- u slučaju stečaja ili likvidacije izdavaoca.

Isknjižavanje hartija od vrednosti o roku dospeća vrši se nakon izmirenja obaveza iz tih hartija.

Isknjižavanje hartija od vrednosti koje su povučene vrši se na osnovu zahteva izdavaoca ili nadležnog organa, uz koji se dostavlja odluka o povlačenju hartija od vrednosti.

Isknjižavanje hartija od vrednosti zbog stečaja ili likvidacije vrši se na osnovu odluke nadležnog suda kojom se okončava postupak stečaja, odnosno likvidacije na inicijativu zainteresovanog lica ili po službenoj dužnosti.

IV RAČUNI HARTIJA OD VREDNOSTI ČLANOVA

7. Ugovorom o vođenju računa hartija od vrednosti klijent ovlašćuje člana za davanje naloga Centralnom registru za otvaranje računa hartija od vrednosti.

Bitne elemente ugovora o vođenju računa hartija od vrednosti propisuje Centralni registar.

Centralni registar otvara račune hartija od vrednosti članu i njegovom klijentu na osnovu naloga za otvaranje tog računa.

Nalog iz stava 2. ove tačke dostavlja Centralnom registru u skladu sa Korisničkim uputstvom Centralnog registra.

Vlasnički računi

8. Centralni registar vodi vlasničke račune hartija od vrednosti i stanje na tim računima za člana i njegove klijente.

Za upisane, a neotplaćene vlasničke hartije od vrednosti, član Centralnog registra otvara i vodi, u okviru vlasničkog računa, podračun za neotplaćene hartije od vrednosti - račun neotplaćenih hartija od vrednosti.

Po izvršenoj uplati član Centralnog registra vrši prenos sa računa iz stava 2. ove tačke na vlasnički račun klijenta, i to za uplaćenu količinu hartija od vrednosti izraženu u komadima.

Član vrši promenu podataka o vlasnicima računa hartija od vrednosti i to na osnovu zahteva vlasnika - klijenta člana, uz koji se podnosi sledeća dokumentacija:

- ako su promenjeni identifikacioni i drugi podaci klijenta člana - fizičkog lica (ime, prezime, adresa i dr.) - podnosi se dokument kojim se dokazuje promena tih podataka;

- ako su promenjeni identifikacioni i drugi podaci klijenta člana - pravnog lica (naziv, sedište, matični broj i dr.) - podnosi se izvod iz sudskog registra i izvod iz jedinstvene klasifikacije delatnosti preduzeća ili drugi dokument kojim se dokazuje promena tih podataka;

- ako je promenjen broj računa preko koga član, odnosno njegov klijent obavlja poslove platnog prometa - podnosi se potvrda nosioca platnog prometa o otvaranju novog računa;

- ako je promenjen poreski broj obveznika - vlasnika računa - podnosi se potvrda nadležnog poreskog organa o novom računu tog obveznika;

- ako je promenjen zastupnik vlasnika računa hartija od vrednosti - podnosi se ovlašćenje za zastupanje.

Založni, repo i trgovački računi

9. Pravo zaloge na hartijama od vrednosti konstituiše se upisom tog prava na vlasničkom računu imaoca kod člana, tako što se hartije od vrednosti na kojima je upisano založno pravo vode na posebnom podračunu vlasničkog računa hartija od vrednosti - založni račun.

Kada se saldiraju transakcije u skladu sa ugovorom o obaveznom reotkupu, hartije od vrednosti se prenose na poseban podračun vlasničkog računa hartija od vrednosti - repo račun.

Ugovor o obaveznom reotkupu je ugovor kojim se jedna ugovorna strana obavezuje da od druge strane kupi određenu količinu hartija od vrednosti i da joj istu količinu tih hartija proda u roku, na način i po uslovima utvrđenim tim ugovorom.

U cilju rezervisanja hartija od vrednosti radi obezbeđenja ispunjenja obaveza iz trgovanja, hartije od vrednosti se prenose na poseban podračun vlasničkog računa hartija od vrednosti - trgovački račun.

Račun upravljanja

10. Član Centralnog registra koji ima dozvolu za obavljanje poslova portfolio menadžera, otvara račun upravljanja svom klijentu.

Prenošenjem hartija od vrednosti na račun upravljanja, klijent daje generalno ovlašćenje tom članu da može upravljati njegovim hartijama od vrednosti u skladu i na način definisan pravilima poslovanja tog člana i ugovorom o upravljanju hartijama od vrednosti.

Ugovor o upravljanju član je dužan da čuva u svojoj dokumentaciji i da ga da na uvid Centralnom registru na njegov zahtev.

Zbirni kastodi račun

11. Član Centralnog registra koji ima dozvolu za obavljanje kastodi poslova otvara zbirni kastodi račun na kome će se evidentirati stanje hartija od vrednosti koje taj član vodi u svoje ime a za račun svojih klijenata.

Na zbirnom kastodi računu mogu se nalaziti hartije od vrednosti jednog ili više klijenata člana.

Član Centralnog registra, koji ima dozvolu za obavljanje kastodi poslova dužan je da čuva evidenciju o stanju na računima hartija od vrednosti zakonitih imalaca i drugih klijenata koji nisu zakoniti imaoci a vode račune hartije od vrednosti u svoje ime a za račun zakonitih imalaca (kastodi banke), a koja mora odgovarati zbirnom stanju na kastodi računu hartija od vrednosti koji se vodi u Centralnom registru.

V RAČUNI DEPONOVANIH HARTIJA OD VREDNOSTI

12. Član Centralnog registra otvara račun deponovnih hartija od vrednosti svom klijentu na zahtev tog klijenta i na osnovu naknadno dostavljenog rešenja Komisije za hartije od vrednosti kojim se odobrava ponuda za preuzimanje akcija.

Na račun deponovanih hartija od vrednosti zakoniti imaoci prenose svoje hartije od vrednosti kada se odluče da prihvate javni poziv za preuzimanje akcija.

Lica koja su prenela svoje hartije od vrednosti na račun deponovanih hartija od vrednosti mogu dati nalog za povlačenje tih hartija sa tog računa svakog radnog dana dok traje ponuda za preuzimanje akcija, na isti način na koji su dala nalog za prenos hartija na račun deponovanih hartija.

Ponuda za preuzimanje akcija je uspešno završena ako se na dan zatvaranja ponude na računu deponovanih hartija od vrednosti nalazi najmanje ona količina akcija koja je u pozivu za preuzimanje akcija navedena kao minimalan broj akcija koji ponudilac ima nameru da stekne, a ako ponudilac ima nameru da prihvati veći broj akcija od tog iznosa, dužan je da Centralnom registru dostavi obaveštenje o broju i ceni akcija koje preuzima, na način propisan Korisničkim uputstvom Centralnog registra.

Ako je ponuda za preuzimanje akcija uspešno završena, Centralni registar vrši prenos hartija od vrednosti sa računa deponovanih hartija od vrednosti na vlasnički račun lica koje je uputilo ponudu za preuzimanje akcija, i to istovremeno sa plaćanjem, a u skladu sa uslovima navedenim u ponudi za preuzimanje akcija i ovim pravilima poslovanja.

Plaćanje iz stava 4. ove tačke može se vršiti u novcu i u hartijama od vrednosti.

Višak deponovanih hartija od vrednosti Centralni registar proporcionalno vraća na račune sa kojih su te hartije prenešene na osnovu naloga ponudioca.

Ako ponuda za preuzimanje akcija nije uspešno završena, Centralni registar vrši prenos hartija od vrednosti sa računa deponovanih hartija od vrednosti na račune sa kojih su te hartije prenešene, i to nakon okončanja javne ponude za preuzimanje akcija.

VI OTVARANJE I VOĐENJE NOVČANIH RAČUNA

13. Centralni registar otvara i vodi članu novčane račune, dinarske i devizne, koji mogu biti računi garantnog fonda i računi na kojima se deponuju sredstva za trgovanje (u daljem tekstu: račun margina).

Minimum sredstava na računu margina i računu garantnog fonda člana, kao i način aktiviranja vanrednih procedura u slučaju neblagovremenog izvršenja obaveza definisan je ovim pravilima.

Klirinški član je dužan da odmah po dobijanju obaveštenja od strane Centralnog registra izvrši potrebnu doplatu na svoje novčane račune, a ako ima višak sredstava - može da da nalog za povraćaj tog viška.

Centralni registar vrši plaćanje sa novčanog računa člana na način propisan ovim pravilima poslovanja.

14. Uplata na novčane račune člana vrši se na osnovu naloga člana svojoj poslovnoj banci da sredstva sa njegovog računa prenese na račun Centralnog registra, a prema instrukcijama za plaćanje koje Centralni registar daje svojim članovima.

VII OBRAČUN I PORAVNANJE - PLAĆANJE I PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI

15. Za svaku vrstu hartija od vrednosti Centralni registar propisuje dužinu ciklusa saldiranja, kao i način obračuna (bruto ili neto princip) obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu, i to Pravilnikom o terminskom planu rada Centralnog registra.

16. Centralni registar vrši prenos hartija od vrednosti sa jednog računa na drugi bez plaćanja (FOP - Free of Payment) na osnovu naloga za prenos primljenog preko člana Centralnog registra, i to u roku naznačenom u nalogu, a u skladu sa Pravilnikom o terminskom planu rada Centralnog registra.

Nalog za prenos hartija od vrednosti dat je kao Obrazac br. 1 koji je priložen uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Uz nalog za prenos klijent dostavlja članu i dokaz o pravnom osnovu za prenos hartija od vrednosti.

17. Centralni registar vrši prenos hartija od vrednosti sa jednog računa na drugi istovremeno sa plaćanjem (DVP - Delivery versus Payment) na osnovu naloga za prenos i naloga za plaćanje primljenih preko članova Centralnog registra (depozitara hartija od vrednosti i novca ugovornih strana u transakciji) i to u roku naznačenom u nalozima, a u skladu sa Pravilnikom o terminskom planu rada Centralnog registra.

Plaćanjem iz stava 1. ove tačke se smatra prenos sredstava sa novčanog računa jednog klirinškog člana koji je otvoren u Centralnom registru na novčani račun drugog klirinškog člana.

Nalog za prenos hartija od vrednosti dat je kao Obrazac br. 1 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Nalog za plaćanje iz stava 1. ove tačke dat je kao Obrazac br. 2 koji je priložen uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

U cilju obezbeđenja blagovremenog završetka saldiranja transakcija Centralni registar može zaključiti ugovor sa organizatorom tržišta i članovima kojim se obavezuje da isplati novčana potraživanja svim prodavcima i isporuči hartije od vrednosti svim kupcima - postaje univerzalna strana u transakciji (CCP - Central Counter Party).

Kada je Centralni registar univerzalna strana u transakciji a kada na računima ne postoji dovoljna količina hartija od vrednosti, odnosno novčanih sredstava, Centralni registar pokrenuće procedure kojima se saldiranje transakcija prisilno završava, u skladu sa ovim pravilima poslovanja.

18. Centralni registar vrši prenos hartija od vrednosti sa računa jedne ugovorne strane na račun druge ugovorne strane radi plaćanja pri kupovini drugih hartija od vrednosti, istovremeno sa prenosom tih drugih hartija (DVD - Delivery versus Delivery) na osnovu naloga za prenos primljenih preko članova Centralnog registra (depozitara hartija od vrednosti ugovornih strana u transakciji) i to u roku naznačenom u nalozima, a u skladu sa Pravilnikom o terminskom planu rada Centralnog registra.

Nalozi za prenos iz stava 1. ove tačke dati su kao Obrazac br. 1 koji je priložen uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

19. Centralni registar može da odbije nalog za prenos hartija od vrednosti, odnosno da odbije nalog za plaćanje ako:

- na računima prodavca, odnosno kupca, ne postoji dovoljna količina sredstava,

- postoje prava trećih lica na hartijama od vrednosti,

- u drugim slučajevima u skladu sa Zakonom i ovim pravilima poslovanja.

Član je dužan da dokumentaciju koju mu je dostavio klijent i na osnovu koje on daje naloge za prenos i plaćanje da na uvid Centralnom registru, na njegov zahtev.

VIII UPIS PRAVA TREĆIH LICA NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI

20. Prava trećih lica na hartijama od vrednosti imaju dejstvo prema drugim licima od dana upisa u Centralni registar.

Pravo zaloge na hartijama od vrednosti konstituiše se upisom tog prava na vlasničkom računu imalaca kod člana, tako što se hartije od vrednosti na kojima je upisano založno pravo vode na posebnom podračunu vlasničkog računa hartija od vrednosti - založni račun.

Pravni osnov za sticanje prava trećih lica na hartijama od vrednosti može biti ugovor o zalozi kao i drugi pravni osnov u skladu sa zakonom (vanparnično poravnanje, pravosnažne izvršne isprave u postupku prinudnog izvršenja, ugovor o cesiji, lombardni kredit, itd.).

Bitne elemente ugovora o zalozi propisuje Centralni registar.

Dokaz o sticanju prava trećih lica na hartijama od vrednosti član je obavezan da čuva u svojoj evidenciji u skladu sa zakonom i da ga da Centralnom registru na uvid na njegov zahtev.

Upisom prava trećih lica na hartijama od vrednosti blokira se stanje tih hartija na založnom računu i one se mogu prenositi samo u skladu sa zakonskim propisima sve dok traje obaveza po osnovnom ugovoru.

21. Ako zakoniti imalac hartija od vrednosti čije su hartije prenešene na založni račun ne ispuni obaveze o roku utvrđenom osnovnim ugovorom na osnovu koga je konstituisano pravo zaloge ili drugo pravo na hartijama od vrednosti, poverilac ima pravo da pokrene postupak prodaje založenih hartija po isteku osam dana od dana upozorenja učinjenog dužniku ili zalogodavcu, kada to nije isto lice.

Poverilac je dužan da blagovremeno obavesti oba lica (dužnika i zalogodavca, kada to nije isto lice) o datumu prodaje založenih hartija i o načinu te prodaje, u skladu sa zakonom.

Založene hartije od vrednosti se prilikom prodaje preknjižavaju sa založnog računa zalogodavca na njegov trgovački račun. Sa prodajom založenih hartija, istovremeno se novčana sredstva prenose na novčani račun člana Centralnog registra kod koga je zalogodavac otvorio založni račun.

Ukoliko je prodajom založenih hartija od vrednosti dobijeni novčani iznos veći od iznosa duga, član Centralnog registra je dužan da taj višak odmah prenese na novčani račun dužnika, a iznos duga prenosi na račun poverioca.

Kada korisnik kredita na osnovu zaloge hartija od vrednosti, a po dospelosti, ne vrati dobijeni kredit banci od koje je dobio kredit, ta banka može svoja potraživanja namiriti prodajom založenih hartija od vrednosti koje je radi obezbeđenja založio korisnik kredita ili treće lice, ukoliko je ugovorom o zalozi takva odredba ugovorena.

Tač. 21a i 21b (brisane)

IX NAČIN VRŠENJA KORPORATIVNIH RADNJI

22. Centralni registar po nalogu izdavaoca ili drugog ovlašćenog lica, preko člana Centralnog registra, vrši radnje iz stava 4. ove tačke (korporativne radnje).

Nalog iz stava 1. ove tačke dostavlja se preko člana Centralnog registra u pisanoj ili elektronskoj formi.

Kada primi nalog iz stava 1. ove tačke, Centralni registar će postupiti u skladu, na način i u roku naznačenim u nalogu, u skladu sa ovim pravilima poslovanja i drugim aktima Centralnog registra.

Korporativne radnje obuhvataju:

- isplatu dividende u hartijama od vrednosti i novcu,

- isplatu kupona, odnosno glavnice obveznica,

- obaveštavanje zakonitih imaoca o održavanju Skupštine akcionara preko članova kod kojih se vode računi hartija od vrednosti zakonitih imaoca,

- obaveštavanje zakonitih imalaca akcija o pozivu za davanje zastupničke izjave,

- obaveštavanje zakonitih imalaca akcija o ponudi za preuzimanje akcija,

- dostavljanje jedinstvene evidencije akcionara članu kod koga izdavalac ima otvoren emisioni račun za potrebe održavanja Skupštine akcionara, i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Korporativne radnje koje nisu uključene u stav 4. ovog člana izdavalac može samostalno sprovoditi, ili sklopiti poseban ugovor sa članom Centralnog registra da ih on u njegovo ime sprovede u skladu sa aktima Centralnog registra.

23. Pri isplati glavnice, odnosno podeli prinosa koji daju hartije od vrednosti zakonitim imaocima (isplata dividende u novcu, isplate kupona, odnosno glavnice obveznica, itd.), izdavalac uplaćuje dovoljnu količinu novčanih sredstava za tu isplatu na račun člana u Centralnom registru koji izdavaocu pruža uslugu u vršenju korporativnih radnji, najmanje dan ranije u odnosu na dan isplate.

Na dan isplate, Centralni registar kao agent plaćanja prenosi novčana sredstva sa računa člana koji pruža usluge izdavaocu u procesu vršenja korporativnih radnji na račune članova kod kojih se vode računi hartija od vrednosti zakonitih imaoca tih hartija.

Član Centralnog registra je dužan da istog dana prenese novčana sredstva iz prethodnog stava ove tačke na novčani račun vlasnika.

24. Centralni registar dostavlja poziv za održavanje skupštine akcionara članovima sa kojima ti akcionari imaju zaključen ugovor o vođenju računa hartija od vrednosti, po nalogu lica koje ima pravo da sazove skupštinu akcionara.

Uz nalog iz stava 1. ove tačke dostavlja se odluka nadležnog organa akcionarskog društva o sazivanju i održavanju skupštine akcionara, sa utvrđenim dnevnim redom, odnosno zahtev lica koja su po zakonu ovlašćena za sazivanje skupštine akcionara, sa utvrđenim dnevnim redom.

Članovi iz stava 1. ove tačke dužni su da pozive za održavanje skupštine akcionara sa utvrđenim dnevnim redom dostave akcionarima sa kojima imaju zaključene ugovore o vođenju računa hartija od vrednosti, u skladu sa tim ugovorom.

25. Centralni registar dostavlja poziv za davanje zastupničke izjave članovima sa kojima akcionari na koje se ta izjava odnosi imaju zaključen ugovor o vođenju računa hartija od vrednosti, po nalogu lica koje je dobilo odobrenje Komisije za hartije od vrednosti o upućivanju javnog poziva za davanje zastupničke izjave.

Uz nalog iz stava 1. ove tačke dostavlja se odobrenje Komisije za hartije od vrednosti sa predlogom punomoćja koje akcionari, na koje se odnosi javni poziv za davanje zastupničke izjave, treba da potpišu.

Članovi iz stava 1. ove tačke dužni su da pozive za davanje zastupničke izjave dostave akcionarima na koje se ta izjava odnosi, kao i da omoguće akcionarima potpisivanje punomoćja.

Potpisana punomoćja član Centralnog registra dostavlja licu koje je uputilo poziv za davanje zastupničke izjave tri dana pre održavanja skupštine akcionara na koju se ta izjava odnosi.

26. Centralni registar obaveštava sve članove Centralnog registra o ponudi za preuzimanje akcija, a po zahtevu člana Centralnog registra - agenta ponudioca. Član Centralnog registra - agent ponudioca dostavlja Centralnom registru Rešenje Komisije za hartije od vrednosti o odobrenju ponude za preuzimanje akcija, tekst ponude za preuzimanje akcija, skraćeni tekst ponude za preuzimanje akcija i Zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje akcija (u elektronskom i pisanom obliku), prvog radnog dana od dana donošenja Rešenja Komisije za hartije od vrednosti o odobrenju ponude za preuzimanje akcija.

Na izmenu ponude za preuzimanje akcija shodno se primenjuju odredbe prethodnog stava.

Članovi iz stava 1. ove tačke dužni su da ponude za preuzimanje akcija dostave akcionarima na koje se ta ponuda odnosi, kao i da omoguće akcionarima da prenesu svoje akcije na račun deponovanih hartija od vrednosti.

26a Sticanje sopstvenih akcija putem ponude svim akcionarima: akcionarsko društvo koje, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva, namerava da stiče sopstvene akcije ili druge hartije od vrednosti putem ponude svim akcionarima dužno je da Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, dostavi:

1) primerak ponude za sticanje sopstvenih akcija;

2) primerak odluke akcionarskog društva o sticanju sopstvenih akcija;

3) osnivački akt, odnosno statut tog društva;

4) zahtev za otvaranje računa deponovanih hartija od vrednosti na kom će biti deponovane akcije ili druge hartije od vrednosti na koje se ta ponuda odnosi;

5) dokaz o postojanju sredstava ili garancije banke, radi plaćanja akcija ili drugih hartija od vrednosti koje akcionarsko društvo stiče kao sopstvene akcije. Garancija banke koja vodi novčani račun ponudioca, treba da glasi na ukupan iznos novčanih sredstava potrebnih za otkup svih akcija koje ponudilac stiče.

Ponudu za sticanje sopstvenih akcija Centralni registar dostavlja članovima Centralnog registra sa kojima zakoniti imaoci akcija ili drugih hartija od vrednosti na koje se ta ponuda odnosi imaju zaključen ugovor o vođenju računa hartija od vrednosti.

Članovi Centralnog registra iz stava 2. ovog člana dužni su da ponudu za sticanje sopstvenih akcija dostave zakonitim imaocima akcija ili drugih hartija od vrednosti na koje se ta ponuda odnosi i da omoguće tim licima da prenesu te hartije od vrednosti na račun deponovanih hartija od vrednosti iz stava 1. tačka 2. ovog člana.

Na računu deponovanih hartija od vrednosti iz stava 1. tačka 2. ovog člana zakoniti imaoci akcija ili drugih hartija od vrednosti na koje se ponuda za sticanje sopstvenih akcija odnosi mogu deponovati te hartije u roku utvrđenom u toj ponudi, davanjem naloga za prenos akcija.

Po isteku roka iz stava 4. ovog člana Centralni registar vrši prenos deponovanih akcija ili drugih hartija od vrednosti na vlasnički račun akcionarskog društva iz stava 1. ovog člana, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva.

Ako je po isteku roka iz stava 4. ovog člana deponovan veći broj akcija od broja navedenog u ponudi, akcionarsko društvo dužno je da dostavi Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, obaveštenje o prihvatanju, odnosno neprihvatanju viška deponovanih akcija.

Ako akcionarsko društvo prihvata višak deponovanih akcija, to društvo je dužno da uz obaveštenje iz stava 6. ovog člana dostavi Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, dokaz o postojanju dodatnih sredstava ili garancije banke, potrebnih radi plaćanja tog viška deponovanih akcija.

Ako akcionarsko društvo ne prihvata višak deponovanih akcija, Centralni registar vrši prenos deponovanih akcija na vlasnički račun hartija od vrednosti akcionarskog društva proporcionalno od svakog akcionara koji je deponovao akcije.

Postupak prenosa kod sticanja sopstvenih akcija putem ponude svim akcionarima bliže se uređuje u Korisničkom uputstvu Centralnog registra.

Izuzetno od odredbi ovog člana, kad otvoreno akcionarsko društvo u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva stiče sopstvene akcije u postupku prinudne prodaje na osnovu sudske odluke za plaćanje duga tom društvu od strane akcionara, kad nema drugog načina naplate - to društvo je dužno da Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, dostavi overeni prepis izvršne sudske odluke kojom se nalaže akcionarima da prenesu akcije na akcionarsko društvo.

26b Sticanje sopstvenih akcija od nesaglasnih akcionara: kad akcionar koji traži od akcionarskog društva da izvrši plaćanje iznosa jednakog tržišnoj vrednosti njegovih akcija ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja povodom odluka koje donosi to akcionarsko društvo radi otkupa tih akcija kao sopstvenih akcija u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva - taj akcionar je dužan da Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, dostavi:

1) nalog za prenos akcija sa vlasničkog računa hartija od vrednosti tog akcionara na vlasnički račun hartija od vrednosti akcionarskog društva;

2) nalog za plaćanje akcija koje akcionarsko društvo otkupljuje od tog akcionara;

3) primerak pisanog obaveštenja o nameri da koristi to pravo;

4) dokaz da je obaveštenje iz tačke 3. ovog stava upućeno akcionarskom društvu pre održavanja sednice skupštine akcionara na kojoj se odlučuje o pravu tog akcionara kad on ima pravo da od akcionarskog društva zahteva otkup njegovih akcija;

5) primerak pisanog zahteva koji je taj akcionar uputio akcionarskom društvu radi otkupa njegovih akcija.

Nalog za prenos akcija iz stava 1. tačka 1. ovog člana dat je kao Obrazac br. 1 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Nalog za plaćanje akcija iz stava 1. tačka 2. ovog člana dat je kao Obrazac br. 2 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Postupak prenosa kod sticanja sopstvenih akcija od nesaglasnih akcionara bliže se uređuje u Korisničkom uputstvu Centralnog registra.

26v Smanjenje osnovnog kapitala - Akcionarsko društvo obaveštava Centralni registar o sprovedenom smanjenju osnovnog kapitala dostavljanjem tog obaveštenja i zahteva za povlačenje i poništaj akcija, Centralnom registru preko člana Centralnog registra, u slučajevima:

1. smanjenja broja akcija po osnovu povlačenja i poništaja akcija,

2. smanjenja nominalne ili računovodstvene vrednosti, kod akcija bez nominalne vrednosti,

3. brisanja upisanih akcija koje su delimično uplaćene i čijim je akcionarima isplaćen ranije uplaćeni iznos.

Uz zahtev iz stava 1. tačka 1. ovog člana akcionarsko društvo:

1. kad vrši poništaj sopstvenih akcija, dostavlja odluku upravnog odbora tog društva o smanjenju osnovnog kapitala poništenjem sopstvenih akcija,

2. kad vrši povlačenje i poništaj akcija u posedu akcionara, dostavlja odluku o smanjenju osnovnog kapitala povlačenjem i poništajem akcija, koju donosi skupština akcionara tog društva, odnosno drugi organ društva nadležan za donošenje te odluke u skladu sa statutom ili osnivačkim aktom društva.

Uz zahtev iz stava 1. tačka 2. ovog člana akcionarsko društvo dostavlja:

1. odluku o smanjenju osnovnog kapitala smanjenjem nominalne ili računovodstvene vrednosti, kod akcija bez nominalne vrednosti, koju donosi skupština akcionara tog društva, odnosno drugi organ društva nadležan za donošenje te odluke u skladu sa statutom ili osnivačkim aktom društva,

2. rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti, kada to društvo vrši distribuciju akcija radi zamene postojećih akcija zbog promene njihove nominalne vrednosti na osnovu odluke iz tačke 1. ovog stava.

Uz zahtev iz stava 1. tačka 3. ovog člana akcionarsko društvo dostavlja:

1. odluku o smanjenju osnovnog kapitala za vrednost izvršenih uplata onih akcija koje nisu uplaćene u celosti u roku propisanom u odluci o izdavanju tih akcija,

2. dokaz o izvršenoj isplati uplaćenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaćene.

Zahtev iz stava 1. ovog člana predstavlja istovremeno nalog za prenos, odnosno brisanje hartija od vrednosti u skladu sa stavom 7. ovog člana.

Zahtev i dokumentaciju iz st. 1. do 4. ovog člana akcionarsko društvo dostavlja preko člana Centralnog registra hartija od vrednosti.

Centralni registar, na osnovu uredno podnetog zahteva i dostavljene dokumentacije, vrši:

1. brisanje sopstvenih akcija koje se poništavaju, njihovim prenosom sa vlasničkog računa hartija od vrednosti akcionarskog društva koje ih je izdalo na račun poništenih akcija,

2. brisanje akcija koje se povlače i poništavaju, njihovim prenosom sa vlasničkih računa hartija od vrednosti akcionara na račun poništenih akcija,

3. brisanje akcija koje nisu u potpunosti uplaćene.

26g Prinudna prodaja akcija: kad lice koje je u postupku preuzimanja javnom ponudom steklo najmanje 95% akcija (većinski akcionar) čiji je izdavalac akcionarsko društvo koje se preuzima (ciljno društvo) namerava da, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva, kupi i akcije na koje se javna ponuda odnosila od akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionari) - ciljno društvo je dužno da Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, dostavi:

1) nalog za prenos akcija sa vlasničkog računa hartija od vrednosti nesaglasnih akcionara na vlasnički račun hartija od vrednosti većinskog akcionara;

2) nalog za plaćanje akcija nesaglasnim akcionarima kad se plaćanje vrši u novcu, odnosno nalog za prenos hartija od vrednosti kad se plaćanje vrši hartijama od vrednosti;

3) primerak pisanog zahteva većinskog akcionara upućenog nesaglasnim akcionarima za prinudnu prodaju akcija;

4) dokaz da je kopija zahteva iz tačke 3. ovog stava upućena upravnom odboru ciljnog društva;

5) primerak obaveštenja o otkupu akcija nesaglasnog akcionara koje je većinski akcionar uputio ciljnom društvu.

Plaćanje akcija nesaglasnim akcionarima vrši se na novčani račun ciljnog društva kad se plaćanje vrši u novcu, odnosno na vlasnički račun hartija od vrednosti ciljnog društva kad se plaćanje vrši u hartijama od vrednosti.

Kad je plaćanje nesaglasnim akcionarima izvršeno u hartijama od vrednosti, ciljno društvo na čiji vlasnički račun su prenete te hartije od vrednosti u skladu sa stavom 2. ovog člana, prenos tih hartija na vlasničke račune hartija od vrednosti nesaglasnih akcionara vrši dostavljanjem naloga za prenos tih hartija Centralnom registru, preko člana Centralnog registra.

Nalog za prenos akcija iz stava 1. tačka 1. ovog člana dat je kao Obrazac br. 1 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Nalog za plaćanje akcija iz stava 1. tačka 2. ovog člana, kad se plaćanje vrši u novcu, dat je kao Obrazac br. 2 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Nalog za prenos hartija od vrednosti iz stava 3. ovog člana dat je kao Obrazac br. 3 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Postupak prinudne prodaje akcija bliže se uređuje u Korisničkom uputstvu Centralnog registra.

26d Prinudna kupovina akcija: kad manjinski akcionari jednog akcionarskog društva nameravaju da prodaju preostale akcije licu koje je steklo najmanje 95% akcija tog društva (većinski akcionar) u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva - manjinski akcionari su dužni da Centralnom registru, preko člana Centralnog registra, dostave:

1) nalog za prenos akcija sa vlasničkog računa hartija od vrednosti manjinskih akcionara na vlasnički račun hartija od vrednosti većinskog akcionara;

2) nalog za plaćanje radi kupovine akcija manjinskih akcionara;

3) primerak pisanog zahteva manjinskih akcionara upućenog većinskom akcionaru za prinudnu kupovinu akcija.

Nalog za prenos akcija iz stava 1. tačka 1. ovog člana dat je kao Obrazac br. 1 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Nalog za plaćanje akcija iz stava 1. tačka 2. ovog člana dat je kao Obrazac br. 2 i priložen je uz ova pravila poslovanja i njegov je sastavni deo.

Postupak prinudne kupovine akcija bliže se uređuje u Korisničkom uputstvu Centralnog registra.

27. Centralni registar dostavlja jedinstvenu evidenciju akcionara upisanih na osnovu rešenja nadležnog organa članu kod koga izdavalac ima otvoren emisioni račun za potrebe održavanja Skupštine akcionara, odnosno drugom licu koje ima pravo da sazove skupštinu akcionara, po nalogu izdavaoca, odnosno drugog ovlašćenog lica.

Jedinstvena evidencija se dostavlja sa presekom stanja na dan naznačen u zahtevu, s tim što taj dan ne može biti kasniji od tri dana pre održavanja skupštine akcionara.

Jedinstvena evidencija akcionara sadrži ime, prezime, matični broj akcionara, broj akcija koje poseduje i broj glasova iz tih akcija.

Ako se akcije zakonitog imaoca vode na zbirnom kastodi računu, umesto imena, prezimena i matičnog broja akcionara iz stava 3. ove tačke, jedinstvena evidencija akcionara sadrži naziv kastodi banke kod koje je otvoren zbirni kastodi račun i broj tog računa, a ta kastodi banka može zastupati tog imaoca na skupštini akcionara na osnovu punomoćja dobijenog u skladu sa zakonom ili zastupanje poveriti drugom licu koje je uputilo poziv za davanje zastupničke izjave u skladu sa zakonom.

Svaki akcionar ima pravo uvida u jedinstvenu evidenciju akcionara akcionarskog društva u kom je to lice akcionar.

Svako akcionarsko društvo ima pravo uvida u jedinstvenu evidenciju akcionara tog društva.

Pravo iz st. 5. i 6. ovog člana se ostvaruje uvidom u jedinstvenu evidenciju akcionara koja se vodi u elektronskoj formi, u službenim prostorijama Centralnog registra, na zahtev zainteresovanog lica ili njegovog punomoćnika.

Zahtev se podnosi preko člana Centralnog registra, a uvid se vrši u prisustvu tog člana Centralnog registra.

Na zahtev akcionarskog društva Centralni registar dostavlja jedinstvenu evidenciju akcionara tog društva u pisanoj formi korporativnom agentu tog društva.

27a Centralni registar javno objavljuje spisak deset akcionara koji imaju najviše glasova u skupštini akcionara određenog izdavaoca.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, Centralni registar javno objavljuje spisak petnaest akcionara koji imaju najviše glasova u skupštini akcionara banaka i drugih finansijskih organizacija.

Spisak iz st. 1. i 2. ove tačke se objavljuje za sve izdavaoce upisane u Centralni registar preko korisničke aplikacije Centralnog registra u skladu sa Korisničkim uputstvom Centralnog registra.

Spisak iz stava 1. ove tačke sadrži ime i prezime, odnosno naziv i sedište akcionara, matični broj akcionara, broj akcija koje poseduju i broj glasova iz tih akcija.

X NAČIN OTKLANJANJA RIZIKA I FORMIRANJE I KORIŠĆENJE GARANTNOG FONDA

28. Da bi mogao da obezbedi blagovremeno saldiranje transakcija u kojima je Centralni registar univerzalna strana u transakciji (CCP), Centralni registar formira garantni fond i upućuje pozive za uplatu dodatnih novčanih sredstava na marginske račune klirinških članova.

Centralni registar može ugovarati i kreditne linije sa bankama kako bi mogao da angažuje i dodatna sredstva u cilju završetka saldiranja transakcija iz stava 1. ove tačke.

Centralni registar može postati univerzalna strana samo u transakcijama koje su klirinški članovi blagovremeno konfirmirali u skladu sa Terminskim planom rada i ovim pravilima poslovanja, dok nekonfirmirane transakcije ne ulaze u proces kliringa i saldiranja.

Organizator tržišta se obaveštava o storniranju transakcija iz stava 2. ove tačke u skladu sa ugovorom koji je Centralni registar potpisao sa organizatorom tržišta.

29. Za svaku obavezu koju treba da izmiri u budućem periodu na osnovu transakcija u kojima je Centralni registar univerzalna strana u transakciji (plaćanje, odnosno prenos hartija od vrednosti), klirinški član treba da izdvoji određeni novčani iznos na svom marginskom računu kao način obezbeđenja od rizika.

Centralni registar izračunava potrebne iznose na marginskim računima klirinških članova posle konfirmacije transakcija iz stava 1 ove tačke, a pozive za uplatu dodatnog iznosa na marginske račune klirinških članova upućuje jednom ili više puta dnevno.

Potreban iznos sredstava na marginskom računu klirinškog člana obavezno se izračunava za svaki radni dan između dana kada je transakcija zaključena i dana kada će biti saldirana, ne računajući ova dva dana (na dan trgovanja transakcija još nije konfirmirana, a na dan saldiranja klirinški član ima obavezu da uplati celokupan iznos sredstava za saldiranje transakcije ili da isporuči celokupnu količinu hartija od vrednosti).

Pozive iz stava 2. ove tačke Centralni registar upućuje preko korisničke aplikacije na način propisan Korisničkim uputstvom Centralnog registra.

Kada klirinški član primi poziv iz stava 2. ove tačke dužan je da odmah uplati naznačeni iznos sredstava u naznačenoj valuti, a najkasnije do početka sledećeg radnog dana.

29a Potreban iznos sredstava na marginskom računu klirinškog člana zavisi od sledećih faktora:

- predpostavljene promene pokazatelja tržišta;

- predpostavljene promene cene hartije od vrednosti;

- tržišne vrednosti transakcije (koja predstavlja proizvod zaključene cene i količine hartija od vrednosti);

- vremenskog perioda u kome transakcija treba da se saldira.

Na osnovu pomenutih faktora izračunavaju se sledeći pokazatelji:

- rizik člana kao kupca i rizik člana kao prodavca;

- gornja granica rizika saldiranja člana;

- predpostavljena gornja granica rizika saldiranja člana.

Potreban iznos sredstava na marginskom računu člana jednak je predpostavljenoj gornjoj granici rizika saldiranja klirinškog člana.

29b Predpostavljena promena pokazatelja tržišta je procentualna vrednost za koju se predpostavlja dnevni rast ili pad vrednosti pokazatelja tržišta.

Za pokazatelja tržišta se uzima berzanski indeks ili neki drugi indikator kretanja tržišta na kome je transakcija zaključena, a odluku o tome donosi direktor Centralnog registra.

Ako direktor Centralnog registra ne donese odluku o izboru pokazatelja tržišta, ovaj faktor se isključuje iz izračunavanja pokazatelja iz tačke 6. stav 2. tako što se predpostavljenoj promeni pokazatelja tržišta daje vrednost predpostavljene promene cene hartije od vrednosti za koju se izračunavaju pomenuti pokazatelji.

29v Za period od 3 meseca unazad od dana za koji se izračunava, uključujući i taj dan, uzimaju se redom vrednosti pokazatelja tržišta.

Ako za neki dan ne postoji vrednost pokazatelja tržišta, uzima se vrednost od prvog prethodnog dana za koji ta vrednost postoji.

Za svaki interval od dana trgovanja do dana saldiranja (ciklusa saldiranja, npr. tri dana - T + 3) u okviru perioda iz stava 1. ove tačke izračunava se dnevni apsolutni prosek promene pokazatelja tržišta i relativni dnevni apsolutni prosek promene pokazatelja tržišta.

Dnevni apsolutni prosek promene pokazatelja je procentualna vrednost koja pokazuje koliko je prosečno apsolutna procentualna vrednost svakodnevne promene pokazatelja (apsolutna vrednost promene između vrednosti pokazatelja za dva susedna dana od dana trgovanja do dana saldiranja) za interval, i dobija se kao količnik zbira dnevnih apsolutnih procentualnih vrednosti promene pokazatelja i broja dana u intervalu.

Relativni dnevni apsolutni prosek promene pokazatelja je procentualna vrednost koja pokazuje kolika bi bila potrebna jedinstvena apsolutna procentualna vrednost svakodnevnih promena pokazatelja unutar intervala da bi se postigla apsolutna procentualna vrednost intervalne promene pokazatelja (apsolutna vrednost promene između vrednosti pokazatelja na dan trgovanja i na dan saldiranja).

Relativni dnevni apsolutni prosek promene pokazatelja stepenovan sa brojem dana u intervalu daje apsolutnu procentualnu vrednost intervalne promene.

29g Oba apsolutna proseka promene imaju jednak uticaj na određivanje celokupne intervalne promene i u jednakoj srazmeri daju jednu procentualnu vrednost za interval.

Procentualna vrednost za interval izračunava se kao prosek dnevnog apsolutnog proseka promene pokazatelja i relativnog dnevnog apsolutnog proseka promene pokazatelja.

Iz niza izračunatih procentualnih vrednosti za svaki interval u okviru perioda iz tačke 29v stav 1. ovih pravila, maksimalna procentualna vrednost se smatra predpostavljenom promenom pokazatelja tržišta.

29d Predpostavljena promena cene hartije od vrednosti je procentualna vrednost za koju se predpostavlja dnevni rast ili pad cene hartije od vrednosti u narednim danima trgovanja.

Postupak izračunavanja je isti kao postupak izračunavanja predpostavljene promene pokazatelja tržišta, s tim što se za vrednosti uzimaju cene na zatvaranju trgovanja posmatrane hartije od vrednosti kao cene te hartije.

Izuzetno od stava 2. ove tačke, kada se određenom hartijom od vrednosti ne trguje kontinuirano, već aukcijskim putem, za vrednosti se uzimaju preovlađujuće cene na održanim aukcijama.

U slučaju da se određena hartija od vrednosti tek uvodi na tržište i da se njom nije trgovalo na četiri aukcije ili četiri trgovačka dana u slučaju kontinuiranog trgovanja, za predpostavljenu promenu cene hartije od vrednosti se uzima najveća dozvoljena granica fluktuacije propisana na tržištu na kome se tom hartijom trguje.

29đ Rizik kupca na dan izračunavanja je procenjena novčana vrednost za klirinškog člana za koliko bi član kao kupac u trgovanju izgubio na vrednosti nesaldiranih transakcija do dana saldiranja.

Rizik prodavca na dan izračunavanja je procenjena novčana vrednost za klirinškog člana za koliko bi član kao prodavac u trgovanju izgubio na vrednosti nesaldiranih transakcija do dana saldiranja.

Ukoliko je period od dana trgovanja do dana saldiranja veći od uobičajenog ciklusa saldiranja, rizik kupca i rizik prodavca računaju se tek od onog dana na koji bi se da je toga dana obavljeno trgovanje saldiralo po uobičajenom ciklusu.

Gornja granica rizika saldiranja klirinškog člana na dan izračunavanja je procenjena novčana vrednost za člana za koliko bi član u trgovanju kao kupac, odnosno prodavac izgubio na vrednosti svih nesaldiranih transakcija do dana saldiranja, odnosno, to je zbir rizika kupca i rizika prodavca za klirinškog člana za sve nesaldirane transakcije na dan izračunavanja.

29e Za svaku konfirmiranu transakciju klirinškog člana svakodnevno se izračunava rizik kupca i rizik prodavca.

Rizik kupca je novčana vrednost dobijena kao razlika između najniže cene hartije od vrednosti i zaključene cene te hartije u toj transakciji, uvećana onoliko puta kolikom se količinom te hartije trgovalo.

Najniža cena hartije od vrednosti iz stava 2. ove tačke je procenjeno najniža cena koju bi ta hartija mogla da postigne na dan saldiranja i ona se izračunava kao cena te hartije na zatvaranju trgovanja na dan izračunavanja umanjena umnoškom faktora rizika tržišta i faktora rizika hartije od vrednosti, stepenovano brojem dana od dana izračunavanja do dana saldiranja, ne uključujući dan saldiranja.

Faktor rizika tržišta iz stava 3. ove tačke jeste 100 postotna vrednost umanjena za predpostavljenu promenu pokazatelja tržišta na dan izračunavanja.

Faktor rizika hartije od vrednosti iz stava 3. ove tačke jeste 100 postotna vrednost umanjena za predpostavljenu promenu cene te hartije od vrednosti na dan izračunavanja.

29ž Rizik prodavca je novčana vrednost dobijena kao razlika između zaključene cene hartije od vrednosti u datoj transakciji i najviše cene te hartije, uvećana onoliko puta kolikom se količinom te hartije trgovalo.

Najviša cena hartije od vrednosti iz stava 1. ove tačke je procenjeno najviša cena koju bi ta hartija mogla da postigne na dan saldiranja i ona se izračunava kao cena te hartije na zatvaranju trgovanja na dan izračunavanja uvećana umnoškom faktora rizika tržišta i faktora rizika hartije od vrednosti, stepenovano brojem dana od dana izračunavanja do dana saldiranja, ne uključujući dan saldiranja.

Faktor rizika tržišta iz stava 2. ove tačke jeste 100 postotna vrednost uvećana za predpostavljenu promenu pokazatelja tržišta na dan izračunavanja.

Faktor rizika hartije od vrednosti iz stava 2. ove tačke jeste 100 postotna vrednost uvećana za predpostavljenu promenu cene te hartije od vrednosti na dan izračunavanja.

Ako je vrednost rizika prodavca kao novčana vrednost negativna, iskazuje se bez negativnog predznaka, a ako je pozitivna smatra se da rizik ne postoji i iskazuje se nulom (0).

29z Pored slučaja iz tačke 29e stav 6. ovih pravila, rizik kupca jednak je nuli (0) i u slučaju kada je klirinški član u konfirmiranoj transakciji istovremeno i depozitar novca kupca i depozitar hartija od vrednosti prodavca.

U izračunavanju najviše i najniže cene hartije od vrednosti u tač. 29e i 29ž ovih pravila, uz predpostavljenu promenu pokazatelja tržišta, za predpostavljenu promenu cene hartije od vrednosti uzima se 0% ako je cena te hartije uključena u izračunavanje pokazatelja tržišta.

29i Zbir rizika kupca i rizika prodavca za sve nesaldirane transakcije na dan izračunavanja daje gornju granicu rizika saldiranja na dan izračunavanja za klirinškog člana.

Za period od mesec dana koji predhodi danu izračunavanja, uključujući i taj dan, uzimaju se vrednosti gornjih granica rizika saldiranja klirinškog člana.

Predpostavljena gornja granica rizika saldiranja je vrednost najveće gornje granice rizika saldiranja za period iz stava 2. ove tačke.

Predpostavljena gornja granica rizika saldiranja je procenjena novčana vrednost za klirinškog člana, koju kao svoju najvišu vrednost dopuštenog rizika član mora pokriti sa uplaćenim novčanim iznosom na svom marginskom računu.

Ukoliko klirinški član na dan izračunavanja na svom marginskom računu ima manje novčanih sredstava od predpostavljene gornje granice rizika saldiranja, Centralni registar upućuje poziv za dodatnu uplatu novčanih sredstava na marginski račun.

29j Dok klirinški član ne uplati dodatna sredstva na svoj marginski račun, Centralni registar obračunava naknadu za korišćenje novčanih sredstava koja su rezervisana na marginskom računu u skladu sa Tarifnikom Centralnog registra.

Centralni registar će privremeno isključiti klirinškog člana iz saldiranja ukoliko klirinški član nema dovoljno novčanih sredstava na svom marginskom računu:

- tri dana za redom;

- sedam dana u toku tri meseca;

- petnaest dana u toku dve godine.

Isključenje iz stava 2. ove tačke može biti između tri i sedam dana na osnovu odluke direktora Centralnog registra, a o njemu se obaveštavaju učesnici i organizator tržišta.

Nakon trećeg isključenja, taj član gubi svojstvo klirinškog člana i postaje neklirinški, a zahtev za sticanje svojstva klirinškog člana ne može podneti u naredne dve godine.

30. Svi članovi Centralnog registra, osim Republike Srbije i Narodne banke Srbije, moraju uplatiti određeni iznos sredstava u Garantni fond Centralnog registra kako bi se obezbedila potrebna sredstva za ispunjenje obaveza u slučaju da član blagovremeno ne izmiruje svoje obaveze prema Centralnom registru ili drugom članu Centralnog registra.

Potrebna sredstva koja se uplaćuju u Garantni fond Centralnog registra iznose 40.000 evra i uplaćuju se na račun Centralnog registra prema instrukcijama za plaćanje Centralnog registra.

Na sredstva uplaćena u Garantni fond Centralni registar obračunava i godišnje isplaćuje kamatu članovima po stopi jednakoj važećoj vodećoj referentnoj kamatnoj stopi na evro.

Sredstva uplaćena u Garantni fond Centralni registar ne može investirati ili oročavati, već ih može držati samo kao depozit po viđenju kod Narodne banke Srbije.

Sredstva uplaćena u Garantni fond Centralni registar može držati u evrima ili u domaćoj valuti.

30a Ako je Centralni registar univerzalna strana u transakciji a član nema dovoljno novčanih sredstava na svom računu na dan saldiranja u skladu sa Terminskim planom rada, angažovaće se sredstva Garantnog fonda.

Sredstva Garantnog fonda biće angažovana i u drugim slučajevima kada član ne izmiruje obaveze prema Centralnom registru.

Na iznos angažovanih sredstava Garantnog fonda Centralni registar naplaćuje naknadu u skladu sa Tarifnikom.

Član je dužan da angažovana sredstva nadoknadi u što kraćem roku, a najkasnije do početka sledećeg radnog dana, a za to vreme Centralni registar blokira sve njegove hartije od vrednosti, kao i hartije koje su plaćene sredstvima Garantnog fonda.

Ako član ne postupi u skladu sa stavom 4. ove tačke, Centralni registar će aktivirati menice na teret računa tog člana u visini angažovanih sredstava Garantnog fonda uvećano za iznos naknade iz stava 3. ove tačke.

Ako se ni aktiviranjem menica ne nadoknade angažovana sredstva Garantnog fonda, Centralni registar će prodati blokirane hartije od vrednosti u skladu sa procedurama utvrđenim ovim pravilima.

30b Kada je Centralni registar univerzalna strana u transakciji, a kada na dan saldiranja na računima ne postoji dovoljna količina hartija od vrednosti, odnosno novčanih sredstava, Centralni registar pokrenuće procedure kojima se saldiranje transakcija prisilno završava - vanredne procedure.

U vanredne procedure iz stava 1. ove tačke spadaju:

- angažovanje sredstava Garantnog fonda;

- pozajmljivanje hartija od vrednosti;

- prinudna kupovina i prinudna prodaja hartija od vrednosti.

Način angažovanja sredstava Garantnog fonda propisan je tačkom 31a ovih pravila.

U slučaju da na dan saldiranja, a u skladu sa Terminskim planom rada Centralnog registra, na računima klirinškog člana nema dovoljno odgovarajućih hartija od vrednosti, Centralni registra upućuje poziv svim članovima da pozajme te hartije klirinškom članu.

Pozajmljivanje hartija iz stava 4. ove tačke se vrši na osnovu Ugovora o pozajmljivanju hartija od vrednosti, a čije bitne elemente propisuje Centralni registar.

Ukoliko se potrebna količina hartija od vrednosti ne pribavi pozajmljivanjem tih hartija, Centralni registar počinje proceduru prisilne kupovine hartija od vrednosti.

30v Prisilna kupovina i prisilna prodaja hartija od vrednosti odvijaju se na način propisan ovim pravilima, a u skladu sa Terminskim planom rada Centralnog registra.

Prisilna kupovina, odnosno prodaja hartija od vrednosti otpočinje unošenjem naloga za prodaju, odnosno kupovinu te hartije u informacioni sistem berze na kojoj se tom hartijom trguje od strane Centralnog registra, a ako to nije moguće (hartijom se ne trguje na berzi, nema zakazanog trgovanja tom hartijom), prisilna kupovina, odnosno prodaja otpočinje pozivom svim članovima Centralnog registra da dostave ponude za prodaju, odnosno kupovinu navedene hartije od vrednosti.

Poziv, kao i ponude se dostavljaju korišćenjem korisničke aplikacije Centralnog registra, u skladu sa Korisničkim uputstvom.

Pristigle ponude Centralni registar rangira po ceni, a ponude sa istom cenom po vremenu pristizanja, pri čemu kod prisilne kupovine prihvataju se ponude sa nižom cenom, a kod prisilne prodaje ponude sa višom cenom.

Centralni registar obaveštava sve učesnike u procesu prinudne kupovine, odnosno prodaje o tome da li su njihove ponude prihvaćene ili ne, a prihvaćene ponude saldira na način propisan ovim pravilima.

XI ČUVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI

31. Centralni registar dematerijalizuje hartije od vrednosti upisom na emisioni račun na osnovu zahteva izdavaoca, odluke o dematerijalizaciji i dostavljenih bitnih elemenata tih hartija, a na osnovu predaje materijalizovanih hartija od vrednosti on ih uknjižava na vlasničke račune.

Centralni registar prima od člana, a u ime zakonitog imaoca, izdate materijalizovane hartije od vrednosti kojima rok dospeća nije istekao, niti su povučene ili poništene.

Centralni registar prima na čuvanje hartije od vrednosti i proverava njihovu verodostojnost.

Primljene materijalizovane hartije od vrednosti Centralni registar čuva u skladu i na način propisan zakonskim aktima koji regulišu ovu oblast.

XII UKNJIŽAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI NA EMISIONI RAČUN I RAČUNE HARTIJA OD VREDNOSTI NA OSNOVU DOSTAVLJENIH KNJIGA ILI REGISTARA HARTIJA OD VREDNOSTI

32. Upis akcija i drugih hartija od vrednosti u Centralni registar izdavalaca hartija od vrednosti koji nisu ranije izvršili taj upis vrši se uknjižavanjem tih hartija od vrednosti na emisioni račun izdavaoca i njihovim prenosom na račune zakonitih imalaca hartija od vrednosti.

Upis iz stava 1. ovog člana vrši se na zahtev koji podnosi izdavalac hartija od vrednosti uz dostavljanje knjiga akcija ili drugih hartija od vrednosti.

Primopredaja knjiga akcija ili drugih hartija od vrednosti vrši se komisijski, pri čemu komisiju čine tri predstavnika Centralnog registra (u daljem tekstu: članovi komisije) i jedan predstavnik člana Centralnog registra-korporativnog agenta izdavaoca hartija od vrednosti koji vrši predaju knjiga akcija ili drugih hartija od vrednosti u ime izdavaoca, koji su Rešenjem o obrazovanju komisije donetim od strane direktora Centralnog registra određeni kao članovi komisije. Primopredaja se vrši u prisustvu članova komisije.

Izdavalac hartija od vrednosti odgovara za tačnost podataka navedenih u knjizi akcija ili drugih hartija od vrednosti koje dostavlja u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana.

Član Centralnog registra dužan je da ovlasti svog predstavnika za člana komisije i da dostavi Centralnom registru to ovlašćenje uz zahtev iz stava 2. ovog člana, pre komisijske primopredaje knjiga akcija ili drugih hartija od vrednosti.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se:

1. ovlašćenje za predstavnika člana Komisije iz stava 3. ovog člana koje daje član Centralnog registra.

2. knjiga akcija ili drugih hartija od vrednosti koju vodi izdavalac tih hartija od vrednosti, koja je overena i potpisana od strane ovlašćenog lica izdavaoca,

3. podaci iz knjiga akcija ili drugih hartija od vrednosti na elektronskom mediju - kompakt disku (CD), u formatu koji je propisan od strane Centralnog registra, pri čemu CD mora biti potpisan i overen od strane člana Centralnog registra,

4. izjava člana Centralnog registra korporativnog agenta izdavaoca o tačnosti podataka u knjigama akcija ili drugih hartija od vrednosti koje se dostavljaju radi upisa (data pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću),

5. izjava izdavaoca o tačnosti podataka u knjigama akcija ili drugih hartija od vrednosti koje se dostavljaju radi upisa (data pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću).

Zahtev iz stava 2. ovog člana i dokumentacija iz stava 5. ovog člana podnosi se preko člana Centralnog registra - korporativnog agenta izdavaoca.

Članovi komisije, pred predstavnikom člana Centralnog registra, proveravaju podatke dostavljene na CD formatu i štampaju sadržaj sa tog CD-a. Član Centralnog registra proverava štampani sadržaj i svaku stranu overava pečatom i potpisom, čime se potvrđuje istovetnost sadržaja na CD formatu i knjizi akcija ili drugih hartija od vrednosti.

Članovi komisije po izvršenoj primopredaji knjige akcija ili drugih hartija od vrednosti sastavljaju zapisnik o primopredaji, kojim se konstatuje da su podaci u elektronskom i štampanom obliku istovetnog sadržaja. Zapisnik se štampa u četiri istovetna primerka.

Potpisivanjem zapisnika od strane svih članova komisije smatra se da je primopredaja izvršena.

Na zahtev izdavaoca koji se dostavlja preko člana Centralnog registra, Centralni registar dodeljuje hartijama od vrednosti jedinstveni identifikacioni broj, otvara emisione i vlasničke račune na koje uknjižava pomenute hartije od vrednosti u roku od sedam radnih dana od dana dostavljanja tog zahteva.

Zahtev za upis hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana može podneti Centralnom registru, preko člana tog registra, zakoniti imalac tih hartija od vrednosti odnosno ponudilac u postupku za preuzimanje akcija izdavaoca koji je predmet tog zahteva.

Upis hartija od vrednosti izdavaoca na zahtev zainteresovanog lica može se sprovesti ukoliko su podaci o izdavaocu i akcionarima evidentirani u bazi podataka koju je Agencija za privatizaciju dostavila Centralnom registru.

Uz zahtev iz stava 11. ovog člana, Centralnom registru se dostavlja rešenje o upisu u Agenciju za privredne registre i akt izdavaoca na osnovu koga su pomenute hartije od vrednosti izdate ili drugi akt na osnovu koga Centralni registar može utvrditi prava i obaveze iz hartija od vrednosti na osnovu kojih će tim hartijama dodeliti jedinstveni identifikacioni broj i izvršiti uknjižavanje istih.

Upis u Centralni registar akcija izdatih u postupku privatizacije vrši se uknjižavanjem tih akcija na emisioni račun izdavaoca i njihovim prenosom na račune zakonitih imalaca hartija od vrednosti, na osnovu registara akcija koje dostavlja Agencija za privatizaciju.

Kad se upis akcija vrši u skladu sa prethodnim stavom, primopredaja registara akcija vrši se komisijski u prisustvu članova komisije i predstavnika Agencije za privatizaciju.

Agencija za privatizaciju odgovara za tačnost podataka navedenih u registru akcija.

Registri akcija koje dostavlja Agencija za privatizaciju dostavljaju se na elektronskom mediju - kompakt disku (CD), u odgovarajućem formatu, pri čemu CD mora biti potpisan i overen od strane ovlašćenog lica Agencije za privatizaciju. Uz ove registre akcija dostavlja se:

1. izjava ovlašćenog lica Agencije za privatizaciju o tačnosti podataka (data pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću),

2. overen i potpisan dokument sa podacima iz registra akcija u pisanoj formi.

32a Promena podataka koji se vode u jedinstvenoj evidenciji zakonitih imalaca hartija od vrednosti u Centralnom registru, radi ispravke grešaka u toj evidenciji, vrši se:

1. na zahtev zakonitog imaoca hartija od vrednosti, uz dostavljanje pravosnažne sudske odluke kojom se vrši ispravka te greške,

2. na zahtev Agencije za privatizaciju, uz dostavljanje pravosnažnog rešenja koje donosi ta agencija, kojim se vrši ispravka greške u pogledu podataka koje je Agencija za privatizaciju ranije dostavila Centralnom registru.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, promena podataka radi ispravke grešaka u pogledu jedinstvenog matičnog broja zakonitog imaoca hartija od vrednosti, vrši se na zahtev tog zakonitog imaoca, uz dostavljanje:

1. kopije lične karte i izvoda iz matične knjige rođenih - za fizička lica, odnosno izvoda iz registra pravnih lica - za pravna lica,

2. potvrde nadležnog organa o jedinstvenom matičnom broju koji se ispravlja.

XIII OSTALI POSLOVI CENTRALNOG REGISTRA

33. Centralni registar vrši kontrolu svojih članova u delu poslova iz nadležnosti Centralnog registra hartija od vrednosti.

U vršenju kontrole iz stava 1. ove tačke, Centralni registar ima pravo neposrednog uvida u dokumentaciju u vezi sa poslovima iz tog stava.

34. Član je dužan da na svaki zahtev svog klijenta, a najmanje jednom godišnje, daje izvod o stanju na računima hartija od vrednosti.

35. Član je dužan da svakodnevno vrši kontrolu naloga koje unosi kroz korisničku aplikaciju Centralnog registra i kontrolu naloga koji se formiraju elektronskom razmenom podataka.

Član je dužan da prati stanje hartija od vrednosti na računima svog klijenta i stanje svog novčanog računa.

36. Centralni registar vrši blokadu računa hartija od vrednosti člana ili klijenta na osnovu odluke suda ili drugog nadležnog organa.

37. Centralni registar naplaćuje od svojih članova naknade za korišćenje usluga u skladu sa Tarifnikom Centralnog registra.

38. Ova pravila poslovanja, po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalna odredba izmena i dopuna
Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti

("Sl. glasnik RS", br. 14/2004)

Ove izmene i dopune, po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti, stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

 

Samostalna odredba izmena i dopuna
Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti

("Sl. glasnik RS", br. 104/2004)

Ove izmene i dopune Pravila poslovanja, po dobijanju saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

 

Samostalni član dopuna
Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti

("Sl. glasnik RS", br. 126/2004)

Član 2

Ove dopune Pravila poslovanja stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Obrazac 1

CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI

NALOG ZA PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI

 

Obrazac 2

CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI

NALOG ZA PLAĆANJE

Napomene

Nalog za prenos akcija (Obrazac br. 1), Nalog za plaćanje akcija (Obrazac br. 2) i Nalog za prenos hartija od vrednosti (Obrazac br. 3) koji su sastavni deo Dopuna Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti ("Sl. glasnik RS", br. 30/2005) nisu objavljeni u navedenom broju Službenog glasnika.