REZOLUCIJA (78) 8O PRAVNOJ POMOĆI I SAVETU |
Komitet ministara,
Imajući u vidu da pravo na pristup pravdi i pravedno suđenje, zagarantovano na osnovu člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, predstavlja bitnu karakteristiku svakog demokratskog društva;
Imajući u vidu da je stoga važno da se preduzimaju svi neophodni koraci u cilju otklanjanja ekonomskih prepreka pravnom postupku, kao i da bi postojanje odgovarajućih sistema pravne pomoći doprinelo ostvarivanju tog cilja, a posebno kod onih koji su ekonomski u slabijem položaju;
Imajući u vidu da obezbeđenje pravne pomoći ne bi više trebalo smatrati milostinjom za domaće stanovništvo, već pre obavezom zajednice u celini;
Imajući u vidu da je olakšavanje pružanja pravnog saveta kao dopune pravne pomoći licima koja su ekonomski u slabijem položaju od jednake važnosti za otklanjanje prepreka pristupu pravdi,
Preporučuje vladama zemalja članica da preduzmu odnosno pojačaju, u zavisnosti od slučaja, mere koje smatraju neophodnim u cilju postepene primene načela iznetih u dodatku ovoj rezoluciji;
Poziva vlade zemalja članica da periodično obaveštavaju generalnog sekretara Saveta Evrope o merama koje preduzimaju u cilju obezbeđivanja kontinuiteta preporuke sadržane u ovoj rezoluciji.
Dodatak uz Rezoluciju (78) 8
Deo I - Pravna pomoć u sudskom postupku
1. Nijedno lice ne treba sprečavati ekonomskim preprekama da ostvaruje odnosno brani svoje pravo pred bilo kojim sudom koji odlučuje o građanskom, privrednom, upravnom, socijalnom odnosno fiskalnom predmetu. U tom cilju, svima treba obezbediti pravo na neophodnu pravnu pomoć u sudskom postupku. Prilikom razmatranja da li je pravna pomoć potrebna, treba uzeti u obzir sledeće:
a. finansijska sredstva i obaveze tog lica;
b. pretpostavljene troškove postupka.
2. Pravnu pomoć treba obezbediti i onda kada je lice sposobno da plati deo troškova postupka. U tom slučaju pravna pomoć može biti na raspolaganju uz finansijski doprinos lica kome se pruža pomoć, a koji ne sme biti veći od onoga što je to lice u mogućnosti da plati bez nepotrebnih teškoća.
3. Pravna pomoć treba da podmiri sve nužne troškove koje snosi lice kome se pruža pomoć u ostvarivanju odnosno zaštiti svojih zakonskih prava, a posebno honorare advokata, troškove za veštake, svedoke i prevođenje.
Poželjno je, u onim slučajevima kada je odobrena pravna pomoć, da postoji izuzeće od obaveze polaganje garancije na ime troškova.
4. Trebalo bi omogućiti pružanje pravne pomoći i u toku postupka, ukoliko je došlo do promene u finansijskom položaju odnosno obavezama parničnih stranki ili u pogledu nekog drugog pitanja koje nastane a koje iziskuje obezbeđivanje pravne pomoći.
5. Pravna pomoć bi uvek trebalo da uključuje pomoć stručnog lica koje je osposobljeno da se bavi advokaturom u skladu sa odredbama zakonskih propisa te države i to ne samo onda kada je ona predviđena samim unutrašnjim sistemom pravne pomoći, nego i:
• ako je zastupanje od strane takvog lica pred sudom te države obavezno u skladu sa zakonom odnosne države;
• ako organ nadležan za pružanje pravne pomoći smatra da je takva pomoć neophodna imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja.
Lice kome se pruža pomoć bi, u meri u kojoj je to izvodljivo, trebalo slobodno da izabere stručno lice koje želi da mu pomaže. Tako određeno lice trebalo bi adekvatno nagraditi za rad koji obavlja u ime lica kojem pomaže.
6. Prilikom razmatranja da li treba odobriti pravnu pomoć, organ može:
• da uzme u razmatranje, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, da li je razumno pokretanje postupka odnosno odbrana;
• da vodi računa o karakteru postupka i da, po potrebi, odobri pomoć samo za troškove koji se ne odnose na pomoć stručnog lica koje se pominje u načelu 5.
7. Sistemom pravne pomoći treba predvideti preispitivanje odluke da se odbije pružanje pravne pomoći.
8. Finansiranje sistema pravne pomoći treba da bude u nadležnosti države.
9. Limite u pogledu finansijskih uslova za odobravanje pravne pomoći treba stalno preispitivati, posebno kada se radi o povećanju životnih troškova.
10. Sistemom pravne pomoći treba predvideti odobravanje pravne pomoći u skladu s načelima sadržanim u ovoj rezoluciji, u svakom postupku koji se vodi radi priznavanja odnosno izvršenja u odnosnoj državi odluke koja je doneta u nekoj drugoj državi.
11. Država treba da preduzme neophodne korake da upozna javnost i druge zainteresovane strane, a naročito one državne organe kojima se potencijalni tražioci mogu obratiti za pomoć, sa odredbama o sistemu pravne pomoći.
Deo II - Pravni savet
12. Država je dužna da licu koje je ekonomski u slabom položaju obezbedi da može da pribavi neophodan pravni savet o svim pitanjima koja proisteknu iz predmeta pomenutih u načelu 1, a koja mogu da utiču na njegova prava odnosno interese.
13. Pravni savet trebalo bi obezbediti ili besplatno ili plaćanjem doprinosa koji bi zavisio od sredstava lica koje traži takav savet.
14. Država je dužna da obezbedi da informacije o raspoloživosti pravnog saveta budu dostavljene javnosti i drugima kojima se lice kojem je potrebna pravna pomoć može obratiti.
15. Država treba da preduzima adekvatne korake da se one informacije o propisima te države koje su neophodne, stave na raspolaganje savetodavnim organima.
16. Država treba da posveti posebnu pažnju potrebi za pravnim savetom u onim slučajevima kada se postupak eventualno pokreće u drugoj državi.
(Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope - Zbirka odabranih preporuka Saveta Evrope - Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu - str. 43)