PRAVILNIKO POSEBNIM MERAMA ZAŠTITE NA RADU U CRNOJ METALURGIJI("Sl. glasnik SRS", br. 25/87) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se posebne mere zaštite na radu koje se odnose na projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju investicionih objekata i na tehnološke procese u organizacijama koje proizvode sirovo gvožđe i čelik i prerađuju čelik (u daljem tekstu: crna metalurgija).
Pod posebnim merama zaštite na radu u smislu stava 1. ovog člana, podrazumevaju se mere zaštite na radu u crnoj metalurgiji koje su zajedničke za sve objekte, oruđa za rad i tehnološke procese i mere zaštite na radu za pojedine faze i vrste tehnološkog procesa u crnoj metalurgiji.
Mere zaštite na radu koje se utvrđuju ovim pravilnikom primenjuju se na sledeće pojedine vrste tehnološkog procesa u crnoj metalurgiji koje obuhvataju:
- proizvodnju aglomerata,
- proizvodnju sirovog gvožđa u visokoj peći,
- proizvodnju sirovog čelika u konvertorima,
- proizvodnju sirovog čelika u Simens-Martinovim pećima,
- proizvodnju sirovog čelika u elektropećima,
- proizvodnju toplovaljanih limova i traka,
- proizvodnju hladnovaljanih limova i traka, i
- proizvodnju drugih valjanih, vučenih i kovanih proizvoda (cevi, gredice, profili, šine i dr.).
II ZAJEDNIČKE ODREDBE O MERAMA ZAŠTITE NA RADU U CRNOJ METALURGIJI
Za izgradnju građevinskih objekata metalurškog kompleksa crne metalurgije lokacija se određuje u skladu sa geografskim i klimatskim karakteristikama područja, kako bi se izbeglo ugrožavanje radne sredine u susednim objektima i čovekove okoline.
Radi sprečavanja zagađenja radne sredine u susednim pogonima i čovekove okoline, vazduh koji se odstranjuje iz pogona sistemom ventilacije, a koji sadrži prašinu ili druge hemijske štetnosti, obavezno se prečišćava pre izbacivanja u atmosferu.
Kod građevinskih objekata metalurških pogona obezbeđuje se:
- bezbedan prolaz od ulaza do radnih mesta;
- postavljanje izlaza izvan strane železničkih koloseka koji se nalaze neposredno uz objekat ili ugrađivanje odgovarajućih zaštitnih rampi radi sprečavanja direktnog izlaza na kolosek;
- postavljanje izlaza najviše do 100 m po dužini pogona;
- u slučaju kada nije obezbeđen poseban prostor za pešačku stazu, otvori za ulaz i izlaz železničkih kompozicija i ostalih transportnih sredstava ne smeju se koristiti za ulaz i izlaz radnika.
U krugu organizacije, pored puteva za kretanje transportnih vozila, a naročito pored puteva velikog intenziteta saobraćaja, obezbeđuju se posebne pešačke staze.
Uređenje saobraćaja, odnosno obezbeđenje mera zaštite pri saobraćaju u krugu organizacije, utvrđuje se posebnim planom saobraćaja u skladu sa opštim propisima iz oblasti zaštite na radu i tehničkim propisima.
U objektima metalurških pogona, gde postoji opasnost od pojava eksplozije, vrata se postavljaju tako da se mogu otvarati u pravcu izlaza.
U proizvodnim prostorijama ne postavljaju se pragovi i ispusti koji mogu da ometaju brzu evakuaciju.
Kod višespratnih metalurških objekata obezbeđuju se remontni otvori na građevinskom objektu koji služe za unošenje i iznošenje tehnološke opreme i drugog materijala pri izvođenju montažnih i demontažnih radova.
Kada se ne koriste otvori moraju biti ograđeni i obezbeđeni poklopcima.
Kod višespratnih (preko dva sprata) metalurških objekata prevoz radnika i materijala odgovarajućih dimenzija i težina obezbeđuje se putem liftova.
Objekti metalurških pogona obezbeđuju se prirodnim i veštačkim osvetljenjem u skladu sa propisima.
Svetlosne površine i svetiljke moraju se redovno čistiti od prašine i drugih nečistoća. U tu svrhu obezbeđuju se odgovarajući uslovi kako bi se čišćenje odvijalo na siguran način (ugradnja platforme, obezbeđenje sredstava sa sigurnosnim korpama i sl.).
Korišćenje mosnih dizalica za čišćenje svetiljki dozvoljeno je samo pod uslovom da su na mostu dizalice ugrađene posebne platforme sa stepenicama i ogradama.
Krovovi objekata metalurških pogona moraju se redovno čistiti od nataložene prašine, snega i leda.
Prozori na objektima metalurških pogona moraju biti takve konstrukcije da se mogu lako otvarati sa mesta koje obezbeđuje siguran i bezbedan prilaz.
U pogonima gde dolazi do izdvajanja i taloženja prašine obezbeđuje se spiranje i efikasan sistem odvođenja vode sa muljem van prostora pogona.
Podovi u metalurškim pogonima moraju biti izrađeni od otpornog materijala i da budu ravni, a u prostorijama gde se talože veće količine prašine moraju biti pod nagibom kako bi se omogućilo spiranje vodom.
Kod prostora gde se vrši uskladištenje međufaznih i gotovih proizvoda nosivost podova mora da odgovara propisanom opterećenju.
Kablovski kanali u podu radnih prostorija moraju biti pokriveni poklopcima, a revizioni otvori na njima moraju biti ograđeni čvrstom ogradom.
Po poklopcima kablovskih kanala nije dozvoljen transport i skladištenje materijala.
U kablovskim kanalima, gde postoji mogućnost prodora podzemnih i atmosferskih voda obezbeđuju se uslovi za prihvatanje i odvođenje vode.
Kablovski kanali i tuneli za smeštaj cevovoda, razvoda fluida i elektroinstalacija moraju biti obezbeđeni od prodora tečnog metala ili troske kao i mehaničkih oštećenja.
Na svim mestima za praćenje, kontrolu ili vođenje tehnološkog procesa, gde se ne mogu obezbediti propisani uslovi u pogledu grejanja radnih prostorija, ventilacije, otprašivanja, toplotnog zračenja i buke, obezbeđuju se posebne kabine za radnike koje, pored propisanih uslova rada omogućuju i bezbednost pri radu na uređajima.
U svim prostorijama pogona za proizvodnju gvožđa i čelika, u kojima su smešteni komandno-merni instrumenti i instrumenti za praćenje tehnološkog procesa, obezbeđuje se nadpritisak kako bi se izbeglo taloženje prašine tehnološkog materijala.
U prostorijama iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se izolacija od buke koja može ugrožavati bezbednost pri praćenju tehnološkog procesa i komunikacija pri radu tehnoloških postrojenja.
Ako se pri radu oruđa za rad ili uređaja javlja prekomerna buka u radnim prostorijama, obezbeđuju se:
- daljinsko upravljanje postrojenjem koje proizvodi buku; ili,
- izolacija takvih postrojenja ili odeljena; ili,
- zamena pojedinih delova na postrojenju sa delovima izrađenim od materijala koji apsorbuju buku; ili
- izolacija upravljačkih pultova u posebne kabine; ili
- druga tehnička rešenja.
Sve prostorije metalurških pogona u kojima postoje stalna radna mesta moraju biti snabdevene uređajima za ventilaciju i zagrevanje.
Sistemom ventilacije i zagrevanja mora se obezbediti da sadržaj hemijskih štetnosti u radnim prostorijama i temperatura budu u skladu sa propisima i jugoslovenskim standardima.
Mesta na kojima radnici stalno borave u pogonu, a za koja su karakteristični toplotno zračenje, visoka temperatura ili lokalno povišena koncentracija hemijskih štetnosti, obezbeđuju se lokalnim sistemima ventilacije i otprašivanja.
U pomoćnim i sanitarnim prostorijama u metalurškom pogonu obezbeđuje se:
- smeštaj garderobnih ormana i odvajanje garderobe za civilnu i radnu odeću;
- zatvaranje garderobnih ormana posebnim ključem i ugrađivanje otvora za provetravanje;
- smeštaj sanitarnih uređaja sa toplom i hladnom vodom.
Podovi sanitarnih prostorija ne smeju biti klizavi a zidovi do visine 1,5 metara moraju biti obloženi materijalom koji ne upija vodu i lako se pere.
2. Elektro instalacije i instalacije fluida
Na svim mestima u pogonima gde postoji mogućnost pojave i stvaranja eksplozivne smeše (zapaljivih gasova, prašine i vazduha), elektro uređaji sa pripadajućim električnim instalacijama moraju biti u odgovarajućem stepenu eksplozivne zaštite, a u skladu sa odgovarajućim propisima i standardima.
Na cevovodima i instalacijama fluida zapaljivih i eksplozivnih karakteristika (prirodni gas, visokopećni gas) moraju se ugraditi eksplozivne klapne takvih karakteristika da onemoguće eksploziju u cevovodima i uređajima prilikom eventualnog povećanja ili smanjenja količine i pritiska fluida.
Svi sigurnosno-pregradni ili regulacioni ventili, koji za regulisanje protoka ili pritiska prirodnog ili visokopećnog gasa koriste vodu, moraju imati uređaje ili sredstva za sprečavanje zaleđivanja vode.
Na instalacijama za prirodni i visokopećni gas mora se obezbediti sistem koji ne dozvoljava pad pritiska u gasovodima u slučaju nestanka električne energije, čime se sprečava nastanak eksplozije.
U cilju sprečavanja eksplozije, usled ulaska vazduha u postrojenja i cevovode prirodnog i visokopećnog gasa mora se obezbediti nadpritisak.
Za slučaj pada pritiska u sistemu gasovoda ugrađuju se automatski regulatori kojima se obezbeđuje pritisak vodene pare ili neutralnog gasa.
Na potrošačima prirodnog i visokopećnog gasa ugrađuje se svetlosno-zvučna signalizacija koja registruje pad pritiska.
Pri prestanku rada potrošača koji koristi prirodni ili visokopećni gas, dovod gasa mora biti isključen od pogonske magistrale i produvan vodenom parom ili inertnim gasom.
Pre puštanja potrošača u rad vodovi gasa se produvaju vodenom parom, a zatim se pušta gas.
Na poslovima i radnim zadacima na kojima radnici provode puno radno vreme i gde postoji mogućnost pojave otrovnih ili zagušljivih gasova, mora se obezbediti stalna kontrola i signalizacija povećanih koncentracija gasova.
Na poslovima i radnim zadacima na kojima se radnici povremeno zadržavaju, a postoji mogućnost pojave otrovnih ili zagušljivih gasova, obavezno je prisustvo najmanje dva radnika obezbeđenih izolacionim aparatima ili indikatorima.
Radovi na elektro-filterskom postrojenju mogu se izvoditi samo kada se postrojenje isključi, uzemlji i obezbedi da ne dođe do stavljanja pod napon.
U objektima, odnosno radnim prostorijama i prostorima, gde se u tehnološkom procesu stvaraju veće količine prašine, ugrađuju se sistemi za otprašivanje, prihvatanje i transport prašine sa mesta izvora. Prašina se ne sme ispuštati u atmosferu van objekta.
Sistemi za otprašivanje moraju se održavati u ispravnom stanju, a efikasnost otprašivanja se periodično proverava u rokovima koje utvrdi organizacija svojim opštim aktom.
U objektima gde postoji povećana opasnost od pojave otrovnih, eksplozivnih i zagušljivih gasova, u kojima radnici rade duže od dva sata, ugrađuju se uređaji za kontinuirano praćenje koncentracije gasova pomoću automatske zvučne ili svetlosne signalizacije.
U objektima gde se povremeno pojavljuju povećane koncentracije gasova iznad ili blizu maksimalno dozvoljene koncentracije, organizacija vrši obavezno periodičnu kontrolu.
U svim prostorijama gde se proizvode, koriste, ili uskladištavaju otrovni, zagušljivi i eksplozivni gasovi, moraju da budu utvrđene gasoopasne zone u zavisnosti od vrste gasova i mogućnosti za pojavu gasova u prostorijama.
Gasoopasne zone moraju da budu vidno obeležene. U gasoopasnim zonama mogu da rade samo stručno osposobljeni i obučeni za rad radnici kojima je obezbeđena potrebna oprema za bezbedan rad.
Remonti i drugi radovi, koji su vezani sa ulaskom radnika u gasovode i postrojenja gasa, mogu se vršiti samo kada je unutrašnjost gasovoda i postrojenja potpuno prozračena tako da je koncentracija otrovnog ili zagušljivog gasa u propisanim granicama.
Pri radovima na gasovodima, koji služe za transport gasova, a koji mogu formirati eksplozivne smeše, koristi se samo alat koji ne varniči.
Sve intervencije na instalacijama fluida vrše se u skladu sa tehničko-tehnološkim instrukcijama.
Dovod kiseonika do peći i drugih agregata za tečan metal mora biti centralizovan i vrši se cevovodima od centralne stanice za proizvodnju kiseonika.
Vodovi za kiseonik moraju biti opremljeni kompenzatorima i odvodima za vodu. Pored vodova za kiseonik postavljaju se i cevi za vodenu paru za slučaj potrebe produvavanja. Obe instalacije moraju se izolovati od toplote i obojiti propisanom bojom.
Pre upotrebe vodovi i armature za kiseonik odmašćuju se ispiranjem rastvaračima i detaljno suše. Vodovi i armature za kiseonik zaštićuju se od taloženja ulja.
Zbog mogućnosti nastanka statičkog elektriciteta vodovi se uzemljuju, a sastavi vodova i armature za kiseonik moraju imati metalne spojeve.
U slučaju smrzavanja kondenzovane vode u vodovima za kiseonik odmrzavanje se vrši toplom vodom ili parom.
Zaporno regulaciona armatura u sistemu dovoda kiseonika mora u potpunosti zaptivati.
Zaptivanje se vrši pomoću bakarnih ili čeličnih podmetača sa grafitno azbestnim platnom i nije dozvoljena upotreba zaptivača od gume, pamuka, hartije i kudelje. Upotrebljeni zaptivači moraju biti detaljno odmašćeni i osušeni.
Alat koji se upotrebljava pri opsluživanju kiseoničnih uređaja, razvodnih punktova i instalacija mora biti detaljno odmašćen.
Radna odela i rukavice radnika koji opslužuju kiseonička postrojenja ne smeju biti zamašćena.
Kontrolno-merna i regulaciona armatura cevovoda gasova i tečnih fluida postavlja se na bezbedna i dostupna mesta za opsluživanje ili se obezbeđuje daljinsko upravljanje i kontrola.
Na livnim platformama i drugim mestima gde se radi sa tečnim metalima i povišenim toplotnim zračenjem nije dozvoljena upotreba boca sa tečnim gasovima pod pritiskom.
Na mestima gde su postavljene armature sa stalnim opsluživanjem obezbeđuje se odgovarajuće osvetljenje.
Unutrašnji transport u pogonu organizuje se tako da kretanje radnika u vreme vršenja radnih zadataka bude što bezbednije.
Utovar materijala u transportna sredstva koja se kreću u pogonu vrši se tako da se onemogući prosipanje i prelaz materijala van gabarita korpe transportnog sredstva.
Nije dozvoljen prevoz radnika na elektro-karama, auto-karama, teretnim prikolicama i viljuškarima za prevoz materijala.
Pri transportu materijala kroz pogone mora se voditi računa:
- da vatrostalni i drugi sipkavi materijali pri transportu budu obezbeđeni od pada i rasipanja;
- da se boce sa tehničkim gasovima ne transportuju pomoću dizalice, kao i da se ne kotrljaju, bacaju i međusobno sudaraju. Radnici koji vrše manipulacije sa bocama ne smeju imati masnu odeću, delove tela, alat i ostale predmete koje koriste u radu;
- da se ručni transport boca sa tehničkim gasovima vrši odgovarajućim kolicima i nosilima;
- da proizvodi čeličana i valjaonica (slabovi, koturovi lima, paketi lima i drugi proizvodi) pri transportu kroz pogon i krug organizacije budu obezbeđeni od pada i preturanja.
Pogonski, povratni, zatezni i drugi valjci trakastog transportera moraju da imaju mehaničku zaštitu.
Ukoliko se transportuje materijal koji stvara prašinu, na transporterima se mesta presipanja zaštićuju lokalnim sistemom otprašivanja.
Puštanju u rad transportera prethodi zvučna ili svetlosna signalizacija ukoliko mesto uključenja pojedinih transportera nije vidljivo duž cele trake.
Obaveza je da se duž trakastog transportera postavlja sigurnosno uže zbog potrebe iznenadnog zaustavljanja transportera.
Na krajevima transportera i na svakih 30 m ugrađuju se tzv. "stop" isključivači.
Ako sistem transporta sadrži više transportera u nizu, ili su povezani sa uređajima koje snabdevaju materijalom, moraju se postaviti električne blokade koje obezbeđuju redosled uključivanja pojedinih transportera u pogon.
Za vreme rada transportera nije dozvoljeno čišćenje transportne trake, pogonske stanice, valjaka, podešavanje rolni transportera, kao i čišćenje prostora neposredno uz sam transporter.
Podmazivanje rolni transportera u radu dozvoljeno je samo u slučaju ako su mazalice izbačene sa strane trake.
Zabranjena je svaka intervencija radnika pri zagušenju materijala na presipnim mestima dok je transporter u radu.
Rastojanje između dva transportera, kao i između transportera i zida, galerije ili ograde, ne sme biti manje od 80 cm.
Rukovanje transporterom vrši se sa strane gde se nalazi prolaz.
Za prelaz preko transportera ugrađuju se prelazni mostovi sa zaštitnom ogradom.
Prolazi na spoljnim galerijama nepokrivenih transportera moraju biti izgrađeni od rešetkastog materijala.
Ispod transportera i između povratnog i nosećeg dela transportera postavlja se zaštitna ograda.
Ako se utovar i uzorkovanje materijala na presipnim mestima transportera vrši ručnim putem, postavlja se platforma sa koje radnik može na bezbedan način da vrši utovar materijala, odnosno uzorkovanje.
Transporteri kojima se materijal transportuje pod nagibom moraju biti snabdeveni povratnim ustavljačem, kako bi se pri zaustavljanju transportera sprečilo vraćanje materijala unazad.
Pešačke staze - prolazi pored transportera izrađuju se tako da sprečavaju klizanje pri kretanju.
Ako dođe do zaglavljivana materijala u bunkerima i na presipnim mestima transportera, čišćenje i odglavljivanje se vrši isključivo odozgo na dole uz obezbeđenje čvrste podloge na kojoj stoji radnik ili uz upotrebu sigurnosnih pojaseva.
Pre ulaska u bunkere i sipke na presipnim mestima transportera mora se izvršiti kontrola učvršćenja zaštitnih ploča bunkera kako ne bi došlo do povrede radnika koji vrši čišćenje.
Za potrebe čišćenja obezbeđuje se odgovarajući pribor i alat za bezbedan rad (pokretna platforma, merdevine, pojas i sl.), kao i dodatno osvetljenje sa svetiljkom sa sniženim naponom.
Duž kranske staze dizalica koje prenose tečan metal u loncima, ugrađuje se pešačka staza kako bi se omogućio ulaz, odnosno izlaz radnika iz kabine dizalice duž cele staze.
Kabine dizalica izrađuju se od nesagorivog materijala sa izolacijom od dejstva toplotnog zračenja.
U metalurškim pogonima, u kabinama dizalica ugrađuju se uređaji za klimatizaciju kao i uređaji za bezbednu komunikaciju.
Uređaji za prihvatanje i prenošenje lonaca sa tečnim metalom, kao i drugi noseći elementi, vizuelno se kontrolišu najmanje jedanput u toku smene. Preglede vrše lica koja su obučena i određena za poslove održavanja dizalica, kao i vozači dizalica.
Noseća sredstva dizalice za lonac moraju biti zaštićena od toplotnog zračenja tečnog metala.
Mosne dizalice koje vrše transport pomoću magneta u zatvorenim prostorijama, moraju imati dvostruko napajanje elektro-magneta.
Dvostruko napajanje elektro-magneta obezbeđuje se po mogućnosti i na otvorenom prostoru.
Pri transportu zagrejanih metalnih komada pomoću dizalice sa magnetom mora se voditi računa o bezbednosti transporta zbog uticaja temperature na magnetna svojstva.
U slučaju nestanka električne struje, kad se dizalica nalazi pod teretom, dizaličar je dužan da upozori radnike da je teret na visini i da po mogućnosti teret spusti na tlo.
Prilikom izvođenja popravki na električnoj instalaciji ili na mehanizmu dizalice, prethodno se mora isključiti dovod električne struje preko glavne sklopke kliznog voda.
Ako zbog rada više dizalica na istoj kranskoj stazi nije moguće isključiti dovod električne struje preko oduzimača na glavnim kliznim vodovima ni preko glavne sklopke kliznog voda, električna struja se isključuje ručnom sklopkom na glavnim kliznim vodovima između sekcija ili na mestu dizalice.
Upotreba bimetalne sklopke za isključenje struje nije dozvoljena.
Pri manipulaciji dizalice sa teretom (dizanje, prenošenje i spuštanje) signalizaciju dizaličaru daje isključivo jedan radnik - signalista.
Remontna polja za dizalice obezbeđuju se pomoćnim uređajima za bezbedan rad pri remontu i redovnom održavanju dizalica.
Pri upotrebi dizalice koja prenosi tečan metal u loncu ili druge opasne terete, nije dozvoljeno naglo kretanje ili zaustavljanje dizalice. Brzina kretanja dizalice u radu ne sme da bude veća od 50 m/min.
Pri transportu tereta iz stava 1. ovog člana obaveza je organizacije da obezbedi signalistu, bez obzira na preglednost prostora na kome se prenosi teret.
Dizalice koje prenose koturove i pakete lima, moraju biti opremljene posebnim pomoćnim sredstvima za nošenje ovakvih tereta ("C" kuka, specijalna klešta za pakete i sl.).
Pomoćna noseća sredstva moraju imati odgovarajuću tehničku dokumentaciju i isprave.
U metalurškim pogonima, odnosno halama gde ima više kranskih staza sa pešačkim stazama, između pešačkih staza mora postojati međusobna povezanost za prilaz svim stazama i dizalicama.
Ako se na pešačkoj stazi mestimično nalaze prepreke koje ograničavaju kretanje ili ne obezbeđuju odgovarajući profil pešačke staze (gabarite), na tim mestima postavlja se odgovarajuće upozorenje i silazne stepenice, ako je odgovarajući prilaz udaljen više od 50 m.
Ranžirni koloseci za lonce sa tečnim metalom i troskom postavljaju se pod krovom livnog polja ili pod posebno sagrađenim nadstrešnicama a u polju delovanja dizalice.
Postavljanje ranžiranih koloseka van nadkrivenih prostora nije dozvoljeno.
Izvoženje prašine vrši se posebnim kolosekom.
Zatrpavanje železničkih koloseka materijalom, predmetima, smećem, otpadom ili drugim materijalima nije dozvoljeno, a duž koloseka se mora obezbediti bezbedan prolaz za održavanje.
Koloseci se moraju redovno čistiti od snega i leda.
Na mestima masovnog prelaza ljudi preko železničkih koloseka postavljaju se prelazni mostovi ili podvožnjaci.
Svi ostali prelazi opremljeni su gazištima, uklopljenim u nivou glava šina, automatskom signalizacijom i signalima koji upozoravaju na potrebu smanjivanja brzine.
Prelaz koloseka na neobeleženim mestima nije dozvoljen.
Svi prostori i prelazi preko železničkih koloseka moraju biti noću osvetljeni.
Lokomotive i druga vučna sredstva kojima se doprema materijal u pogone, odnosno odprema iz pogona, moraju da budu snabdevene odgovarajućim zvučnim signalima, sigurnim kočnicama i farovima za osvetljavanje putanje kretanja noću.
Trolni vodovi električnih lokomotiva postavljaju se na visini od najmanje 5 m, a u slučaju postavljanja na manje visine obavezno se zaštićuju.
Brzina kretanja lokomotive pri transportu tečnog metala ili troske ne sme biti veća od 4 km/h na mestima istovara, na prelazima, skretnicama i na mestima za manevrisanje. Na ostalim mestima dozvoljena maksimalna brzina kretanja iznosi 15 km/h.
Punjenje lonaca tečnim metalom ili troskom vrši se tako što se lonac na prvom vagonu do lokomotive puni do polovine ili se između prvog lonca na vagonetu i lokomotive postavlja zaštitni vagon sa balastom.
Na vagonetima za transport lonaca nije dozvoljen prevoz radnika i materijala.
Saobraćajnice za transport lonaca sa tečnim metalom moraju ispunjavati sledeće uslove:
- da su najkraća rastojanja od mesta ulivanja do mesta izlivanja, da su pregledne i da imaju slobodan profil;
- da se ne ukrštaju sa drugim frekventnim saobraćajnicama;
- da budu bez rupa i bez prisustva materijala, drugih predmeta (metalnih otpadaka, troske, vatrostalnog materijala i sl.) i bez prisustva vode ili vlage;
- da se u neposrednoj blizini saobraćajnica ne nalaze objekti u kojima su smešteni sudovi sa lako zapaljivim i eksplozivnim materijama.
Pri transportu rastopljenog metala u loncima preduzimaju se mere zaštite na radu, a naročito:
- lonci se pune tečnim metalom tako da pri transportu ne dođe do prelivanja preko ivice lonca;
- transportna sredstva kojima se prevozi tečan metal kreću se tako da prilikom prevoza ne dođe do zapljuskivanja preko ivice lonca, a pokretanju transportnih sredstava prethodi zvučna signalizacija;
- ukoliko se transport vrši mosnim dizalicama, vozač dizalice obavlja potrebne operacije manipulacije uz pomoć signaliste, lonac sa tečnim metalom mora biti prikačen sigurnom čvrstom vezom za dizalicu.
Na mestima ukrštanja koloseka i šina drugog sredstva transporta (kolica i sl.) u pogonu mora postojati odgovarajuća zvučna i svetlosna signalizacija.
Na mestima ukrštanja dva ili više koloseka u proizvodnim halama, moraju se postaviti odgovarajuća skretnička postrojenja i svetlosna signalizacija zauzeća koloseka.
Lokacija otvorenog skladišta sirovina mora da bude takva da sirovine u skladištu ne ugrožavaju radnu i čovekovu okolinu. Pri skladištenju suvih, sipkavih materijala obezbeđuje se sprečavanje rasturanja metala.
Pri ručnom utovaru i istovaru nije dozvoljeno uzimanje sipkavog materijala iz naslage potkopavanjem. Po uskladištenom materijalu nije dozvoljeno kretanje radnika.
U proizvodnim metalurškim pogonima nije dozvoljeno uskladištavanje očvrslih komada metala, otpadnih materijala, troske, rezervnih delova oruđa za rad, kao i delova koji se ne koriste.
Boce sa tehničkim gasom mogu se locirati najmanje 15 m od svakog izvora toplote. Boce se skladište samo u onoj količini koja odgovara jednosmenskoj potrebi.
Boce sa kiseonikom skladište se u posebnoj prostoriji u kojoj se ne nalaze boce sa zapaljivim gasovima.
Bunkeri za prijem materijala moraju biti pokriveni rešetkama čija je maksimalna veličina otvora 120 x 120 mm. Ukoliko je otvor rešetki veći, nije dozvoljeno kretanje i stajanje na rešetki bunkera.
Bunkeri za skladištenje materijala moraju imati propisane zaštitne ograde na mestima gde se radnici kreću u toku rada.
Uređaj za zatvaranje otvora za ispust materijala iz bunkera postavlja se tako da onemogući ispadanje materijala kada je bunker zatvoren.
Otvaranje i zatvaranje otvora bunkera mora da bude mehanizovano.
Čišćenje nataloženog materijala na zidovima bunkera vrši se isključivo odozgo na dole, uz obezbeđenje potrebne osvetljenosti čvrste podloge na kojoj stoji radnik ili uz upotrebu bezbednosnih pojaseva.
Na svim metalnim bunkerima za prijem sipkastog vlažnog materijala obezbeđuje se potreban broj vibro-uređaja za sprečavanje taloženja i lepljenja materijala.
Pre početka rada na čišćenju bunkera radnik mora da bude upoznat sa merama zaštite na radu uz obavezno korišćenje zaštitne odeće, obuće, naočara, respiratora, bezbednosnog pojasa i ostale propisane opreme.
Ako nad bunkerima postoje kolica za zasipanje tehnološkim materijalom, mora se postaviti zaštitna - zaptivna gumena traka koja sprečava izlaženje prašine iz bunkera. Ovakvi bunkeri moraju imati merače nivoa napunjenosti materijalom.
Na mestima gde se ne može sprečiti prosipanje tečnog metala pri ulivanju, izlivanju, livenju ili ispuštanju iz peći, zaštita radnika se obezbeđuje ugradnjom ili postavljanjem stabilnih ili pokretnih zaštitnih paravana izgrađenih od materijala otpornih na dejstvo toplotnog zračenja i tečnog metala.
Radi sprečavanja eksplozije prouzrokovane tečnim metalom i troskom pri izlivanju, ulivanju i livenju preduzimaju se sledeće mere zaštite na radu:
- svi otvori i kanali peći i drugih agregata za topljenje moraju biti suvi;
- razlivni kanali kojima se uliva tečan metal ili troska moraju biti suvi;
- prostor oko peći, ulivnih lonaca i uređaja za livenje mora biti suv;
- lonci u koje se uliva tečan metal moraju biti ozidani vatrostalnom masom i suvi;
- lonci u koje se uliva tečna troska moraju biti premazani vatrostalnim premazom, osušeni i bez vlage;
- alat koji se koristi pri manipulaciji tečnim metalom i troskom mora biti suv.
9. Livni lonci - priprema i upotreba
Čišćenje livnih lonaca od zaostalog metala, troske i delova vatrostalnog ozida vrši se u posebnom objektu.
Prostor u kome se vrši istresanje materijala iz lonca mora biti suv.
Prostor za obavljanje elektro-mašinskih radova i prostor za vatrostalne radove na livnim loncima moraju da budu odvojeni.
Za zagrevanje i sušenje novoozidanih lonaca obezbeđuje se uređaj za otsisavanje gasova.
Mašine za sečenje vatrostalnih opeka smeštaju se u posebnu prostoriju. Na mašinama se obezbeđuje lokalni sistem otprašivanja i uređaj za podešavanje, usmeravanje i držanje komada.
Neupotrebljivi vatrostalni materijali lageruju se izvan objekta vatrostalne izrade.
Zakrčenost transportnih puteva i prolaza vatrostalnih i drugih materijala nije dozvoljena.
Tehnološka linija pripreme i izrade vatrostalne mase za potrebe visoke peći mora biti mehanizovana.
Pri korišćenju štetnih materija kao vezivnog sredstva, pri utovaru, istovaru, drobljenju, mešanju i drugim radnjama nije dozvoljena ručna priprema materijala.
Sva mesta pripreme i izrade vatrostalne mase, gde se pojavljuje prašina obezbeđuju se lokalnim sistemom otprašivanja, a naročito pri doziranju materijala u bunkere i uređaje za pripremu i izradu (mešalice, mlinovi, transporteri i dr.).
Pri izradi vatrostalne mase njen kvalitet mora da bude strogo kontrolisan.
Svi čelični elementi lonca za transport tečnog metala, a posebno noseći, ispituju se savremenim metodama defektoskopije. Ova ispitivanja vrše se pre upotrebe lonca, a najmanje jedanput tromesečno.
O rezultatima ispitivanja izdaje se nalaz koji predstavlja sastavni deo tehničke dokumentacije lonca.
Pohabanost nosećih elemenata lonca ne sme preći 10% od prvobitnih konstruktivnih dimenzija.
Livni lonci, koji se prazne putem naginjanja, snabdeveni su uređajem za sprečavanje iznenadnog naginjanja, koji se isključuje neposredno pred izlivanje.
10. Remonti i havarione situacije
Zbog funkcionalne dotrajalosti tehničkih sistema u pogonima crne metalurgije (peći, uređaji, oruđa za rad, instalacije) i odgovarajućih razloga bezbednosti u njihovom radu i korišćenju, organizacija je dužna da sprovodi remonte.
Planski remonti se izvode na bazi tehnoloških instrukcija i tehničke eksploatacije pojedinih tehničkih sistema, a vanplanski remonti se izvode u slučajevima neplaniranog obustavljanja rada tehničkih sistema, zbog iznenadnih havarija ili dejstva više sile. Vanplanski remonti se izvode po postupku utvrđenom za planske remonte.
Pre puštanja u rad tehničkog sistema, posle obavljenog remonta, vrši se probni rad kojim izvođač radova ispituje ispravnost uređaja i kvalitet obavljenih radova.
Za svaki remont organizacija obezbeđuje dokumentaciju koja se sastoji iz:
- tehnoloških instrukcija (uputstava);
- uputstva o sprovođenju mera zaštite na radu za vreme izvođenja remonta;
- montažnih i drugih crteža sklopova i postrojenja koja podležu remontu;
- opisa radova (tehnologije izvršenja), sinhronizacije i mogućnosti istovremenog obavljanja više radova;
- specifikacije potrebnih rezervnih delova i materijala.
Pre početka remonta tehničkog sistema mora se naročito obezbediti:
- poseban pregled ispravnosti svih vrsta dizalica i liftova koji će se koristiti u toku remonta, o čemu se sačinjava izveštaj;
- pregled elektro uređaja i instalacija koje će se koristiti tokom remontnih radova, o čemu se sačinjava izveštaj;
- propisati uključenje - isključenje visokog napona;
- neophodne naprave i uređaje koji se montiraju za izvođenje radova na visini;
- mere zaštite na radu u gasoopasnim zonama;
- posebna zdravstvena preventiva.
Organizacija je dužna da utvrdi tehnološke instrukcije (uputstva) za slučajeve oštećenja ili prestanka rada vitalnih elemenata tehničkih sistema i prekida tehnološkog procesa kada može doći do ugrožavanja bezbednosti rada radnika i velike materijalne štete (havarione situacije).
Za slučaj havarione situacije koja je nastala usled potpunog prekida snabdevanja električnom energijom, odnosno industrijskom vodom, prekida u snabdevanju pojedinim vrstama goriva (mazut, visokopećni i prirodni gas), kvara na oruđu za rad ili uređaju koji prouzrokuje zastoj tehnološkog procesa, iznenadne pojave hemijskih štetnosti (gasova i dr.) koje mogu izazvati i masovno trovanje i kvar na izvoru jonizujućeg zračenja, pri čemu se može ugroziti život ili zdravlje radnika - tehnološkom instrukcijom se propisuje način i postupak intervencije.
U cilju sprečavanja havarija tehničkih sistema organizacija obezbeđuje plansko održavanje i ispitivanje oruđa za rad i uređaja tako da se eliminišu mogućnosti povreda radnika i obezbeđuju propisani uslovi rada.
O izvršenim pregledima i ispitivanjima oruđa za rad vodi se evidencija koja sadrži podatke o sadržaju pregleda, rokovima i odgovornosti radnika koji su obavili pregled.
III POSEBNE ODREDBE O MERAMA ZAŠTITE NA RADU U CRNOJ METALURGIJI
Pri mehanizovanom istovaru sirovina za potrebe aglomeracije pomoću vagonoprevrtača obezbeđuju se sledeće mere zaštite na radu:
- zvučna signalizacija pri kretanju vagona do mesta za istovar kao upozorenje za radnike;
- svetlosna signalizacija u vezi manevrisanja lokomotive koja gura vagone na mesto istovara;
- taster blokade koje isključuju mogućnost okretanja uređaja za vreme otkačinjanja vagona;
- platforma za bezbedan rad pri otkačinjanju vagona;
- posebna kabina za komandno mesto okretanja vagona na uređaju (okretanje vagona - istovar sirovine može se vršiti samo bez prisustva ljudi u prostoru vagonoprevrtača);
- posebni uslovi grejanja smrznutog materijala kako bi se obezbedio mehanizovani istovar kada je temperatura ispod nule;
- sistem otprašivanja u prostoru vagonoprevrtača.
Pri mehanizovanom istovaru sirovina iz stava 1. ovog člana nije dozvoljen silazak na rešetku prijemnih bunkera ispod vagonoprevrtača (izuzev u slučaju intervencije po odobrenju rukovaoca vagonoprevrtača) ni penjanje na vagone zbog visokog napona na kolosečnoj mreži.
Ručni istovar sirovina vrši se samo iz vagona čija konstrukcija obezbeđuje bezbedan rad radnika (vagoni sa kosim dnom i mehanizmima sa osiguračima za otvaranje stranica vagona).
Rešetka bunkera na kojoj stoji radnik pri istovaru ne može imati otvore veće od 120 x 120 mm.
Za bezbedan rad radnika na odlagaču i oduzimaču sirovina na skladištu sirovina preduzimaju se naročito sledeće mere zaštite na radu:
- otklanjanje nagomilanog materijala na koloseku odlagača i oduzimača sirovina;
- provera ispravnosti uređaja za namotavanje električnih napojnih kablova i signalizacije;
- ugrađivanje anemometra i uređaja za merenje iskošenja konstrukcije koje se blokadno vezuju sa pogonom odlagača i oduzimača sirovina;
- obaveza korišćenja teleskopske sipke pri odlaganju sirovina na skladištu (ruda, koks, krečnjak);
- obezbeđenje kabine rukovaoca vezom signalizacije, dobrom preglednošću terena skladišta i propisanim mikroklimatskim uslovima.
Radi mogućnosti istovremenog rada odlagača i oduzimača sirovina obezbeđuje se veza signalizacije i sistem blokada, kako ne bi došlo do havarije pri mimoilaženju odlagača i oduzimača sirovina.
U prostoru manipulacije odlagača za koks nije dozvoljeno kretanje radnika.
Kabina rukovaoca odlagača koksa mora da ima ugrađen sistem za ventilaciju.
Na koloseku odlagača za koks ne sme da bude nikakvog materijala.
Napojni električni kabl odlagača koksa mora biti obezbeđen od eventualnog gaženja.
Rukovanje transporterima za koks sa skladišta koksa i drugim uređajima ("roto-grebačima" i sl.), obavlja se iz posebne kabine u kojoj je obezbeđeno grejanje i zaštita od buke i prašine.
Transport sirovina u prijemne bunkere, doziranje sirovina u drobilice, mlinove i sita, kao i drobljenje, mlevenje, prosejavanje, mešanje i otprema pripremljenih sirovina za aglomeraciju obavlja se mehanizovano.
Dodavanje materijala u drobilicu ili uređaj za mlevenje i transport usitnjenog materijala obavlja se mehanizovano.
Uključivanje drobilice i uređaja za mlevenje u rad mora da bude blokirano startnim uređajima napajača kojima se onemogućuje dovođenje materijala u drobilice.
Pre ulaska radnika u drobilicu ili uređaj za mlevenje (radi čišćenja, pregleda ili opravke i sl.) elektromotorni pogon se isključuje, osigurači vade i postavljaju se opomenske tablice sa naznakom zabrane uključenja zbog opravke.
Isključivanje uređaja iz pogona (osim havarionih slučajeva) dozvoljeno je samo onda kada je celokupan materijal prerađen, a dodavač materijala prethodno ispražnjen i isključen.
Uključivanje uređaja za drobljenje ili mlevenje može da vrši samo rukovaoc uređaja.
Radnici koji ulaze u drobilicu moraju da koriste sigurnosne pojaseve i odgovarajuća sredstva lične zaštite.
Preglede i opravke unutrašnjih delova drobilice vrše najmanje dva radnika, od kojih se jedan nalazi nad otvorom za punjenje drobilice sa zadatkom da obezbeđuje siguran rad radnika u drobilici.
Pri obavljanju radova iz stava 2. ovog člana na otvor za punjenje drobilice postavljaju se privremeni poklopci radi sprečavanja upadanja stranih predmeta.
U mešalicu za primarno i sekundarno mešanje u kojoj je nataložen materijal nije dozvoljen ulaz radnika.
Pri radu aglo-uređaja (za sinterovanje mešavine) naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- obezbeđuje se propisani odnos vazduha i mešavine visoko-pećnog i prirodnog gasa, kako ne bi došlo do pojave eksplozije pri paljenju gorionika;
- obezbeđuje se kontinuirana kontrola koncentracije gasa na radnim mestima;
- obezbeđuje se mehanička zaštita od razletanja komada aglomerata nesagorelog koksa i zaštita od toplotnog zračenja;
- obezbeđuje se da izlazni deo aglo-uređaja i uređaja za drobljenje i prosejavanje aglomerata imaju lokalni sistem za otprašivanje;
- zabranjuje se intervencija radnika pri radu aglo-uređaja.
Hlađenje aglomerata vrši se u uređajima na mehanizovani način, a kontrola procesa se izvodi sa upravljačkog pulta koji obezbeđuje siguran način rada.
2. Proizvodnja sirovog gvožđa u visokoj peći
Svaka visoka peć snabdevana je posebnom prostorijom u kojoj je smešten centralni upravljački pult sa svim potrebnim kontrolno-mernim i signalnim instrumentima.
Vođenje i praćenje procesa rada i rukovanje opremom mora biti tako da se omogući bezbedan rad.
O odvijanju procesa rada i stanju opreme mora se voditi evidencija iz koje se može sagledati stanje i problemi iz oblasti zaštite na radu.
Pri zasipanju visoke peći vagon-vagon obezbeđuju se naročito sledeće mere zaštite:
- nadpritisak i grejanje u kabini rukovaoca;
- zaptivnost prijemnog levka i prijemnih bunkera komponenata šarže i presipnih mesta;
- postavljaju se odbojnici na kraju šina za kretanje vagon-vage.
Čišćenje vagon-vage i prostora u kome se kreće vrši se kad se vagon-vaga ne nalazi u pokretu.
Prostor oko jame skipa mora da bude ograđen, a na mestu presipanja zasipa iz vagon-vage u skip nije dozvoljen prolaz radnika.
Čišćenje jame skipa od prosutog materijala ne sme se vršiti u momentu punjenja skipa i izvođenja radova na kosom mostu. Punjenje skipa se vrši tako da se isključi mogućnost prosipanja materijala iz skipa pri dizanju.
Presipna mesta iz bunkera u vagon-vage i iz vagon-vage u skip, kao i koksa iz bunkera u skip, moraju biti snabdevena sistemom za otprašivanje.
Na mestima za prosejavanje koksa, obezbeđuje se sistem za otprašivanje i zaštita od vibracija i buke.
Dimenzije jame skipa moraju biti takve da se omogući bezbedan prolaz i kretanje radnika.
U jami skipa moraju se obezbediti uslovi koji sprečavaju zadržavanje vode.
Konstrukcija staze skipa (pod i bočne strane) mora biti po celoj dužini zatvorena. Kretanje stazom skipa nije dozvoljeno dok skip radi.
Na celom rasponu šinskog puta dizalice s obeju strana ugrađuju se gornje kontra šine da bi se sprečilo ispadanje skipa sa šina.
U podnožju konstrukcije skip-dizalice, a ispod jame skipa, ostavlja se otvor sa platformom i ogradom koji služi za zadržavanje materijala koji pada u toku rada skipa i za pristup skipu za vreme zamene užadi ili remontnih radova.
Pristup prostoru i platformi iz stava 1. ovog člana dozvoljen je samo radnicima koji obavljaju radove i ovlašćenim licima.
Skipovi moraju imati 2 užeta sa šestostrukim stepenom sigurnosti za svako uže.
Pri svakom paljenju visoko-pećnog gasa na grotlu peći, skipovi se obavezno moraju kretati da bi se izbeglo prljanje užadi.
Dizalice skipova moraju imati krajnje granične prekidače.
Krajevi šina, kako sa prednje tako i sa zadnje strane, moraju se poviti tako da spreče dalje kretanje skipa (mehanički granični odbojnici).
Mehanizam za dizanje mora imati isključivač užeta za slučaj labavosti - opuštenosti i ugrađene pokazivače krajnjih položaja korpe skipa koji automatski deluju na uređaje za podizanje korpe skipa kad se predaje granični položaj. Pored obične kočnice, mehanizmi vertikalnih dizalica s ručnim upravljačem moraju imati i mehaničke kočnice za slučaj kvara.
Skipovi moraju imati 2 užeta sa šestostru-oprema i instalacije koji su pod pritiskom gasovitog fluida moraju biti zaptiveni.
Međukonusni prostor visoke peći mora biti ispunjen inertnim gasom ili vodenom parom.
Otvaranje velikog konusa nije dozvoljeno ako je razlika pritisaka između potkonusa i međukonusa veća od propisanog tehničko-tehnološkom instrukcijom.
Zasipavanje visoke peći komadima većim od propisane frakcije tehnološkom instrukcijom, nije dozvoljeno.
Zaptivnost uređaja i instalacija fluida se periodično proverava i ispituje u skladu sa propisima i samoupravnim opštim aktima.
Pristup grotlu visoke peći mora da bude obezbeđen sa najmanje dva nezavisna prilaza sa naznakom zabrane pristupa za neovlašćena lica.
Platforme visoke peći moraju da budu bez prisustva bilo kakvog materijala (a posebno lakozapaljivog i eksplozivnog) i čiste.
Elementi koji služe za hlađenje visoke peći (hladnjaci, duvni pribor, trosko-pribor sa priključcima i sl.) pre ugradnje moraju da budu ispitani na pritisak i propustljivost, a otvori za ispust produkata visoke peći i žljebovi, moraju da budu suvi.
Pri ispuštanju tečnog gvožđa i olova iz visoke peći potrebno je da se obezbedi prirodni ili veštački sistem ventilacije u cilju zaštite od dejstva toplotnog zračenja i hemijskih štetnosti (gasova, olova i dr.).
Radi sprečavanja intenzivnog izlivanja gvožđa iz peći, koje može da prouzrokuje prelivanje gvožđa preko razlivnih kanala i žljebova, otvor za ispuštanje tečnog metala i razvodni kanal moraju se strogo održavati prema tehničkim instrukcijama.
Na prostoru ispred izlivnog otvora i u neposrednoj blizini izlivnog kanala, pri otvaranju otvora peći, nije dozvoljeno zadržavanje radnika.
Ispuštanje gvožđa se obavlja mehanizovano, po mogućstvu sa daljinskim upravljanjem.
Ručno otvaranje i zatvaranje probnog otvora može se vršiti samo u izuzetnim slučajevima (havarionim) i na osnovu propisane instrukcije.
Za vreme probijanja otvora i izlivanja gvožđa iz visoke peći nije dozvoljena upotreba dizalice na livnoj platformi.
Izuzetno, u havarionim slučajevima (za vreme zamene delova elektro topa i drugih delova) dizalica na livnoj platformi može se koristiti u skladu sa propisanim uputstvom za bezbedan rad.
Električni kablovi koji dovode struju do električnog topa moraju da budu potpuno zaštićeni od dejstva visoke temperature, plamena i tečnog metala.
Rukovanje uređajima za otvaranje i zatvaranje otvora za ispust gvožđa i njihovo održavanje vrši se po posebnim tehničko-tehnološkim instrukcijama.
Preko žljebova za izlivanje tečnog gvožđa i troske prilikom ispuštanja iz visoke peći radnicima nije dozvoljen prelaz.
Pre čišćenja razlivnih kanala mora se utvrditi da li u njima postoji rastopljena masa, a prilikom njihovog čišćenja, posle izlivanja gvožđa iz visoke peći, radnici se moraju nalaziti van kanala.
Pomeranje lonaca radi punjenja gvožđem vrši se daljinskim upravljanjem.
Otvori za ispuštanje tečnog gvožđa i troske moraju da budu kvalitetno obrađeni i osušeni.
Pomoćni alat koji se koristi pri izlivanju gvožđa ili čišćenju razlivnih kanala, uskladištava se na mestu koje nije pod uticajem toplote.
Tečno gvožđe izliva se i transportuje u loncima koji moraju biti ozidani ili nabijeni vatrostalnim materijalom.
Pre punjenja lonaca tečnim gvožđem treba naročito izvršiti kontrolu:
- kvaliteta ozida (izolacionog materijala) lonca i izbaciti iz upotrebe sve lonce gde je oštećen ozid;
- odsustva vode u loncu kako ne bi došlo do eksplozije prilikom ulivanja tečnog gvožđa;
- osušenosti izolacionog materijala lonaca.
Lonac se može napuniti tečnim gvožđem najviše do 200 mm od gornjeg ruba opeka, tako da prilikom transporta lonca ne dođe do prelivanja.
Za vreme izlivanja gvožđa i troske u lonce nije dozvoljeno zadržavanje radnika ili izvođenje bilo kakvih radova u jami za livne lonce, odnosno na mestima, gde su postavljeni lonci.
Transport lonca sa tečnim gvožđem vrši se pažljivo i ujednačenom brzinom kako ne bi došlo do prelivanja, oštećenja transportnog sredstva i ugrožavanja bezbednosti radnika pri radu.
Kod obustavljanja rada visoke peći, operacije pri intervenciji na uređajima i instalacijama i obaveze pojedinih rukovalaca izvršavaju se po odgovarajućem redosledu, u skladu sa posebnim tehničko-tehnološkim uputstvom.
Pri izvođenju operacija iz stava 1. ovog člana posebno se vodi računa o redosledu operacija i obavezama rukovaoca kod:
- instalacija prirodnog i visoko-pećnog gasa;
- dovoda vazduha i drugih fluida;
- ispuštanja gvožđa i troske;
- transporta sirovina za potrebe šaržiranja visoke peći, i
- rada kaupera i drugih pratećih postrojenja.
U loncima sa troskom ne sme da se nalazi tečno gvožđe.
U slučaju prodora gvožđa u lonac za trosku (pri havarionim situacijama) odgovorni rukovodilac visoke peći preduzima odgovarajuće mere da pri granulaciji troske ne dođe do eksplozije.
Materijal za izradu mase za zatvaranje otvora visoke peći za ispuštanje tečnog gvožđa mora imati takvu vatrostalnost da prilikom proboda otvara peći ne dođe do sagorevanja mase i stvaranja gasova i prašine nad žljebom za ispust tečnog gvožđa.
Na mestima gde se pojavljuju olovne pare obezbeđuje se prirodna ili veštačka ventilacija, a prostorije se održavaju u čistom i vlažnom stanju kako bi se sprečilo podizanje nataložene prašine.
Instalacije vode za hlađenje peći, kaupera i drugih uređaja zaštićuju se od mehaničkih oštećenja i dejstva tečnog metala i troske.
Elementi koji služe za hlađenje visoke peći (sve vrste hladnjaka, duvni pribor, trosko pribor sa priključcima i sl.), pre ugradnje moraju biti ispitani na pritisak i propustljivost.
Uvođenje kiseonika neposredno u duvnice visoke peći nije dozvoljeno.
Pri ispuštanju prašine iz sistema prečistača visokopećnog gasa (hvatača prašine) nije dozvoljen prolaz i zadržavanje ljudi u neposrednoj blizini, zbog mogućnosti trovanja visokopećnim gasom.
Početak ispusta prašine mora biti najavljen automatskom zvučnom signalizacijom.
Za bezbedan rad na kauperskim postrojenjima naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- kontrola ispravnosti merno-regulacione opreme;
- pridržavanje propisanog načina zagrevanja kaupera, izduvavanja - duvanja i režima "vuča" kaupera;
- ugradnja sistema za produvavanje gasne instalacije;
- pridržavanje propisanog redosleda operacije visoke peći u havarionim situacijama i havarijama na opremi kaupera;
- kontrola ispravnosti opreme za hlađenje kaupera;
- zabrana prevođenja kaupera koji je prethodno bio na režimu "vuča" na režim "duvanja".
Komandni pult mašina za livenje gvožđa postavlja se tako da se obezbedi dobra vidljivost cele radne površine.
Radi zaštite mašiniste - rukovaoca od toplotnog zračenja, uticaja štetnih gasova, prskanja gvožđa i drugih štetnih uticaja, komandna kabina mora biti snabdevena odgovarajućom toplotnom izolacijom i ventilacijom, a prozori zastakljeni staklom odgovarajuće debljine, kvaliteta i mehaničke otpornosti.
Na uređajima za livenje preduzimaju se sledeće mere zaštite na radu:
- prskanje krečnim mlekom praznih kalupa na traci livne mašine vrši se tek kada se kalupi zagreju;
- pre ulivanja tečnog gvožđa u kalupe kalupi moraju biti preprskani krečnim mlekom i potpuno osušeni;
- prskanje kalupa krečnim mlekom, hlađenje i izbijanje odlivaka iz kalupa vrši se mehanizovano;
- uređaj za livenje i uređaj za prskanje kalupa krečnim mlekom zaustavljaju se tek onda kada su svi kalupi preprskani krečnim mlekom.
Izlivanje gvožđa iz lonaca u žljebove mašine za izlivanje mora se obavljati tako da se obezbedi stabilnost položaja lonaca i podjednaka visina mlaza sa minimalnim rasprskavanjem tečnog gvožđa.
Iskretanje lonca za izlivanje gvožđa u žljeb mašina za izlivanje vrši se lagano i ravnomerno. Probijanje zahlađene kore gvožđa na površini lonca po pravilu se vrši na mehanizovan način.
Ukoliko se probijanje vrši ručno (pomoću kiseonika) primenjuju se propisane mere pri korišćenju gasovitih fluida.
Radna površina pored žljeba mašine mora biti prostrana i suva. Njena širina sa obe strane žljeba iznosi 3 do 5 metara.
Za prolaz preko mašine za izlivanje postavlja se toplotno izolovan prelazni mostić.
Izlivanje gvožđa nije dozvoljeno u hladne kalupe. Sve operacije na pripremanju kreča i krečnog rastvora moraju biti mehanizovane.
Hlađenje gvožđa u kalupima mora biti intenzivno. Nije dozvoljeno postavljanje ventila za zatvaranje i regulisanje dovoda vode nad trakama mašine. Ventili se postavljaju na mašine tako da se obezbedi zaštita radnika od povreda vrelom vodom, parom, pokretnim delovima za izlivanje ili na drugi način.
Prikupljanje odlivaka i otpadnog materijala pored mašine, ispod mašine, pored železničkih koloseka i drugih površina dozvoljeno je samo kad mašina za izlivanje nije u radu.
Pre puštanja u rad uređaja za livenje mašinista - rukovaoca zvučnim signalom upozorava na početak rada uređaja.
Upravljački pult mašine za izlivanje mora da bude povezan sa istovarnom platformom uzajamnom direktnom vezom.
Komandni pultovi za rukovanje uređajem za istresanje i punjenje odlivaka postavljaju se tako da rukovaocu omogućuju potpunu preglednost.
Oko pultova iz stava 1. ovog člana postavlja se zaštitna mreža kojom se obezbeđuje zaštita od razletanja i udara komada i odlivaka.
Na skladištu očvrslog sirovog gvožđa primenjuju se naročito sledeće mere zaštite na radu:
- skladištenje blokova gvožđa čija je temperatura veća od 50o C nije dozvoljeno;
- istovar blokova gvožđa vrši se na posebno određenom mestu;
- pri kačenju kontejnera sa blokovima gvožđa na mehanizam dizalice, radniku se određuje bezbedno mesto na vagonu;
- vagon koji je otkačen od kompozicije obezbeđuje se posebnim podmetačima ("papučom");
- utovar blokova gvožđa u vagone vrši se isključivo dizalicom sa magnetom i bez prisustva ljudi;
- elektroinstalacije i instalacije fluida obezbeđuju se od mehaničkog oštećenja pri padu blokova gvožđa prilikom transporta ili uskladištenja.
Odvoz visokopećne troske na jalovište ili na granulaciju vrši se železničkom prugom koja može da bude kružna ili sa dva koloseka.
Železnička pruga sa dva koloseka za odvoz troske na jalovište ili na granulaciju mora da ima automatsko blokiranje ili semafore na početku pruge sa signalima zabrane i dozvole, koji se automatski isključuju zavisno od kretanja kompozicije.
Pri izlivanju troske (pri granulaciji) mora se proveriti da li je očvrsla po površini. Ukoliko je došlo do očvršćavanja troske po površini, razbijanje nastale kore može se vršiti samo posebnim uređajima.
Izlivanje troske i manipulacija dizalicom na prostoru za lagerovanje i otpremu troske ne mogu se obavljati istovremeno.
Pri izlivanju troske iz lonca u kome se nalazi tečno gvožđe mora se voditi računa u postupku granulacije da tečno gvožđe ne dođe u dodir sa vodom (prekinuti izlivanje kada je troska izlivena iz lonca).
Za rukovaoca izlivanja troske, pri granulaciji, obezbeđuje se posebna kabina koja štiti radnika od eventualne eksplozije i omogućava potrebnu preglednost pri rukovanju uređaja za izlivanje.
Pri izlivanju troske lokomotiva mora da bude otkačena od vagona sa loncem za trosku, a sva mehanizacija i radnici se sklanjaju na sigurna mesta.
Za dovoz lonaca sa tečnom troskom obezbeđuje se poseban kolosek u objektu granulacije.
Poseban kolosek se obezbeđuje i za vagone koji se na mehanizovan način pune očvrslom troskom iz bunkera.
Na hidro žljebovima za granulaciju troske obezbeđuju se zaštitne ograde i prelazni mostovi, kako bi se na bezbedan način vršilo održavanje i čišćenje. Za vreme izlivanja troske na prostoru za granulaciju nije dozvoljeno obavljanje drugih radova.
Da bi se sprečilo zadržavanje troske u hidro žljebovima, obezbeđuje se potreban pritisak i količina vode, kao i odgovarajući nagib kanala.
Zbog prisutnosti korozivnih elemenata u vazduhu pri granulaciji troske, mora se vršiti što češće kontrola noseće metalne konstrukcije.
Prostor na kome se vrši granulacija mora biti osvetljen nivoom od najmanje 500 l x, a elektro-instalacija zaštićena od dejstva vlage.
U slučaju kada se izlivanje troske iz lonaca vrši bez granulacije na otvorenom nemehanizovanom skladištu, teren na kome se vrši izlivanje mora biti suv.
Izlivanje troske iz lonca, koji je postavljen na vagon, vrši se daljinski, iz posebne kabine koja štiti rukovaoca od eventualne eksplozije i razletanja komada troske i omogućava potrebnu preglednost pri rukovanju uređajem za izlivanje.
Izlivanje troske vrši samo rukovaoc bez prisustva radnika.
1. Uskladištenja i priprema metalnog i nemetalnog uloška
Skladište metalnog uloška za potrebe čeličane mora biti pokriveno. U podu skladišta moraju biti izvedeni kanali kojima se odvode nataložena voda, ulje i druge tečnosti.
U skladišnom prostoru metalni uložak se sortira po kvalitetu i veličini komada, a sečenje materijala nije dozvoljeno u skladišnom prostoru.
Prostor skladišta metalnog uloška mora se nalaziti u manipulacionom prostoru mosnih dizalica pomoću kojih se vrši istovar iz transportnih sredstava, kao i punjenje i transport komponenata šarže za potrebe čeličane.
Na skladišnom prostoru nije dozvoljeno prisustvo radnika, osim u interventnim situacijama uz prethodno obezbeđenje svih potrebnih uslova za bezbedan rad.
Pre istovara metalnog uloška iz transportnog sredstva vrši se kontrola, pri čemu se odvajaju komadi materijala u kojima se nalazi eventualno eksplozivno punjenje, zatvoreni sudovi (boce od komprimovanih gasova i sl.) i svi drugi komadi koji u sebi mogu sadržavati tečnosti.
Svi materijali koji su pri kontroli odvojeni skladište se na posebnom prostoru i njihova upotreba nije dozvoljena.
Kontrolu čeličnog otpatka na skladištu vrše samo stručno osposobljena lica (pirotehničari i sl.) koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima za efikasno otkrivanje eksplozivnog materijala.
Po završenom istovaru metalnog uloška iz transportnog sredstva sa koloseka ili saobraćajnice odstranjuju se svi komadi metala koji su ispali prilikom istovara (magnetom dizalice ili ručno).
Pomeranje vagona u skladištu pomoću mosne dizalice ili ručno nije dozvoljeno. Pored koloseka obezbeđuje se prolaz za sigurno kretanje radnika.
Uskladištenje i uzimanje materijala sa skladišta metalnog uloška vrši se tako da ne dolazi do obrušavanja materijala.
Prilikom korišćenja dizalice na skladištu metalnog uloška mora se voditi računa o podešavanju visine priključnog mehanizma (magneta i dr.) prilikom spuštanja materijala na skladišni prostor.
Sečenje materijala, presovanje i baliranje vrši se u posebnom prostoru objekta, van skladišnog prostora metalnog uloška za potrebe šarže čeličane.
Za presovanje i baliranje metalnog uloška može se koristiti materijal čije dimenzije odgovaraju veličini radnog prostora prese, tj. komadi ne smeju biti van okvira uložnog prostora.
Radnik koji kontroliše punjenje prese (odvajanje komada materijala koji mogu sadržavati eksplozivno punjenje, zatvorenih sudova i sl.) mora biti udaljen od prese kada je uključena u rad. Puštanju prese u rad prethodi zvučna signalizacija.
Uređaji za presovanje i baliranje čeličnog otpatka obezbeđuju se sistemima za blokadu i signalizaciju za slučajeve preopterećenja ili neodgovarajuće veličine uloženog materijala. Radna kabina rukovaoca mora da bude tako izgrađena da obezbeđuje potpunu preglednost prostora.
Radni prostor oko prese ne sme biti zakrčen materijalima i delovima opreme, kako bi se obezbedio nesmetan prilaz i manipulacija pri radu prese.
Priprema nemetalnih komponenata šarže za dobijanje čelika u konvertorima (kreč, ruda, boksit, fluorit, kovarina i dr.) vrši se na mehanizovan način.
Prilikom istovara nemetalnih komponenata iz transportnog sredstva u prijemne bunkere obezbeđuje se lokalni sistem otprašivanja, naročito ako se istovar vrši ručnim putem.
Doziranje nemetalnih komponenata iz prijemnih bunkera u konvertor vrši se iz posebne kabine u kojoj je smešten komandno-regulacioni sistem upravljanja.
2. Proizvodnja sirovog čelika u konvertorima
Za skladištenje praznih i napunjenih uložnih korita (muldni) metalnim uloškom, za potrebe konvertorske čeličane određuje se poseban prostor iz koga se odstranjuje rasut materijal van korita.
U ovom prostoru nije dozvoljeno kretanje radnika.
Pri korišćenju uložnih korita naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- kontrola rukavaca korita koji služe za prihvatanje dizalicom;
- kontrola eventualne prisutnosti zatvorenih, šupljih i eksplozivnih komada metala;
- vraćanje komada metala koji se delimično nalaze van okvira korita, u korito.
Punjenje uložnih korita isključivo se vrši na posebno određenom prostoru. Nije dozvoljeno punjenje uložnih korita na samohodnom transportnom sredstvu.
Isporuka i prijem fero-legura vrši se u kontejnerima.
Doziranje fero-legura u konvertor ili livni lonac iz bunkera vrši se mehanizovano.
Dezoksidacija tečnog materijala u loncu vrši se pomoću aluminijumske trake uz korišćenje odgovarajućih uređaja.
Fero-legure moraju biti suve, kako ne bi došlo do stvaranja hemijskih jedinjenja štetnih po zdravlje radnika (fosfor-vodonik, arsenovodonik, šestovalentna hromna kiselina i druga štetna jedinjenja).
Skidanje troske sa tečnog gvožđa iz lonca i izvlačenje troske iz miksera vrši se pomoću mehanizovanih uređaja. Upravljanje ovim uređajima vrši se sa posebnih pultova zaštićenih od dejstva tečnog metala, zračenja i hemijskih štetnosti.
Iznad lonca koji je postavljen za skidanje troske, mora da bude obezbeđen uređaj za prihvatanje i odvođenje gasova.
Za bezbedan rad radnika u mikserskom odeljenju naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- prozori na kabini u kojoj je smešten pult za upravljanje moraju biti izrađeni od vatrostalnog stakla i uvek čisti;
- ulivanju ili izlivanju tečnog gvožđa prethodi zvučna signalizacija, s tim što se signalni uređaj izvodi u blokadi sa mehanizmom naginjanja miksera;
- položaj kabine signaliste mora biti takav da omogućava kontrolu pravilnog ulivanja tečnog gvožđa u mikser;
- mora biti obezbeđena merno-regulaciona tehnika za praćenje stanja vatrostalne obloge miksera;
- zabranjeno je kretanje pored miksera za vreme naginjanja;
- mora biti ugrađen sistem za otprašivanje i odsisavanje gasova nad mikserom;
- obezbeđena ispravnost mehanizma za otvaranje i zatvaranje poklopca ulivnog otvora i izlivnog kanala;
- pogonski i upravljački mehanizmi miksera moraju biti locirani, odnosno zaštićeni tako da se spreči neposredan uticaj tečnog metala u slučaju havarionih situacija;
- obezbeđeno rezervno napajanje vazduhom u slučaju nestanka električne struje, a zbog vraćanja miksera u početni položaj.
Kabina iz koje se vrši upravljanje mikserom mora biti izgrađena od nesagorivog materijala. Vrata kabine se postavljaju na suprotnoj strani od pravca izlivnog dela miksera.
Podovi i radne površine u odeljenju miksera izrađuju se od hrapavih i nehabajućih materijala.
Radne površine moraju imati najmanje dva izlaza iz odeljenja.
Ulivanje gvožđa u mikser vrši se u centar ulivnog otvora, ravnomernim mlazom i sa najmanje moguće visine.
Ulivanje gvožđa iz lonca u kome se po površini tečnog metala formirala kora, nije dozvoljeno.
Sve tehnološke operacije pri radu konvertora izvode se iz upravljačkog centra i komandne kabine koja se nalazi na takvom mestu da obezbeđuje siguran rad i bez neposrednog prisustva radnika.
Za vreme punjenja i pražnjenja konvertora nije dozvoljeno zadržavanje i prolaz radnika u neposrednoj blizini konvertora.
Konvertor mora biti snabdeven posebnim sistemom za prihvatanje, hlađenje i odvođenje prašine i gasova koji se stvaraju pri tehnološkom procesu. U slučaju kvara na sistemu obustavlja se rad konvertora.
Sistem mora biti neprekidno snabdeven rashladnom vodom i uređajima za praćenje stanja rashladnog sistema.
Za čišćenje i skidanje nalepljenog materijala sa unutrašnjih zidova sistema za prihvatanje, hlađenje i odvođenje gasova i prašine obezbeđuje se oprema za bezbedan rad.
Radi sprečavanja intenzivne pojave gasova i prskanja tečnog gvožđa u konvertor, kao i izlivanje gvožđa na otvoru za izliv pri naginjanju konvertora, vrši se podešavanje brzine ulivanja.
Kretanje radnika i čišćenje materijala u zoni konvertora nije dozvoljeno zbog mogućnosti pada nataloženog materijala sa konvertora i iz sistema za odsisavanje gasova.
Čišćenje materijala ispod konvertora je dozvoljeno samo pri prekidu procesa proizvodnje i uz preduzimanje posebnih mera zaštite.
Kod naginjanja konvertora i miksera nije dozvoljeno pomeranje sa nultog na maksimalni stepen brzine naginjanja i obrnuto. Postepenim naginjanjem reguliše se mlaz tečnog čelika pri ulivanju u lonac koji je postavljen na vagon za transport.
Mehanizam za naginjanje mora imati automatski graničnik hoda koji zaustavlja konvertor pri dostizanju predviđenog položaja. Upravljanje mehanizmom se vrši tako da bude obezbeđena dobra preglednost prostora.
Radi bezbednog rada radnika u odeljenju konvertora naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- kontrola sigurnosti spajanja dna sa telom konvertora;
- odstranjivanje nalepljenog materijala sa izlivnog otvora (grla) konvertora bez oštećenja vatrostalnog ozida;
- pregled unutrašnjosti dna konvertora, kao i spoja dna sa telom konvertora posle izlivanja svake šarže;
- kontrola istrošenosti vatrostalne mase na dancetu konvertora, naročito na spojevima;
- u slučaju neispravnosti mehanizma za naginjanje konvertora, kada dolazi do nepravilnog toka mlaza tečnog metala, ulivanje se mora prekinuti;
- kontrola ispravnosti uređaja za automatsko vraćanje u početni položaj.
Uređaji za odsumporavanje i argoniranje čelika u loncima moraju biti snabdeveni sistemom za prihvatanje i odvođenje gasova i prašine koji se pri procesu oslobađaju.
Prostor oko mesta gde se vrši odsumporovanje mora biti suv, bez prisutnosti ljudi, a proces se vodi iz posebne kabine.
Nivo tečnog gvožđa u loncu mora biti tako podešen da onemogući prelivanje usled reakcija koje nastaju prilikom odsumporavanja, a po potrebi obezbeđuju se poklopci za lonce, kako bi se sprečilo prskanje tečnog metala.
Ako se odsumporavanje vrši pomoću silikokalcijuma, preduzimaju se sledeće mere zaštite na radu:
- koristi se prosejan silikokalcijum krupnoće 0,3 do 0,7 mm;
- skladišti se silikokalcijum na suvom i dobro provetravanom prostoru;
- burad silikokalcijuma pre otvaranja se ne smeju tumbati;
- koristi se samo alat koji ne varniči;
- koriste se lična zaštitna sredstva za zaštitu disajnih organa, a prema potrebi i izolacioni aparati;
- skladište i uređaji za odsumporavanje silikokalcijumom obavezno se produvavaju suvim argonom ili azotom;
- transportni bunkeri silikokalcijuma nakon punjenja dobro se zatvaraju hermetičkim poklopcima.
3. Kontinuirano livenje čelika
Pri izlivanju tečnog čelika iz transportnog lonca u međulonac, a zatim u kristalizator za kontinuirano livenje, postavljaju se azbestne zavese ili zaštitni ekrani koji sprečavaju štetno dejstvo tečnog metala i toplotno zračenje na radnike.
Tehnološke operacije pri kontinuiranom livenju obavljaju se iz posebnih kabina u kojima je obezbeđena klimatizacija radnog prostora, preglednost pri radu i zaštita od vibracija.
Za bezbedan rad pri kontinuiranom livenju čelika naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- provera ispravnosti uređaja za otvaranje i zatvaranje lonca i međulonca sa tečnim čelikom;
- sinhronizacija izlivanja i automatskog održavanja nivoa metala u kristalizatorima;
- sinhronizacija rada upravljačkih pultova i rezanja slabova;
- za slučaj havarione situacije na konti uređaju ili loncima za ulivanje naročito predvideti havarione sudove (lonce) za prijem celokupne količine tečnog čelika iz lonca.
Proces gasnog rezanja slabova mora biti takav da sprečava stvaranje nalepa na zidovima bunkera, a za izbijanje početnih odrezaka obezbeđuju se uslovi za siguran rad.
Čišćenje kovarine i drugih materijala koji nastaju pri sečenju slabova vrši se mehanizovano.
Slabovi pre plamenog čišćenja moraju biti ohlađeni do 50o C.
Plameno čišćenje se izvodi pomoću uređaja kojim se eliminiše uticaj gasova i prašine na radnike.
Uskladištenje slabova i odrezaka vrši se na posebnom prostoru i to po dimenzijama i kvalitetu čelika. Prostor mora da bude obeležen, a visina slaganja iznosi dve širine komada. Širina prolaza se utvrđuje u zavisnosti od gabarita sredstava za prihvatanje i prenošenje slabova (mehanička klešta, magnet i sl.), s tim što ne može da bude manja od 1 m.
Ako se transport slabova na skladište vrši pomoću vagona, upravljanje se vrši daljinskim putem.
Prilikom utovara slabova u vagon ili kamion nije dozvoljeno prisustvo radnika na transportnom sredstvu.
4. Proizvodnja sirovog čelika u Simens-Martinovim pećima
Prolaz za kretanje muldvagoneta od skladišta sirovina do Simens-Martinovih peći (u daljem tekstu: SM-peći) mora biti prohodan, bez rasutog materijala i obezbeđen signalnim uređajima.
Za vreme prolaza muldvagoneta nije dozvoljen prelaz ljudi preko koloseka u dužini slobodnog profila.
Za vreme rada uložne mašine za šaržiranje peći nije dozvoljeno prisustvo radnika u manipulativnom prostoru mašine, bez prethodnog javljanja rukovaocu uložne mašine.
Iz manipulativnog prostora uložne mašine moraju se odstraniti nepotrebni materijali, kako bi se proces šaržiranja (ulaganja) odvijao bezbedno i omogućila kontrola procesa.
Rukovanje uložnom mašinom vrši se iz kabine koja omogućava preglednost pri radu i zaštitu rukovaoca od dejstva toplotnog zračenja, tečnog metala i troske.
Otvaranju vrata peći zbog šaržiranja, kontrole procesa ili uzimanja probnih uzoraka prethodi zvučna signalizacija i provera na licu mesta da nema prisutnih radnika u neposrednoj blizini vrata peći.
Veličina prostora livnog kanala SM-peći mora biti takva da obezbedi pravilan raspored prihvatnih lonaca i kokila za izliv čelika i troske i potreban manipulativni prostor.
Livni kanal mora biti suv, bez prisustva vlage ili vode. Podloga kanala mora da bude ravna i čvrsta, kako bi se obezbedila stabilnost postavljenih kokila i ostalog pribora za ulivanje.
Visina livnog kanala mora biti takva da onemogući havarione situacije izazvane kretanjem livnog uređaja. Pri kretanju livnog uređaja nad livnim kanalom zabranjeno je prisustvo radnika u livnom kanalu.
Zvučnom signalizacijom oglašava se otvaranje ispusnog otvora peći, početak i završetak izduvavanja zaostalog čelika i troske sa poda peći i iz ispusnog otvora peći.
Za otvaranje i zatvaranje otvora za izliv čelika iz peći obezbeđuje se platforma, kako bi rukovaoc bio zaštićen od dejstva tečnog metala i toplotnog zračenja.
Za vreme ispusta čelika i troske iz SM-peći nije dozvoljeno prisustvo radnika u livnom kanalu, izuzev rukovaoca livnog uređaja, koji mora da bude zaštićen od dejstva tečnog metala i da ima preglednost u livnom kanalu za vreme manipulacije livnim uređajem.
Za vatrostalnu pripremu lonaca, ozid livnih ploča i drugih delova livnog sistema obezbeđuje se poseban prostor van livne jame.
Poseban prostor se obezbeđuje i za odlaganje praznih kokila.
Vađenje (izbijanje) ingota iz kokila vrši se posebnim uređajem. Nije dozvoljena upotreba mosne dizalice.
Sečenje ulivnih delova ingota vrši se na posebnom prostoru.
Odlaganje izlivnih ingota na skladištu vrši se tako da se obezbedi sigurna manipulacija i eliminiše toplotno zračenje na okolinu.
Prenošenje i transport troske može se vršiti samo na način koji onemogućava nastajanje spontanog rasprskavanja usled naglog hlađenja (delovanjem vode, vazduha ili snega), mehaničkog udara i sličnih razloga.
Za slučaj havarione situacije, kada je potrebno ispustiti čelik iz SM-peći, moraju se obezbediti odgovarajuće posude (lonci i sl.) za prijem tečnog čelika i troske.
U slučajevima kada su livni kanali ispod kote "0", a postoji mogućnost prodiranja podzemnih i drugih voda, moraju se preduzeti mere da se spreči prodiranje vode.
5. Proizvodnja sirovog čelika u elektrolučnim pećima
Svi radovi koji se obavljaju neposredno uz elektrolučnu peć (šaržiranje, zamena delova, popravka obloge peći, zamena elektroda i sl.) mogu se vršiti samo onda ako su visokonaponske sklopke u isključenom položaju.
Vraćanje peći iz nagnutog u horizontalni položaj obavlja se po izlasku gasova iz peći i smanjenju zračenja usijane obloge.
Pre uključenja glavne visokonaponske sklopke naročito se vrši provera:
- rada uljne pumpe transformatora;
- cirkulacije rashladne vode za ulje transformatora;
- temperature transformatora;
- pravilnog položaja elektroda;
- da se nijedan radnik ne nalazi na peći ili ispod peći, odnosno u zoni smeštaja kablova.
Uključivanju elektrolučne peći u rad prethodi zvučna signalizacija kojom se upozoravaju radnici na svim radnim mestima.
Na platformama oko peći mogu se nalaziti samo neposredni izvršioci.
Kontrola tehnoloških operacija pri topljenju, oksidaciji i rafinaciji čelika, kao i rada elektrolučne peći, vrši se na komandnom pultu i relejnoj ploči smeštenim u posebnoj kabini.
Izvlačenje troske iz peći vrši se pri isključenom naponu pomoću odgovarajućeg priručnog alata. Pri ovome postupku obezbeđuje se zaštita od dejstva toplotnog zračenja, tečnog metala ili troske na radnika koji obavlja poslove izvlačenja troske.
Ako se dodavanje nemetalnih sirovina i fero-legura vrši ručnim putem, obezbeđuju se mere zaštite od dejstva tečnog metala ili troske.
Dodavanje aluminijuma u elektrolučnu peć vrši se pomoću čelične motke.
Naginjanje i izlivanje tečnog čelika iz peći vrši se onda kada su se svi radnici udaljili od peći. Prilikom izlivanja prostor oko peći i livni prostor mora da bude suv i čist.
Za uduvavanje kiseonika u elektrolučnu peć koristi se stabilna instalacija za dovod kiseonika snabdevena kontrolno-mernim uređajima.
Pre uduvavanja - korišćenja kiseonika vrši se provera ispravnosti svih priključaka ventila, fleksibilnih creva i "koplja". Delovi opreme instalacije moraju biti očišćeni od ulja ili masti, kao i odeća i ruke radnika koji vrši uduvavanje.
Uduvavanje kiseonika se vrši tako da ne dođe do burne reakcije u peći i zapljuskivanja tečnog čelika.
Elektrolučne peći se moraju odmah isključiti u sledećim slučajevima:
- pri kratkom spoju provodnika različitih faza ili pri spoju provodnika sa metalnom konstrukcijom;
- pri nestanku vode za hlađenje u sistemu za dovod ili prodiranju vode u tečan metal;
- pri prodoru tečnog metala kroz vatrostalnu oblogu peći;
- kod loma elektroda;
- u svim slučajevima kad dalji rad peći može da utiče na bezbednost radnika.
Dodatna šaržiranja mogu se obavljati samo kad je peć isključena.
Sistem za hlađenje elektrolučne peći vodom mora da bude hermetičan, bezbedan za rad i snabdeven automatskom kontrolom i signalizacijom.
Rukovanje (podizanje i spuštanje) elektrodama kroz poklopac elektrolučne peći obavlja se na mehanizovan način sistemom daljinskog upravljanja.
Mehanizam za podizanje i spuštanje elektroda mora biti snabdeven krajnjim isključivačima.
Produvavanje elektročelika argonom vrši se u loncu iz argon-baterija, pri čemu se obezbeđuje zaptivost svih spojeva do livnog lonca. Pritisak argona se postepeno povećava kako ne bi došlo do izbacivanja troske iz lonca.
Instalacija argona mora da ima manometre, kako bi se pri korišćenju - uduvavanju argona regulisao potreban pritisak.
Za prihvatanje i odvođenje gasova i prašine koja se javlja u procesu rada elektrolučne peći, ugrađuju se odgovarajući sistemi za ventilaciju i otprašivanje.
V. Proizvodnja valjanog, vučenog i kovanog čelika
Pogoni za plastičnu preradu čelika izrađuju se tako da duž celog pogona postoje posebni pešački prolazi.
Lokacija uređaja za plastičnu deformaciju mora da bude takva da postoji rastojanje između pojedinih linija neophodno za bezbedno kretanje radnika i prolazak transportnih sredstava.
Podovi hale valjaoničnih pogona izrađuju se od metalnih ploča, a na mestima kretanja radnika ploče moraju biti rebraste. Površine podova ne smeju biti zamašćene.
Radi prelaza preko linija valjanja, valjaoničkih i drugih uređaja, postavljaju se stalni prolazi tipa tunela ili mostova.
Prelazni mostovi koji se povremeno koriste moraju biti urađeni i postavljeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom i odgovarajućim tehničkim propisima.
Komandni pultovi i upravljačka mesta smeštaju se tako da omogućuju punu vidljivost linije opsluživanja.
Pultovi moraju da budu smešteni izvan zone izvora toplotnog zračenja i buke, ili da se izoluju u posebne kabine.
Linije valjanja i transporteri obezbeđuju se graničnicima od eventualnog ispadanja materijala koji se valja (slabovi, limovi, trake i sl.).
Hidraulična instalacija u liniji valjanja mora biti zaštićena odgovarajućim konstruktivnim rešenjima ili mehaničkom zaštitom.
Transport teških komada i profila metala do uređaja (valjačkih stanova, presa, ravnalica i dr.) i skladišta vrši se mehanizovano.
Svi delovi mehanizma uređaja za plastičnu deformaciju, sečenje ili transport materijala koji nisu kontinuiranog tipa i konstrukcije, moraju biti zatvoreni u kućištima ili obezbeđeni mrežastom ogradom.
Konstrukcija uvodnica i učvršćivanje profila metala na uređajima za plastičnu deformaciju, namotavanje, ravnjanje ili sečenje mora biti takva da isključi mogućnost povrede pri opsluživanju tih uređaja.
Za uvođenje slabova među valjke, sa obe strane se moraju postaviti uvodnici sa linealima, koji se automatski podešavaju.
Sistem za hlađenje valjačkih stanova emulzijama mora biti takav da onemogući pojavu kapljica i isparavanja na radnim mestima.
Skladištenje koturova lima, paketa lima i valjaoničnih profila vrši se na posebnom skladišnom prostoru.
Slaganje koturova i paketa lima i valjaoničnih profila mora se vršiti tako da se obezbedi stabilnost uskladištenog materijala i odgovarajuće rastojanje između redova složenih proizvoda za bezbedan prolaz radnika i transportnih sredstava.
Skladištenje koturova i paketa lima i valjaoničnih profila iznad maksimalne dozvoljene nosivosti poda, nije dozvoljeno.
Skladištenje koturova lima vrši se po uzdužnoj ili vertikalnoj osi, što zavisi od vrste tehnološkog procesa.
Ukoliko se koturovi skladište po uzdužnoj osi, obavezna je upotreba podmetača ili drugih sredstava ("kolevke" i sl.), a skladištenje se vrši u najviše dva reda po visini.
Ukoliko se koturovi skladište po vertikalnoj osi skladištenje se vrši u najviše tri reda po visini.
Prostorije za boravak radnika u pogonu i postrojenju moraju imati posebnu zaštitu od pada rolni. Najbliži red skladištenih koturova i paketa limova mora biti udaljen od prostorije za boravak ljudi, tehnoloških i elektro postrojenja najmanje 4 m.
Pakovanje i vezivanje paketa i koturova limova i traka mora biti takvo da obezbeđuje bezbedan transport.
1. Proizvodnja toplovaljanih limova i traka
Tehnološki proces proizvodnje i transporta toplovaljanih limova i traka mora biti mehanizovan.
Transport slabova do peći za žarenje i valjaoničkih stanova (predpruga i završna pruga), transport limova i traka do uređaja za namotavanje i transport koturova vrši se automatski.
Uređaji za toplo valjanje kontrolišu se i puštaju u rad iz komandnog centra ili upravljačkih kabina u kojima su smešteni komandno-merni i regulacioni uređaji za praćenje procesa valjanja.
U toku rada valjačke pruge i drugih uređaja nije dozvoljen pristup radnika pruzi, odnosno uređajima.
Prostor oko peći za žarenje slabova ne sme da bude zakrčen materijalima koji sprečavaju normalno kretanje oko peći.
Svi podesti i otvori oko peći i pristup uređajima za rukovanje gorionicima moraju da budu ograđeni.
Izvlačenje i odvoz kovarine iz potisnih peći za žarenje slabova mora biti mehanizovano. Izuzetno, u specifičnim situacijama, može se kovarina čistiti i na drugi način uz primenu odgovarajućih posebnih zaštitnih mera.
Pri žarenju slabova u peći naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- obezbeđenje zaptivnosti cevovoda rashladnog sistema peći;
- mehanička zaštita potiskivača i izvlakača slabova;
- obezbeđenje stalne kontrole koncentracije ugljenmonoksida i ugljen-dioksida pri korišćenju visoko-pećnog gasa;
- ugradnja sistema za odsisavanje dimnih gasova žarne peći;
- onemogućiti pad pritiska visokopećnog i prirodnog gasa kao i gašenje plamena u žarnim pećima, kako bi se izbegla mogućnost stvaranja eksplozivnih smeša u pećima;
- ugrađivanje eksplozivne klapne na krajevima kolektora prirodnog ili visokopećnog gasa.
Na valjačkim stanovima (predpruga i završna pruga) naročito se preduzimaju sledeće mere zaštite na radu:
- rezanje vrućih limova autogenim aparatima mora da se vrši na bezbedan način kojim se sprečava mogućnost povreda od opekotina;
- instalacije gasa za autogeno rezanje obezbeđuju se od eventualne eksplozije gasa;
- promena valjaka i revizija pokretnih i rotirajućih delova uređaja vrši se na bezbedan način;
- vrši se ugrađivanje sistema za automatsku izmenu radnih valjaka.
Na mestima valjaoničkih uređaja gde dolazi do odvajanja (pucanja) oksidnog sloja sa površine metala, preduzimaju se odgovarajuće mere zaštite radnika.
Sve žarne (potisne) peći moraju biti vezane na dva ispravna odvojena izvora napajanja električnom energijom.
Ako buka prelazi dozvoljene granice, na cevovodima i reducir stanicama prirodnog i visoko-pećnog gasa ugrađuju se prigušivači buke.
2. Proizvodnja hladnovaljanih limova i traka
Postrojenje za regeneraciju, neutralizaciju i skladištenje sone kiseline mora biti postavljeno i izgrađeno na posebnom prostoru, van drugih objekata.
U objektima regeneracije kiseline, zbog povećane opasnosti od pojave hlorovodonika, vodonika, metana i drugih gasova postavljaju se uređaji za kontinuirano praćenje njihove koncentracije.
Uređaji za regeneraciju sone kiseline moraju biti snabdeveni opremom za odsisivanje i prečišćavanje vazduha i produkata regeneracije.
Instalacija i oprema za pretakanje i skladištenje sone kiseline izrađuje se i izvodi od materijala otpornog na agresivno dejstvo kiseline, pritisak i mehaničko oštećenje.
Pretakanje i skladištenje sone kiseline mora se izvoditi tako da se obezbedi bezbedan rad.
Istovarivanje i transport krečnog praha koji se koristi u procesu neutralizacije vrši se mehanizovano.
Uređaji za neutralizaciju i tretiranje otpadnih voda iz procesa dekapiranja, moraju imati opremu za kontinuirano praćenje efikasnosti sistema za neutralizaciju.
Kade za dekapiranje (u kojima se nalaze kiselina i alkalije) moraju imati zaštitne, pokretne poklopce i uređaje za odsisavanje pare.
Instalacija i uređaji za transport kiselina i alkalija moraju imati dobru zaptivenost.
Oprema i objekti za dekapiranje (dizalice, konstrukcija hale, elektro instalacija i slično) moraju da budu zaštićeni od agresivnog dejstva vlage i pare kiselina i alkalija.
Na prostoru pored postrojenja za dekapiranje limova, regeneraciju i neutralizaciju sone kiseline, ugrađuje se odgovarajući broj tuševa za spiranje i neutralizaciju.
Obrtni delovi postrojenja dekapirnice (pogonske sekcije, zatezni valjci) zaštićuju se čvrstom i sigurnom mehaničkom zaštitom.
Radi bezbednog prenošenja i transporta paketa limova, dobijenih čeonim odsecanjem završetka i početka trake za dekapiranje, pre skidanja sa linije paket se mora vezati odgovarajućim brojem vezanica.
Pre stavljanja koturova lima na koračasti transporter za dekapiranje, vezanice se seku po obimu, osim jedne koja se seče uređajem za otvaranje koturova pre stavljanja na tri odmotača.
Kotur lima za dekapiranje mora u potpunosti da nalegne na "trn" odmotača.
Sa komandne strane mašine za zavarivanje sastava trake postavljaju se odgovarajući zaštitni paravani, radi zaštite od varnica koje se stvaraju automatskim navarivanjem i brušenjem sastava limova koji se dekapiraju.
Pri radu postrojenja za dekapiranje nije dozvoljeno obavljanje radova na "luperima" (prostor i uređaji za prihvatanje viška trake).
Ivično obrezivanje dekapirane trake vrši se na način kojim se sprečava rasipanje i razletanje otpadaka i obezbeđuje transportovanje do bunkera za odlaganje.
Hladno valjanje limova i traka na višestanskim prugama vrši se na mehanizovani način sa automatskim upravljanjem, a obuhvata sledeće tehnološke operacije:
- transport koturova lima sa skladišta;
- centriranje i merenje širine koturova;
- otvaranje i rotiranje koturova;
- ravnanje i uvlačenje traka u valjke;
- prenos traka sa jednog na drugi valjački stan;
- merenje poprečnog preseka trake;
- zatezanje i namotavanje trake;
- merenje i vezivanje i transport koturova na dalju preradu.
Pogonski uređaji valjačkih stanova za hladno valjanje limova i traka moraju imati mehaničku zaštitu koja sistemom blokade isključuje rad valjaoničkog uređaja ukoliko nije postavljena mehanička zaštita.
Zaštita radnika od prskanja emulzijom i vodom za hlađenje sprovodi se zaštitnim paravanima ugrađenim na valjačkim uređajima. Sva postrojenja za valjanje moraju da budu snabdevena uređajima za otsisavanje uljnih para i para emulzije.
Komandni pultovi na valjačkim postrojenjima, sa kojih se neposredno vrši kontrola i upravljanje, obezbeđuju se zaštitnim rešetkastim paravanima od udara prekinute ili oštećene trake.
Pri reviziji i kontroli rada vučnih valjaka i zaštitnih rolni, radnih i potpornih valjaka, prevodnih stolova između stanova i uređaja za uvođenje i izlaz trake na valjačkim stanovima, valjci moraju da budu i mehanički osigurani od samopokretanja.
Postavljanje koturova limova za valjanje na transportere (koračaste, lančaste i dr.) pomoću dizalice nije dozvoljeno kada je transporter u položaju za kretanje.
Pripremljenost transportera za kretanje vozač dizalice objavljuje pomoću zvučne ili svetlosne signalizacije.
Transporteri za prenos koturova lima moraju imati mehaničku zaštitu i prelazne mostove, ukoliko se prolazi i prelazi za radnike nalaze u zoni transportera.
Postrojenja za razlaganje emulzije za hlađenje valjačkih stanova i drugih uređaja postavljaju se van postrojenja višestranske pruge, odnosno van objekta pogona hladne valjaonice.
Proces elektrolitičkog odmašćivanja i čišćenja hladno-valjanih limova i traka odvija se mehanizovanom linijom koja obuhvata sledeće tehnološke operacije:
- transport koturova lima (traka);
- sečenje početka trake;
- zavarivanje trake;
- potapanje trake u kadama sa alkalnim rastvorima;
- mehanizovano čišćenje trake;
- elektrolitičko odmašćivanje u kadama;
- čišćenje, ceđenje i sušenje traka;
- pakovanje trake.
Uređaji za elektrolitičko odmašćivanje i čišćenje moraju da budu snabdevani opremom za uklanjanje isparenja koja se javljaju u tehnološkom procesu.
Kontinualno žarenje trake vrši se mehanizovano sa automatskim upravljanjem sa komandnog mosta.
Namotavanje žarene trake vrši se na posebnom uređaju sa mehanizovanim transportom do skladišta i pakovanjem koturova.
Ako se za kontinualno žarenje i žarenje čvrsto namotanih koturova limova koriste gasovi (za zagrevanje i za zaštitni gas), mora se obezbediti da instalacije u potpunosti zaptivaju.
Radi bezbednog rada pri žarenju vrši se povremena kontrola koncentracija prisutnog gasa.
Peći na žarenje moraju da budu snabdevene uređajima za odsisavanje produkata sagorevanja.
Hladno valjanje ožarenih limova i traka na valjačkim stanovima i prugama vrši se mehanizovano sa automatskim upravljanjem, a obuhvata sledeće tehnološke operacije:
- transport koturova limova (traka);
- merenje širine koturova;
- otpakivanja, otvaranja i rotiranje koturova;
- ravnanje, otsecanje početka traka i izvlačenje odsečenog kraja kotura kao i zatezanja trake pri uvođenju u ulazne vođice valjaka;
- čišćenje, namotavanje i nauljivanje valjane trake,
- vezivanje, merenje i nauljivanje koturova.
Linija za poprečno sečenje i linija za pakovanje limova moraju biti mehanizovane sa automatskim upravljanjem, a sadrže sledeće tehnološke operacije:
- transport koturova do uvodnog stoka i ravnalice;
- uvođenje i sečenje limova;
- ravnanje i klasifikaciju isečenih limova;
- formiranje paket limova;
- merenje pakovanja i vezivanja paketa limova.
Linija za podužno razrezivanje trake i linija za pakovanje moraju biti mehanizovane sa automatskim upravljanjem, a sadrže sledeće operacije:
- transport koturova do uređaja za razrezivanje;
- odmotavanje traka preko ravnalice i uređaja za podužno rezanje;
- obrezivanje i namotavanje trake.
3. Proizvodnja valjanih, vučenih i kovanih profila
Pri izradi čeličnih profila na valjačkim stanovima podešavanje valjaka obavlja se na mehanizovan način.
Uvodne kutije valjačkih stanova za razne vrste profila ne mogu imati bočne zavrtnje za regulisanje. Kutije sa bočnim zavrtanjima za regulisanje mogu se koristiti privremeno do rekonstrukcije valjačkog stana uz obezbeđenje sigurnog rada.
Na stanovima linijskog tipa koriste se uvodne kutije klinastog tipa gde se prolaz reguliše čeonim zavrtnjima ili polugama sa prenosom preko zupčanika. Na valjačkim stanovima kontinualnog tipa upotrebljavaju se kutije sa uvučenim neregulisanim propuštanjem ili usmeravanjem u obliku jama bez propuštanja.
Radi sprečavanja ulaska komada koji se valja u kalibre koji nisu predviđeni planom provlaka, takve kalibre i odgovarajuću armaturu treba blokirati.
Nije dozvoljena upotreba drvenih kaiševa za ograđivanje kalibara koji ne rade. Drveni klinovi se mogu koristiti samo za učvršćavanje štitnika armatura.
Podešavanje kalibara i odgovarajuće armature ne sme se vršiti za vreme okretanja valjaka.
Za zaštitu radnika od "petlje" metala koji se valja, pri ručnom valjanju postavljaju se zaštitni stubovi koji se izrađuju u obliku kuke od okruglog profila prečnika 75 - 100 mm i potrebne visine.
Zaštita od prebacivanja "petlji" obezbeđuje se postavljanjem kompaktne ograde od perforiranog lima čiji su otvori manji od prečnika žice koja se valja.
Na poslednjim sekcijama linije za valjanje lakših profila i žice postavljaju se zaštitne mreže kojima se pokrivaju uređaji odozgo i sa strane. Veličina otvora na mrežama mora biti manja od preseka profila koji se valja, a jačina ograde treba da bude takva da isključi mogućnost probijanja mreže prilikom udara profila svojim prednjim krajem.
Razvodni stolovi valjačkih stanova moraju se ograditi mrežom ili zatvorenim ogradama visine najmanje 1 m da bi se isključila mogućnost izletanja "petlje".
Na kontinuiranim linijama za valjanje žice i lakših profila prelazni mostići preko staza sa valjcima ograđuju se potpuno zatvorenom ogradom.
Radi sprečavanja izletanja "petlji" metala iz izvodnog žljeba, ispred valjačkih stanova za valjanje lakših profila i žice postavljaju se udarne kutije.
Žljebovi koji služe za prelaz profila sa jedne na drugu liniju, moraju biti pokriveni čvrstim poklopcima radi sprečavanja izletanja "petlji".
Opravka žljebova i intervencija za vreme valjanja nije dozvoljena.
Ispred motalice profila postavljaju se usmeravajući "levkovi".
Organizacije iz člana 2. ovog pravilnika dužne su da usaglase stanje izgrađenih investicionih objekata sa odredbama ovog pravilnika u roku od pet godina od dana njegovog stupanja na snagu.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije".