ZAKONO OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA("Sl. glasnik RS", br. 62/2003, 64/2003 - ispr., 58/2004, 62/2004 - ispr., 101/2005 - dr. zakon, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2005 - ispr. dr. zakona) |
Ovim zakonom uređuju se osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: ciljevi obrazovanja i vaspitanja, način i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od značaja za obrazovanje i vaspitanje.
Delatnost obrazovanja i vaspitanja
Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja se kao predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.
Sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju se:
1) dostupnost obrazovanja i vaspitanja;
2) mogućnost za obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima i na ekonomski nedovoljno razvijenim područjima, kao i u socijalno, odnosno kulturno manje podsticajnim sredinama;
3) kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje osigurava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu;
4) obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrastu deteta, odnosno učenika;
5) jednaka mogućnost za obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju;
6) podsticanje učenika za sticanje što višeg nivoa obrazovanja i što većeg uključenja u proces doživotnog učenja;
7) maksimalna horizontalna i vertikalna pokretljivost u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.
Način obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: posebni zakon).
Ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja
Ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja jesu:
1) razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i učenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima;
2) podsticanje i razvoj fizičkih i zdravstvenih sposobnosti dece i učenika;
3) osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, u skladu sa načelima stalnog usavršavanja i načelima doživotnog učenja;
4) osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budući život;
5) razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina;
6) omogućavanje uključivanja u procese evropskog i međunarodnog povezivanja;
7) razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode i životne sredine;
8) usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva;
9) uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na načelima različitosti i dobrobiti za sve;
10) poštovanje prava dece, ljudskih i građanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski uređenom društvu;
11) razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost;
12) razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti.
Pravo na obrazovanje i vaspitanje
Svako ima pravo na obrazovanje i vaspitanje.
Građani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, političko opredeljenje ili drugo lično svojstvo.
Osnovno obrazovanje obavezno je i besplatno.
Lica sa smetnjama u razvoju, odrasli i lica sa posebnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Na osnivanje i rad ustanova iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o javnim službama.
U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač, stručni saradnik, pomoćni nastavnik i drugo lice, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Lice iz stava 1. ovog člana, kao i drugi zaposleni u ustanovi dužni su da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja.
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku. Izuzetno on se može ostvarivati i na srpskom jeziku.
Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom.
Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste jezik znakova izvodi se na jeziku znakova i pomoću sredstava tog jezika.
Ustanova vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom.
Lični podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obrazovno-vaspitnog rada i dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) za obavljanje zakonom utvrđenih poslova.
Za potrebe naučnoistraživačkog rada i prilikom izrade statističkih analiza, lični podaci koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta učesnika obrazovanja i vaspitanja.
Javna isprava i isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu - ništava je.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonom.
II RAZVOJ, OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Radi utvrđivanja pravaca razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obrazuje se Nacionalni prosvetni savet (u daljem tekstu: Savet).
Rad Saveta je javan.
Kad Savet razmatra pitanja koja čine deo politike Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) u oblasti obrazovanja i vaspitanja, dužan je da obezbedi usaglašene stavove sa odgovarajućim institucijama u čijoj su nadležnosti pitanja razvoja visokog i drugih oblika obrazovanja.
Savet je dužan da Narodnoj skupštini Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) podnosi izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje.
Savet može da obrazuje stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih istaknutih stručnjaka i naučnika, u skladu s poslovnikom.
Administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavlja Ministarstvo.
Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike.
Članovi Saveta i komisija iz stava 5. ovog člana imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština.
Savet donosi poslovnik o svom radu.
Savet ima 42 člana, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština na vreme od šest godina.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, polovini članova prvoizabranog sastava Saveta mandat traje tri godine.
Predsednik i članovi Saveta biraju se, i to:
1) tri člana iz reda akademika - redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Srpska akademija nauka i umetnosti i jedan član Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Matica srpska;
2) četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu, sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu;
3) po jedan član iz reda nastavnika drugih univerziteta čiji je osnivač Republika, odnosno autonomna pokrajina: Univerziteta u Nišu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Univerziteta umetnosti u Beogradu, sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti;
4) član iz reda nastavnika učiteljskog fakulteta, sa liste kandidata koju zajednički podnose učiteljski fakulteti čiji je osnivač Republika;
5) po jedan član iz reda stručnih udruženja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika: Zajednice vaspitača predškolskih ustanova, Saveza učitelja Srbije, Društva za srpski jezik Srbije, Društva za strane jezike Srbije, Društva matematičara Srbije, Saveza društava istoričara Srbije, Srpskog geografskog društva, Društva fizičara Srbije, Srpskog hemijskog društva, Srpskog biološkog društva, Srpskog filozofskog društva, Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Društva likovnih pedagoga Srbije, Saveza pedagoga za fizičku kulturu, Društva psihologa Srbije, Pedagoškog društva Srbije i Društva defektologa Srbije, sa lista kandidata koje podnose ova udruženja;
6) četiri člana iz reda predstavnika zajednica srednjih stručnih škola, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove zajednice, i jedan član iz reda predstavnika Zajednice gimnazija, sa liste kandidata koju podnosi ta zajednica;
7) član iz reda Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju podnosi ova crkva;
8) član iz reda tradicionalnih crkava i verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove crkve i verske zajednice;
9) član iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajednički podnose saveti nacionalnih manjina;
10) član iz reda nacionalne organizacije za zapošljavanje, sa liste kandidata koju podnosi ova organizacija;
11) član iz reda reprezentativnih sindikata, sa liste kandidata koju zajednički podnose ovi sindikati;
12) član iz reda udruženja poslodavaca, sa liste kandidata koju zajednički podnose ova udruženja.
Podnosioci lista iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Saveta dva meseca pre isteka mandata članova Saveta kojima mandat ističe.
Lista iz stava 3. ovog člana sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se biraju.
Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 4. ovog člana, Narodna skupština bira članove Saveta iz reda propisane strukture.
Najmanje polovina članova Saveta bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Predsednik Saveta bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Za člana Saveta ne može da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove.
Narodna skupština razrešava člana Saveta pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Saveta, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 9. ovog člana.
U slučaju razrešenja člana Saveta pre isteka mandata, bira se novi član do isteka mandata Saveta, sa liste koja je podneta za izbor članova Saveta.
Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.
Sednicama Saveta prisustvuje predstavnik Ministarstva, bez prava odlučivanja.
U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Savet:
1) utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja;
2) prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim standardima;
3) razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;
4) donosi: opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa;
5) predlaže ministru: programe završnog i maturskog ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
6) predlaže ministru udžbenike i nastavna sredstva;
7) utvrđuje listu obrazovnih profila;
8) utvrđuje standarde:
(1) kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama i opšte i posebne standarde znanja;
(2) za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uključujući i osposobljavanje nastavnika i vaspitača za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju, kao i za sticanje dozvole za rad;
(3) stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;
(4) znanja, veština i sposobnosti za direktora;
(5) znanja, veština i sposobnosti za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog napredovanja;
(6) za sticanje obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, kao i dopunskog obrazovanja nastavnika;
(7) za ostvarivanje posebnih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
(8) za ostvarivanje posebnih programa stručnog osposobljavanja i obuke;
(9) kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;
(10) prostora, opreme i nastavnih sredstava;
9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.
Akti iz tač. 4), 7) i 8) objavljuju se u "Prosvetnom glasniku".
Savet najmanje jedanput godišnje dostavlja Narodnoj skupštini mišljenje o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja i razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Čl. 13-16
(Brisano)
2. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
Radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja Republika osniva ustanove - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi), za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Akte o osnivanju zavoda donosi Vlada.
Na osnivanje, organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim službama.
O promeni naziva, sedišta i statusnoj promeni zavoda odlučuje Vlada.
Na statut i godišnji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada.
Zavodi podnose izveštaje o svom radu Vladi najmanje jedanput godišnje.
Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u pripremi propisa iz nadležnosti Saveta i Ministarstva, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
Zavod iz stava 1. ovog člana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:
1) Centar za strateški razvoj;
2) Centar za razvoj programa i udžbenika;
3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih;
4) Centar za stručno i umetničko obrazovanje.
Zavod iz stava 1. ovog člana može da ima i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.
Centar za strateški razvoj obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na: razvoj obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama; strateške ciljeve i zadatke razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja u procesu doživotnog učenja; vaspitni rad u ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja; obezbeđivanje prilagođenog obrazovanja i vaspitanja - učenika sa posebnim sposobnostima, obrazovanja odraslih, lica kojima je potrebna društvena podrška (lica sa smetnjama u razvoju, mentalnim oštećenjima, obolela od sistemskih bolesti, sa stečenim invaliditetom, telesni invalidi), dece i učenika sa problemima socijalne adaptacije i drugim poremećajima u socijalnom ponašanju; mrežu ustanova; usaglašenost obrazovnog sistema sa evropskim uporednim sistemima obrazovanja; metodologiju podučavanja i učenja; programe završnih i maturskih ispita.
Centar za razvoj programa i udžbenika
Centar za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na pripremu programa: obrazovanja po nivoima i vrstama, obrazovanja učenika sa posebnim sposobnostima, osnovnog obrazovanja u inostranstvu; obrazovanja odraslih, lica kojima je potrebna posebna društvena podrška; kao i na kvalitet i postupak odobravanja udžbenika i nastavnih sredstava.
Centar za profesionalni razvoj zaposlenih
Centar za profesionalni razvoj zaposlenih obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na: unapređivanje i razvoj sistema stalnog stručnog usavršavanja i profesionalni razvoj zaposlenih u ustanovi; polaganje ispita za dozvolu za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i ispita za direktora; vrednovanje kvaliteta ostvarivanja programa stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih; pružanje stručno-pedagoške pomoći nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku; saradnju sa nastavničkim fakultetima, univerzitetima i drugim stručnim institucijama u zemlji i inostranstvu.
Centar za stručno i umetničko obrazovanje
Centar za stručno i umetničko obrazovanje obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a koji se naročito odnose na: razvoj, praćenje i osiguranje kvaliteta stručnog i umetničkog obrazovanja, stručnog usavršavanja nakon završenog srednjeg obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke; stručnu i umetničku maturu, završni, specijalistički i majstorski ispit; programe stručnog osposobljavanja i obuke.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva, zadataka i opštih i posebnih standarda znanja po nivoima i vrstama, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
Zavod iz stava 1. ovog člana naročito obavlja stručne poslove u vezi sa: predlaganjem opštih i posebnih standarda znanja, vrednovanjem rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i ustanova, proverom rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva, zadataka i opštih i posebnih standarda znanja na republičkom nivou, realizacijom međunarodnih studija, praćenjem učeničkih postignuća, pružanjem stručne podrške Ministarstvu, Savetu i školama u domenu praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva, zadataka i opštih i posebnih standarda znanja i praćenjem usaglašenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa evropskim uporednim sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Zavodi mogu da obrazuju posebne stručne timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke institucije, uz saglasnost Ministarstva.
Članu stručnog tima iz stava 1. ovog člana za vreme rada u stručnom timu miruje radni odnos na radnom mestu sa koga odsustvuje.
Zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti Saveta, odnosno ministra, po prijemu obrazloženog zahteva Saveta, odnosno ministra.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži i rok za pripremu materijala.
Savet, odnosno ministar dužan je da donese odluku, odnosno akt najduže u roku od tri meseca od dana prijema materijala zavoda.
Ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, Savet, odnosno ministar donosi akt iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda.
Savet donosi akt iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra.
Zahtev iz stava 5. ovog člana sadrži i rok za donošenje akta.
Ako Savet u roku iz st. 3. i 6. ovog člana ne donese akt iz svoje nadležnosti, akt donosi ministar.
Savet, odnosno zavodi mogu da podnesu inicijativu ministru, odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz svoje nadležnosti.
(Brisano)
Nadležnost Ministarstva
U oblasti obrazovanja i vaspitanja Ministarstvo, naročito:
1) planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja;
2) vrši nadzor nad radom ustanova i zavoda;
3) planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;
4) vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou;
5) ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenošenje stranih iskustava evropskih programa i dostignuća, kao i poslove usaglašavanja sa evropskim obrazovnim sistemima;
6) vodi bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju;
7) vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Školska uprava
Za obavljanje stručno-pedagoškog nadzora, davanje podrške razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedišta Ministarstva - školske uprave, u skladu sa zakonom.
Ministarstvo u okviru školske uprave:
1) obavlja stručno-pedagoški nadzor u ustanovama;
2) koordinira stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, direktora i sekretara ustanove;
3) daje podršku razvojnom planiranju, razvoju predškolskog i školskog programa i osiguranju kvaliteta obrazovanja;
4) učestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za područje za koje je obrazovana školska uprava i prati njegovo ostvarivanje;
5) održava i ažurira bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju i stara se o nesmetanom protoku podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema Ministarstva;
6) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
III USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE
Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju:
1) u predškolskom vaspitanju i obrazovanju - predškolska ustanova (u daljem tekstu: dečji vrtić);
2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna škola, osnovna škola za obrazovanje odraslih, osnovna muzička, odnosno baletska škola i osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju;
3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - srednja škola, i to: gimnazija (opšta i specijalizovana), stručna škola, mešovita škola, umetnička škola, srednja škola za obrazovanje odraslih i srednja škola za učenike sa smetnjama u razvoju.
Škola može da obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika (u daljem tekstu: škola sa domom).
Dečji vrtić ostvaruje predškolski program, a može da ostvaruje i posebne predškolske programe, odnosno prilagođene programe za decu sa smetnjama u razvoju i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.
Osnovna škola ostvaruje školski program, a može da ostvaruje i: prilagođen školski program za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, poseban školski program za muzičko i baletsko obrazovanje, poseban školski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za učenike u školi sa domom i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.
Srednja škola ostvaruje školski program opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja, a može da ostvaruje i: prilagođen školski program za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, poseban školski program za muzičko i baletsko obrazovanje, poseban školski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za učenike u školi sa domom, program specijalističkog i majstorskog obrazovanja, program stručnog osposobljavanja, obuke i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.
Osnovna škola može da ostvaruje i predškolski program, a srednja umetnička škola i škola za učenike sa smetnjama u razvoju i školski program osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Ustanovu može da osnuje Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugo pravno ili fizičko lice.
Republika, odnosno autonomna pokrajina može da osnuje posebnu ustanovu - vežbaonicu, koja je nastavna baza univerziteta, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Broj i prostorni raspored ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mreži ustanova.
Ustanova se osniva u skladu sa aktom o mreži ustanova.
Akt o mreži dečjih vrtića i osnovnih škola donosi skupština jedinice lokalne samouprave, na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada.
Saglasnost na akt o mreži osnovnih škola daje Ministarstvo.
Akt o mreži srednjih škola donosi Vlada na osnovu:
1) broja i uzrasta učenika na određenom području;
2) specifičnosti područja (brdsko-planinsko, prigranično, nedovoljno razvijeno, nacionalno mešovito područje);
3) razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje;
4) dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja;
5) obezbeđenosti komunikacije;
6) finansijskih mogućnosti Republike.
Uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti
Ustanova može da se osnuje, da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ima:
1) dovoljan broj dece, učenika, odnosno učesnika u obrazovanju odraslih;
2) program obrazovanja i vaspitanja;
3) prostor, opremu, nastavna sredstva i nastavnike, vaspitače i stručne saradnike, u skladu sa propisanim standardima;
4) obezbeđena sredstva za osnivanje i rad;
5) obezbeđene higijensko-tehničke uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje ova oblast.
Ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice može da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako, osim uslova iz stava 1. ovog člana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeđena i sredstva za tri godine rada škole, odnosno za godinu dana rada dečjeg vrtića.
Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.
Bliže uslove iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.
Ustanova obavlja delatnost u svom sedištu.
Ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da obavlja delatnost van sedišta, organizovanjem izdvojenog odeljenja, uz saglasnost Ministarstva.
Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica.
Na organizovanje i rad izdvojenog odeljenja primenjuju se odredbe ovog i posebnog zakona.
Ustanova može da počne sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i početak rada i dobije rešenje o verifikaciji.
Zahtev za verifikaciju sadrži: naziv, sedište i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja, jezik na kome će se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja i uslove koje obezbeđuje osnivač za početak rada i obavljanje delatnosti. Uz zahtev se dostavljaju akt o osnivanju ustanove i dokazi o ispunjenosti uslova iz člana 33. ovog zakona.
O zahtevu za verifikaciju ustanove odlučuje Ministarstvo najkasnije u roku od tri meseca od podnošenja zahteva.
Rešenje o zahtevu za verifikaciju ustanove konačno je.
Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Učenici mogu da se angažuju samo u okviru praktične nastave, a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.
Proširena delatnost ustanove može da bude davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja.
Odluku o proširenju delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva.
Odluka o proširenju delatnosti ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadrži i plan prihoda koji će se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, način angažovanja učenika i zaposlenih i način raspolaganja i plan korišćenja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem.
Statusne promene i promene naziva i sedišta
Ustanova može da vrši statusne promene, promenu naziva ili sedišta.
Odluku o statusnoj promeni ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivača.
Odluku o promeni naziva ili sedišta ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivača, a kada je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva.
Škola ne može da vrši statusne promene, promenu naziva ili sedišta u toku nastavne godine.
Kada organ nadležan za obavljanje poslova upravnog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način, kao i u slučaju obustave rada organizovane suprotno zakonu, odrediće joj rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome će obavestiti osnivača.
Kada ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ne postupi po nalogu organa iz stava 1. ovog člana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti, a nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne preduzme mere u skladu sa zakonom, ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo prethodno preduzima sledeće mere:
1) razrešava direktora i postavlja vršioca dužnosti direktora;
2) razrešava dužnosti organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja.
Vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja dužni su da ispune uslove, odnosno otklone utvrđene nepravilnosti, u roku koji odredi Ministarstvo.
Vršilac dužnosti direktora i privremeni organ upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti do izbora, odnosno imenovanja novog, a najduže godinu dana.
Ako vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrđene nepravilnosti u smislu st. 1. do 3. ovog člana, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove.
Ustanova se ukida u skladu sa zakonom.
Učenici škole koja se ukida imaju pravo da završe započeto obrazovanje u drugoj školi koju odredi Ministarstvo.
Ustanovu može da osnuje strano pravno ili fizičko lice radi ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program propisan u inostranstvu, ako ispunjava uslove iz člana 33. stav 1. tač. 3) do 5) i st. 2. i 3. ovog zakona i dobije odobrenje Ministarstva.
Isprava koju izda učeniku ustanova iz stava 1. ovog člana radi ostvarivanja prava na rad i dalje obrazovanje u Republici - nostrifikuje se, odnosno vrši se njena ekvivalencija, u skladu sa posebnim zakonom.
Druga organizacija, odnosno fizičko lice, može da ostvaruje posebne programe u oblastima: predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, ako ispunjava propisane standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva.
Ministarstvo vodi evidenciju (u daljem tekstu: registar):
1) ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, kao i proširenu delatnost;
2) drugih organizacija i fizičkih lica koja obavljaju poslove u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ili ostvaruju propisane posebne programe stručnog osposobljavanja ili obuke;
3) propisanih programa stručnog osposobljavanja i obuke.
Sadržaj i način vođenja registra propisuje ministar.
Pod autonomijom ustanove podrazumeva se pravo na:
1) donošenje statuta, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godišnjeg programa rada ustanove i pravila ponašanja u ustanovi;
2) planiranje stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
3) izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i stručni organ;
4) uređivanje unutrašnje organizacije i rada stručnih organa;
5) saradnju sa drugim ustanovama, preduzećima i organizacijama.
Odgovornost ustanove za bezbednost dece i učenika
Ustanova je dužna da propiše mere, način i postupak zaštite i bezbednosti dece, odnosno učenika za vreme ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada i drugih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave.
Ustanova je dužna da sprovodi mere iz stava 1. ovog člana.
U ustanovi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti dece, učenika, zaposlenih i roditelja.
Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.
Ponašanje u ustanovi i odnosi dece, učenika, zaposlenih i roditelja uređuju se pravilima ponašanja u ustanovi.
Zabrana diskriminacije i stranačkog organizovanja
U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičke ili psihičke konstitucije, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti.
Pod diskriminacijom deteta, odnosno učenika smatra se svako neposredno ili posredno pravljenje razlika ili njihovo povlađivanje, isključivanje ili ograničavanje, čiji je cilj sprečavanje ostvarivanja prava, smanjenje prava ili prestanak jednakog tretmana deteta, odnosno učenika.
U ustanovi je zabranjeno fizičko nasilje i vređanje ličnosti dece, učenika i zaposlenih.
U ustanovi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe.
Ustanova ima statut.
Statut je osnovni opšti akt ustanove, kojim se bliže uređuju organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u ustanovi i druga pitanja u skladu sa zakonom.
Ustanova ima razvojni plan.
Razvojni plan ustanove jeste strateški plan razvoja ustanove koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti za svaku školsku godinu, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove.
Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina.
U postupku provere kvaliteta rada ustanove vrednuje se ostvarivanje razvojnog plana ustanove.
Zemljište, zgrade i druga sredstva koja su stečena, odnosno koja steknu ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jesu u državnoj svojini i koriste se za obavljanje delatnosti utvrđene ovim zakonom.
U funkciji unapređivanja srednjeg obrazovanja škole mogu da se međusobno povezuju u strukovna udruženja.
Na osnivanje, organizaciju i rad udruženja iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju propisi koji se odnose na poslovna udruženja.
Strukovna udruženja imaju pravo davanja mišljenja o obrazovnim profilima, o udžbenicima i o drugim pitanjima od značaja za rad udruženih škola.
Ustanova ima organe upravljanja, rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom i opštim aktom.
Prilikom utvrđivanja sastava organa upravljanja ustanove koju osniva drugo pravno ili fizičko lice, obezbeđuje se ravnopravna zastupljenost roditelja.
Organi ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
Organi upravljanja ustanove
Organ upravljanja u dečjem vrtiću jeste upravni odbor.
Organ upravljanja u školi jeste školski odbor.
Sastav i imenovanje organa upravljanja
Organ upravljanja ima devet članova, uključujući i predsednika.
Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.
Organ upravljanja ustanove čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave.
Školski odbor osnovne škole za obrazovanje odraslih ima sedam članova, uključujući i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i četiri predstavnika jedinice lokalne samouprave.
Za srednje škole od posebnog interesa za Republiku i unikatne škole, Ministarstvo predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika privredne komore, udruženja poslodavaca, nacionalne službe za zapošljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad škole (u daljem tekstu: socijalni partneri).
Školski odbor srednje škole za obrazovanje odraslih ima devet članova, uključujući i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave.
Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko veće, a iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem.
Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese više struktura, lice čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja, kao i lice koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove.
Skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o predlogu ovlašćenog predlagača.
Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom, ili predloži kandidata suprotno odredbama Zakona, skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje sa Zakonom.
Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača.
Mandat organa upravljanja
Članovi organa upravljanja imenuju se na četiri godine.
Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.
Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lični zahtev člana i ako:
1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke;
2) član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja;
3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;
4) ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;
5) nastupi uslov iz člana 53. stav 8. ovog zakona.
Kada se utvrde nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju.
Privremeni organ upravljanja
Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako članove organa upravljanja ne imenuje jedinica lokalne samouprave do isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.
Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog.
Nadležnost organa upravljanja
Organ upravljanja ustanove:
1) donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte;
2) donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godišnji program rada i usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju;
3) utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike;
4) donosi finansijski plan ustanove;
5) usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;
6) raspisuje konkurs i bira direktora;
7) razmatra zadatke obrazovanja i vaspitanja i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
8) odlučuje po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
Organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.
Sednicama školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu predstavnik učeničkog parlamenta i predstavnik sindikata u školi, bez prava odlučivanja.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivaču.
Savet roditelja
Ustanova ima savet roditelja, osim škole za obrazovanje odraslih.
Savet roditelja dečjeg vrtića ima najmanje 15 članova, u skladu sa statutom.
Savet roditelja škole čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja.
Savet roditelja:
1) predlaže predstavnike roditelja dece, odnosno učenika u organ upravljanja;
2) predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada;
3) učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta;
4) razmatra namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge, od proširene delatnosti škole, od donacija i sredstava roditelja;
5) razmatra uslove za rad ustanove;
6) učestvuje u postupku propisivanja mera iz člana 44. ovog zakona;
7) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;
8) razmatra i druga pitanja utvrđena statutom.
Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru i stručnim organima ustanove.
Način izbora saveta roditelja ustanove uređuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.
Direktor ustanove
Direktor rukovodi radom ustanove.
Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za vaspitača, pedagoga, psihologa i drugog stručnog saradnika, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabran i vaspitač koji ima više obrazovanje, licencu za vaspitača, položen ispit za direktora i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Za direktora škole može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga ili psihologa, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Za direktora baletske škole može da bude izabrana i primabalerina ili baletski prvak sa srednjim obrazovanjem, koji ispunjava ostale uslove iz stava 4. ovog člana.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa visokim obrazovanjem, za direktora osnovne škole može da bude izabran i nastavnik sa odgovarajućim višim obrazovanjem i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja, uz obavezu da položi ispit za direktora.
Direktor ustanove bira se na period od četiri godine.
Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost.
O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje organ upravljanja.
Bliže uslove za izbor direktora, vrstu obrazovanja za direktora, način i postupak za polaganje ispita za direktora, organ uprave pred kojim se polaže ispit, obrazac uverenja o položenom ispitu, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za direktora, propisuje ministar.
Troškove polaganja ispita za direktora snosi lice koje polaže ispit za direktora.
Direktor ustanove mora da ispunjava uslove propisane članom 111. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona.
Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 12. ovog člana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja.
Izbor direktora ustanove
Direktora dečjeg vrtića bira upravni odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju vaspitno-obrazovnog veća, na način i po postupku propisanim statutom.
Direktora škole bira školski odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća.
Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.
Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost.
Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora ustanove ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.
Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje se novi konkurs.
Vršilac dužnosti direktora
Vršioca dužnosti direktora postavlja organ upravljanja do izbora direktora ako direktoru ustanove prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili organ upravljanja nije doneo odluku o izboru ili je ministar doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku organa upravljanja.
Vršioca dužnosti direktora postavlja ministar ako organ upravljanja ne postavi vršioca dužnosti direktora u slučajevima iz stava 1. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.
Za vršioca dužnosti direktora ustanove ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost.
Za vršioca dužnosti direktora ustanove može da bude postavljen nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u najvišem zvanju, najduže šest meseci.
Vršiocu dužnosti direktora ustanove miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen, za vreme dok obavlja tu dužnost.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vršioca dužnosti direktora.
Nadležnost i odgovornost direktora ustanove
Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove.
Direktor za svoj rad odgovara organu upravljanja i ministru.
Osim poslova utvrđenih zakonom i statutom ustanove, direktor:
1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;
2) stara se o osiguranju kvaliteta i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada;
3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;
4) organizuje pedagoško-instruktivni uvid i nadzor i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
5) planira stručno usavršavanje zaposlenih;
6) preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i u slučaju nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i učenike;
7) stara se o blagovremenom obaveštavanju zaposlenih, stručnih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa;
8) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, bez prava odlučivanja;
9) usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi;
10) sarađuje sa roditeljima dece, odnosno učenika i sa drugim organizacijama;
11) redovno podnosi izveštaje o svom radu organu upravljanja.
Prestanak dužnosti direktora
Dužnost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za mirovanje, odnosno prestanak radnog odnosa i razrešenjem. Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi organ upravljanja.
Organ upravljanja može da razreši direktora dužnosti pre isteka mandata:
1) ako je ustanova, odnosno direktor odgovaran za prekršaj iz ovog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti;
2) ako je nadležni organ utvrdio da ustanova ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja;
3) ako je nadležni organ utvrdio da direktor ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;
4) ako direktor ne postupi po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;
5) ako nadležni organ utvrdi da direktor raspolaže sredstvima ustanove, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove na nezakonit način;
6) ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih;
7) ako direktor ne preduzima odgovarajuće mere prema nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji ne izvršava svoje redovne radne obaveze, fizički kažnjava ili vređa ličnost deteta, odnosno učenika;
8) ako se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom zakonu;
9) ako ustanova ne obezbedi čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;
10) ako ustanova zasnuje radni odnos sa nastavnikom, vaspitačem ili stručnim saradnikom suprotno zakonu;
11) ako ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece, odnosno učenika;
12) ako se u toku mandata utvrdi da direktor ne ispunjava uslove iz člana 58. ovog zakona;
13) ako organ upravljanja ne prihvati godišnji izveštaj direktora o radu škole;
14) u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Smatra se da je odluka organa upravljanja o razrešenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.
Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.
Prava direktora ustanove po prestanku dužnosti
Direktor ustanove kojem je prestala dužnost zbog isteka mandata i na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.
Ako nema slobodnog radnog mesta u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog člana ostaje neraspoređeno i ostvaruje pravo na platu u visini koju je ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je prestala dužnost, a najduže šest meseci.
Direktoru ustanove kojem je dužnost prestala razrešenjem, a koji ne može da se rasporedi na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.
Pomoćnik direktora
Ustanova može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.
Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik u najvišem zvanju u ustanovi, za svaku školsku godinu.
Pomoćnik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad ustanove, koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa statutom ustanove.
Pomoćnik direktora dužan je da obavlja i poslove nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora.
Stručni organi ustanove
Stručni organi dečjeg vrtića jesu vaspitno-obrazovno veće i stručni aktivi, u skladu sa statutom.
Stručni organi škole jesu: nastavničko veće, odeljenjsko veće, stručno veće za oblasti predmeta, stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi u skladu sa statutom. Škola sa domom ima i pedagoško veće.
Vaspitno-obrazovno veće čine vaspitači i stručni saradnici, a nastavničko veće nastavnici i stručni saradnici.
Pedagoško veće čine vaspitači i stručni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u domu.
Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.
Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.
Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.
Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika. Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje nastavničko veće.
Stručna veća i stručni aktivi imaju predsednike koji čine pedagoški kolegijum.
Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i zauzima stavove u vezi sa poslovima direktora iz člana 61. stav 3. tač. 2) do 5) ovog zakona.
Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomoćnik direktora, a odeljenjskim većem odeljenjski starešina.
Nadležnost stručnih organa
Stručni organi: staraju se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove; prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; staraju se o ostvarivanju ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika; prate i utvrđuju rezultate rada dece i učenika; preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa decom i učenicima u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.
Nadležnost, način rada i odgovornost stručnih organa uređuje se statutom ustanove.
Sekretar ustanove
Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar.
Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za sekretara.
Lice iz stava 2. ovog člana dužno je da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.
Licu koje ne položi stručni ispit u roku iz stava 3. ovog člana prestaje radni odnos.
Lice koje ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ne polaže stručni ispit za sekretara.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sekretara dečjeg vrtića i osnovne škole može da bude izabrano i drugo lice, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi diplomirani pravnik, a najduže za dve godine.
Program, sadržinu, način i rokove za polaganje stručnog ispita, organ uprave pred kojim se polaže stručni ispit i obrazac uverenja koji izdaje, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem stručnog ispita za sekretara ustanove - propisuje ministar.
V PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se na osnovu predškolskog programa.
Predškolski program donosi dečji vrtić u skladu sa opštim osnovama predškolskog programa.
Predškolskim programom utvrđuju se: ciljevi, vrste, obim, oblici i trajanje vaspitno-obrazovnog rada.
U okviru predškolskog programa mogu da se ostvaruju i posebni programi prema mogućnostima ustanove, u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave.
Kada se predškolski program izvodi prema posebnim pedagoškim načelima, potreban je dokaz da je taj program priznalo odgovarajuće međunarodno udruženje.
Vrste posebnih programa i način i postupak njihovog donošenja utvrđuju se posebnim zakonom.
Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruju se na osnovu školskog programa.
Školski program donosi organ upravljanja, u skladu sa nastavnim planovima i programima.
Školskim programom obezbeđuje se ostvarivanje nastavnih planova i programa i potreba učenika i roditelja, škole i jedinice lokalne samouprave.
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo nastavnog plana i programa sadrži osnovne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo nastavnog plana i programa obuhvata izborne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili građansko vaspitanje.
Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili građansko vaspitanje, izabrani predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Fakultativni deo nastavnog plana i programa obuhvata predmete kojima se zadovoljavaju interesi učenika u skladu sa mogućnostima škole, kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti.
Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja
Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže:
1) obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;
2) izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;
3) oblike obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni predmeti;
4) godišnji i nedeljni fond časova po predmetima.
Nastavni programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja
Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrži:
1) svrhu, ciljeve i zadatke programa obrazovanja i vaspitanja;
2) obavezne i preporučene sadržaje obaveznih i izbornih predmeta;
3) preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;
4) način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja, obrazovanja odraslih, obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima i obrazovanja na jeziku nacionalne manjine;
5) opšte i posebne standarde znanja;
6) druga pitanja od značaja za ostvarivanje nastavnih programa.
Nastavni planovi i programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja
Nastavni planovi i programi su osnova za:
1) donošenje školskog programa u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;
2) donošenje programa završnih i maturskih ispita;
3) vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Školski program sadrži:
1) naziv, vrstu i trajanje školskog programa;
2) svrhu, ciljeve i zadatke školskog programa;
3) obavezne i izborne nastavne predmete i njihove obavezne i slobodne sadržaje;
4) fakultativne nastavne predmete i njihove sadržaje;
5) trajanje i osnovne oblike izvođenja programa;
6) fond časova za svaki razred;
7) fond časova za svaki predmet;
8) način i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa;
9) vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;
10) programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruje fakultativni deo školskog programa.
Vaspitni rad u školi sa domom i domu učenika ostvaruje se na osnovu vaspitnog programa, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Vaspitni program donosi ustanova u skladu sa osnovama vaspitnog programa, na način i po postupku utvrđenom ovim i posebnim zakonom.
Vaspitnim programom utvrđuju se: ciljevi, vrste, obim i oblici rada i druga pitanja od značaja za vaspitni rad.
Posebni programi stručnog osposobljavanja i obuke
Posebni programi za sticanje znanja, veština i obuke doneti prema propisima koji ne uređuju oblast obrazovanja i vaspitanja - ostvaruju se na osnovu propisanih standarda.
Stručnim osposobljavanjem stiču se znanja i veštine za obavljanje određenih poslova za zanimanje.
Obukom se stiču veštine i sposobnosti za obavljanje određenih poslova ili operacija u procesu rada.
Nadležnost i postupak za donošenje nastavnih planova i programa
Opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, osnove vaspitnog programa donosi Savet, a programe završnih i maturskih ispita, posebne programe u oblastima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, na predlog Saveta, propisuje ministar.
Donošenje programa obrazovanja i vaspitanja
Predškolski, školski i vaspitni program pripremaju odgovarajući stručni organi ustanove, a donosi ih organ upravljanja, po pribavljenoj saglasnosti nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje.
Kada je osnivač ustanove Republika, saglasnost iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo.
Objavljivanje programa obrazovanja i vaspitanja
Školski program objavljuje se najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će se primenjivati.
Predškolski, školski i vaspitni program objavljuje se, u skladu sa opštim aktom ustanove, na način kojim se obezbeđuje dostupnost svim zainteresovanim korisnicima.
VI OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove kojima se ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja i postižu propisani ciljevi i zadaci, u skladu sa ovim zakonom.
Obrazovno-vaspitni rad škole ostvaruje se u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine.
Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodišta.
Učenici imaju školski raspust.
Vreme i trajanje školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom.
Školski kalendar propisuje ministar do 1. juna.
Ustanova do 15. septembra donosi godišnji program rada, kojim se utvrđuju vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja.
Godišnji program rada ustanova donosi u skladu sa razvojnim planom i programom obrazovanja i vaspitanja.
Prekid obrazovno-vaspitnog rada
Obrazovno-vaspitni rad može da se prekine u slučaju više sile, epidemije i drugim slučajevima koji onemogućavaju rad škole.
Odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Nakon prestanka razloga za prekid obrazovno-vaspitnog rada, škola nadoknađuje propušteni rad, na način koji odredi škola, po odobrenju ministra.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili drugih vanrednih okolnosti, ministar propisuje poseban program obrazovanja, uputstvo o organizaciji i radu škole i određuje škole koje nastavljaju sa radom.
Pravo na besplatno obrazovanje
Republika obezbeđuje besplatno obrazovanje za učenike osnovnih i redovne učenike srednjih škola. Vanredni učenik srednje škole plaća školarinu u visini koju utvrđuje škola, uz saglasnost Ministarstva.
Roditelj, odnosno učenik može da se opredeli da se učenik upiše u školu čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice, u kojoj se plaća školarina.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje u inostranstvu
Za decu građana Republike koji privremeno borave u inostranstvu može da se organizuje osnovno obrazovanje i vaspitanje po posebnom programu koji, na predlog Saveta, donosi ministar, a u skladu sa posebnim zakonom.
Trajanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrđenom programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Program pripreme za polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program) u godini pred polazak u školu traje četiri sata dnevno, najmanje šest meseci.
Pripremni predškolski program je deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja u devetogodišnjem trajanju.
Vrstu obrazovanja lica koja ostvaruju pripremni predškolski program propisuje ministar.
Trajanje osnovnog vaspitanja i obrazovanja
Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa.
Prvi ciklus obuhvata prvi do četvrtog razreda, za koje se organizuje razredna nastava, u skladu sa posebnim zakonom. Izuzetno, nastava stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta može da se organizuje i kao predmetna, u skladu sa nastavnim planom i programom i školskim programom.
Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda, za koje se organizuje predmetna nastava, u skladu sa nastavnim planom i programom i školskim programom.
Osnovno muzičko obrazovanje traje od dve do šest, a baletsko četiri godine i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom.
Osnovno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju traje do osam godina i ostvaruje se u skladu sa školskim programom osnovne škole ili posebnim programom, u skladu sa posebnim zakonom.
Osnovno obrazovanje odraslih ostvaruje se od navršenih 16 godina, osim u slučajevima i u trajanju propisanim posebnim zakonom.
Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i stručnog usavršavanja
Srednje obrazovanje i vaspitanje traje dve, tri ili četiri godine, u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom.
Srednje obrazovanje odraslih traje do tri godine, u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom.
Stručno usavršavanje nakon završenog srednjeg obrazovanja (u daljem tekstu: specijalističko i majstorsko obrazovanje) traje od godinu do dve godine, u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom.
Srednje umetničko obrazovanje traje tri ili četiri godine, u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom.
Srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju traje dve, tri ili četiri godine, u skladu sa školskim programom opšte, srednje stručne škole ili srednje škole za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa posebnim zakonom.
Trajanje stručnog osposobljavanja i obuke
Programi stručnog osposobljavanja i obuke traju do godinu dana, u skladu sa propisanim programom.
U dečji vrtić, na zahtev roditelja, upisuju se deca pre polaska u osnovnu školu.
Dečji vrtić čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da upišu dete starosti od pet i po do šest i po godina radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Roditelj, odnosno staratelj, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u dečji vrtić, odnosno osnovnu školu iz stava 2. ovog člana.
Pohađanje programa iz stava 2. ovog člana besplatno je.
Roditelj ima pravo da izabere dečji vrtić, odnosno osnovnu školu u koju će da upiše dete.
U prvi razred osnovne škole upisuju se deca koja do početka školske godine imaju najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.
Dete starosti od šest i po do sedam i po godina upisuje se nakon ispitivanja pred polazak u školu, a dete od šest do šest i po godina - nakon provere spremnosti za polazak u školu.
Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.
Ispitivanje deteta pred polazak u školu vrše psiholog i pedagog škole, primenom standarda preporučenih od nadležnog centra.
Proveru spremnosti deteta za upis u školu vrši psiholog škole primenom standarda i postupaka preporučenih od nadležnog centra.
U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti može da se preporuči:
1) roditeljima - odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, ukoliko je mlađe od šest i po godina u vreme polaska u školu;
2) školi - individualizovani rad sa učenikom.
U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti deteta za upis, škola može da uputi dete komisiji jedinice lokalne samouprave koja preporučuje program obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa posebnim zakonom.
U prvi razred osnovne škole može da se upiše i dete starije od sedam i po godina koje zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u školu.
Ako dete starije od osam i po godina zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja i sposobnosti, a prema uzrastu.
Osnovna škola dužna je da upiše dete koje ima prebivalište na području škole. Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim mogućnostima škole.
Roditelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete, o čemu podnosi zahtev izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u školu.
U prvi razred srednje škole upisuju se lica sa stečenim osnovnim obrazovanjem i položenim završnim ispitom, u skladu sa posebnim zakonom.
Nakon završenog srednjeg obrazovanja u srednju školu može da se upiše lice radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalističkog i majstorskog obrazovanja, u skladu sa posebnim zakonom.
Upis stranih državljana i lica bez državljanstva
Strani državljanin i lice bez državljanstva upisuje se u ustanovu iz člana 29. ovog zakona pod istim uslovima i na način propisan zakonom za državljane Republike.
Poseban uslov za upis u školu lica iz stava 1. ovog člana jeste poznavanje jezika na kome se izvodi nastava, a čiju proveru organizuje i sprovodi škola.
Unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja i organizacionih novina mogu da se pre njihovog uvođenja proveravaju ogledom.
Inicijativu za uvođenje ogleda sa predlogom programa može da podnese ustanova, Savet, zavodi ili drugo pravno lice.
Program ogleda sadrži cilj, očekivane zadatke, trajanje, način i uslove njegovog ostvarivanja i vrednovanja.
Inicijativu sa predlogom ogleda po pribavljenom mišljenju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja razmatra ministar i po prihvatanju inicijative odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda. Za inicijativu koja uključuje značajne novine ministar pribavlja mišljenje Saveta.
Ministar raspisuje konkurs za sprovođenje ogleda i po okončanju konkursa određuje ustanovu za njegovo sprovođenje. Prednost za sprovođenje ogleda ima ustanova koja je podnela inicijativu.
Sprovođenje ogleda prati i ocenjuje Zavod iz stava 4. ovog člana i prosvetni savetnik. Rezultat ogleda objavljuje se na način koji je dostupan široj stručnoj javnosti.
Na osnovu rezultata ogleda ministar odlučuje o njegovoj daljoj primeni.
Za vreme izvođenja ogleda u ustanovi se ne mogu vršiti statusne promene.
Isprava izdata na osnovu školskog programa ogleda ima karakter javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje na predlog Saveta odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.
Ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udžbenik.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udžbenici i nastavna sredstva u skladu sa posebnim zakonom.
Pripadnici nacionalne manjine u obrazovno-vaspitnom radu mogu da koriste udžbenike iz matične države, na osnovu odobrenja ministra, u skladu sa standardima koje utvrđuje Savet.
U postupku odobravanja utvrđuje se da li udžbenik odgovara standardima kvaliteta.
Standardi iz stava 5. ovog člana odnose se na kvalitet sadržine, didaktičke obrade, izrade i tehničke opremljenosti udžbenika.
U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga neobavezna sredstva i pomagala, u skladu sa posebnim zakonom.
Prava deteta i učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, ovim i posebnim zakonima, a ustanova je dužna da obezbedi njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:
1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad;
2) uvažavanje ličnosti;
3) svestrani razvoj ličnosti;
4) zaštitu od diskriminacije i nasilja;
5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje;
6) informacije o njegovim pravima i obavezama;
7) podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;
8) slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;
9) učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;
10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz tač. 1) do 9) ovog člana nisu ostvarena.
Učenik, njegov roditelj, odnosno staratelj može da podnese prijavu direktoru škole u slučaju neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u roku od 15 dana od nastupanja slučaja.
Direktor je dužan da prijavu razmotri i, uz konsultaciju sa učenikom, njegovim roditeljem, odnosno starateljem odluči o njoj, u roku od 15 dana od dana prijema prijave.
Zaposleni u ustanovi dužan je da prijavi direktoru, odnosno organu upravljanja kršenje prava deteta, odnosno učenika.
U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava.
Učenik ima obavezu da:
1) redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;
2) se pridržava školskih pravila, odluka direktora, nastavnika i organa škole;
3) savesno radi na usvajanju znanja, veština i vrednosti propisanih školskim programom;
4) ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;
5) poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;
6) blagovremeno pravda izostanke;
7) čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija.
Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili opštim aktom.
Učeniku može da se izrekne vaspitno-disciplinska mera za lakše povrede obaveza učenika u skladu sa opštim aktom škole, a za teže - u skladu sa posebnim zakonom.
Disciplinski postupak protiv učenika ne može se pokrenuti ni voditi po isteku 60 dana od dana učinjene povrede obaveze.
Učenik, odnosno roditelj ili staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.
Učenici jednog odeljenja škole obrazuju odeljenjsku zajednicu.
Ovlašćenje i način rada odeljenjske zajednice učenika bliže se utvrđuju statutom škole.
U poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi može da se organizuje učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi:
1) davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o pravilima ponašanja u školi, godišnjem programu rada, školskom razvojnom planu, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje;
2) razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika;
3) obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje.
Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u školi, a u umetničkoj - po tri iz svakog razreda, odnosno godine.
Parlament se bira svake školske godine i ima predsednika.
Program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg programa rada škole.
Učenički parlamenti škola mogu da se udruže u zajednicu učeničkih parlamenata.
Opterećenje učenika osnovne i srednje škole i trajanje školskog časa uređuje se posebnim zakonom.
Ocenjivanjem u osnovnoj i srednjoj školi procenjuje se postignutost propisanih zadataka u savlađivanju školskog programa.
Ocenjivanje je javno i svaka ocena učeniku mora da bude odmah obrazložena.
Ocenjivanje u osnovnoj i srednjoj školi
Učenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i iz vladanja.
U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, ocenjivanje i zaključna ocena su opisni. U ostalim razredima osnovnog i u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocenjivanje je brojčano u toku školske godine, osim iz predmeta koje odredi ministar. Zaključna ocena jeste brojčana.
U toku školske godine učenik se ocenjuje opisno i brojčano na osnovu praćenja napredovanja učenika u savlađivanju školskog programa u toku školske godine, na osnovu standarda znanja.
Učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.
Zaključna ocena izvodi se po utvrđenim kriterijumima, na kraju prvog i drugog polugodišta, a iz vladanja u skladu sa posebnim zakonom.
Vladanje učenika ocenjuje se opisnom ocenom, u skladu sa posebnim zakonom.
Opšti uspeh učenika utvrđuje se na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena.
Učenik ponavlja razred ukoliko na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene.
Učenik koji ima do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, osim učenika završenih razreda, u skladu sa posebnim zakonom.
Učenik iz stava 9. ovog člana završava razred ako položi popravni ispit iz svakog predmeta.
Izuzetno, učenik završnog razreda koji nije položio popravni ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi polaganjem ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvdi škola.
Kriterijume, način i postupak ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje, propisuje ministar.
Žalba i prigovor na ocenu u osnovnoj i srednjoj školi
Učenik osnovne i srednje škole, njegov roditelj ili staratelj ima pravo da podnese žalbu na ocenu, u skladu sa posebnim zakonom.
Žalba se podnosi direktoru u roku od tri dana, a za učenika završnog razreda - u roku od 24 časa od dana dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva.
Pravo na prigovor direktoru škole na ocenu u toku školske godine ima učenik, odnosno roditelj ili staratelj u roku od tri dana od saopštenja ocene.
Direktor škole u roku od tri dana, u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom, odlučuje po prigovoru. Ako direktor oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu, obrazuje komisiju za proveru znanja učenika.
Ocena komisije iz stava 4. ovog člana konačna je.
Završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju
Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit.
Završnim ispitom procenjuje se stepen postignutosti propisanih ciljeva, zadataka i opštih i posebnih standarda znanja osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Nakon položenog završnog ispita učenik stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje o čemu se izdaje javna isprava u skladu sa posebnim zakonom.
Na osnovu položenog završnog ispita, učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa posebnim zakonom.
Program završnog ispita u osnovnoj školi propisuje ministar.
Nakon završenog srednjeg opšteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji učenik polaže opštu maturu, u skladu sa posebnim zakonom.
Opštu maturu može da polaže i učenik nakon završenog trogodišnjeg srednjeg stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja i vaspitanja u stručnoj, odnosno umetničkoj školi, pod uslovima propisanim posebnim zakonom.
Nakon položene opšte mature učenik stiče srednje obrazovanje, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.
Na osnovu položene opšte mature, učenik može da se upiše u odgovarajuću visokoškolsku ustanovu, bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti, na način i po postupku propisanim posebnim zakonom.
Program opšte mature propisuje ministar.
Nakon završenog trećeg, odnosno četvrtog razreda srednjeg stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja i vaspitanja učenik polaže stručnu, odnosno umetničku maturu, u skladu sa posebnim zakonom.
Nakon položene stručne, odnosno umetničke mature učenik stiče srednje stručno, odnosno umetničko obrazovanje i vaspitanje, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.
Na osnovu položene stručne, odnosno umetničke mature, učenik može da se upiše u odgovarajuću visokoškolsku ustanovu, na način i po postupku propisanim posebnim zakonom.
Program stručne i umetničke mature propisuje ministar.
Završni ispit i ispiti stručnog usavršavanja, stručne osposobljenosti i obuke
Nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem trajanju učenik polaže završni ispit, u skladu sa posebnim zakonom.
Nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja i savladanog programa stručnog usavršavanja učenik polaže ispit stručnog usavršavanja - specijalistički i majstorski ispit, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.
Nakon završenog stručnog osposobljavanja, završenog prvog ili drugog razreda srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja učenik, odnosno odrasli polaže ispit stručne osposobljenosti, u srednjoj stručnoj školi ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.
Nakon savladanog programa učenik, odnosno odrasli polaže ispit za obuku u školi ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, pred posebnom komisijom, o čemu se izdaje uverenje, u skladu sa posebnim zakonom.
Program srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem trajanju, stručnog usavršavanja, programe završnog, specijalističkog i majstorskog ispita - propisuje ministar.
VIII NASTAVNICI, VASPITAČI I STRUČNI SARADNICI
Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici
Vaspitno-obrazovni rad u dečjem vrtiću ostvaruje vaspitač, u skladu sa posebnim zakonom.
Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi ostvaruje nastavnik.
Vaspitni rad sa učenicima u školi sa domom ostvaruje vaspitač.
Stručne poslove u dečjem vrtiću obavljaju pedagog i psiholog i drugi stručni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom.
Stručne poslove u školi obavljaju stručni saradnici: psiholog, pedagog i bibliotekar, a u školi za obrazovanje odraslih - andragog, psiholog i bibliotekar.
Zavisno od potreba škole i programa koji se ostvaruje, stručne poslove može da obavlja i defektolog, logoped, andragog, socijalni ili zdravstveni radnik.
Poslove pripreme laboratorijskih vežbi, izvođenja i demonstriranja postupaka, tehničko-tehnološke pripreme, izvođenja dela praktične nastave i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoćni nastavnik.
Zadatak nastavnika i vaspitača jeste da stručnim znanjem osiguraju postizanje propisanih ciljeva i zadataka uvažavajući predznanja i posebne mogućnosti dece i učenika.
Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim stručnim znanjem i savetodavnim radom unapređuje obrazovno-vaspitni rad u ustanovi i pruža stručnu pomoć deci, učenicima, roditeljima i nastavnicima, po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje.
Obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika
Poslove vaspitača u dečjem vrtiću može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim, višim, odnosno srednjim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom.
Poslove nastavnika u školi, vaspitača u domu i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, poslove nastavnika u osnovnoj, odnosno srednjoj muzičkoj ili baletskoj školi za predmete za koje se ne obrazuju nastavnici sa visokim obrazovanjem i za praktičnu nastavu u srednjoj stručnoj školi može da obavlja i lice sa:
1) specijalizacijom u oblasti medicine, stomatologije ili farmacije nakon stečenog visokog obrazovanja;
2) višim obrazovanjem;
3) srednjim obrazovanjem i specijalističkim, odnosno majstorskim ispitom i odgovarajućom petogodišnjom praksom;
4) srednjim obrzovanjem i scenskim zvanjem prvog soliste ansambla baleta.
Vrstu obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz stava 2.ovog člana, vrstu obrazovanja nastavnika iz stava 4. ovog člana i pomoćnog nastavnika - propisuje ministar.
Vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove vera i tradicionalnih crkava i verskih zajednica - propisuje ministar.
Uslovi za prijem u radni odnos nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
U radni odnos u ustanovi može da bude primljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, pod uslovima propisanim zakonom i ako:
1) ima odgovarajuće obrazovanje;
2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;
3) nije osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili nije pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.
Uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.
Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu.
Uslovi za rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
Poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).
Bez licence poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja:
1) pripravnik;
2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim van ustanove, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike;
3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme;
4) pomoćni nastavnik.
Lice iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi, a lice iz tačke 3) do prestanka radnog odnosa na određeno vreme.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik - pripravnik
Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitni, odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu.
Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, ustanova pripravniku određuje mentora.
Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada.
Pripravniku koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu - prestaje radni odnos.
Program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, način i postupak provere savladanosti tog programa - propisuje ministar. Sastavni deo programa je i poseban deo koji se odnosi na osposobljenost za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju.
Lice koje savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu.
Program za sticanje licence, način provere savladanosti tog programa, troškove polaganja ispita i organ uprave pred kojim se polaže ispit za licencu - propisuje ministar.
Licenca i registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika
Licenca je javna isprava.
Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca. U registar se unose i podaci o suspenziji i oduzimanju licence.
Registar je javan.
Ustanova je dužna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.
Na zahtev lica koje ima pravni interes, Ministarstvo izdaje izvod iz registra.
Sadržaj i način vođenja registra, kao i obrazac licence - propisuje ministar.
Pravo na dobijanje licence ima nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 110. ovog zakona, savladan program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i položen ispit za licencu.
Ministarstvo je dužno da, na lični zahtev, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, izda licencu licu koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
Ako lice ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ministar će rešenjem odbiti zahtev za izdavanje licence.
Rešenje ministra iz stava 3. kojim se odbija zahtev za dobijanje licence konačno je u upravnom postupku.
Čl. 116 i 117
(Brisano)
U toku važenja licenca može da bude suspendovana.
Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu povredu radne obaveze iz člana 131. tač. 2), 6), 7), 10) i 11) ovog zakona.
Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih ciljeva i zadataka programa obrazovanja i vaspitanja, a za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga najmanje dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.
Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 3. ovog člana može da se ukine suspenzija licence ukoliko položi ispit za sticanje licence.
Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo prigovora ministru na izveštaj prosvetnog savetnika, u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.
Ministar donosi rešenje po prigovoru iz stava 5. ovog člana u roku 30 dana od dana podnošenja prigovora.
Rešenje ministra konačno je u upravnom postupku.
Suspenzija licence iz stava 2. ovog člana teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa, a suspenzija iz stava 3. ovog člana teče od narednog dana od dana isteka roka iz stava 5. ovog člana, odnosno dana dostavljanja rešenja iz stava 6. ovog člana.
Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca po osnovu stava 3. ovog člana, prestaje suspenzija licence ukoliko položi ispit za licencu.
Licenca se oduzima nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku:
1) kome je dva puta suspendovana licenca, a stekli su se uslovi za novu suspenziju;
2) koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: protiv dostojanstva ličnosti i morala; korupcije u prosveti; falsifikovanja javne isprave koju izdaje škola i primanja mita u obavljanju poslova nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.
Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, odnosno od dana pravnosnažnosti presude.
Lice kome je oduzeta licenca - nema pravo na njeno ponovno izdavanje.
Stručno usavršavanje i zvanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik dužan je da se usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada.
U toku stručnog usavršavanja nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik može da stekne zvanja: pedagoški savetnik, mentor, instruktor i viši pedagoški savetnik.
Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje.
Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja propisanog programa stručnog usavršavanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum.
Programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i obrazac uverenja o savladanom programu - propisuje ministar.
Prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu:
1) konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu;
2) sporazuma o preuzimanju, uz saglasnost zaposlenog.
Na osnovu sporazuma iz stava 1. tačka 2) ovog člana zaposleni može biti preuzet iz ustanove ili Ministarstva.
Direktor ustanove raspisuje konkurs za prijem u radni odnos.
U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika direktor ustanove pribavlja mišljenje organa upravljanja.
Direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.
Kandidat nezadovoljan odlukom o izboru može da podnese prigovor organu upravljanja u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.
Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi:
1) zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;
2) do izbora kandidata po raspisanom konkursu;
3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najduže do završetka školske godine;
4) izvođenja verske nastave.
Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar.
Nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.
Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.
Ustanova prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:
1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;
2) u svojstvu pripravnika.
Nastavnik upućen na rad u inostranstvo
Obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu izvodi nastavnik koji ima licencu i koji ispunjava posebne uslove za nastavnika.
Rešenje o upućivanju nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu konkursa.
Nastavnik se upućuje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogućnost produženja.
Nastavniku škole miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je upućen na rad u inostranstvo.
Poseban program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, način vođenja evidencije i izdavanja javnih isprava, posebne uslove za nastavnika, obezbeđivanje i način isplate sredstava za plate i druga pitanja od značaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu - propisuje ministar.
Direktor škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave za najviše 30% od punog radnog vremena sa licem bez licence za nastavnika, koje je zaposleno kod drugog poslodavca u slučajevima iz člana 122. stav 1. ovog zakona.
Lice angažovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne stiče svojstvo zaposlenog u školi.
Lice iz stava 1. ovog člana učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja, osim u radu odeljenjskog veća.
Pedagoška norma nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima normu od 20 sati, nastavnik praktične nastave i stručni saradnik 25, a vaspitač 30 sati neposrednog rada sa decom, odnosno učenicima.
Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje škola godišnjim programom rada.
Raspored obaveza nastavnika u pogledu neposrednog rada sa učenicima, kao i drugih obaveza može da se utvrdi tako da struktura i raspored budu različiti u okviru svake radne nedelje.
Pedagošku normu svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje i godišnju normu, propisuje ministar.
Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta do kraja školske godine.
Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg programa rada i podele časova.
Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane pedagoške norme, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.
Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba u preduzeću, u skladu sa zakonom.
Zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.
Godišnji odmor zaposlenih utvrđuje se na osnovu Zakona o radu i kolektivnog ugovora.
Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik udaljava se sa rada zbog učinjene teže povrede radne obaveze do okončanja disciplinskog postupka.
Ako direktor ne udalji nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, školski odbor dužan je da donese odluku o udaljenju iz stava 1. ovog člana.
Direktor ustanove pokreće, vodi, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Lakše povrede radnih obaveza i mere koje se izriču zaposlenom u ustanovi utvrđuju se opštim aktom ustanove.
Teže povrede radnih obaveza zaposlenog u ustanovi, osim povreda propisanih zakonom, jesu:
1) izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;
2) ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika (fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje);
3) vređanje dece, učenika i zaposlenih koje se ponavlja ili utiče na proces obrazovanja;
4) izražavanje nacionalne ili verske netrpeljivosti;
5) podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;
6) podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;
7) nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove;
8) političko organizovanje i delovanje u prostorijama ustanove;
9) nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije;
10) neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno školskoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;
11) uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno školske isprave;
12) odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, roditeljima, odnosno starateljima;
13) odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom ustanove, roditeljima, odnosno starateljima;
14) pripremanje učenika škole radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita, od strane zaposlenog u toj školi.
Za povrede radne obaveze iz stava 1. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog. U ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.
Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora.
Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku u ustanovi prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života.
Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, odnosno rešenja.
Organ upravljanja dužan je da odluči po prigovoru u roku od 15 dana.
Ako nadležni organ ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.
Upravni i stručno-pedagoški nadzor
Upravni i stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova, kao i upravni nadzor nad radom zavoda, vrši Ministarstvo.
Ministarstvo vrši upravni nadzor:
1) nadzorom nad zakonitošću rada ustanove;
2) nadzorom nad zakonitošću akata ustanove, kad ona na osnovu zakona rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana;
3) nadzorom nad zakonitošću rada i akata zavoda.
Inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja opštinska, odnosno gradska uprava.
Ministarstvo vrši neposredan inspekcijski nadzor ako ga opštinska, odnosno gradska uprava ne vrši.
Po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske, odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora rešava Ministarstvo.
Poslove inspekcijskog nadzora vrši prosvetni inspektor.
Prosvetni inspektor:
1) vrši kontrolu postupanja ustanove u pogledu pridržavanja zakona, drugih propisa i opštih akata, osim kontrole koja se odnosi na stručno-pedagošku proveru rada ustanove;
2) vrši pregled ustanove u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti i za proširenje delatnosti;
3) preduzima mere radi ostvarivanja prava i obaveza učenika i roditelja, nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i direktora;
4) kontroliše postupak upisa i poništava upis u školu ako je obavljen suprotno ovom zakonu;
5) kontroliše ispunjenost propisanih uslova za sprovođenje ispita;
6) vrši pregled propisane evidencije koju vodi ustanova i utvrđuje činjenice u postupku poništavanja javnih isprava koje izdaje škola;
7) nalaže rešenjem otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u određenom roku;
8) naređuje rešenjem izvršavanje propisane mere koja nije izvršena;
9) zabranjuje rešenjem sprovođenje radnji u ustanovi koje su suprotne ovom i posebnom zakonu;
10) podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
11) obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.
Ovlašćenja Ministarstva prema organima kojima su povereni poslovi
Prosvetni inspektor Ministarstva (u daljem tekstu: republički inspektor), u odnosu na organe kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora, ima sledeća prava i dužnosti:
1) priprema ministru predlog rešenja po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske, odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora;
2) ostvaruje neposredan nadzor nad njihovim radom;
3) izdaje obavezne instrukcije za izvršavanje zakona i drugih propisa, za vršenje poslova i kontroliše njihovo izvršavanje;
4) oduzima ovlašćenje pojedinom inspektoru koji poslove ne obavlja blagovremeno, stručno, zakonito i savesno i predlaže utvrđivanje odgovornosti u organu kojem je povereno vršenje inspekcijskog nadzora;
5) organizuje zajedničke akcije sa inspektorima u organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora;
6) traži izveštaje, podatke i obaveštenja o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora;
7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se na opšti način uređuje inspekcijski nadzor.
Uslovi za prosvetnog inspektora
Poslove prosvetnog inspektora može da obavlja:
1) diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za rad u organima državne uprave ili za sekretara ustanove i najmanje tri godine radnog staža u državnim organima, ustanovi ili organima jedinice lokalne samouprave na poslovima obrazovanja i vaspitanja;
2) lice sa visokim obrazovanjem, položenim stručnim ispitom u oblasti obrazovanja, odnosno licencom za nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika, sa najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i stručnim ispitom za rad u organima državne uprave.
Poslove stručno-pedagoškog nadzora vrši prosvetni savetnik.
Prosvetni savetnik:
1) vrednuje kvalitet rada ustanove, odnosno doma učenika, ostvarivanje razvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja;
2) savetuje i pruža stručnu pomoć nastavniku, vaspitaču, stručnom saradniku i direktoru radi poboljšanja kvaliteta rada ustanove;
3) ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma učenika, nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora;
4) prisustvuje izvođenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;
5) prati i vrednuje ostvarivanje ogleda;
6) procenjuje ispunjenost uslova za zvanje pedagoškog savetnika i mentora;
7) predlaže ustanovi, ministru i nadležnim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nepravilnosti, nedostataka i za unapređivanje obrazovno-vaspitnog, stručnog, odnosno vaspitnog rada.
Uslovi za prosvetnog savetnika
Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice koje ima odgovarajuće visoko obrazovanje i koje:
1) u vreme zasnivanja radnog odnosa ima licencu za nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i šest godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja;
2) ističe se u struci;
3) ima objavljene stručne radove.
Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice iz stava 1. ovog člana koje položi stručni ispit za rad u organima državne uprave i ispit za prosvetnog savetnika.
Prosvetnom savetniku koji ne položi ispite iz stava 2. ovog člana u propisanom roku - prestaje radni odnos.
Prosvetni savetnik dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja stručno-pedagoškog nadzora.
Program, način i rok za polaganje i organ pred kojim se polaže ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja koji izdaje i druga pitanja u vezi sa polaganjem ispita - propisuje ministar.
Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora
Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora, merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove, način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika i inspektora - propisuje ministar.
X FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Sredstva za finansiranje delatnosti dečjih vrtića obezbeđuju se u budžetu Republike i u budžetu jedinice lokalne samouprave, a za delatnost osnovnih i srednjih škola čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave - obezbeđuju se u budžetu Republike i budžetu jedinice lokalne samouprave.
Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, učešćem roditelja dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, školarine, ugovora i drugih poslova, u skladu sa zakonom.
Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišćenje sredstava iz stava 2. ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.
Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana obezbeđuju se u skladu sa kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.
U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za:
1) ostvarivanje pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu - u trajanju od četiri sata dnevno;
2) ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;
3) ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom na bolničkom lečenju;
4) plate i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, socijalne doprinose na teret poslodavca, porez na fond zarada, otpremnine i pomoći;
5) razvojne programe i projekte ustanova, kao i učešće Republike u oblasti investicija, stručnog usavršavanja zaposlenih i takmičenja učenika na republičkom, saveznom i međunarodnom nivou, u skladu sa utvrđenim sredstvima, a prema programima i kriterijumima koje propisuje ministar;
6) rad unikatnih škola i škola od posebnog interesa za Republiku, koje odredi Vlada.
Na utvrđivanje i obračun plata, naknada i drugih primanja zaposlenih u ustanovama primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u državnim organima i javnim službama.
Sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave
U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja sredstva za:
1) ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak, ishrana, nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini 80% od prosečne cene po detetu, uključujući sredstva za plate, naknade i druga primanja, socijalne doprinose na teret poslodavca, porez na fond zarada, otpremnine i pomoći zaposlenih u dečjim vrtićima i ostale tekuće rashode;
2) stručno usavršavanje zaposlenih;
3) izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje;
4) opremanje dečjih vrtića.
U budžetu jedinice lokalne samouprave u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju se sredstva za:
1) stručno usavršavanje zaposlenih;
2) prevoz zaposlenih;
3) prevoz učenika osnovne škole koji su nastanjeni na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole, ako na toj udaljenosti nema škole, a za učenike ometene u razvoju bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole;
4) prevoz učenika na republička takmičenja;
5) izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje;
6) opremanje škola;
7) druge tekuće rashode, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike.
U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se i sredstva za zaštitu i bezbednost dece, odnosno učenika u skladu sa propisanim merama iz člana 44. ovog zakona.
Obezbeđivanje višeg standarda obrazovanja
Ustanova može učešćem roditelja učenika, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proširene delatnosti da obezbedi sredstva za viši standard od utvrđenog pedagoškog standarda u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje standarda obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za ishranu i pomoć učenicima.
Novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova ako:
1) počne sa radom, organizuje izdvojeno odeljenje, obavlja proširenu delatnost, izvrši statusne promene i promene naziva i sedišta ustanove na način i po postupku koji nije propisan čl. 34. do 37. ovog zakona;
2) ne propiše način i postupak za zaštitu i bezbednost dece, odnosno učenika (član 44);
3) ugrožava, omalovažava ili diskriminiše grupe i pojedince po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, psihičke ili fizičke konstitucije, socijalnog ili kulturnog porekla, odnosno političkog opredeljenja i ako podstiče takve aktivnosti (član 46. st. 1. do 3);
4) dozvoli stranačko organizovanje ili delovanje u ustanovi i korišćenje prostora ustanove u te svrhe (član 46. stav 4);
5) ne donese razvojni plan i godišnji program rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne primenjuje (čl. 48. i 81);
6) ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja donet na osnovu ovog zakona (čl. 68. do 74);
7) ne upiše dete u dečji vrtić, odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa (član 89);
8) ne upiše dete koje ima prebivalište na području škole (član 90);
9) sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vrši statusne promene za vreme ogleda (član 93);
10) upotrebljava udžbenik ili nastavno sredstvo koje nije odobreno (član 94);
11) primi u radni odnos nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika koji ne ispunjava uslove iz čl. 110. do 113. ovog zakona ili na način i po postupku koji nije propisan čl. 121. i 122. ovog zakona;
12) zaključi ugovor o izvođenju nastave suprotno članu 124. ovog zakona;
13) ne udalji sa rada nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika zbog učinjene teže povrede radne obaveze (član 128);
14) ne postupi po rešenju prosvetnog inspektora (član 135. tačka 9).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor, odnosno odgovorno lice ustanove.
Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u dečji vrtić radi pohađanja pripremnog predškolskog programa ili ako dete neopravdano izostaje iz dečjeg vrtića (član 89. stav 3).
Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u osnovnu školu ili ako dete bez opravdanih razloga ne pohađa nastavu u osnovnoj školi (član 90. stav 1. i član 96. stav 2. tačka 1).
Novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj zavodi ako ne pripreme odgovarajući materijal i dostave ga ministru, odnosno Savetu u datom roku (član 25. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor zavoda.
XII POVERAVANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI
Poslovi utvrđeni članom 32. st. 4. i 5, članom 34. stav 2, članom 35. stav 3, članom 36. stav 3, članom 37. stav 3, članom 38. st. 2. i 3, članom 39. stav 2, članom 53. stav 5, članom 55. stav 1, članom 59. st. 4, 5, 7. i 8. članom 60. st. 1. i 2, članom 61. stav 2, članom 62. st. 3. i 4, članom 80. stav 5, članom 82. stav 3, članom 83. stav 1, članom 134. stav 2. tač. 1) i 2) i st. 4. i 5. i članom 136. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.
Pokrajinski organi sarađuju sa republičkim organima i organima lokalne samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana.
Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova državne uprave iz stava 1. ovog člana, prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Čl. 150 i 151
(Brisani)
Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine će u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi mrežu srednjih škola.
Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi kriterijume za donošenje mreže dečjih vrtića i osnovnih škola.
Jedinica lokalne samouprave će u roku od dve godine od dana utvrđivanja kriterijuma iz stava 2. ovog člana utvrditi mrežu dečjih vrtića i osnovnih škola na svom području.
Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja propisa na osnovu ovog zakona.
(Brisan)
Ustanova je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom.
Ustanova je dužna da propiše mere, način i postupak radi zaštite i bezbednosti dece, odnosno učenika iz člana 44. ovog zakona, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ustanova je dužna da donese pravila ponašanja u ustanovi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Škola će doneti razvojni plan najkasnije do kraja školske 2005/2006, a dečji vrtić - do kraja 2007. godine.
Ustanovi koja je pokrenula postupak za verifikaciju pre stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se ispunjenost uslova po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Školski odbor osnovne škole doneće školski program za prvi razred prvog ciklusa osnovnog obrazovanja do početka školske 2003/2004. godine.
Odredba člana 68. stav 1. ovog zakona primenjivaće se počev od 2004. godine.
Odredbe člana 89. st. 2. do 4. ovog zakona primenjivaće se počev od školske 2006/2007. godine.
Skupština opštine, odnosno skupština grada imenovaće upravni odbor dečjeg vrtića u roku od dva meseca od dana usaglašavanja statuta i organizacije i rada dečjeg vrtića sa ovim zakonom.
Školski odbor osnovne, odnosno srednje škole imenovan do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljaće poslove iz svoje nadležnosti do isteka mandata.
Savet roditelja osnovne, odnosno srednje škole izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljaće poslove iz svoje nadležnosti do isteka mandata.
Direktor ustanove izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona dužan je da u roku od godinu dana od dana donošenja podzakonskog akta iz člana 58. stav 11. ovog zakona položi ispit za direktora.
Direktoru prestaje dužnost ako ne položi ispit u roku iz stava 1. ovog člana.
Upravni odbor dečjeg vrtića izabraće direktora u roku od 60 dana od dana konstituisanja upravnog odbora.
Direktoru dečjeg vrtića koji obavlja dužnost u mandatu, a čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, prestaje mandat danom izbora novog direktora, u skladu sa ovim zakonom.
Školski odbor koji nije raspisao konkurs, odnosno izabrao direktora u roku propisanom zakonom koji je važio do dana stupanja na snagu ovog zakona, raspisaće konkurs i izabraće direktora na osnovu ovog zakona u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu, s tim da direktor savlada program obuke u roku iz stava 1. ovog člana.
Zaposleni u ustanovi koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljao poslove sekretara ustanove, a nije diplomirani pravnik, može da obavlja ove poslove do kraja školske 2005/2006. godine.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na druge odgovarajuće poslove, a ako takvih poslova nema raspoređuje se, uz njegovu saglasnost, za obavljanje administrativno-tehničkih poslova. Lice koje odbije raspoređivanje ostvaruje pravo zaposlenog za čijim je radom prestala potreba.
Zaposleni ustanove koji obavlja poslove sekretara i koji je diplomirani pravnik, a zasnovao je radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužan je da položi stručni ispit u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovao radni odnos u ustanovi i ima položen stručni ispit, smatra se da ima licencu od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik bez položenog stručnog ispita i pripravnik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovao radni odnos imaju pravo da polažu stručni ispit, po programu i na način propisan do dana stupanja na snagu ovog zakona, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik iz stava 2. ovog člana koji položi stručni ispit smatra se da ima licencu od položenog stručnog ispita.
Nastavnik u postupku obuke za školski program, ima pravo na odsustvo iz člana 120. stav 4. ovog zakona u trajanju do 12 dana.
Posle stupanja na snagu ovog zakona lice bez licence koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da zasnuje radni odnos u ustanovi po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a najduže do kraja školske 2005/2006. godine.
Lice iz stava 1. ovog člana ima obavezu da stekne licencu u roku od dve godine od donošenja programa za licencu.
Lice koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljalo poslove prosvetnog inspektora može i dalje da obavlja te poslove.
Lice iz stava 1. ovog člana koje na dan stupanja na snagu ovog zakona nije položilo pravosudni ispit, stručni ispit za rad u državnim organima ili za sekretara ustanove dužno je da ga položi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a ukoliko ga ne položi, prestaje mu radni odnos.
Lice koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljalo poslove školskog nadzornika, školskog razvojnog planiranja i stručnog usavršavanja ili savetnika za nastavni plan i program u Ministarstvu, može da obavlja poslove prosvetnog savetnika ako u roku od šest meseci od donošenja programa za prosvetnog savetnika položi taj ispit.
Za školsku 2003/2004. godinu upis započet u prvi razred osnovne škole obaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
U prvi razred školske 2004/2005. godine upisuju se deca od šest i po godina do sedam godina i osam meseci, a mogu da se upišu i deca sa šest godina i pet meseci.
Čl. 169-171
(Brisani)
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču srednje obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. godinom upišu u prvi razred srednje škole stiču srednje obrazovanje na osnovu Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002, 62/2003 i 64/2003) i propisa donetih na osnovu njega, a od školske 2006/2007. godine, na osnovu ovog i posebnog zakona.
Odredbe člana 101. st. 4. i 8. do 11. ovog zakona primenjuju se počev od školske 2003/2004. godine i na učenike koji imaju pravo da steknu obrazovanje po propisima donetim do stupanja na snagu ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe:
- čl. 3. i 4, člana 6. stav 1, člana 7, čl. 9. do 19, člana 23. stav 1, čl. 24. i 28, čl. 35. do 39, člana 40. stav 2, čl. 59, 64, 67. i 68, čl. 70. do 81, čl. 115. do 122a, čl. 138. i 139, člana 140. stav 1. tač. 1, 1a, 4, 5, 7, 10. i 11. i člana 141. Zakona o osnovnoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94 i 22/2002);
- člana 3, člana 4. stav 1, čl. 6, 8. i 10, člana 11. st. 2. i 3, čl. 12. do 22, člana 25. stav 1, čl. 28, 29, 36. i 37, čl. 58. i 61, člana 64. stav 1. u delu koji se odnosi na rok, čl. 68. do 83, čl. 85. do 88a, čl. 89. do 92a, čl. 105. do 108e i člana 109. stav 1. tač. 2, 8, 9, 10. i 11. Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96 i 23/2002);
- člana 2. tač. 3) i 4), čl. 3. i 4, člana 11. stav 1. tač. 6) i 7) i st. 2. do 4, čl. 31. do 33, člana 36. stav 2, čl. 43. i 44, čl. 45. do 53. u delu koji se odnosi na predškolske ustanove, čl. 54. do 62, člana 66. u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje, čl. 67. do 72. u delu koji se odnosi na predškolske ustanove i člana 77. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96 i 29/2001).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS", br. 58/2004)
Učenici upisani školske 2003/2004. godine u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje u osmogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Učenici koji se počev od školske 2004/2005. godine upisuju u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje, na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju drugi i treći razred, do upisa u peti razred stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/2003 i 64/2003) i propisa donetih na osnovu njega, a od upisa u peti razred, na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju četvrti do osmog razreda stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i propisa donetih na osnovu njega.
Savet će postupno propisati nastavni plan i program za svaki razred do upisa učenika iz st. 2. do 4. ovog člana u drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Izuzetno, ministar će doneti nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Školski odbor osnovne škole doneće školski program za prvi i drugi razred do početka školske 2004/2005. godine.
Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču osnovno, odnosno srednje muzičko i baletsko obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. godinom upišu u prvi razred muzičke, odnosno baletske škole stiču obrazovanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i Zakona o srednjoj školi i propisa donetih na osnovu njih, a od školske 2006/2007. godine na osnovu ovog i posebnog zakona.
Odredba člana 36. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2004/2005. godine.
Prosvetni savet, obrazovan u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.
Narodna skupština imenovaće članove Saveta iz člana 2. ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podnosioci lista kandidata iz člana 2. stav 3. ovog zakona dužni su da dostave liste kandidata u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako podnosioci lista ne dostave liste u roku iz stava 2. ovog člana, Narodna skupština imenuje članove Saveta iz reda propisane strukture.
Vlada će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona osnovati zavode iz člana 6. ovog zakona.
Centri osnovani u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ukidaju se na dan stupanja na snagu odluka o osnivanju zavoda.
Centri će sačiniti završne račune sa stanjem na dan isteka roka iz stava 2. ovog člana.
Komisija koju obrazuje Vlada izvršiće popis imovine i deobni bilans centara iz stava 2. ovog člana.
Imovinu, prava i obaveze, kao i zaposlene centara preuzimaju zavodi, u skladu sa delatnošću utvrđenom ovim zakonom.
Neutrošena sredstva za rad centara iz stava 2. ovog člana, opredeljena u budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, usmeriće se preko tekuće budžetske rezerve za rad zavoda.
Ustanova je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
* Novčane kazne za prekršaje određene ovim zakonom izmenjene
su Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe
i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).
** Član 6. stav 3. i član 121. stav 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 62/2003, 64/2003 - ispr., 58/2004
i 62/2004 - ispr.), prestaju da važe danom stupanja na snagu Zakona o državnim
službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005), odnosno 1. jula 2006.
godine.
Redosled navođenja brojeva službenog glasnika u podnaslovu ovog propisa prouzrokovan
je stupanjem na snagu drugih zakona koji su od uticaja na izradu prečišćenog
teksta. Naime, Zakon o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne
prestupe i prekršaje, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 101/2005,
stupio je na snagu 29. novembra 2005. godine, a Zakon o državnim službenicima
("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr. i 83/2005 - ispr.),
stupa na snagu 1. jula 2006. godine.