POSLOVNIKVELIKOG PERSONALNOG VEĆA("Sl. glasnik RS", br. 41/2003 i 80/2005) |
Veliko personalno veće (u daljem tekstu: Veće) čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije.
U sastav Veća ulaze po tri sudije sa najdužim ukupnim sudijskim stažom iz Krivičnog, Građanskog i Upravnog odeljenja po redosledu koji se utvrđuje na sednici svakog odeljenja.
Ukoliko dvoje ili više sudija imaju istu dužinu sudijskog staža, redosled iz stava 1. ovog člana se među njima utvrđuje prema godinama starosti.
Sudija može, na sopstveni zahtev, biti oslobođen članstva u Veću u opravdanim slučajevima, o čemu odlučuje odgovarajuće odeljenje.
Mandat člana Veća traje dve godine.
Ako članu veća mandat prestane pre vremena iz bilo kog razloga, imenuje se novi član Veća iz istog odeljenja do okončanja mandata njegovog prethodnika, po redosledu utvrđenom u prethodnom članu.
Sudija ne može biti ponovo član Veća sve dok u odeljenju ima sudija koje mogu biti članovi Veća, po redosledu utvrđenom u prethodnom članu.
Konstitutivnu sednicu Veća saziva i njome rukovodi najstariji član Veća, do izbora predsednika Veća.
Predsednika Veća biraju članovi Veća većinom glasova ukupnog broja članova Veća.
Predsednik Veća saziva sednicu Veća po svojoj inicijativi, na inicijativu najmanje tri člana Veća, ili na inicijativu predsednika Vrhovnog suda.
Predsednik i sekretar Veća staraju se o pripremi materijala za sednicu, a predsednik Veća predlaže dnevni red, predsedava sednici Veća i potpisuje pismene otpravke odluka.
U slučaju sprečenosti ili odsutnosti, predsednik Veća određuje člana Veća koji će ga zamenjivati dok ta sprečenost ili odsutnost traje.
Sednica Veća punovažno odlučuje ako prisustvuje najmanje dve trećine članova.
Odluka je punovažna ako je za nju glasala većina od ukupnog broja članova Veća.
U pojedinim slučajevima, član Veća može tražiti da bude izuzet od učešća u postupku, kad se isti vodi prema njegovom srodniku, ili zbog drugih opravdanih razloga, ukoliko bi zbog toga mogla da bude dovedena u sumnju njegova objektivnost i nepristrasnost.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje Veće i isti može da bude uvažen ili odbijen.
Ukoliko zahtev za izuzeće bude uvažen, na mesto člana Veća za taj slučaj stupa drugi sudija iz istog odeljenja izabran na način predviđen članom 11.
Protiv odluke Veća o zahtevu za izuzeće ne može se uložiti prigovor.
Kad Veće vodi postupak koji se tiče člana Veća, on se zamenjuje sudijom na način predviđen u članu 3. stav 2. ovog poslovnika.
Sudija prema kome se vodi postupak može tražiti izuzeće člana Veća, ako navede razloge zbog kojih kod njega postoji opravdana sumnja u njegovu objektivnost i nepristrasnost pri odlučivanju.
Odluku o zahtevu iz stava 1. ovog člana donosi Veće.
Ukoliko zahtev za izuzeće bude uvažen, na mesto člana Veća za taj slučaj stupa drugi sudija iz istog odeljenja izabran na način predviđen članom 11.
Protiv ove odluke Veća ne može se uložiti prigovor.
Postupak za razrešenje sudije pokreće predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe, a postupak u kome se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja sudijske dužnosti, može pokrenuti i Nadzorni odbor.
Ako u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka Veće ne donese odluku o utvrđivanju razloga za razrešenje, odluku će doneti Opšta sednica u narednom roku od 30 dana, a članovima Veća, prestaje mandat.
Postupak za razrešenje sudije pokrenut je kada je Veću dostavljeno uredno rešenje o pokretanju postupka, sa dokazom o uručenju rešenja sudiji protiv kojeg je postupak pokrenut.
Postupak za utvrđenje navršenja radnog veka pokreće se rešenjem predsednika suda.
Rešenje o pokretanju postupka mora biti obrazloženo.
Rešenje iz stava 1. dostavlja se Veću i sudiji čije se razrešenje traži.
Protiv ovog rešenja ne može se uložiti prigovor.
Predsednik Veća, po prijemu rešenja o pokretanju postupka, određuje sudiju izvestioca između članova Veća, prema merilima koje utvrđuje Veće.
Ako se razrešenje traži zbog nestručnog i nesavesnog rada, sudija izvestilac treba da bude, po pravilu, iz stručne oblasti u kojoj radi sudija čije se razrešenje traži.
Sudija izvestilac utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za odluku Veća o odgovornosti sudije i o tome sačinjava pismeni izveštaj.
U prikupljanju dokaza i utvrđivanju činjenica, sudiji izvestiocu može pomagati još jedan sudija iz neposredno višeg suda u odnosu na sud iz koga je sudija prema kome se vodi postupak, odnosno sudija Vrhovnog suda ukoliko se postupak vodi prema sudiji tog suda, i jedan savetnik Vrhovnog suda, koje odredi Veće.
Pismeni izveštaj sudije izvestioca dostavlja se Veću, sudiji prema kome je pokrenut postupak i predsedniku suda koji je pokrenuo postupak.
Sudiji se u postupku za razrešenje mora obezbediti mogućnost da se upozna sa svom prikupljenom dokumentacijom i dokazima koji ga terete, kao i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenje i dostavi dokaze za svoje tvrdnje.
Sudija o čijem se razrešenju odlučuje, može da ima zastupnika koga sam odredi.
Zastupnik ne može da bude sudija Vrhovnog suda.
Na sednicu Veća, moraju se pozvati predsednik suda, koji je pokrenuo postupak za razrešenje, a ako je postupak pokrenut od strane ministra nadležnog za pravosuđe ili Nadzornog odbora, pozvaće se ministar nadležan za pravosuđe ili predstavnik Nadzornog odbora, kao i sudija o čijem se razrešenju odlučuje, i to najkasnije tri dana pre održavanja sednice.
Nedolazak uredno pozvanih lica iz stava 1. ne sprečava održavanje sednice Veća.
Predsednik suda, ministar nadležan za pravosuđe i Nadzorni odbor, koji su pokrenuli postupak za razrešenje, mogu da odustanu od svog predloga za pokretanje postupka sve do donošenja odluke Veća. U tom slučaju postupak se ne može ponovo pokrenuti po istom osnovu na osnovu istih činjenica.
Sednici Veća prilikom glasanja prisustvuju članovi Veća i sekretar Veća.
Sednice Veća su zatvorene za javnost.
Izuzetno, kada postoje naročito opravdani razlozi, odluka Veća može da bude objavljena u sredstvima javnog informisanja, ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda i predsednik Veća.
Pismeni otpravak obrazložene odluke Veća potpisuju predsednik veća i sekretar Veća, koji vodi zapisnik.
Odluka se dostavlja sudiji prema kome se vodi postupak, predsedniku suda, ministru nadležnom za pravosuđe i Nadzornom odboru, koji su pokrenuli postupak za razrešenje, kao i predsedniku suda u kome vrši sudijsku dužnost sudija prema kome se vodi postupak.
Na meru upozorenja ili uklanjanja iz suda koju izrekne Veće, sudija ima pravo prigovora Opštoj sednici Vrhovnog suda u roku od 8 dana.
Na odluku Veća kojom je utvrđeno navršenje radnog veka ili razloga za razrešenje nije dopušten prigovor.
Sudija koji želi da mu dužnost prestane podnosi pismeni zahtev Veću, koje valjan zahtev odmah prosleđuje Narodnoj skupštini.
Veće ima sekretara, koga određuje predsednik Vrhovnog suda Srbije godišnjim rasporedom rada iz reda sudskih savetnika u Sekretarijatu Vrhovnog suda.
Sekretar vodi sudsko-administrativne poslove za Veće.
Ovaj poslovnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".