ZAKON
O KONVENCIJAMA - PROJEKT KONVENCIJE O RAPATRIRANJU MORNARA
koje su, na osnovu Versaljskog ugovora o miru od 28 juna 1919 godine, i na osnovu odgovarajućih odredaba drugih ugovora o miru, usvojene na međunarodnim konferencijama rada, održanim u Vašingtonu, Đenovi i Ženevi 1919-1926 godine

("Sl. Novine Kraljevine Jugoslavije", br. 44-XVI/30)

ČLAN 1

Odobravaju se i dobijaju zakonsku silu: Međunarodna Bernska Konvencija od 1906 godine o upotrebi belog (žutog) fosfora u izradi žižica, - Projekt Konvencije o naknadi za nezaposlenost u slučaju gubitka zbog brodoloma, - Projekt Konvencije o nameštanju mornara, - Projekt Konvencije o upotrebi olovnog belila u bojadisanju, - Projekt Konvencije o pravima udruživanja i koaliranja poljoprivrednih radenika, - Projekt Konvencije o ugovoru o najmu mornara, - Projekt Konvencije o rapatriranju mornara, - Projekt Konvencije o osiguranju za slučaj bolesti industrijskih i trgovačkih radenika i domaće posluge, čiji originali i prevodi glase:

PROJEKT KONVENCIJE O RAPATRIRANJU MORNARA

Opšta Konferencija Međunarodne Organizacije Rada Društva Naroda,

Sazvana u Ženevi od strane Upravnog Saveta Međunarodnog Biroa Rada, gde se i sastala 7. juna 1926. godine, u svome devetom zasedanju,

Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na rapatriranje mornara, pitanje koje je obuhvaćeno prvom tačkom dnevnog reda zasedanja, i

Pošto je odlučila da ti predlozi dobiju oblik jednog projekta Međunarodne Konvencije

usvaja danas, dvadeset trećeg juna hiljadu devet stotina dvadeset i šeste, donji projekt Konvencije, koju će ratifikovati Članovi Međunarodne Organizacije Rada prema odredbama XIII Dela Versaljskog Ugovora i delova ostalih Ugovora o Miru, koji ovom odgovaraju:

Član 1

Ova se Konvencija primenjuje na sve pomorske brodove registrovane u zemlji jednoga od Članova koji bude ratifikovao ovu Konvenciju, i na brodovlasnike, kapetane i mornare ovih brodova.

Ona se neće primeniti:

na ratne brodove,

na državne brodove koji nisu u trgovačkoj službi,

na brodove određene za nacionalnu kabotažu,

na jahte za uživanje,

na brodove pod imenom "Indian country craft",

na ribarske lađe,

na brodove ispod 100 tona ili 300 kubnih metara bruto zapremine i kad se tiče brodova koji služe za "home trade" (domaću trgovinu), čija je zapremina manja od zapremine koja je utvrđena za naročiti režim ovih brodova domaćim zakonodavstvom, koje je na snazi u vremenu usvajanja ove Konvencije.

Član 2

U cilju primene ove Konvencije, ovi izrazi moraju imati donja značenja:

a) izraz "brod" označava svaki brod ili lađu ma kakve prirode bili, javne ili privatne svojine, koji obično vrše pomorsku plovidbu;

b) izraz "mornar" označava svako lice zaposleno ili najmljeno na brodu u ma kakvom svojstvu, i koje se ubraja u posadu, izuzev kapetana, pilota, đaka na školskim brodovima i učenika kad su vezani ugovorom o stručnom obrazovanju; ovaj izraz isključuje posade ratne flote i druga lica koja su u stalnoj državnoj službi;

v) izraz "kapetan" označava svako lice koje komanduje jednim brodom i kome je brod poveren, izuzimajući pilote;

g) izraz "brodovi u službi domaće trgovine" odnosi se na brodove koji su u službi trgovine koja se vodi između pristaništa jedne opredeljene zemlje i pristaništa jedne susedne zemlje u geografskim granicama koje su određene nacionalnim zakonodavstvom.

Član 3

Svaki mornar koji je iskrcan u toku ili po isteku ugovora ima prava da bude vraćen bilo u svoju zemlju, bilo u pristanište gde je najmljen, bilo u pristanište polaska broda, prema propisima nacionalnog zakonodavstva, koje mora da predvidi odredbe koje su potrebne u ovome smislu, a naročito da odredi na koga pada teret rapatriranja.

Rapatriranje se smatra osiguranim kad se mornaru nađe odgovarajuće mu zaposlenje na brodu koji ide u jedno od pristaništa koja su određena na osnovu prethodnog paragrafa.

Smatra se rapatriranim mornar koji je iskrcan bilo u njegovoj rođenoj zemlji, bilo u pristaništu njegovog stupanja pod najam ili u jednom susednom pristaništu, bilo u pristaništu polaska broda.

Nacionalno zakonodavstvo, ili, ako nema zakonskih propisa, ugovor o najmu, utvrdiće uslove pod kojima će strani mornar, koji se ukrca u nekoj tuđoj zemlji, imati prava da bude rapatriran. Međutim odredbe prethodnih paragrafa ostaju u važnosti za mornara ukrcanog u njegovoj rođenoj zemlji.

Član 4

Troškovi oko rapatriranja ne mogu biti stavljeni na teret mornara ako je on otpušten:

a) zbog nekog nesrećnog slučaja koji se dogodio u službi na brodu;

b) zbog brodoloma;

v) zbog bolesti koja nije nastupila ni njegovom krivicom ni njegovom voljom;

g) zbog otpuštanja ma iz kakvih razloga za koje on nije kriv.

Član 5

Troškovi oko rapatriranja moraju obuhvatiti sve izdatke za transport, stan i hranu mornara za vreme putovanja. Izdaci obuhvataju isto tako i troškove oko izdržavanja mornara do trenutka koji je određen za njegov polazak.

Kad je mornar rapatriran kao član posade, ima prava na nagradu za poslove koje vrši za vreme putovanja.

Član 6

Javna vlast zemlje u kojoj je brod registrovan dužna je da vodi računa o rapatriranju svih mornara, bez obzira na narodnost, u svima slučajevima gde se na njih ova Konvencija može da primeni; i ako je potrebno, ona će unapred platiti troškove oko rapatriranja.

Član 7

Službene ratifikacije ove Konvencije pod uslovima predviđenim u XIII Delu Versaljskog Ugovora i Delovima ostalih Ugovora o Miru koji ovom odgovaraju biće dostavljene Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će ih registrovati.

Član 8

Ova će Konvencija stupiti na snagu čim ratifikacije dvaju Članova Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane od Generalnog Sekretara.

Ona će biti obavezna samo za Članove čija ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.

Posle toga ova će Konvencija stupiti na snagu za svakoga Člana onoga dana kada njegova ratifikacija bude registrovana u Sekretarijatu.

Član 9

Čim ratifikacije dvaju Članova Međunarodne Organizacije Rada budu registrovane u Sekretarijatu, Generalni Sekretar Društva Naroda notifikovaće ovu činjenicu svima Članovima Međunarodne Organizacije Rada. On će im isto tako notifikovati registrovanje ratifikacija koje će mu ubuduće biti dostavljene od svih drugih Članova Organizacije.

Član 10

Pod rezervom člana 8, svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju obvezuje se da primeni odredbe članova 1,2, 2, 4, 5 i 6 najdalje 1-og januara 1928., i da preduzme mere koje će biti potrebne da učine stvarnim ove odredbe.

Član 11

Svaki Član Međunarodne Organizacije Rada koji ratifikuje ovu Konvenciju obvezuje se da je primeni na svoje kolonije, posede ili protektorate prema odredbama člana 421. Versaljskog Ugovora i članova ostalih Ugovora o Miru koji ovom odgovaraju.

Član 12

Svaki Član koji ratifikuje ovu Konvenciju može je otkazati posle isteka perioda od deset godina od datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, jednim aktom upućenim Generalnom Sekretaru Društva Naroda koji će ga registrovati. Otkaz stupa na snagu godinu dana posle njegovog registrovanja u Sekretarijatu.

Član 13

Upravni Savet Međunarodnog Biroa Rada biće dužan, bar jedanput svakih deset godina, da podnese Opštoj Konferenciji izveštaj o primeni ove Konvencije i da odluči da li ima mesta da se stavi na dnevni red Konferencije pitanje revizije ili izmene pomenute Konvencije.

Član 14

Punovažni su francuski i engleski tekst ove Konvencije.

ČLAN 2

Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu silu pošto se ispune odredbe predviđene u Konvencijama, a po obnarodovanju u "Službenim Novinama".

Preporučujemo Našem Ministru Pravde da ovaj Zakon obnaroduje, Našem Ministru Inostranih Poslova i Našem Ministru Socijalne Politike i Narodnog Zdravlja da se o njegovom izvršenju staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.