UREDBAO NAČELIMA ZA UNUTRAŠNJU ORGANIZACIJU I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U MINISTARSTVIMA, POSEBNIM ORGANIZACIJAMA I SLUŽBAMA VLADE("Sl. glasnik RS", br. 78/2004, 38/2005, 75/2005 i 81/2005) |
Ovom uredbom propisuju se načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama, Generalnom sekretarijatu Vlade, Upravi za zajedničke poslove republičkih organa i službama Vlade (u daljem tekstu: organi), kao i postupak izrade i donošenja pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u organima (u daljem tekstu: Pravilnik).
Ova uredba primenjuje se i na unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji, ako njihov delokrug ne zahteva drukčije uređivanje.
Načela unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta
Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organu mora biti tako prilagođena delokrugu i radnim procesima u organu da garantuje:
1) prilagođenost unutrašnje organizacije celini poslova organa;
2) stručno, efikasno, racionalno i usklađeno vršenje poslova u organu;
3) efikasan unutrašnji nadzor nad vršenjem poslova u organu;
4) zakonito i blagovremeno odlučivanje u upravnom postupku;
5) grupisanje istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajuće unutrašnje jedinice u organu;
6) efikasnu saradnju sa drugim organima, organima državne zajednice Srbija i Crna Gora, organima opština, gradova, grada Beograda, autonomnih pokrajina i sa organizacijama kojima su poverena upravna ovlašćenja.
Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organu uređuju se Pravilnikom.
Pravilnik donosi ministar, funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom, generalni sekretar Vlade, direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i rukovodilac službe Vlade (u daljem tekstu: funkcioner), uz saglasnost Vlade.
Pravilnik se sastoji od dela kojim se propisuje unutrašnja organizacija organa i dela kojim se propisuje sistematizacija radnih mesta u organu.
Deo Pravilnika kojim se propisuje unutrašnja organizacija organa sadrži:
1) unutrašnje jedinice u organu, njihove poslove i međusobni odnos unutrašnjih jedinica;
2) rukovođenje unutrašnjim jedinicama;
3) ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica;
4) način saradnje organa sa drugim organima i organizacijama.
Deo Pravilnika kojim se propisuje sistematizacija radnih mesta u organu sadrži:
1) ukupan broj radnih mesta u organu s nazivom, opisom poslova i potrebnim brojem izvršilaca za svako radno mesto;
2) uslove za svako radno mesto.
Ako ministarstvo ima organ u svom sastavu (u daljem tekstu: organ u sastavu ministarstva), Pravilnikom se propisuju unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u tom organu, način rukovođenja njim, unutrašnje jedinice u njegovom sastavu i način rukovođenja njima.
Poslovi koji se vrše na radnim mestima u organu
Na radnim mestima u organu vrše se normativni, studijsko-analitički, upravni, upravno-nadzorni, informatički, finansijsko-materijalni, dokumentacioni, statističko-evidencioni, stručno-operativni, kancelarijski, zanatski i manipulativni poslovi.
Ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica
Rukovodioci unutrašnjih jedinica planiraju, usmeravaju i nadziru rad unutrašnjih jedinica, pružaju stručnu pomoć zaposlenima i vrše najsloženije poslove iz delokruga unutrašnje jedinice.
Odgovorni su za zakonito, pravilno i blagovremeno vršenje poslova u unutrašnjoj jedinici kojom rukovode.
Izuzetno, u ministarstvu u čijem delokrugu je više raznorodnih oblasti, a u kome postoji samo jedan zamenik ministra, Vlada može postaviti pomoćnika ministra koji ne rukovodi unutrašnjom jedinicom, već usmerava rad više osnovnih unutrašnjih jedinica.
II VRSTE UNUTRAŠNJIH JEDINICA I USLOVI ZA NJIHOVO OBRAZOVANJE
Osnovne i posebne unutrašnje jedinice
Kao osnovna unutrašnja jedinica u ministarstvu, posebnoj organizaciji, Generalnom sekretarijatu Vlade i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa obrazuje se sektor.
Sektor se može obrazovati i u službi Vlade kad je to predviđeno aktom o njenom obrazovanju. U organima u sastavu ministarstva mogu se obrazovati osnovne unutrašnje jedinice koje se upodobljavaju sektoru.
Ministarstva mogu obrazovati sekretarijat (u daljem tekstu: sekretarijat) i kabinet ministra, kao posebne unutrašnje jedinice.
U posebnim organizacijama, organima u sastavu ministarstva, Generalnom sekretarijatu Vlade, Upravi za zajedničke poslove republičkih organa i službama Vlade ne mogu se obrazovati sekretarijat i kabinet.
Sektor se obrazuje za izvršavanje poslova koji predstavljaju zaokruženu celinu unutar organa.
Sektorom rukovodi pomoćnik funkcionera, koji za svoj rad i rad sektora odgovara funkcioneru.
Kad se u organu u sastavu ministarstva obrazuju osnovne unutrašnje jedinice koje se upodobljavaju sektoru, njima rukovode zaposleni na radnom mestu pomoćnika rukovodioca organom u sastavu.
Sekretarijat se obrazuje za izvršavanje zajedničkih poslova od značaja za celo ministarstvo.
Sekretarijat može svoje poslove vršiti i za organ u sastavu ministarstva.
Sekretarijatom rukovodi sekretar ministarstva, koji za svoj rad i rad sekretarijata odgovara ministru.
Kabinet ministra obrazuje se za poslove savetodavne i protokolarne prirode, poslove vezane za odnose sa javnošću, kao i za poslove organizacione i administrativno-tehničke prirode značajne za rad ministra.
U kabinetu se radni odnos zasniva na neodređeno vreme i na određeno vreme - po pravilu dok traje mandat ministra.
Broj zaposlenih u kabinetu svakog ministra određuje Vlada posebnim aktom, na predlog ministarstva nadležnog za upravu, vodeći računa o broju zaposlenih u ministarstvu.
Kabinetom rukovodi šef kabineta koga na to radno mesto raspoređuje ministar i koji za svoj rad i rad kabineta odgovara ministru.
Odeljenje, odsek i grupa jesu uže unutrašnje jedinice koje mogu da se obrazuju u sastavu sektora ili sekretarijata ili izvan njihovog sastava.
Kad se u službama Vlade ne obrazuju sektori, obrazuju se samo odeljenja, odseci i grupe. Samo odeljenja, odseci i grupe obrazuju se i u organima u sastavu ministarstva u kojima se ne obrazuju osnovne unutrašnje jedinice koje se upodobljavaju sektoru.
Ako to priroda i obim poslova nalažu, unutar odeljenja mogu se obrazovati odseci i grupe, a unutar odseka - grupe.
Uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka i grupe
Odeljenje se obrazuje za međusobno povezane normativne, studijsko-analitičke, upravne, upravno-nadzorne, informatičke, finansijsko-materijalne, dokumentacione, statističko-evidencione, stručno-operativne, kancelarijske, zanatske i manipulativne poslove koje treba objediniti tako da ih vrši najmanje osam zaposlenih.
Odsek se obrazuje za međusobno srodne upravne, upravno-nadzorne, informatičke, finansijsko-materijalne, dokumentacione, statističko-evidencione, stručno-operativne, kancelarijske, zanatske i manipulativne poslove koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i koji objedinjuju rad najmanje pet zaposlenih.
Grupa se obrazuje za međusobno povezane normativne i studijsko-analitičke poslove koji objedinjuju rad najmanje troje zaposlenih.
Rukovodioci odeljenja, odseka i grupe
Odeljenjem rukovodi zaposleni na radnom mestu načelnika odeljenja, odsekom - zaposleni na radnom mestu šefa odseka, a grupom - zaposleni na radnom mestu rukovodioca grupe.
Načelnika odeljenja, šefa odseka i rukovodioca grupe raspoređuje na rukovodeća radna mesta funkcioner.
Načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe odgovaraju za svoj rad i rad jedinice kojom rukovode funkcioneru - ako je jedinica izvan sastava sektora i sekretarijata, odnosno funkcioneru i pomoćniku funkcionera - ako je jedinica u sastavu sektora, odnosno funkcioneru i sekretaru ministarstva - ako je jedinica u sastavu sekretarijata.
Posebni nazivi za odeljenje, odsek i grupu
Uže unutrašnje jedinice u sastavu sektora ili sekretarijata (odeljenje, odsek, grupa) mogu u pojedinim organima biti drukčije nazvane, ako to više odgovara prirodi poslova u organu, s tim da moraju biti ispunjeni uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka ili grupe utvrđeni ovom uredbom.
Pravilnikom se određuje sa kojim se užim unutrašnjim jedinicama u sastavu sektora ili sekretarijata one upodobljavaju.
Organ bez unutrašnjih jedinica
Organ može biti bez unutrašnjih jedinica ako pretežno ili u većem obimu vrši stručne i nerutinske poslove (praćenje stanja, programiranje i razvoj, priprema propisa i dr.).
U njima se obrazuju radne grupe koje traju dok i posao zbog koga su obrazovane.
Radnom grupom rukovodi šef radne grupe, koga određuje funkcioner.
U organu može da se obrazuje projektni centar, kao unutrašnja jedinica izvan sektora i sekretarijata.
Projektni centar obrazuje se za izvršenje stručnih projekata, naročito ako proizlaze iz međunarodne saradnje, ako njihov obim nije takav da treba obrazovati poseban organ ili organizaciju.
Projektni centar ima poseban položaj u organu, u skladu sa aktom koji je prethodio njegovom obrazovanju.
Projektni centar može da se obrazuje i u organu u sastavu ministarstva.
Poslovi vezani za evropske integracije
Organ u čijem delokrugu nisu sadržani poslovi evropskih integracija, može posebno urediti njihovo vršenje u sektoru čiji su poslovi najviše povezani sa evropskim integracijama, u sekretarijatu ili kabinetu ministra.
U slučaju većeg obima poslova vezanih za evropske integracije, u organu mogu da se obrazuju odeljenja, odseci i grupe izvan sastava sektora i sekretarijata.
U ministarstvima sa više zamenika ministara, ministar svakog od njih zadužuje da vodi stručni rad u zaokruženoj celini poslova široj od sektora.
Broj zamenika ministra u svakom ministarstvu određuje se Pravilnikom.
Pojedine poslove u organu mogu vršiti samostalni izvršioci izvan svih unutrašnjih jedinica, ako to nalažu priroda ili obim poslova ili ako to proizlazi iz saradnje vezane za evropske integracije, saradnje s organima opština, gradova, grada Beograda, organima autonomnih pokrajina ili saradnje sa preduzećima i drugim pravnim subjektima.
Samostalni izvršilac radi po uputstvima i nalozima funkcionera, odnosno rukovodioca organa u sastavu ministarstva i njima odgovara za svoj rad.
III GRUPE KOJE SE OBRAZUJU POSEBNIM AKTIMA
Stalna koordinaciona grupa obrazuje se sporazumom funkcionera, radi nesmetanog i što usklađenijeg vršenja poslova koji zahtevaju stalnu vezu između dva ili više organa.
Stalna koordinaciona grupa može se obrazovati i aktom Vlade.
Rad stalnih koordinacionih grupa može biti uređen poslovnikom koji donosi Vlada.
Projektna grupa može da se obrazuje za izvršavanje zadataka koji zahtevaju učešće zaposlenih iz različitih unutrašnjih jedinica u istom organu, a koji ne mogu biti izvršeni u okviru redovnih poslova zaposlenih.
Projektnu grupu obrazuje funkcioner, aktom kojim određuje njen sastav, rukovodioca, zadatke i rok za njihovo izvršenje, način rasterećenja članova projektne grupe od redovnih poslova i način plaćanja njihovog dodatnog opterećenja.
U projektnoj grupi mogu da učestvuju i zaposleni u drugim organima, uz saglasnost funkcionera. Način rasterećenja članova projektne grupe od poslova u drugom organu i plaćanje njihovog dodatnog opterećenja uređuje se sporazumom između funkcionera.
Član projektne grupe je za svoj rad u projektnoj grupi odgovoran rukovodiocu projektne grupe i funkcioneru organa u kom je zaposlen.
Funkcioner može da obrazuje posebnu radnu grupu, u koju imenuje stručnjake u oblasti za koju je posebna radna grupa obrazovana, radi davanja stručne pomoći u najsloženijim projektnim poslovima organa.
Posebnom radnom grupom rukovodi funkcioner ili zamenik funkcionera po ovlašćenju funkcionera.
Aktom o obrazovanju posebne radne grupe određuju se njen sastav, zadaci, vreme na koje se obrazuje, način rada, sredstva i drugi uslovi za njen rad.
Finansiranje posebnih radnih grupa uređuje se pravilnikom koji donosi ministar nadležan za upravu u saglasnosti sa ministrom nadležnim za finansije.
Čl. 23 i 24
(Brisano)
V POSTUPAK DONOŠENJA PRAVILNIKA
Prilikom pripreme Pravilnika, funkcioner je dužan da pripremi dokumentacionu osnovu za izradu Pravilnika (u daljem tekstu: dokumentaciona osnova).
U dokumentacionoj osnovi se:
1) određuju vrste poslova koji se vrše u organu, pri čemu se polazi od delokruga organa (studijsko-analitički, upravno-nadzorni i drugi poslovi);
2) prikazuje obim poslova koje je organ vršio u godini koja prethodi izradi dokumentacione osnove, i to po vrstama i stepenu složenosti (posebno upravno-nadzorni i upravni);
3) daju razlozi i obrazlaže se predlog za novu organizaciju ili za izmenu postojeće organizacije organa;
4) navodi zahtevani broj zaposlenih i postavljenih lica u organu i njihova stručna sprema po vrstama poslova i obrazlaže se potreba za tim brojem zaposlenih i postavljenih lica (na primer: normativni, posebni zadaci, novi poslovi i sl.).
5) (brisana)
Funkcioner je dužan da prilikom izrade dokumentacione osnove odredi okviran broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba i ustanovi broj zaposlenih koji su pismeno izjavili da nisu zainteresovani da posle donošenja Pravilnika budu raspoređeni ni na jedno radno mesto u bilo kom državnom organu.
Pošto primi pismene izjave zaposlenih koji nisu zainteresovani da posle donošenja Pravilnika budu raspoređeni ni na jedno radno mesto u bilo kom državnom organu, funkcioner u dokumentacionoj osnovi utvrđuje konačan broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, pri čemu taj broj ne može biti manji od okvirnog broja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba.
Funkcioner je dužan da Pravilnik zasnuje na stanju utvrđenom u dokumentacionoj osnovi.
Funkcioner dostavlja Pravilnik zajedno s dokumentacionom osnovom na mišljenje ministarstvu nadležnom za upravu, ministarstvu nadležnom za finansije i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Posle pribavljenih mišljenja, funkcioner donosi Pravilnik i dostavlja ga na saglasnost Vladi, sa obrazloženjem onih predloga i primedaba ministarstava nadležnih za upravu i finansije i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo koje nije prihvatio.
Pravilnik na koji je Vlada dala saglasnost organ dostavlja ministarstvu nadležnom za upravu, radi evidencije i praćenja organizacije i sistematizacije u svim organima, i ministarstvu nadležnom za finansije radi obezbeđenja potrebnih sredstava za rad organa.
Na postupak izmena i dopuna Pravilnika primenjuju se odredbe ove uredbe koje se odnose na donošenje Pravilnika.
Donošenje i usklađivanje akata
Vlada će doneti akt kojim određuje broj zaposlenih u kabinetu svakog ministra u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Organi su dužni da donesu nov Pravilnik u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Prestanak važenja ranijeg propisa
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama ("Službeni glasnik RS", br. 45/94, 44/2000 i 115/2003).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Uredbe o izmeni i dopuni Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade
("Sl. glasnik RS", br. 38/2005)
Član 2
Funkcioner je dužan da u roku od 10 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe odredi okviran broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, da u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe utvrdi konačan broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba i da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe donese nov pravilnik.
Član 3
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Uredbe o izmenama Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade
("Sl. glasnik RS", br. 75/2005)
Član 2
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Uredbe o dopuni Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade
("Sl. glasnik RS", br. 81/2005)
Član 2
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".