KOLEKTIVNI UGOVORZA JP "NIS - NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE" NOVI SAD("Sl. glasnik RS", br. 81/2005) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se, u skladu sa zakonom, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, međusobni odnosi učesnika ugovora, postupak izmena i dopuna ovog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena ovim ugovorom, primenjuju se odredbe zakona, ratifikovane međunarodne konvencije, drugi propisi i odgovarajući akti poslodavca.
U postupku donošenja odgovarajućih akata poslodavca, iz stava 2. ovog člana, kojima se utvrđuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavac je dužan da zatraži mišljenje reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati su dužni da mišljenje, iz stava 3. ovog člana, dostave u roku od 15 dana.
Reprezentativni sindikati učestvuju u izradi akata kojima se regulišu pitanja iz oblasti zaštite na radu i rešavanja stambenih potreba zaposlenih.
Učesnici ugovora i zaposleni su dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu i odgovarajućih akata poslodavca.
Pored opštih uslova predviđenih zakonom, lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem mora da ispunjava i posebne uslove predviđene zakonom i aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa novim zaposlenim, donosi direktor dela NIS-a, uz saglasnost generalnog direktora NIS-a, na osnovu Programa poslovanja.
Na osnovu odluke iz stava 1. ovog člana, nadležnoj organizaciji za zapošljavanje dostavlja se odgovarajuća prijava sa uslovima koje kandidat treba da ispunjava, sa rokom za podnošenje prijave.
Generalni direktor ili lice koje on ovlasti dužan je da o podnetim prijavama odluči u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava o čemu se obaveštavaju podnosioci prijava i nadležna organizacija za zapošljavanje.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
U ime poslodavca Ugovor o radu zaključuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku, čijom sadržinom u bitnim elementima se na isti način obezbeđuju prava i obaveze zaposlenih u NIS-u i delovima NIS-a.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 5. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Ugovor o radu sadrži sledeće elemente:
1. naziv i sedište poslodavca,
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog,
3. vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog,
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja,
5. mesto rada,
6. način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme),
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme,
8. dan početka rada,
9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno),
10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade i druga primanja zaposlenog,
11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo,
12. pozivanje na Kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi,
13. obaveze poslodavca oko obezbeđivanja zaštite života i zdravlja zaposlenog,
14. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Pored navedenih, ugovorom o radu se mogu ugovoriti i druga prava i obaveze.
Poslodavac može zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada aneksom ugovora o radu u slučajevima predviđenim zakonom.
2. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme zasniva se u slučajevima sezonskih poslova, rada na određenom projektu, povećanja obima posla koji traje određeno vreme - za vreme trajanja tih poslova, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, kao i u slučajevima predviđenim Programom poslovanja.
3. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos se može zasnovati i sa nepunim radnim vremenom pod uslovom da su aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđeni poslovi sa nepunim radnim vremenom.
Poslovi sa nepunim radnim vremenom mogu se utvrditi pod uslovom da postoji potreba za obavljanje poslova u manjem obimu od punog radnog vremena, a to je neophodno zbog organizacije i prirode posla.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu.
Radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, može da se zasnuje samo ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž traje:
- na poslovima za koje se zahteva visoka stručna sprema - 9 meseci;
- na poslovima za koje se zahteva viša stručna sprema - 6 meseci;
- na poslovima za koje se zahteva srednja stručna sprema - 3 meseca.
Ugovorom o radu bliže će se urediti obaveza pripravnika da polaže pripravnički ispit, način obrazovanja komisije i postupak polaganja ispita.
III UPUĆIVANJE ZAPOSLENIH NA RAD U INOSTRANSTVO
Uslovi za upućivanje zaposlenog na rad u inostranstvo uređuju se posebnim aktom koji donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti, uz saglasnost reprezentativnih sindikata.
IV OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje u skladu sa planom i programom obrazovanja i kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada.
Posebnim aktom, koji donosi generalni direktor, uređuju se prava i obaveze zaposlenih kod poslodavca, u vezi sa svim oblicima obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja.
Međusobna prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog koji je upućen na stručno osposobljavanje i usavršavanje uređuju se posebnim ugovorom.
Izdaci iz st. 1. i 2. ovog člana predviđaju se Programom poslovanja poslodavca.
Prava obaveze i odgovornosti zaposlenog, odnosno poslodavca iz oblasti pronalazaka i tehničkog unapređenja uređuju se posebnim aktom o inovacijama u NIS-u.
Za pronalazak ostvaren na radu ili u vezi sa radom, ili za primenjeno tehničko unapređenje koje je predložio, zaposleni ima pravo na naknadu utvrđenu posebnim aktom iz stava 1. ovog člana.
Posebni akt o inovacijama donosi generalni direktor.
V RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVA
Raspored, početak i završetak radnog vremena kod poslodavca utvrđuje se polazeći od sledećeg:
- na poslovima gde proces rada to dozvoljava, radno vreme je jednokratno, radna sedmica traje pet radnih dana, a subotom i nedeljom se ne radi;
- na poslovima gde proces rada traje neprekidno ili duže od punog radnog vremena, rad se organizuje u smenama ili turnusima.
Posebnim aktom, koji donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti, bliže se uređuje raspored, početak, završetak i preraspodela radnog vremena u NIS-u i njegovim delovima, u skladu sa zakonom, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.
Na pisani zahtev generalnog direktora ili lica koje on ovlasti, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).
Nadležni rukovodilac je dužan da izda zaposlenom pisani nalog o radu dužem od punog radnog vremena, neposredno pre upućivanja na rad, na osnovu kojeg se izdaje odgovarajuće rešenje.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno.
Poslodavac je dužan da, svaka tri meseca, dostavi izveštaj o ostvarenim prekovremenim satima reprezentativnim sindikatima.
Zaposlenima koji po pisanom nalogu direktora dela NIS-a, a iz tehnoloških potreba, moraju za vreme dnevnog ili nedeljnog odmora, odnosno za vreme praznika utvrđenih zakonom, biti u pripravnosti kod kuće da bi zbog otklanjanja kvarova ili iz drugih opravdanih razloga došli na rad, od ostvarenih sati pogonske pripravnosti, obračunski se priznaje dva sata radnim danom, četiri sata za vreme nedeljnog odmora i osam sati za vreme praznika.
Tako obračunati sati se koriste kao osnov za preraspodelu radnog vremena srazmerno broju dana provedenih u pripravnosti kod kuće, u toku tri meseca.
Za vreme pripravnosti zaposleni se ne može udaljiti iz mesta boravka.
Zaposlenom se pripravnost može odrediti najviše četiri dana u toku meseca, po unapred utvrđenom rasporedu.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili aktom poslodavca, na kojima i pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno.
Skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu stručne analize.
Sindikat može da pokrene inicijativu za izradu stručne analize iz stava 2. ovog člana.
Reprezentativni sindikati daju mišljenje na usvajanje akta iz stava 1. ovog člana.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužinu i vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje ovlašćeno lice, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom i ovim ugovorom, a na osnovu plana korišćenja godišnjih odmora.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:
1. po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova koje zaposleni obavlja:
- za I i II grupu poslova (NK, PK) - 2 radna dana;
- za III i IV grupu poslova (NS, KV) - 3 radna dana;
- za V, VI i VII grupu poslova (SS, VK, VŠ) - 4 radna dana;
- za VIII grupu poslova (VS) - 5 radnih dana;
- za doprinos u radu po predlogu neposrednog rukovodioca - do 3 radna dana;
2. po osnovu uslova rada:
- četiri radna dana zaposlenom koji radi na naročito teškim, po zdravlje štetnim poslovima za koje je utvrđeno skraćeno radno vreme i koji ima pravo na radni staž sa uvećanim trajanjem;
- tri radna dana za rad koji se pretežno obavlja na otvorenom prostoru, uz intenzivno i stalno fizičko naprezanje;
- dva radna dana za rad u uslovima kada tehnološki proces rada diktira tempo rada;
3. po osnovu staža osiguranja:
- za svakih navršenih pet godina staža osiguranja - 1 radni dan;
- invalidu rada i vojnom invalidu - 3 radna dana;
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života - 2 radna dana;
- roditelju koji ima dvoje i više dece do 14 godina života - 2 radna dana;
4. po osnovu zdravstvenog stanja zaposlenog i članova njegovog porodičnog domaćinstva:
- hronično oboljenje radnika na osnovu dijagnoze i mišljenja lekara - 2 radna dana,
- hronično oboljenje člana porodičnog domaćinstva na osnovu dijagnoze i mišljenja lekara - 1 radni dan.
Pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana imaju:
- zaposleni koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada utvrđenim aktom poslodavca,
- zaposleni kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem,
- zaposleni sa navršenih 30 godina staža osiguranja ili navršenih 55 godina života,
- zaposlena - žena sa navršenih 25 godina staža osiguranja ili sa navršenih 50 godina života, i
- zaposleni mlađi od 18 godina života.
Godišnji odmor po svim osnovima utvrđenim u članu 18. ne može biti duži od 30 radnih dana, odnosno u stavu 1. člana 19. ne može biti duži od 35 radnih dana.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca.
Visina štete se utvrđuje srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora.
Zaposleni ima pravo, u toku kalendarske godine, na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u sledećim slučajevima:
- stupanja zaposlenog u brak - 5 radnih dana;
- stupanja u brak člana uže porodice - 2 radna dana;
- porođaja bračnog druga - 3 radna dana;
- smrti člana uže porodice, roditelja, braće i sestara zaposlenog - 5 radnih dana;
- smrti roditelja, braće i sestara bračnog druga - 2 radna dana;
- zbog nege teže obolelog člana uže porodice - do 30 radnih dana;
- zbog odlaska zaposlenog na oporavak i zdravstvenu rehabilitaciju - do 15 radnih dana;
- stručnog usavršavanja i osposobljavanja zaposlenog radi potrebe procesa rada kod poslodavca - do 30 radnih dana;
- učešća na sportskim i kulturnim takmičenjima u organizaciji reprezentativnih sindikata u zemlji i inostranstvu - do 10 radnih dana;
- selidbe na području istog naseljenog mesta - 2 radna dana;
- selidbe iz jednog u drugo naseljeno mesto - 4 radna dana;
- zbog odlaska na neophodne lekarske preglede zaposlenog ili člana uže porodice - do 3 radna dana;
- otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana;
- zbog obavljanja neodložnih imovinsko-pravnih poslova i drugih neodložnih privatnih obaveza - do 3 radna dana;
- po osnovu svakog dobrovoljnog davanja krvi, ne računajući dan kada se daje krv - 2 radna dana.
Posebnim aktom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju regulišu se prava zaposlenog u slučaju da stručno osposobljavanje i usavršavanje traje duže od 30 dana.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo, kada su ispunjeni uslovi za korišćenje plaćenog odsustva, ali je zaposleni iskoristio utvrđeni ukupan broj dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine po odgovarajućem osnovu i u drugim opravdanim slučajevima.
Neplaćeno odsustvo se može odobriti, u smislu stava 1. ovog člana, kada odsustvo sa rada ne remeti proces rada.
Neplaćeno odsustvo može trajati do godinu dana u toku trajanja radnog odnosa kod poslodavca.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koja se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom i ovim ugovorom drugačije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
4. izdržavanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci;
5. privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere i prestanka rada kod drugog poslodavca, vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Zaposlenima iz tač. 2. i 5. ovog člana miruju prava i obaveze po osnovu rada osim prava na rešavanje stambenog pitanja i prava na jubilarnu nagradu, odnosno prava po osnovu neprekidnog radnog staža kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom, drugim propisom, ovim ugovorom i posebnim aktima o zaštiti na radu, koji se donose za svaki deo NIS-a.
Radna mesta sa posebnim uslovima rada su:
- radna mesta na kojima postoji povećan rizik od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog,
- specifični zahtevi radnog mesta koji, u cilju bezbednog i uspešnog rada, uslovljavaju posebne zdravstvene i psihofizičke sposobnosti zaposlenog za rad na tom radnom mestu,
- specifični tehnološki procesi u kojima ne postoji mogućnost primene pojedinih propisanih mera zaštite na radu.
Kriterijumi za utvrđivanje radnih mesta sa posebnim uslovima rada su:
1. Štetnost po zdravlje zaposlenih:
- nepovoljni klimatski i mikroklimatski uslovi;
- povećana buka i vibracija;
- štetna isparenja nafte, gasa i naftnih derivata;
- štetna zračenja;
- fizičko i psihofizičko opterećenje;
- biološke štetnosti i dr.;
2. Prisutni rizici u radu:
- rad na visini, pod zemljom i vodom;
- rad pod visokim naponom na proizvodnim sistemima i sistemima za održavanje;
- rad sa fluidima pod pritiskom, sa eksplozivnim, otrovnim ili nagrizajućim materijama i dr.;
3. Režim i vrste rada:
- smenski rad;
- rad u turnusu;
- terenski rad;
- rad koji zahteva posebne zdravstvene, fizičke i psihofizičke i druge sposobnosti.
Ocenu uslova rada na poslovima sa povećanim rizikom vrši ekspertski tim za određene oblasti, u čiji sastav ulaze lica iz ovlašćenih stručnih organizacija, predstavnici preduzeća i reprezentativnih sindikata.
Ekspertski tim iz stava 1. ovog člana obrazuje se rešenjem generalnog direktora NIS-a, uz saglasnost sindikata.
Opštim aktom utvrđuje se metodologija za utvrđivanje poslova sa povećanim rizikom, kao i preventivne mere za zaštitu zaposlenih koji rade na ovim poslovima.
Opšti akt iz stava 3. ovog člana donosi generalni direktor NIS-a uz saglasnost reprezentativnih sindikata.
Spisak poslova, odnosno radnih mesta sa posebnim uslovima rada, uslovi koje zaposleni moraju da ispunjavaju da bi bili raspoređeni na ova radna mesta i spisak sredstava i opreme lične zaštite, utvrđuju se posebnim aktom koji donosi direktor dela NIS-a.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i opštim aktima o zaštiti na radu, obezbedi korišćenje sredstava i opreme lične zaštite prema propisima o zaštiti na radu i standardnim tehničkim normativima.
Za sprovođenje bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu odgovorni su generalni direktor NIS-a, direktori delova NIS-a, rukovodioci organizacionih delova zaštite na radu i drugi zaposleni koji su odgovorni za sprovođenje zaštite na radu.
Sredstva za sprovođenje programa mera zaštite na radu i unapređenje zaštite na radu utvrđuju se godišnjim programom poslovanja.
Poslodavac je dužan da obezbedi uslove za organizovanje i sprovođenje zaštite na radu na savremenim principima, saglasno tehničko-tehnološkim potrebama.
Generalni direktor NIS-a, odnosno direktori delova NIS-a, dužni su da normativno utvrde standarde za opremu i sredstva lične zaštite na radu zaposlenih, kao i mere i proceduru zaštite od štetnih uticaja na život i zdravlje zaposlenih i drugih građana i životne okoline.
Zaposleni je dužan da radi sa punom pažnjom zbog bezbednosti svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih, da se u radu pridržava propisanih mera i normativa zaštite na radu, da pravilno rukuje oruđima za rad, opasnim materijama, kao i da se stara o sprovođenju i unapređenju zaštite na radu.
Zaposleni koji radi na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, kao i drugi zaposleni, za koje je predviđen prethodni i periodični lekarski pregled, dužni su da obave lekarski pregled na koji ih upućuju NIS, odnosno delovi NIS-a.
Zaposleni imaju pravo i obavezu da namenski koriste sredstva i opremu lične zaštite na radu, da pažljivo rukuju njima i da ih održavaju u ispravnom stanju.
Zaposleni mora biti upoznat sa merama zaštite na radu i svojim pravima i obavezama u pogledu zaštite, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom zaštitnih sredstava na poslovima koje će obavljati.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, sve dok se ne otkloni opasnost i ne sprovedu odgovarajuće mere.
Za vreme neobavljanja radne obaveze iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na zaradu svog radnog mesta kao da je radio.
Odbijanje zaposlenog da radi na osnovu stava 2. ovog člana ne može se smatrati povredom radne obaveze i ne može mu se otkazati ugovor o radu.
Zaposleni mlađi od 18 godina, trudnice i majke sa decom do tri godine života, ne smeju raditi na poslovima sa štetnim uticajima.
Ako se na poslovima na kojima rade osobe iz stava 1. ovog člana, uoče opasnosti koje mogu ugroziti njihov život i zdravlje, poslodavac je dužan da ih premesti na druge poslove dok traje opasnost.
Dok rade na drugim poslovima iz razloga navedenih u prethodnom stavu, zaposlenom pripada zarada za poslove koje je ranije obavljao na kojima je utvrđena opasnost za život i zdravlje, ako je to za njega povoljnije.
Generalni direktor NIS-a, odnosno direktor dela NIS-a, dužan je da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad i obezbedi uslove za realizaciju obuke o sprovođenju mera zaštite od požara, zaštite na radu i mera fizičkog obezbeđenja imovine i lica.
Obuka i provera osposobljenosti zaposlenih za sprovođenje mera zaštite na radu vrši se u skladu sa zakonom.
Reprezentativni sindikati, imaju pravo da se neposredno upoznaju sa preduzetim merama zaštite na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadležnom organu u NIS-u, odnosno delu NIS-a, predlažu preduzimanje propisanih mera zaštite na radu.
O preduzetim merama po predlogu iz stava 1. ovog člana, generalni direktor NIS-a, odnosno direktor dela NIS-a, dužan je da u roku od 15 dana obavesti reprezentativni sindikat.
Generalni direktor NIS-a, odnosno direktor dela NIS-a, dužan je da reprezentativnom sindikatu dostavlja u izvornom obliku sve elaborate koje sačine stručne ustanove, nalaze i rešenja inspekcijskih organa, a koja se odnose na zaštitu na radu, u roku od tri dana od dana prijema navedenih dokumenata.
Radi praćenja sprovođenja mera zaštite na radu zaposlenih kod poslodavca, koje su predviđene zakonom, ovim ugovorom i aktima o zaštiti na radu u NIS-u i delovima NIS-a obrazuju se odbori za zaštitu na radu.
Odbor za zaštitu na radu kod poslodavca obrazuje generalni direktor NIS-a, a odbore za zaštitu na radu u delovima obrazuju direktori delova NIS-a.
Odbori za zaštitu na radu imaju pet članova, s tim da reprezentativni sindikati predlažu dva člana.
U odbore za zaštitu na radu moraju biti izabrana najmanje dva člana koji su stručnjaci iz oblasti zaštite na radu.
Odbori za zaštitu na radu donose poslovnik o radu i biraju predsednika odbora.
Odbor za zaštitu na radu učestvuje u izradi i prati realizaciju plana i programa, a posebno:
- razmatra pitanja iz oblasti zaštite na radu i ekologije i daje predloge u vezi sa njima;
- razmatra predloge posebnih akata koje bitno utiču na uslove rada i zaštitu na radu;
- ostvaruje saradnju sa stručnim službama iz oblasti zaštite na radu i zaštite od požara;
- prati primenu odredbi ovog ugovora kojim je uređena oblast zaštite na radu;
- analizira stanje zaštite na radu i predlaže mere za njeno poboljšanje;
- analizira obavljanje periodičnih pregleda mašina, uređaja i ispitivanje fizičkih i hemijskih štetnosti mikroklime u radnim sredinama, a po potrebi predlaže vanredna ispitivanja i kontrole;
- predlaže i zahteva uvođenje preventivnih mera zaštite zaposlenih;
- pokreće inicijativu za utvrđivanje poslova sa posebnim uslovima rada i program zaštite zaposlenih na takvim poslovima;
- razmatra izveštaje o zdravstvenom stanju zaposlenih na osnovu periodičnih lekarskih pregleda i kontroliše urednost obavljenih pregleda zaposlenih;
- razmatra povrede na radu i profesionalna oboljenja, izvore i uzroke njihovog nastanka i predlaže mere za njihovo sprečavanje;
- posreduje u pregovorima za naknadu štete koju zaposleni pretrpi usled povrede na radu ili profesionalne bolesti;
- razmatra i druga pitanja značajna za ostvarivanje zaštite na radu zaposlenih.
Direktor dela NIS-a je dužan da članovima odbora za zaštitu na radu obezbedi potrebne uslove za nesmetan rad.
O svom radu odbor za zaštitu na radu, podnosi šestomesečni izveštaj direktoru dela NIS-a i reprezentativnim sindikatima.
Direktor dela NIS-a je dužan da razmotri stavove i mišljenja odbora i da o svom stavu izvesti odbor.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode i dnevne naknade, odnosno bolničkog lečenja.
Poslodavac može, do neoporezivog iznosa na svoj teret, da dodatno osigura zaposlene po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja kod osiguravača registrovanog za poslove penzijskog osiguranja.
Poslodavac može, u cilju sprovođenja kvalitetne socijalne zaštite, kolektivno osigurati zaposlene za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Poslodavac je u obavezi da pre sklapanja ugovora o osiguranju pribavi saglasnost reprezentativnih sindikata kod poslodavca o premijama, odnosno polisama osiguranja iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.
VII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.
Zaradu zaposlenog u smislu stava 1. čini:
1. zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2. zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca,
3. druga primanja, u skladu sa zakonom i odredbom člana 57. tač. 1, 2, 3. i 4. ovog ugovora.
Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
1. osnovne zarade,
2. dela zarade za radni učinak, i
3. uvećane zarade.
Osnovnu zaradu, u smislu ovog ugovora, čini proizvod vrednosti radnog časa, koeficijenta posla i prosečnog mesečnog fonda časova od 174 časa.
Koeficijent poslova koje zaposleni obavlja zavisi od stručne spreme, složenosti poslova, odgovornosti i uslova rada.
Svi poslovi su grupisani u osam grupa.
Za svaku grupu poslova, u skladu sa stavom 1. ovog člana, utvrđuje se najniži, najviši, kao i prosečan koeficijent, i to:
|
Grupa posla |
Najniži |
Najviši |
Prosečni |
|
I grupa, NK |
1,30 |
2,01 |
1,58 |
|
II grupa, PK |
1,43 |
2,32 |
1,94 |
|
III grupa, NS |
1,82 |
2,39 |
2,10 |
|
IV grupa, KV |
2,03 |
4,02 |
2,92 |
|
V grupa, SS |
2,28 |
4,60 |
3,08 |
|
VI grupa, VK |
2,91 |
4,71 |
3,36 |
|
VII grupa, VŠ |
2,96 |
5,00 |
3,58 |
|
VIII grupa, VS |
3,58 |
11,50 |
5,57 |
Koeficijentima iz stava 3. ovog člana vrednovani su i uslovi rada koji se odnose na: rad na terenu, rad u turnusu, rad u smenama i druge poslove štetne po zdravlje zaposlenih.
U skladu sa odredbama člana 42. poslodavac ili lice koje on ovlasti i reprezentativni sindikati utvrdiće, u roku od 60 dana od dana potpisivanja ovog ugovora, koeficijente za sva radna mesta u NIS-u i delovima NIS-a.
Tabelarni pregled radnih mesta i koeficijenata utvrdiće se aneksom ovog ugovora.
Kod utvrđivanja koeficijenta iz stava 1. ovog člana, prosečan koeficijent grupe poslova utvrđen u članu 42. ovog ugovora, u zavisnosti od uslova rada po delovima NIS-a, može odstupiti od prosečnog od -5% do + 5%.
Koeficijenti za poslove proizvodnog rada koji se obavljaju pod posebno teškim uslovima biće dodatno uvećani kod utvrđivanja uslova rada do 5%.
Spisak poslova proizvodnog rada koji se obavljaju pod posebno teškim uslovima sastavni je deo tabelarnog pregleda iz stava 2. ovog člana.
Vrednost radnog časa sporazumno utvrđuju ugovorne strane istovremeno sa donošenjem godišnjeg programa poslovanja, a najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu.
Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa, iz stava 1. ovog člana, ugovorne strane se mogu sporazumeti o promeni vrednosti radnog časa.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu standarda i normativa za rezultate koji se mogu egzaktno meriti, odnosno na osnovu ocene rezultata rada.
Normative i standarde, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje generalni direktor uz prethodnu saglasnost reprezentativnih sindikata.
Na osnovu ostvarenog radnog učinka i ocene rezultata rada, osnovna zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak iznad standardnog, može se uvećati do 10%, a osnovna zarada zaposlenog, čiji je radni učinak ispod standardnog može se umanjiti do 10%.
1. Smatra se da je zaposleni ostvario veći radni učinak od standardnog ako:
- ostvari veći obim radnih zadataka od planiranih;
- obavi poslove iznad standardnog kvaliteta;
- obavi poslove pre roka;
- ostvari veće rezultate od standardnih na preventivnoj zaštiti i kvalitativnom održavanju pogonske spremnosti postrojenja;
- ostvari bolje rezultate od standardnih u otklanjanju kvarova i havarija na postrojenjima i uređajima, uz redovno obavljanje svojih poslova, obavi poslove koje drugi zaposleni nije mogao u roku i kvalitetno da izvrši.
2. Smatra se da je zaposleni ostvario manji radni učinak od standardnog ako:
- tokom meseca ostvari manji obim poslova od planiranih;
- poverene poslove ne obavi kvalitetno, odnosno ako ih obavi sa kvalitetom koji je ispod standardnog za tu vrstu poslova;
- deo poslova ne obavi u roku.
Utvrđivanje rezultata rada vrši se ocenjivanjem obima i kvaliteta rada zaposlenog.
3. Ocenjivanje obima rada vrši se na osnovu:
- svih poslova koje je zaposleni izvršio u odgovarajućem periodu;
- obima iskorišćenog radnog vremena;
- vremena provedenog na radu.
4. Ocenjivanje kvaliteta rada vrši se na osnovu:
- kvaliteta izvršenog posla sa stanovišta odgovarajućih propisa, tehnoloških uputstava, standarda, stručne metodologije i izdatih naloga;
- složenosti izvršenih poslova;
- stručnosti, kreativnosti i inicijative ispoljene pri izvršavanju poslova;
- stepena ispoljene odgovornosti u radu;
- poštovanje rokova određenih za izvršavanje poslova;
- racionalno angažovanje zaposlenih, sredstava rada, materijala, rezervnih delova i učinjenih usluga;
- poslovnog odnosa prema korisnicima usluga;
- stepena ispoljene radne i tehnološke saradnje sa ostalim učesnicima u procesu rada;
- tačnosti i preciznosti ispoljenih u radu;
- broja grešaka i obima pogrešno urađenih poslova, radnih zadataka, odnosno radnih operacija.
Ocenu radnog učinka rada zaposlenog u pisanoj formi, na osnovu standarda i normativa iz člana 45. ovog ugovora, utvrđuje komisija koju obrazuje direktor dela NIS-a, na obrazložen predlog neposrednog rukovodioca organizacionog dela u kome zaposleni obavlja poslove.
Zarada pripravnika utvrđuje se u visini 80% od osnovne zarade za odgovarajuće poslove za koje se pripravnik osposobljava.
Isplata zarada vrši se u dva dela. Prvi deo isplaćuje se do 25-og u mesecu za tekući mesec u visini do 60% od isplaćene zarade kod poslodavca u poslednjem mesecu za koji je izvršen konačan obračun, a drugi deo se isplaćuje do 10-og u mesecu za prethodni mesec.
Osnovna zarada zaposlenog se uvećava za 0,5% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Osnovna zarada zaposlenog iz člana 41. uvećava se:
- za rad na dan državnog i verskog praznika koji je po zakonu neradni dan - za 150%;
- za rad noću (rad koji se obavlja u vremenu od 22 do 06 časova) - za 45%;
- za prekovremeni rad, koji se ne uračunava u radno vreme unapred određeno na osnovu izvršene godišnje preraspodele radnog vremena - za 45%;
- za rad nedeljom - za 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat uvećanja jednak je zbiru procenata uvećanja po svakom od osnova.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca u sledećim slučajevima:
1. državnog i verskog praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi i korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika, u skladu sa zakonom,
2. korišćenja godišnjeg odmora,
3. za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa,
4. korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i ovim ugovorom,
5. prava zaposlenih u sledećim slučajevima:
- prisustvovanja, u svojstvu poslanika, odbornika ili člana, sednici Narodne skupštine, odnosno skupštine autonomne pokrajine, grada ili opštine ili njihovih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata, osim sednicama sindikata kod poslodavca, kada se smatra da je na radu;
- za odlazak na sistematske i specijalističke preglede na koje poslodavac upućuje zaposlene;
- za vreme boravka zaposlenog na oporavku i rehabilitaciji, zbog povreda koje su prouzrokovane povredom na radu na koje je upućen od strane poslodavca na predlog sindikata najduže 30 dana u toku kalendarske godine;
- zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa, ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom;
- ako zaposleni odbije da radi zbog nesprovedenih propisanih mera zaštite na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade usled prekida rada bez krivice radnika u visini od 85% prosečne zarade u prethodna tri meseca, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana:
- ako je sprečenost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, u visini od 75% prosečne zarade u prethodna tri meseca,
- a ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću naknada iznosi 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca.
Naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede, invalidima rada usled profesionalnih oboljenja, trudnicama ili drugih razloga predviđenih u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, isplaćuje se kod poslodavca i kada obavezu isplate ima Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Zaposleni ima pravo na zaradu iz dobiti ostvarenu po godišnjem računu.
Učešće zarade iz dobiti utvrđuje se odlukom nadležnog organa i Statutom poslodavca uz saglasnost osnivača, s tim što ne može biti manja od 10% od iznosa ostvarene dobiti.
Učešće zaposlenog u raspodeli dela dobiti je srazmerno učešću njegove zarade u godišnjem fondu zarada u preduzeću.
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi sledeće troškove:
1. troškove prevoza u javnom saobraćaju, radi odlaska na rad i povratka sa rada, u visini od 100% cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, na osnovu naloga za službeno putovanje, u visini 3% od prosečne mesečne zarade kod poslodavca kao i putne troškove i troškove noćenja, osim noćenja u hotelu "de luks" kategorije, prema priloženom računu. Dnevnica za službeno putovanje računa se od časa polaska na službeno putovanje do časa povratka sa službenog putovanja. Cela dnevnica isplaćuje se za vreme od 12 do 24 časa provedenih na službenom putovanju, a polovina dnevnice isplaćuje se za vreme od osam do 12 časova provedenih na službenom putovanju;
3. dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, na osnovu naloga za službeno putovanje, u skladu sa odgovarajućim propisima;
4. zaposleni, kome je u nalogu za službeni put naznačeno da prilikom putovanja koristi sopstveni automobil kao prevozno sredstvo ima pravo na troškove u visini 25% cene litra pogonskog goriva vozila koje koristi, po pređenom kilometru;
5. dnevnu naknadu smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu van sedišta poslodavca, odnosno organizacionog dela NIS-a, a na osnovu naloga za rad na terenu u trajanju preko pet radnih dana, u visini od 6% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca ostvarene za prethodni mesec, u slučaju da zaposlenom nisu obezbeđeni ni smeštaj ni ishrana na terenu;
6. dnevnu naknadu smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu van sedišta poslodavca odnosno organizacionog dela NIS-a, a na osnovu naloga za rad na terenu u trajanju preko pet radnih dana, u visini od 3,5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca ostvarene za prethodni mesec, u slučaju da su zaposlenom obezbeđeni na teret poslodavca, ili smeštaj ili ishrana na terenu.
O opravdanosti korišćenja vozila iz tačke 4. ovog člana, odlučuje zaposleni koji je ovlašćen za izdavanje naloga za službeni put.
Radom na terenu ne smatra se rad zaposlenog koji svaki dan odlazi i ponovo se vraća na teren, na osnovu naloga za rad na terenu.
Podnošenje netačnog obračuna troškova i netačnih podataka, u smislu tačke 2, 4, 5. i 6. u cilju pribavljanja materijalne koristi, predstavlja tešku povredu radnih obaveza zaposlenog i može biti razlog otkaza Ugovora o radu.
Bliži uslovi za ostvarivanje prava iz ovog člana urediće se posebnim aktom koji donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:
1. naknadu za ishranu u toku rada, u visini od 0,95 koeficijenta od vrednosti koeficijenta 1;
2. 1/12 regresa mesečno za korišćenje godišnjeg odmora, u visini od 0,25 koeficijenta od vrednosti koeficijenta 1;
3. dnevnu naknadu (terenski dodatak) za rad i boravak na terenu u trajanju od najmanje pet dana, u visini od 2% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca, ostvarene za prethodni mesec;
4. naknadu troškova za odvojeni život od porodice u trajanju najmanje 30 dana neprekidno, u iznosu od 45% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu za koji se vrši isplata;
Naknada za odvojeni život i terenski dodatak se međusobno isključuju;
5. otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini tri zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca, za mesec koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine;
6. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti bračnog druga, dece i usvojenika, pomoć članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
7. naknadu štete zbog povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili teže telesne povrede sa posledicama invalidnosti, u skladu sa posebnim aktom poslodavca;
8. deci zaposlenih do deset godina života, prigodan paketić za Novu godinu na osnovu odluke generalnog direktora, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Pravo na paketić imaju i deca umrlih zaposlenih.
Bliži uslovi za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana, urediće se posebnim aktom koji donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Poslodavac je dužan da obezbedi:
1. solidarnu pomoć zaposlenom u slučaju smrti roditelja ili usvojioca zaposlenog u visini troškova pogrebnih usluga;
2. solidarnu jednokratnu pomoć porodici u slučaju da je smrt zaposlenog nastupila kao posledica nesreće na poslu kao i posledice profesionalnog oboljenja, u visini pet prosečnih zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata pomoći, a za slučaj prirodne smrti u visini tri prosečne zarade kod poslodavca;
3. solidarnu pomoć porodici u slučaju smrti penzionisanog zaposlenog u visini 50% iznosa pogrebnih troškova, a maksimalno do neoporezivog iznosa;
4. solidarnu pomoć zaposlenom, članu njegove porodice, kao i penzionisanom zaposlenom za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti u punom iznosu nastalih troškova (nabavka lekova, naknada troškova lečenja i ortopedskih pomagala);
5. solidarnu pomoć zbog uništenja ili oštećenja objekta za stanovanje zaposlenog, usled elementarnih i drugih vanrednih događaja, ako je činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja objekta za stanovanje zaposlenog utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa;
6. solidarnu pomoć zaposlenom za rođenje trećeg i svakog sledećeg deteta u visini dve prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate;
7. finansijsku pomoć i stipendiju tokom redovnog školovanja deci poginulih ili umrlih zaposlenih, i to:
- za decu predškolskog uzrasta u visini od 0,60 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u osnovnoj školi u visini od 0,80 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u srednjoj školi u visini vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u višoj školi ili na fakultetu (za vreme redovnog školovanja, najviše do 26 godina starosti), u visini od 1,20 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1.
Finansijska pomoć, odnosno stipendija iz stava 1. tačka 7. ovog člana isplaćuje se na osnovu vrednosti radnog časa za prethodni mesec u odnosu na mesec u kom se vrši isplata.
Pravo iz stava 1. tačka 4. ovog člana može se ostvariti na osnovu priložene medicinske dokumentacije i mišljenja nadležnih organa, koja se ne mogu obezbediti na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako uopšte nema mogućnosti za njihovu nabavku, u skladu sa postupkom utvrđenim posebnim aktom poslodavca.
Odluku o visini pomoći donosi nadležni organ preduzeća.
Odluku o visini pomoći za težu telesnu povredu sa posledicama invalidnosti, naknade troškova lečenja i nabavke lekova i naknade štete usled elementarnih nepogoda donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti, na predlog komisije sastavljene od predstavnika reprezentativnih sindikata i poslodavca.
Predlog iz stava 1. ovog člana komisija priprema na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i priložene dokumentacije.
Za neprekidni radni staž kod poslodavca i njegovih pravnih prethodnika, zaposlenom pripada po osnovu jubilarne nagrade:
- za 10 godina - jedna zarada;
- za 20 godina - dve zarade;
- za 30 godina - tri zarade;
- za 35 godina - tri i po zarade;
- za 40 godina - četiri zarade.
Isplata jubilarne nagrade iz stava 1. ovog člana, vrši se zaposlenom sa konačnom obračunatom zaradom za mesec u kome je zaposleni ispunio uslov za sticanje prava iz stava 1. ovog člana.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se ostvarena prosečna zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate.
Uslov koji se odnosi na dužinu neprekidnog rada iz stava 1. ovog člana ispunjava i zaposleni koji bi u godini u kojoj odlazi u penziju ispunio navedeni uslov bez obzira da li taj uslov ispunjava u trenutku kada mu prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju.
Za neprekidni rad kod poslodavca i njegovih pravnih prethodnika, pored prava iz člana 60, zaposlenima pripada:
- za 20 godina neprekidnog rada - ručni sat u vrednosti čiju visinu utvrđuje generalni direktor posebnom odlukom;
- za 40 (odnosno 35) godina neprekidnog rada - ručni sat u vrednosti čiju visinu utvrđuje generalni direktor posebnom odlukom.
Poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni su dužni da zajam iz stava 1. ovog člana vrate u roku od šest meseci.
Zabrana konkurencije, ukoliko je utvrđena ugovorom o radu u skladu sa zakonom, važi u zemlji i u inostranstvu, zavisno od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje utvrđuje komisija, koju za svaki pojedinačni slučaj obrazuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Generalni direktor ili lice koje on ovlasti, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana i obrazuje komisiju iz stava 1. ovog člana.
Na osnovu izveštaja komisije iz stava 1. ovog člana generalni direktor ili lice koje on ovlasti, donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti da naknadi štetu.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu utvrđuje se način i rok za naknadu štete.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama ovog člana, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
O zahtevu zaposlenog za naknadu štete iz stava 1. ovog člana odlučuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti, na predlog komisije koju imenuje u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za naknadu štete. Komisija utvrđuje sve činjenice u vezi sa podnetim zahtevom, postojanje odgovornosti poslodavca ili drugog zaposlenog kod poslodavca za nastalu štetu kao i visinu štete.
Na osnovu predloga komisije iz stava 2. ovog člana generalni direktor ili lice koje on ovlasti, donosi rešenje kojim se obavezuje da naknadi štetu i rok u kome se šteta isplaćuje ili se podneti zahtev odbija kao neosnovan.
Ako se naknada štete ne ostvari u smislu st. 2. i 3. ovog člana, zaposleni može svoje pravo ostvarivati kod nadležnog suda.
1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka na koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog, i
7. drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti, danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5. u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposlenom se mogu izreći sledeće mere:
1. upozorenje zaposlenom da će mu biti otkazan ugovor o radu ako ponovi istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja;
2. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju od jednog do tri radna dana;
3. otkaz ugovora o radu.
Za učinjene teže povrede radnih obaveza poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u sledećim slučajevima:
1. ako je utvrđeno da zaposleni svojom krivicom ne ostvaruje rezultate rada na poslovima koje obavlja pod uslovom da su mu omogućeni svi uslovi za normalan rad;
2. ako zaposleni učini krivično delo na radu i u vezi sa radom;
3. ako zaposleni ne sprovodi ili povredi propise o zaštiti od požara, eksplozije i elementarnih nepogoda i štetnih delovanja otrovnih i drugih opasnih materija;
4. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, odgovarajućim aktom i odlukom poslodavca o čemu je zaposleni na vreme i pisanim putem upoznat;
5. odbijanje izvršavanja radnih zadataka, ako za to ne postoje opravdani razlozi;
6. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata;
7. prouzrokovanje imovinske štete namerno ili iz grube nepažnje;
8. krađa (otuđivanje imovine i sredstava za rad, sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, utaja ili posluga novcem ili hartijama od vrednosti);
9. davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica kojima se zaposleni obmanjuju u pogledu ostvarivanja njihovih prava iz radnog odnosa;
10. zaključivanje nepovoljnih ugovora kojima se nanosi imovinska šteta i štete interesi poslodavca;
11. zloupotreba službenog položaja u nameri da se za sebe ili drugog pribavi imovinska korist;
12. propuštanje zaposlenog da najkasnije u toku od 24 časa prijavi štetu koja je nastupila za poslodavca ili prikrivanje nastale štete;
13. onemogućavanje sindikatima da učestvuju u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog;
14. neizvršenje pravosnažnih sudskih presuda;
15. primanje i davanje mita u vezi sa radom;
16. ako je učinjenom povredom ugrožen život ili zdravlje drugih zaposlenih ili građana ili je učinjenom povredom došlo do prekida procesa proizvodnje što ima za posledicu neispunjenje plana, ugovorenih obaveza ili narušavanje ugleda poslodavca;
17. odavanje ili prodaja tehnologije konkurentskom preduzeću;
18. nepridržavanje, odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane organa preduzeća;
19. sprečavanje unutrašnje kontrole u izvršavanju zadataka;
20. prikrivanje ili uništavanje poslovne dokumentacije u cilju prikrivanja činjeničnog stanja.
Pored povreda radnih obaveza iz stava 1. ovog člana, ugovorom o radu mogu se utvrditi i druge teže povrede radnih obaveza u zavisnosti od opisa i vrste posla koji zaposleni obavlja.
Poslodavac je dužan, da pre otkaza ugovora o radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 10 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje naveden u stavu 1. ovog člana.
Poslodavac je dužan da upozorenje dostavi na mišljenje sindikatu čiji je član zaposleni. Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.
Zaposlenom se ne može otkazati ugovor o radu pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac će u upozorenju zaposlenog obavestiti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja.
Upozorenje iz stava 1. ovog člana prestaje da važi istekom jedne godine od dana kada je zaposlenom upozorenje dostavljeno.
Zaposlenom se može otkazati ugovor o radu, ako ne poštuje radnu disciplinu i to u sledećim slučajevima:
1. neopravdano izostajanje sa rada pet radnih dana u kontinuitetu ili sa prekidima u toku 12 meseci;
2. ometanje drugih zaposlenih u radu;
3. dolazak na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili konzumacija alkohola i opojnih droga na radnom mestu;
4. izazivanje tuče ili učestvovanje u tuči u poslovnom prostoru poslodavca.
Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka roka iz prethodnog stava nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima lice kome je prestao radni odnos, ako ispunjava utvrđene uslove.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu ovog ugovora ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenog;
6. obraćanje zaposlenog sindikatu, organima nadležnim za zaštitu prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Ako zaposleni, u periodu od najmanje tri meseca uzastopno, ne ostvaruje predviđene rezultate rada ili ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, u smislu člana 70. tačka 1. pokreće se postupak za utvrđivanje ili proveru znanja i sposobnosti, odnosno utvrđivanje rezultata rada tog zaposlenog.
Predlog neposrednog rukovodioca kojim se inicira pokretanje postupka iz stava 1. ovog člana daje se u pisanoj formi i sadrži razloge zbog kojeg se pokretanje postupka predlaže.
Poslodavac obrazuje posebnu komisiju za proveru znanja i sposobnosti, odnosno za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog.
Komisija se sastoji od tri člana koji moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme koja se traži za poslove koje zaposleni obavlja, s tim što jednog člana predlaže organizacija sindikata dela u kome zaposleni radi.
Komisija je dužna da u roku od najviše 15 dana utvrdi činjenično stanje, odnosno podnese izveštaj o utvrđenim potrebnim znanjima i sposobnostima, odnosno rezultatima rada zaposlenog i konstatuje opravdanost ili neopravdanost zahteva za pokretanje postupka za proveru znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog.
Komisija utvrđuje činjenično stanje na sledeće načine:
- uvidom u radnu dokumentaciju zaposlenog (radni nalozi, planovi rada, radne liste i sl.);
- neposrednim uvidom u rad zaposlenog;
- pisanim obrazloženjem neposrednog rukovodioca zaposlenog;
- uzimanjem izjava od zaposlenog, neposrednog rukovodioca zaposlenog i od drugih zaposlenih koji su imali uvid u rad zaposlenog.
Ukoliko komisija utvrdi opravdanost zahteva za pokretanje postupka za proveru znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog, u roku od sledeća tri meseca, ista komisija prati rad zaposlenog na sličan način kao što je opisano u prethodnom stavu ovog člana.
Komisija nakon toga donosi ocenu, odnosno odluku većinom glasova od ukupnog broja članova komisije i dostavlja je poslodavcu koji je komisiju obrazovao.
Ukoliko komisija utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koje je raspoređen ili da ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, poslodavac može zaposlenog da rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovom znanju i sposobnostima, odnosno poslove za koje je potrebna niža stručna sprema od one koju zaposleni poseduje, uz njegovu saglasnost.
Ukoliko zaposleni nije saglasan sa ponuđenim predlogom iz prethodnog stava, poslodavac zaposlenom otkazuje ugovor o radu.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od 15 dana koliko traje otkazni rok.
Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Program rešavanja viška zaposlenih donosi se u skladu sa zakonom.
Aneksom ovog ugovora utvrdiće se visina otpremnine u roku od 60 dana od dana potpisivanja ovog ugovora.
Ne može se zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog tehnoloških i organizacionih promena do potpisivanja aneksa iz stava 2. ovog člana.
XII REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA
Sporazumom između poslodavca i reprezentativnih sindikata, u skladu sa finansijskim mogućnostima, Programom poslovanja se utvrđuju sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih putem dodele kredita, u skladu sa odgovarajućim propisima.
XIII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti u pisanom obliku u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
O pravima i obavezama zaposlenih iz oblasti stambenih odnosa, odlučuju i komisije obrazovane u skladu sa odgovarajućim aktom koji usvaja upravni odbor NIS-a.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni sporazumno rešavaju sporno pitanje.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.
Predlog iz prethodnog stava podnosi se u pisanom obliku.
Ako se poslodavac i zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od pet dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno u roku od 10 dana, rešava arbitar.
Arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Postupak pred arbitrom može pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitrom pokreće se u pisanom obliku u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Arbitar je dužan da završi postupak i donese odluku u roku od 10 dana od dana pokretanja postupka.
Ako arbitar u roku iz stava 4. ovog člana ne donese odluku rešenje i otkaz ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka pred arbitrom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
U NIS-u i delovima NIS-a obezbeđuju se uslovi za rad i delovanje sindikata, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Upravni odbor, generalni direktor i direktori delova NIS-a dužni su da obaveštavaju reprezentativne sindikate o predlozima odluka značajnim za oblast rada, materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, a posebno o:
- isplaćenim prosečnim zaradama zaposlenih sa indeksom rasta u odnosu na prethodni mesec (mesečno, kvartalno i godišnje);
- polugodišnjem i godišnjem izveštaju o poslovanju poslodavca, odnosno njegovih delova, kao i učešću zarada i troškova rada u ukupnim troškovima poslovanja poslodavca i njegovih delova;
- tromesečnom izveštaju o broju i strukturi zaposlenih sa kojima je zasnovan i prekinut radni odnos;
- šestomesečnom i godišnjem izveštaju o stanju zaštite na radu, merama za poboljšanje uslova rada i zaštite zdravlja zaposlenih;
- raspodeli dobiti po godišnjem obračunu;
- predlogu strateškog i godišnjeg plana poslovanja poslodavca;
- predlozima odgovarajućih akata i odluka, kojima se u skladu sa ovim ugovorom uređuju pitanja iz oblasti rada, zarada, materijalno-socijalnog položaja kao i druga pitanja značajna za zaposlene.
Sindikatu se uručuju pozivi sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.
Stavove reprezentativnog sindikata, odnosno reprezentativnih sindikata, dostavljene pre ili na samoj sednici nadležni organ dužan je da razmotri pre donošenja odluka i da o njima zauzme stav.
Generalni direktor i direktori delova NIS-a dužni su, da bez naknade troškova, obezbede sledeće uslove za rad sindikata:
- korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u sedištu NIS-a, odnosno dela NIS-a;
- izradu periodičnih obračuna i završnog računa i materijalno-finansijske aktivnosti sindikalne organizacije;
- stručnu i administrativnu pomoć (pravni i ekonomski poslovi, poslovi iz oblasti zaštite na radu i socijalne politike);
- tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme NIS-a i delova NIS-a, umnožavanje i kopiranje materijala, daktilografske usluge informisanje);
- obračun i naplatu članarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;
- organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 12 časova, pod uslovom da se time ne remeti proces rada;
- mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;
- samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži preduzeća, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Sporazumom između generalnog direktora NIS-a ili lica koje on ovlasti i reprezentativnih sindikata, bliže se uređuju uslovi za rad sindikata, u smislu stava 1. ovog člana.
Ovlašćeni predstavnici sindikata, i to: predsednik, potpredsednik i sekretar reprezentativnih sindikata u NIS-u, predsednici i sekretari sindikalnih organizacija u NIS-u i delovima NIS-a koji broje više od 1.000 članova, kao i predsednici sindikalnih organizacija u NIS-u i delovima NIS-a koji broje više od 500 članova u kojima se delatnost, odnosno poslovi obavljaju u više mesta, imaju pravo da za vreme mandata ne obavljaju poslove utvrđene ugovorom o radu i da primaju zaradu kao da rade.
Izabrani predstavnici reprezentativnih sindikata u višim organima sindikata i saveza sindikata imaju pravo da za vreme mandata ne obavljaju poslove svog radnog mesta i da primaju zaradu kao da rade, uz saglasnost generalnog direktora i svih reprezentativnih sindikata.
Pored zarade, sindikalnim predstavnicima iz stava 1. ovog člana, kao i poverenicima reprezentativnih sindikata, sporazumno između reprezentativnih sindikata u NIS-u i generalnog direktora, može biti utvrđeno pravo na dodatnu naknadu.
Predsednici ostalih sindikalnih organizacija delova NIS-a i u delovima NIS-a koje su članice reprezentativnih sindikata, a imaju manje od 500 članova, imaju prava utvrđena st. 1. i 3. ovog člana, ukoliko imaju najmanje 50% članova zaposlenih u tom delu, a minimalno 200 članova.
Ovlašćeni predstavnici sindikata koji nisu obuhvaćeni st. 1. i 3. ovog člana imaju pravo na plaćeno odsustvo za obavljanje sindikalne funkcije srazmerno broju članova sindikata u skladu sa zakonom.
Predsednici sindikata i članovi organa sindikata za vreme obavljanja kao i godinu dana nakon isteka funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne mogu da se rasporede na druge poslove, u druge delove NIS-a, organizacione celine delova NIS-a, drugo mesto rada, ili kod drugog poslodavca, da se utvrdi prestanak potrebe za njihovim radom, proglase tehnološkim viškom ili da se na drugi način stave u nepovoljniji položaj.
Članovima organa sindikata organizovanih u NIS-u i delovima NIS-a, kao i zaposlenom koji je izabran u organe sindikata van NIS-a, omogućava se odsustvovanje sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima, i drugim sindikalnim aktivnostima.
Predstavnicima sindikata koji odlaze van svog mesta rada, za potrebe sindikata, izdaje se nalog za putovanje.
Sredstva za pokriće putovanja iz stava 2. ovog člana isplaćuju se na teret poslodavca.
Poslodavac će se uzdržati da svojim delovanjem ne dovede pojedini sindikat u povlašćeni ili podređeni položaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatraće se i pritisak na zaposlene da se isčlane iz sindikata ili da se učlane u određeni sindikat.
Poslodavac se obavezuje da izdvaja sredstva za rad reprezentativnih sindikata na osnovu godišnjeg plana rada i finansijskog plana sindikata u visini od 0,10% mesečne mase sredstava za zarade.
Raspodela sredstava iz stava 1. ovog člana vrši se srazmerno broju članova ovih sindikata.
NIS, odnosno delovi NIS-a, su dužni da prilikom isplate mesečne zarade zaposlenima uplate reprezentativnim sindikatima i sredstva u iznosu od 0,35% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade, za prevenciju radne invalidnosti, oporavak i rehabilitaciju zaposlenih, u skladu sa programom reprezentativnog sindikata.
Odnosi između reprezentativnih sindikata i poslodavca, uspostaviće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.
Reprezentativni sindikati odrediće svoje predstavnike u pregovarački odbor.
Pregovarački odbor je obavezan da najmanje jednom u dva meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje poslodavca, materijalni i socijalni položaj zaposlenih kao i međusobne odnose reprezentativnog sindikata i poslodavca i o tome redovno obaveštava organe koje predstavlja.
Međusobni odnosi iz stava 1. ovog člana urediće se sporazumom između generalnog direktora NIS-a i reprezentativnih sindikata.
XVI VAŽENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA
Ovaj ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Svaki učesnik ovog ugovora može podneti otkaz ovog ugovora.
Otkaz ovog ugovora podnosi se u pisanoj formi.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici ovog ugovora dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 4. ovog člana ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog ugovora drugačije ne sporazumeju.
U slučaju statusnih i organizacionih promena u NIS-u, odnosno izdvajanja delova preduzeća iz NIS-a i njihovog organizovanja u posebna preduzeća ili osnivanje novih preduzeća, ovaj ugovor se primenjuje za sve zaposlene u tim preduzećima najmanje godinu dana, u skladu sa zakonskim odredbama.
Izmene i dopune Kolektivnog ugovora
Svaki učesnik ovog ugovora može predložiti pokretanje postupka za izmene i dopune ovog ugovora.
Ukoliko se svi učesnici ovog ugovora saglase sa predlogom iz stava 1. ovog člana obrazuje se pregovarački tim u koji svaki učesnik ovog ugovora imenuje po tri člana.
Nacrt izmena i dopuna ovog ugovora dostavlja se učesnicima pregovora na razmatranje.
Na osnovu datih sugestija i mišljenja pregovarački tim usaglašava tekst izmena i dopuna ovog ugovora i dostavlja ga na prihvatanje i potpisivanje učesnicima ovog ugovora.
Poslodavac se obavezuje da će osigurati realizaciju svih prava iz sindikalnog organizovanja zaposlenih utvrđenih ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada, zakonom i ovim ugovorom.
Učesnici ovog ugovora su saglasni da se sporovi koji mogu nastati pri zaključivanju, izmenama i dopunama ovog ugovora kao i u primeni ovog ugovora, rešavaju mirnim putem.
Sporna pitanja u primeni ovog ugovora rešava arbitraža koju obrazuju učesnici ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitraža ima neparan broj arbitara i sastoji se od po dva arbitra koje imenuju učesnici ovog ugovora i jednog neutralnog arbitra kojeg sporazumno izaberu.
Arbitar koji predsedava arbitražom se imenuje sporazumno iz redova arbitara.
Arbitraža može da ima i manji broj članova ako se učesnici ovog ugovora sa tim saglase.
Članovi arbitraže su u obavezi da pismeno obaveštavaju učesnike ovog ugovora o toku i rezultatima pregovora.
Postupak pred arbitražom može da pokrene svaki učesnik ovog ugovora.
U roku od sedam dana od dana obrazovanja arbitraže arbitri su obavezni da sporazumno odrede predsednika.
Arbitraža mora početi sa radom u roku od 10 dana od dana imenovanja arbitara i mora doneti odluku u roku od 15 dana od dana nastanka, odnosno pokretanja spora.
Arbitraža donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja arbitara.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike ovog ugovora.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom.
XVIII OSTVARIVANJE PRAVA NA ŠTRAJK
Zaposleni u NIS-u ili njegovom delu mogu, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, ovim ugovorom i posebnom odlukom o organizovanju štrajka organizovati štrajk i štrajk upozorenja.
Odluku o organizovanju štrajka u NIS-u ili delu NIS-a, donosi nadležni organ sindikata zaposlenih u NIS-u, odnosno delu NIS-a.
Odluke iz stava 2. ovog člana se donose po prethodno pribavljenom mišljenju sindikalnih organizacija delova NIS-a, a kada je u pitanju štrajk zaposlenih u NIS-u, po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnih organa sindikata organizovanih u NIS-u.
Odluke iz stava 2. ovog člana se dostavljaju Vladi, generalnom direktoru, odnosno direktoru dela NIS-a, a ako se organizuje štrajk u delu NIS-a, resornom ministarstvu i nadležnim organima lokalne samouprave.
Odluka o stupanju u štrajk ili štrajk upozorenja mora da sadrži:
- zahteve zaposlenih;
- vreme početka štrajka;
- mesto okupljanja učesnika u štrajku, ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih;
- sastav štrajkačkog odbora, koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk;
- sastav pregovaračkog odbora koji u ime zaposlenih pregovara o iskazanim zahtevima zaposlenih.
Odluka iz stava 1. ovog člana mora biti u pisanom obliku i potpisana od strane štrajkačkog odbora.
Radi zaštite interesa građana, preduzeća i drugih organizacija u snabdevanju naftom, derivatima nafte i prirodnim gasom, u slučaju štrajka ili štrajka upozorenja u NIS-u, ili delu NIS-a, generalni direktor NIS-a ili zaposleni koga on ovlasti utvrđuje delove procesa rada koji moraju raditi, kao i poslove koji se moraju obavljati u vreme štrajka ili štrajka upozorenja i način njihovog izvršavanja, uz prethodno mišljenje reprezentativnih sindikata.
Generalni direktor NIS-a ili lice koje on ovlasti će rešenjem odrediti zaposlene koji će raditi na izvršavanju poslova iz stava 1. ovog člana.
Po dostavljanju odluke o stupanju u štrajk, generalni direktor je dužan da dostavi štrajkačkom odboru spisak zaposlenih iz stava 2. ovog člana.
Zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor ne mogu biti određeni za minimum procesa rada.
Broj zaposlenih u minimumu procesa rada se određuje srazmerno proizvodnim i drugim rezultatima rada u osnovnoj delatnosti dela NIS-a (količina nafte prerađena u rafinerijama, proizvodnja nafte i gasa, promet nafte i naftnih derivata, proizvodnja ulja i maziva, promet prirodnog i tečnog naftnog gasa i sl.) i ne može biti veći od 70 % u odnosu na zaposlene angažovane u prethodnom mesecu.
Organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji ne postupe u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, neće uživati zaštitu utvrđenu zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenima i članovima sindikata NIS-a, odnosno delova NIS-a, ne može prestati radni odnos, niti se mogu dovesti u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene zbog učešća u štrajku ili štrajku upozorenja, koji je održan u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac se obavezuje da neće privremeno angažovati zaposlene preko agencije ili na drugi način radi zamene zaposlenih koji štrajkuju.
XIX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpiše ovlašćeni predstavnik Vlade, ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata i generalni direktor NIS-a.
Odgovarajući akti predviđeni u ovom ugovoru, doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu.
Do utvrđivanja koeficijenata iz člana 43. stav 1. primenjivaće se koeficijenti utvrđeni važećim kolektivnim ugovorom.
Odredbe koje se odnose na zaradu zaposlenog primenjuju se u okviru sredstava za zarade predviđenih Programom poslovanja poslodavca za 2005. godinu, odnosno za 2006. godinu.
Stupanjem na snagu ovog ugovora, prestaje da važi Kolektivni ugovor za NIS zaključen 22. maja 2000. godine objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 18/00.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".