PROGRAM RADAFONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE ZA 2005. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 82/2005) |
Fond za zaštitu životne sredine obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti:
- očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine;
- energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.
Pravo na korišćenje sredstava Fonda za zaštitu životne sredine imaju pravna i fizička lica radi finansiranja:
- zaštite, očuvanja i poboljšanja kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i šuma, kao i ublažavanja klimatskih promena i zaštitu ozonskog omotača;
- sanacije odlagališta otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu otpada;
- podsticanja čistije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;
- tehnologija i proizvoda koji smanjuju opterećenje i zagađenje životne sredine;
- zaštite i očuvanja biodiverziteta;
- podsticanja održivog korišćenja zaštićenih prirodnih dobara;
- podsticanja održivog razvoja ruralnog područja;
- podsticanja korišćenja obnovljivih izvora enerije i povećane energetske efikasnosti;
- podsticanja čistijeg transporta;
- podsticanja održivih privrednih delatnosti, odnosno održivog privrednog razvoja;
- unapređenja sistema informisanja o stanju životne sredine, praćenja i ocenjivanja stanja životne sredine, kao i uvođenja sistema upravljanja životnom sredinom;
- podsticanja obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracione aktivnosti;
- sufinansiranja preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine i osposobljavanja za reagovanje u slučaju udesa;
- sufinansiranja obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama.
Fond može učestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti za pomenute namene, ako ih organizuju i finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.
III KRITERIJUMI I MERILA ZA OCENU INVESTICIONIH ZAHTEVA
Zahtevi za dodeljivanje sredstava Fonda za zaštitu životne sredine ocenjuju se prema kriterijumima i merilima propisanim pravilnikom, odnosno konkursom.
Kriterijumi i merila za ocenjivanje izvodljivosti ulaganja polaze od utvrđivanja finansijske, ekonomske, tehničke i kadrovske sposobnosti podnosioca zahteva, kao i očekivanih pozitivnih efekata sredstava koja se nameravaju uložiti.
Osnovni kriterijumi i merila za ocenu zahteva i određivanje prednosti pri dodeli sredstava su:
- pripremljenost programa, projekata ili drugih aktivnosti za koje je konkurs raspisan (pripremljenost stručne i tehničke dokumentacije, stepen spremnosti za početak radova, visina sopstvenih sredstava korisnika) - do 5 bodova;
- stepen povoljnog uticaja na kvalitet životne sredine, energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije (održivi razvoj, očekivano poboljšanje kvaliteta sredine i povećanje energetske efikasnosti, celovit pristup investitora u rešavanju pojedinih pitanja zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, ispunjenje međunarodnih obaveza, stepen prioriteta iz Nacionalnog programa zaštite životne sredine, kao i stepen ispunjenja ciljeva nacionalnih energetskih programa) - do 15 bodova;
- kvalitet ponuđenog tehnološkog rešenja - do 10 bodova;
- stepen ugroženosti životne sredine (stepen ugroženosti biodiverziteta, prirodnih resursa, zaštićenih prirodnih područja, stepen zagađenja voda, zemljišta, vazduha), stepen zagađenja i negativnih uticaja na životnu sredinu (vazduha, vode, boidiverziteta, klimu i ljudsko zdravlje) - do 15 bodova;
- finansijska sposobnost korisnika sredstava za ulaganja i vraćanje sredstava, ako je vraćanje ugovoreno - do 5 bodova.
Najveći broj bodova koji se može dodeliti korisniku Fonda iznosi do 50 bodova.
Prednost pri dodeljivanju sredstava ima korisnik sa većim brojem bodova.
U slučaju da bilo koji od prethodno navedenih kriterijuma nije ispunjen (što znači da korisnik po tom osnovu nije dobio ni jedan bod), Fond će privremeno odbiti zahtev, odnosno tražiti da se zahtev u određenom roku dopuni. Ukoliko zahtev ne bude dopunjen u traženom roku, biće odbijen. Dopunjeni zahtev koji je stigao u roku ocenjuje se u skladu sa gore navedenim kriterijumima.
Na osnovu ocene zahteva prema navedenim kriterijumima i merilima i dodeljenom broju bodova, formira se rang lista primljenih zahteva. Upravni odbor Fonda donosi odluku kojom utvrđuje rang listu na osnovu koje se dodeljuju sredstva Fonda.
IV USLOVI ZA KORIŠĆENJE SREDSTAVA FONDA
Sredstva Fonda korisnici mogu ostvariti ako:
- imaju sedište na području Republike Srbije;
- ako ulažu sopstvena sredstva u projekte, programe i druge aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije;
- ako prihvate uslove zajedničkog učestvovanja u finansiranju projekata, programa i drugih aktivnosti za koje se odobravaju sredstva Fonda, a koji su propisani opštim aktima Fonda;
- ako podnesu zahtev za korišćenje sredstava Fonda u skladu sa uslovima konkursa;
- ako sklope ugovor sa Fondom o zajedničkom ulaganju u projekte, programe i druge aktivnosti;
- ako dostave ugovorene instrumente obezbeđenja vraćanja sredstava.
- procena uticaja na životnu sredinu, u slučajevima predviđenim zakonom;
- stepen ekonomske efikasnosti (ostvarenje projektnog zadatka uz minimalne troškove).
Fond za zaštitu životne sredine posreduje u finansiranju zaštite životne sredine kreditiranjem, davanjem garancija, finansijske pomoći, subvencija i donacija.
Upravljanje otpadom u Republici Srbiji je neadekvatno i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Problem predstavlja i opasan otpad koji se ne sakuplja posebno i odlaže se bez prethodnog tretmana. Procedne vode koje se ne sakupljaju, niti prečišćavaju, zagađuju podzemne i površinske vode. Oko 7.500.000 stanovnika proizvodi godišnje oko 2.200.000 tona otpada koji se komunalno odlaže i to pre svega u gradovima. Procenjuje se da Republika Srbija ima ukupnu godišnju štetu, prouzrokovanu nepropisnim upravljanjem otpadom i do 1% BDP-a.
1.1. Sanacija odlagališta čvrstog komunalnog otpada i izgradnja regionalnih deponija
Odlaganje na deponije je osnovni metod zbrinjavanja otpada. Trenutno u Srbiji ima oko 180 zvanično registrovanih deponija. Lokacije za odlaganje otpada ne zadovoljavaju tehničke uslove sanitarnih deponija. Da bi se prevazišlo postojeće stanje potrebno je da opštine počnu što pre da rešavaju problem komunalnog otpada i to sanacijom, zatvaranjem i rekultivacijom lokalnih deponija, odnosno izgradnjom regionalnih deponija.
Nacionalna strategija upravljanja otpadom predviđa regionalno rešavanje odlaganja otpada, odnosno izgradnju 29 regionalnih deponija i 17 reciklažnih centara. Predloženo teritorijalno udruživanje opština uz uvažavanje principa racionalnosti i ekonomičnosti podrazumeva da jedna regionalna deponija bude za najmanje 200.000 stanovnika.
1.2. Izgradnja postrojenja za tretman i konačno odlaganje industrijskog i medicinskog otpada i sanacija odlagališta otpada
Pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija ne postoje. Procenjuje se da se u Republici Srbiji godišnje proizvede oko 460.000 tona opasnog industrijskog i medicinskog otpada (otpadnih motornih ulja oko 106.000 tona, organsko vodenih emulzija oko 257.000 tona, medicinskog, PCB i ostalog organskog i neorganskog otpada oko 97.000 tona). Ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajući prostor za skladištenje.
Sadašnje stanje gomilanja zaliha opasnog industrijskog otpada u Srbiji i zajedničko odlaganje medicinskog i komunalnog otpada predstavljaju veliku opasnost po zdravlje stanovništva i životnu sredinu, kao i smetnju u daljem ekonomskom razvoju. Zato se kao prioritetno postavlja pitanje izgradnje republičkog postrojenja za tretman opasnog hemijskog i medicinskog otpada kao i deponije za solidifikovani ostatak nakon tretmana.
Jonizujuća zračenja su elektromagnetska ili čestična zračenja koja mogu da izazovu oštećenja ćelija živih organizama. Od ukupnog broja izvora jonizujućih zračenja u Srbiji, oko 80 % se koristi u medicini, oko 15 % u industriji i oko 5 % u ostalim delatnostima. Na teritoriji Republike Srbije nije uklonjeno još oko 1800 izvora jonizujućih zračenja iz radioaktivnih gromobrana. Veliki problem predstavlja radioaktivni otpad privremeno smešten u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Na graničnim prelazima nema funkcionalnih stacionarnih detektora jonizujućih zračenja za kontinualnu kontrolu putničkog i teretnog saobraćaja.
2.1. Postavljanje monitora jonizujućih zračenja na graničnim prelazima
Kontrola prometa roba na radioaktivnost pri uvozu, izvozu i tranzitu, vrši se na graničnim prelazima Republike Srbije. Radi ubrzanja graničnog prometa potrebno je uvođenje sistema kontinualne kontrole radi sprečavanja nedozvoljenog prometa nuklearnih i drugih radioaktivnih materijala i smanjenja rizika od nastajanja vanrednih situacija usled njihove zloupotrebe, na svim drumskim i železničkim prelazima, aerodromu Beograd i lukama.
Bogatstvo prirode i biološka raznovrsnost predstavljaju izuzetnu vrednost i značajan resurs u Republici Srbiji. Zato je zaštita i očuvanje biološke raznovrsnosti jedan od prioriteta politike zaštite životne sredine i politike razvoja uopšte. Iako površina naše zemlje zauzima svega 2 % površine Evrope, na njoj je zastupljeno 75 % ekosistemske raznovrsnosti Evrope (40 % viših biljaka, 52 % slatkovodnih riba, 75 % ptica, 70 % sisara).
3.1. Razvoj nacionalnog plana upravljanja jesetarskim vrstama
Imajući u vidu ugroženost jesetarskih vrsta zbog ribolova, kao i činjenicu da brojnost populacije rapidno opada, naročito u poslednje dve decenije, zaštita i adekvatno održivo upravljanje su jedina mogućnost očuvanja. Potpisivanje sporazuma između upravnih organa ribarstva i upravnih organa CITES-a iz Bugarske, Rumunije, Ukrajine i Srbije i Crne Gore u vezi sa Regionalnom strategijom za očuvanje i održivo upravljanje populacijama jesetarskih vrsta severozapadnog Crnog mora i donjeg toka reke Dunav (u skladu sa CITES konvencijom), svakako će doprineti rešenju problema.