Prethodni

III razred

(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konsukcije

Par + agens

L'énergie solaire est captée par les végétaux.

-de + agens

Dans la guerré, le peuple fut saisi d'un élan inoui

- bez agensa

La lune s'est formée, il y a au moins 4,5 milliards d'années.

- être nommé + im

Il est nommé secrétaire.

Inverzija - budući da je inverzija u upitnim rečenicama obrađena u ovom razredu ukazati na:

- složenu inverziju

Votre ami n'est-il pas venu?

lequel de

Lequel de ces peintres préférez-vous?

kombinaciju sa quel

Dans quelle mesure le journal peut être utile comme source historique.

upitnu reč + inf.

Pourquoi répondre? Comment réagir?

- subjekat + zamenica

Depuis quand m'attendez-vous?

subjekat + imenica

Qui est cet homme?

Infinitiv - aktivizirati infinitiv u funkciji objekta i iza glagola percepcije napomenutih u I i II razredu:

Il croit partir demain.

On les voit s'intéresser au développement de la biologie.

Funkcija subjekta

Raisonner bien est le devoir de tous les hommes instruits.

Funkcija atributa

L'essentiel est de savoir aborder le problème.

inf. konstr. sa à /de

Arrive-t il à comprendre tout?

inf. konstr. sa à comprendre tout?

Il lui arrive d'oublier ses lunettes.

(obratiti pažnju na značenje glagola)

L'homme apprit à représenter les choses très tôt.

faire

Les échantillons apportés de la Lune font penser que le sol lunaire est inhomogène.

Il a fait construire sa maison par un architecte connu.

laisser + inf.

Il se laisse convaincre par son ami.

Particip prezenta

Je l'ai écouté jouant du piano.

Gerundiv

Je l'ai ecoute en jouant du piano.

On n'invente qu'en travaillant.

Participne rečenice

- vremenska

Séjournant en France il a visité le Louvre.

- uzročna

Les choses étant plus complexes nous garderons de porter des jugements téméraires. Je me suis arrêté en voyant auto devant moi.

- relativna

La chlorophyllée est un pigment donnant aux plantes leur couleur.

Particip perfekta

- složeni particip

ayant parlé - étant sorti - s'étant arrêté.

Participska rečenica

- vremenska

Ayant dormi trois heures, je fus réveillé.

- uzročna

Epuisé par le travail je ne pouvais pas dormir.

Bezlične konstrukcije

- Unipersonalni glagoli

il fait - il pleut - il faut

Etre + pridev

il est possible, il est probable

(ukazati na subjektiv)

- unipersonalne

Manque - t - il quelque chose à votre bonheur?

konstrukcije sa de / à

Il convient de respecter I'autorité.

Il reste à apprendre la dernière leçon.

Subjunktiv - obnoviti sadržaje usvojene u I i II razredu, aktivno usvojiti subjunktiv prezenta i ukazati na javljanje ovog načina u tzv. bezličnim konstrukcijama i iza izvesnih glagola. Obraditi upotrebe:

- sa que

Venez que je vous donne mon livre.

Il est temps que vous pensiez à votre travail.

Croyez-vous qu'il soit capable de le faire?

- iza veznika

Bien qu'il parle haut, je ne l'entends pas.

- u relativnim rečenicama posle superlativa i drugih reči vrhunskog značenja; posle postavljanja nekog zahteva u glavnoj rečenici

C'est la plus belle ville que j'aie jamais vue. Il n'y est personne qui puisse répondre à cette question. On cherche une dactylo qui sache le français et l'anglais.

Kondicionalne rečenice - izražavanje hipotetičnosti

- irealnost u sadašnjosti

S'il était ici maintenant, je serais heureux.

- irealnost u prošlosti

S'il avait travaillé, il aurait réussi à l'examen.

Nominalizacija - obnoviti korišćenje imenice umesto zavisne rečenice koje su obrađene u II razredu.

Dès que l'exposition fut ouverte, il partit.

Après l'ouverture de l'exposition, il partit.

glagol - imenica sa istim korenom

construire - la construction

réaliser - la réalisation

succéder - la succession

Brojevi

Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji, kvadrat i kub u merama.

FONETIKA

Osnovne samoglasničke opozicije (lit / lu / loup) i sl.

Vezivanje uslovljeno "h aspiré" i "h muet".

Intonacija rečenice

LEKSIKOLOGIJA

Najvažnije serije sinonima, homonima i antonima (G. Gougenheim, Le français fondamental).

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura rečnika sinonima, antonima i homonima, kao i frazeološkog rečnika i služenje njima.

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

- prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, uočavanje subjunktivnih konstrukcija

kauzalni odnos

- uzročna rečenica

parce que

Je suis fatigué parce que je travaillais toute la nuit.

car

Il n'est pas venu car il est malade.

comme (R)

Comme l'art classique ne reflète que la réalité, l'art moderne à tout pris va à la base.

si... c'est que (R)

Si l'art dépends si étroitement de l'homme c'est qu'il l'exprime.

- uzročna konstrukcija

pour + im

Ces matières sont choisies pour la commodité du travail.

à cause de

Elle n'est pas venue à cause des raisons connues.

- participna

Le tableau est plain tandis que la nature est profonde.

malgrè + im

Malgrè l'universalité de son oeuvre, son intérieur reste inconnu,

au lieu de + inf.

Au lieu de s'occuper de ses trouvailles il les a emportées dans le laboratoire.

sans que + subj. (R)

Il fut prêtà nous le dire sans attendre que les autres l'acceptent.

Izražavanje hipotetičnosti

Kondicionalne rečenice

pourvu que

Pourvu que la lettre arrive à temps.

Izražavanje komparativnosti

comme... si

Faites comme si c'était normal!

autant... autant

Autant d'hommes autant d'avis différents

superieur à

iInférieur à

Il a une note supérieur à la moyenne.

plus... plus (R)

plus... moins, itd.

Plus on lui donne de vitesse, plus le poid va loin.

superlativ - ukazati na neke specifične konstrukcije koje se javljaju u tekstu:

Une plante des plus rares.

C'est le plus important.

Le meilleur peintre de notre temps.

Venez le plus vite possible.

le seul, l'unique + subj.

Il est le seul qui soit venu.

Određeni član

posesivna, distributivna i demonstrativna vrednost.

Les peintres de l'époque. Le bras gauche me fait mal. Nous aurons la leçon le lundi.

Imenice sa dva roda - Pluralia tantum

Brojevi

- Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.

Tvorba reči

složenice (sve kombinacije)

le chef d'oeuvre; l'avant-garde; la main d'oeuvre; l'aidemémoire; le clair-obscur; le va-et-vient.

derivacija reči

a) pomoću prefiksa:

ultra, infra, sous, sur...

b) pomoću sufiksa:

able, ible, ais, ain...

Nominalizacija

Supstantiviranje nekih gramatičkih kategorija

- infinitiv

le devoir, le pouvoir

- particip prezenta

le passant, le combattant

- particip perfekta

le passé, le blessé, la découverte

- pridev

l'inconscient, le beau, l'essentiel

- adverb

l'bien, le mal, le mieux

Le thème propose, l'écrivain se mit à l'élaborer. La question posée, il faut trouver le moyen d'y répondre.

LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.

LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima.

Društveno-jezički smer

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:

Glagolska grupa

Passé antérieur

Futur antérieur. Objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. Parovi vremena za posteriornost:

Passé simple - Passé antérieur / Futur simple - Futur antérieur.

Subjektiv perfekta. Oblici i upotreba.

Književnost:

Čitanje, prevod, analiza i učenje napamet sledećih pesama:

1. Alphonse de Lamartine: L'isolement (I polugodište)

2. Paul Verlaine: Le ciel est par-dessus le toit (II polugodište)

III razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice

Zavisne rečenice (subordinacija)

(a) Vezničke rečenice:

Poredbene (potpune i skraćene) sa comme, plus... que, moins... que.

Vremenske sa quand, lorsque, au moment ou, pendant que dès, dès que.

Uzročne sa parce que, puisque, étant donné que.

Koncesivne sa qui/que, que, quel que, quoi que, si... que, sans que.

Finalna sa pour que, afin que

Hipotetične sa sinon, à condition que, au cas ou.

(b) Objekatske rečenice sa que: proširivanje repertoara glagola i glagolskih izraza koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv...

(v) Zavisno-upitne rečenice: sistematizacija važnijih slučajeva.

(g) Relativne rečenice sa lequel, dont, où.

Priređene rečenice (koordinacija): upotreba veznika et, mais, ni ou, car - vezivanje rečenica i rečeničkih delova.

Upotreba infinitiva. Važniji glagoli koji infinitivnu dopunu vezuju: (1) bez predloga, (2) pomoću de, (3) pomoću à. Konstrukcije sa avant de, afin de, sans. Konstrukcija sa pour i après + infinitif passé.

Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova.

(a) Imenička grupa

Imenice. Specifičnosti oblika za ženski rod. Množina složenih imenica. Pluralia tantum. Imenice sa dva roda.

Određeni član. Odsustvo određenog člana.

Neodređeni član u množini. Struktura de belles fleurs.

Brojevi. Redni brojevi od 30 pa dalje.

Demonstrativi kao determinanti i u funkciji promena.

Pridevi. Sistematizacija građenja ženskog roda i množine. Sintetički komparativi.

(b) Glagolska grupa

Lične zamenice. Mesto nenaglašenih oblika. Zamenica on -sistematizacija.

Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika: indikativ (prezent, složeni perfekt, imperfekt, pluskvamperfekt, futur, anteriorni futur), subjunktiv (prezent, perfekt), kondicional (prezent, perfekt). Upotreba vremena (važniji slučajevi). Pronominalni glagoli. Proširivanje znanja pasivnim konstrukcijama. Sistematizacija značenja o pasivnim konstrukcijama. Sistematizacija znanja o slaganju participa. Najvažniji aspekatski glagoli. Proširivanje liste nepravilnih glagola.

Prilozi. Sistematizacija najvažnijih priloga. Oblici na (amã) (emã).

FONETIKA

1. Osnovne samoglasničke opozicije:

- obrazac lit /lu/ loup;

- obrasci peur/pére, mener/mené, je dis/j'ai dit, le/les, cé/ces i slično;

- obrasci pain/peine, paysan/paysanne, bon/bonne, vient/viennent.

Vezivanje najčešćih reči koje počinju aspirovanim "h" u opoziciji sa nemim "h".

2. Mogućnost ispuštanja nemog e (osnovna pravila).

3. Distriktivna vrednost zatvorenog i otvorenog e u sferi glagola (je parlai/parlais, je parlerai/parlerais).

4. Distinktivna vrednost prostog i udvojenog g u sferi glagola (imperfekt i futur glagola courir, meurir, conquerir).

PRAVOPIS

1. Pravopisne oblike predviđene za ovaj razred u odeljku morfologije (posebno: pravopisne osobenosti glagola na er, pisanje priloga na - ment i pisanje brojeva slovima i ciframa).

2. Pisanje naših reči i imena u francuskom.

LEKSIKOLOGIJA

Najvažnije serije homonima, sinonima i antonima iz osnovnog francuskog rečnika (G. Gougenheim, Le francais fondamental).

LEKSIKOGRAFIJA

Sintagmatski rečnik, rečnik sinonima, ortografski rečnik, rečnik izgovora, frazeološki rečnik i sl.

KNJIŽEVNOST

Čitanje, prevod, analiza i učenje napamet sledećih pesama:

Pierre Ronsard: Mignonnc, allons voir si la rose (I polugodište)

La Fontaine: Fables - Les animaux malades de la peste (I polugodište)

Charles Baudelaire: Correspodance (I polugodište)

Jacques Prevert: Le retour au pays (II polugodište)

Čitanje, prevod i analiza:

Guy de Maupassant: La parure (II polugodište)

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice

Zavisne rečenice (subordinacija).

(a) Vezničke rečenice

Poredbene (potpune i skraćene) sa aussi,... que, autant... que, aussi bien que. Osnovno pravilo o upotrebi glagola faire u ovim rečenicama.

Vremenske sa comme, tant que, depuis que, avant que, jusgu'a ce que. Konstrukcija sa à peine.

Uzročne sa comme, c'est que, non que.

Opozitivne sa tandis que, alors que. Koncesivna hipoteza: quand même (+kondicional) même si (+ imperfekt).

Posledične sa si que, tant que, au point que, ellement que, si bien que, de telle façon que.

Hipotetične sa à moins que, pourvu que. Alternativna hipoteza: que... ou, que/ou, que/ou non (qu'il fasse beau ou que pleuve, j'irai me baigner. Qu'il pleuve ou non, nous sortirons cet apres-midi).

(b) Objekatske rečenice sa que; dalje proširivanje repertoara glagola i glagolskih izraza koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv. Upotreba de se que posle glagola kao se réjouir, s'affliger, se vanter.

Naporedne rečenice (jukstapozicija).

Najvažnija značenja.

Nezavisno-upitne rečenice (direktno pitanje). Tipovi fraze: adverbe + est-ce que (Quand est-ce qu'il est?), sujet + verbe + adverbe (Vous habitez où?).

Upotreba infinitiva. Konstrukcije faire i laisser +infinitiv.

Konstrukcije: au point de + inf.

Participska rečenica. Particip prezenta i gerundiv sa vrednošću vezničke rečenice (vremenske, uzročne, koncesivne ili hipotetične). Apsolutni participi.

Morfologija sa sintaksom rečeničnih delova

(a) Imenička grupa

Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih kategorija.

Određeni član. Posesivna, demonstrativna i distributivna vrednost.

Neodređeni član u jednini. Razlikovanje od osnovnog broja.

Partitivni član - šira sintaksa.

Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Superlativ sa posesivom. Priloška upotreba.

Brojevi. Aproksimativni (npr. centaine - i razlomački)

Demonstrativi. Oblici ce, cela i njihova upotreba. Neutum le.

Posesivi kao determinanti i u funkciji pronomena. Specifični posesivni obrti.

(b) Glagolska grupa

Lične zamenice. Sintaksa naglašenih oblika. Zamenica soi.

Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika: indikativ (prosti perfekt, anteriorni perfekt), subjunktiv (imperfekt i pluskvamperfekt - samo 3. lice jednine pasivno). Upotreba vremena (važniji slučajevi). Najčešći modalni glagoli (naročito pouvoir, devoir, sembler). Proširivanje liste nepravilnih glagola. Unipersonalne konstrukcije - najčešći glagoli.

Prilozi. Veznički prilozi i inverzija subjekta posle nekih od njih (à peine, aussi, encore) u pisanom jeziku. Rečenički prilozi (heureusement, sans doute, peut-etre i sl.) i njihova sintaksa u današnjem francuskom. Ekspletivno ne (pisani jezik).

FONETIKA

Vežbe iz fonetike

1. Spajanje glasova na prelazu reči unutar ritmičke grupe (priključivanje - l'enchainement).

2. Zabranjeno vezivanje unutar ritmičke grupe.

3. Nosni samoglasnici u vezivanju (en allant, on a un ami, le moyen âge, na suprot un bon ami, bien elevé, rien à faire).

4. Dužina samoglasnika (naglašenih).

5. Mesto naglasaka u francuskom (accent tonique, accent d'insistance).

PRAVOPIS

Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred u odeljku morfologija (posebno: pravopisne osobenosti glagola na -oir i -re). Rastavljanje reči na slogove

LEKSIKOLOGIJA

Najvažnije serije homonima, sinonima i antonima; frazeologizmi.

LEKSIKOGRAFIJA

Enciklopedijski rečnik (opšti i posebni, kulturološki, npr. rečnik književnih termina, rečnik osnovnih lingvističkih termina, rečnik pozorišnih termina i sl.).

KNJIŽEVNOST

Čitanje, prevod i analiza:

1. Jules Romains: La naissance d'une ville (I polugodište)

2. Marcel Pagnol: Topaze (II polugodište)

(Chrestomathie de la littérature française, XX s.,Univerzitet Kiril i Metodij, Skopje, 1984.)

Prirodno-matematički smer

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa.

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Pasivne konstrukcije

Par + agens

L'énergie solaire est captée par les végétaux.

-de + agens

Dans la guerre, le peuple fut saisi d'un élan inoui

- bez agensa

La lune s'est formée, il y a au moins 4,5 milliards d'années.

- être nommé + im

Il est nommé secrétaire.

Inverzija - budući da je inverzija u upitnim rečenicama obrađena ranije, ovde se ukazuje na:

- složenu inverziju

Votre ami n'est-il pas venu?

- lequel de

Lequel de ces peintres préférez-vous?

- kombinaciju sa quel

Dans quelle mesure le journal peut être utile comme source historique?

- upitnu reč + inf.

Pourquoi répondre? Comment réagir?

- subjekat + zamenica

Depuis quand m'attendez-vous?

subjekat + imenica

Qui est cet homme?

Infinitiv - obnoviti infinitiv u funkciji objekta i iza glagola percepcije napomenutih u I i II razredu:

Il croit partir demain.

On les voit s'intéresser au développement de la biologie.

Funkcija subjekta

Raisonner bien est le devoir de tous les hommes instruits.

Funkcija atributa

L'essentiel est de savoir aborder le problème.

- inf. konstr. sa à /de

Arrive-t il à comprendre tout?

Il lui arrive d'oublier ses lunettes.

(obratiti pažnju na značenje glagola)

L'homme apprit à représenter les choses très tôt.

- faire

Les échantillons apportés de la Lune font penser que le sol lunaire est inhomogène.

Il a fait construire sa maison par un architecte connu.

- laisser + inf.

Il se laisse convainere par son ami.

Particip prezenta

- Je l'ai écouté jouant du piano.

Gerundiv

- Je l'ai écouté en jouant du piano.

On n'invente qu'en travaillant.

Particip perfekta

- složeni particip

ayant parlé - étant sorti - s'étant arrêté.

Bezlične konstrukcije

Unipersonalni glagoli

il fait - il pleut - il faut

Être + pridev

il est possible, il est probable

(ukazati na subjunktiv)

- unipersonale konstrukcije

Manque - t - il quelque chose à votre bonheur?

- konstrukcije sa de / à

Il convient de respecter I'autorité.

Il reste à apprendre la dernière leçon.

Subjunktiv - obnoviti i utvrditi gradivo iz I i II razreda aktivno usvojiti subjunktiv prezenta i ukazati na javljanje ovog načina u tzv. bezličnim konstrukcijama i iza izvesnih glagola. Obraditi upotrebe:

- sa que

Venez que je vous donne mon livre.

Il est temps que vous pensiez à votre travail.

Croyez-vous qu'il soit capable de le faire?

- iza veznika

Bien qu'il parle haut, je ne l'entends pas.

- u relativnim rečenicama posle superlativa i drugih reči posebnog značenja; posle postavljanja nekog zahteva u glavnoj rečenici

C'est la plus belle ville que j'aie jamais vue. Il n'y est personne qui puisse répondre à cette question. On cherche une dactylo qui sache le français et l'anglais.

Kondicionalne rečenice - izražavanje hipotetičnosti

- irealnost u sadašnjosti

S'il était ici maintenant, je serais heureux.

- irealnost u prošlosti

S'il avait travaillé, il aurait réussi à l'examen.

Nominalizacija - aktivirati iz II razreda korišćenje imenice umesto zavisne rečenice

Dés que l'exposition fut ouverte, il partit.

Après l'ouverture de l'exposition, il partit.

glagol - imenica sa istim korenom

construire - la construction

réaliser - la réalisation

succéder - la succession

Brojevi

Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji, kvadrat i kub u merama.

FONETIKA

Osnovne samoglasničke opozicije (lit / lu / loup) i sl.

Vezivanje uslovljeno "h aspire" i "h muet".

Intonacija rečenice

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Složena rečenica

- prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, uočavanje subjunktivnih konstrukcija

Kauzalni odnos

- uzročna rečenica:

parce que

Je suis fatigué parce que je travaillais toute la nuit.

car

Il n'est pas venu car il est malade.

comme (R)

Comme l'art classique ne reflète que la realité, l'art moderne à tout prix va à la base.

si... c'est que (R)

Si l'art dépends si étroitement de l'homme c'est qu'il l'exprime.

- uzročna konstrukcija

pour + im

Ces matières sont choisies pour la commodité du travail.

à cause de

Elle n'est pas venue à cause des raisons connues.

participna

L'appel lancé, les élèves vinrent en courant.

- sa glagolima i gl. izrazima

Je suis enchanté de faire votre conaissance.

- konsekutivni odnos

c'est... pourquoi

Il est malade c'est pourquoi il ne sort pas.

au point que (R), au point de (R)

L'art penètre la vie de la société au point qu'il passe du domaine de science à celui de la pratique.

de sorte que, de façon que

Il écrit d'une manière compréhensible de sorte que les lecteurs puissent le comprendre.

Izražavanje cilja, namere

- finalna rečenica

pour + inf.

pour que + subjunktiv

Ils ont le même but et pour y arriver ils emploient les mêmes moyens.

afin de, afin que

Finalna konstrukcija (R)

Je tiens à ce que vous veniez.

- izražavanje koncesivnosti

- koncesivna rečenica sa veznicima:

bien que, quoique, malgré que

izražavanje suprotnosti

tandis que

Le tableau est plain, tandis que la nature est profonde.

malgré + im

Malgré l'universalité de son oeuvre, son intérieur raste inconnu,

au lieu de + inf.

Au lieu de s'occuper de ses trouvailles il les à emportèes dans le laboratoire.

sans que + subj. (R)

Il fut pratà nous le dire sans attendre que les autres l'acceptent.

Izražavanje hipotetičnosti

Kondicionalne rečenice

pourvu que

Pourvu que la lettre arrive à temps.

Izražavanje komparativnosti

comme... si

Faites comme si c'était normal!

Superlativ - ukazati na neke specifične konstrukcije koje se javljaju u tekstu:

Une plante des plus rares.

C'est le plus important.

Le meilleur peintre de notre temps.

Venez le plus vite possible.

le seul, l'unique + subj.

Il est le seul qui soit venu.

Određeni član

posesivna, distributivna i demonstrativna vrednost

Les peintres de l'épouque. Le bras gauche me fait mal.

Nous aurons la leçon le lundi.

Imenice sa dva roda - Pluralia tantum

Brojevi

- Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.

Tvorba reči

složenice (sve kombinacije)

- le chef d'oeuvre; l'avant-garde; la main d'oeuvre; l'aidemémoire; le clair-obscur; le va-et-vient.

derivacija reči

a) pomoću prefiksa:

ultra, infra, sous, sur...

b) pomoću sufiksa:

able, ible, ais, ain...

Nominalizacija

Supstantiviranje nekih gramatičkih kategorija

- infinitiv

le devoir, le pouvoir

- particip prezenta

le passant, le combattant

- particip perfekta

le passé, le blessé, la découverte

- pridev

l'inconscient, le beau, l'essentiel

- adverb

le bien, le mal, le mieux

Le thème proposé, l'écrivain se mit à l'élaborer. La question posée, il faut trouver le moyen d'y répondre.

LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.

LEKSIKOGRAFIJA

Stručni i enciklopedijski rečnici

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Objašnjenje programa

Program prvog stranog jezika namenjen je četvorogodišnjem obrazovanju i vaspitanju u gimnazijama oba tipa i čini zaokruženu celinu sa programom stranih jezika za osnovnu školu, obezbeđujući tako kontinuitet učenja stranog jezika započetog u osnovnoj školi.

Strukturu programa čine:

a) zahtevi i sadržaji koji su zajednički za oba tipa gimnazije,

b) zahtevi i sadržaji koji su diferencirani prema razlikama u fondu časova i ukupnoj orijentaciji datog tipa gimnazije, a koji čini

- školski pismeni zadaci (za svaki razred posebno, sa razlikama u II, III i IV razredu);

- lektira - za svaki razred posebno (sa razlikama u II, III i IV razredu);

- jezička građa (za svaki jezik i svaki razred posebno, sa razlikama od II razreda);

- književnost (za svaki jezik i svaki razred posebno, u II, III i IV razredu gimnazije društveno-jezičkog smera)

Ovakav način struktuiranja sadržaja programa zahteva da svi nastavnici stranih jezika dobro prouče program u celini, da uoče razlike koje se odnose na tip gimnazije i da to imaju u vidu prilikom izbora konkretnih sadržaja. Tako, na primer, razrada teme: razni vidovi umetničkog i naučnog stvaralaštva (III razred) daje mogućnost da se više vremena i pažnje pokloni umetničkom stvaralaštvu u opštem tipu gimnazije i društveno-jezičkom smeru, a naučnom stvaralaštvu u prirodno-matematičkom smeru.

Teme su date okvirno što omogućuje različitu stvaralačku realizaciju. Za obradu pojedinih tema i kao povod za razgovor, pored teksta u udžbeniku, treba da posluže i drugi izvori informacija, kao i zvučni snimci odabranih nastavnih materijala na stranom jeziku (tonske i video kasete, trake i ploče), televizijske emisije, film, dijafilm i druga AV sredstva.

Neke teme se mogu obraditi i preko usmerenih govornih vežbi. Inače, tematiku programa ne treba poistovećivati sa tekstovima u udžbeniku i zato nastavnik bira one tekstove i sadržaje koji najviše doprinose realizaciji cilja i zadataka nastave stranog jezika.

Nastava stranih jezika u oba tipa gimnazije ima humanističku orijentaciju, raznolika je i bogata u jezičkim i tematskim sadržajima. Pored sadržaja koji se odnose na jezik, zastupljeni su, u potrebnoj meri, i sadržaji u vezi sa civilizovanom, kulturom, umetnošću, naučno-tehničkim dostignućima naroda čiji se jezik uči, kao i odlomci iz odabranih dela iz književnosti i naučno-popularne literature.

Jezički programi nadovezuju se na programe osnovnog obrazovanja i vaspitanja i imaju linearno-spiralnu strukturu. Programi se zasnivaju na sintaksičnoj progresiji, a jezički zahtevi su formulisani u kategorijama deskriptivne gramatike sa elementima komunikativnog pristupa. Neki zahtevi su označeni sa (R) što znači da se u tom razredu očekuje savladavanje samo na receptivnom nivou.

Komunikativne funkcije su u ovom programu dobile posebno mesto. Navedene su na kraju zajedničkog dela programa i predviđene su za obradu od I do IV razreda. U okviru pojedinih komunikativnih funkcija postoje mnoge funkcionalne jedinice (npr. pozdravi, forme iskazivanja slaganja ili neslaganja i sl.) koje treba proširivati i bogatiti. Važno je da učenik aktivno savlada najčešće sadržaje.

Lektira je predviđena za sva četiri razreda i u skladu je sa zahtevom za osamostaljivanjem učenika i njihovim osposobljavanjem za informativno čitanje. Budući da je cilj lektire da se učenici osposobe da razumeju tekst na stranom jeziku i da se osamostale u radu, obradu lektire ne treba izjednačavati sa intenzivnom obradom teksta iz udžbenika, niti treba tekstove predviđene za lektiru čitati na času. Ovi tekstovi su predviđeni za samostalni rad učenika kod kuće i za sumiranje tog rada na času.

Vreme koje treba posvetiti obradi lektire na času (razgovor, diskusija, analiza) zavisi od nedeljnog fonda časova u svakom razredu:

a) do 6 časova godišnje za fond od dva časa nedeljno

b) do 8 časova godišnje za fond od tri časa nedeljno

v) do 12 časova godišnje za fond od četiri i pet časova nedeljno.

Broj školskih pismenih zadataka određen je zavisno od utvrđenog nedeljnog fonda časova (po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno, a po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond od tri i više časova nedeljno). Jedan od njih se može zameniti pismenom proverom objektivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati više aspekata znanja učenika (npr. razumevanje slušanjem, razumevanje čitanjem, pismeno reagovanje na usmeni podsticaj ili repliku, upotrebu funkcionalnih jedinica, primenu stečenog znanja iz gramatike i sl.).

Način ostvarivanja programa

Efikasnost ostvarivanja svih zadataka nastave stranih jezika uslovljena je intenzivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanošću za rad. Ovo se može postići korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i formi rada (AV sredstva i najraznovrsniji autentični materijal koji je u skladu sa programom).

Slušanje i govor predstavljaju naizmenične aktivnosti u sporazumevanju, stoga je veoma važno da i svaki učenik podjednako dobro savlada. To se postiže razgranatim sistemom vežbi, počev od pripremanja dijaloga, rezimea, spontane konverzacije, dijaloških oblika usmerenog i slobodnog razgovora, vođenja intervjua, reprodukovanja i rezimiranja bilo odslušanog ili pročitanog teksta, osposobljavanja za prenošenje i tumačenje poruka, vežbe iz primenjene gramatike radi sistematizacije usvojene gramatičke građe. Pri ovako organizovanom radu nastavnik je voditelj, organizator i koordinator.

Pored navedenih usmenih oblika rada preporučuju se i različiti oblici pismenih vežbi: diktati poznatog i nepoznatog teksta, vežbe transformacije i dopunjavanja, proširivanja i sažimanja rečenice ili teksta, osposobljavanje za pisanje beleški i njihovu interpretaciju, pisanje vođenih sastava i eseja, popunjavanje različitih formulara, pisanje pisama, molbi, biografija i sl. Osposobljavanje za služenje rečnikom i drugim izvorima informacija treba da bude stalno, kako na časovima tako i kod kuće.

Čitanje (informativno čitanje, čitanje u sebi) po svojoj važnosti ima jedno od centralnih mesta u nastavi. Pošto su učenici u osnovnoj školi savladali informativno čitanje, u gimnaziji ovo umenje treba dalje razvijati i negovati. Važno je da se učenici, prikladnim zadacima (npr. pitanja tipa "tačno/netačno", pitanja sa višestrukim izborom odgovara, unapred postavljena pitanja i sl.) upućuju da sami sebe proveravaju u kojoj su meri razumeli pročitano. Jezičko pogađanje na osnovu konteksta, pri tome, ima važnu ulogu ali se nikako ne može zanemariti i korišćenje rečnika (dvojezičnih i jednojezičnih). Jer, korišćenje rečnika ima poseban značaj za dalje obrazovanje i samoobrazovanje kao i za buduće zanimanje.

Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena treba posvetiti uvežbavanju, transformisanju i integrisanju jezičkog materijala a ne samo njegovoj prezentaciji. Učenik treba da bude svestan onoga što radi i zašto to radi. Učenje stranog jezika ne sme da bude samo sticanje umenja, ono ima mnogo širu obrazovnu i vaspitnu funkciju. Stalna intelektualna aktivnost zahteva od učenika pažnju, zapažanje pojedinosti, pamćenje i primenu misaonih aktivnosti, kao što su analiza, sinteza, indukcija i dedukcija.

Učenicima treba preporučiti da prate štampu, odabrane filmove i emisije na televiziji i radiju, kao svojevrstan i stalan domaći zadatak. Na času, sadržaji ovih emisija predstavljaće temu za razgovor, tumačenje leksike, pojedinih fraza i izraza, razvijanje i uvežbavanje komunikativnih govornih modela.

Nastava stranih jezika ima dodirnih tačaka sa drugim predmetima, kao što su: jezik učenika, istorija, geografija, muzička i likovna umetnost. Korelacija među njima je neophodna radi bolje efikasnosti u nastavi.

OBRAZOVNI STANDARDI OD I - IV RAZREDA

U I razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 250 reči i izraza;

- razvija usmeno izražavanje uz prihvatljiv izgovor i intonaciju i osposobi se za dvosmernu komunikaciju;

- razvija sposobnost razumevanja sagovornika (neposredno i putem medija) o temama iz svakodnevnog života i savremenih zbivanja u svetu i našoj zemlji;

- osposobi se za davanje osnovnih informacija o sebi, našoj zemlji i stečenim saznanjima u okviru obrađene tematike;

- razvija čitanje u sebi i razumevanje različitih vrsta pisanih tekstova uz pomoć rečnika;

- korektno se pismeno izražava u okviru usvojene leksike i ranije obrađene tematike.

U II razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 300 novih reči i izraza;

- učestvuje u razgovoru o aktuelnim temama u okviru predviđene i ranije obrađene tematike;

- daje usmene i pisane rezimee onih sadržaja sa kojima se upoznao neposredno, putem čitanja i preko sredstava javnog informisanja;

- dalje razvija sposobnost čitanja u sebi sa širim obimom jezičke građe od one koju je produktivno usvojio;

- prepoznaje značenje nepoznatih reči u kontekstu;

- razvija sposobnost pisanog izražavanja, piše kraće sastave u vezi sa obrađenim temama i datim tezama.

U III razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 350 novih reči i izraza;*)

- usavršava spontano usmeno izražavanje;

- razume usmeno izlaganje sagovornika i saopštava sopstveno mišljenje i stavove;

- popunjava formulare (telegrame, uputnice itd.);

- koristi razne izvore informacija (usmene i pisane) i da ih interpretira;

- razvija sposobnost čitanja složenijih jezičko-stilskih tekstova uz korišćenje rečnika;

- osposobi se za usmeno i pismeno prevođenje kraćih saopštenja i razgovora.

*) Kod fonda od četiri i pet časova nedeljno broj novih reči i izraza koji se usvajaju može da bude i veći - do 450.

U IV razredu učenik treba da:

- usvoji predviđene morfosintaksičke strukture i oko 300 novih reči i izraza;

- osposobi se za prenošenje, prevođenje i tumačenje poruka;

- piše sastave (opis, prepričavanje, izveštavanje, molba);

- osposobi se za davanje podataka o sebi, svom školovanju i interesovanjima;

- prevodi, usmeno i pismeno, kraća saopštenja i razgovore sa stranog na maternji jezik i obratno.

Radi uspešne realizacije programa treba formirati grupe do 20 učenika.

Program stranih jezika za gimnazije

(opšti tip gimnazije, društveno-jezički smer i prirodno-matematički smer gimnazije)

Drugi strani jezik

Zajednički deo programa

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Teme iz prethodne godine koje se tiču svakodnevnog života i rada u porodici, školi i mestu u kome učenik živi (u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji), integrišu se u nove šire teme: kraća putovanja, poseta pozorištu, muzeju, znamenitim mestima. Osnovni podaci iz istorije i kulture naroda čiji se jezik uči i naših naroda.

Opšta geografska obeležja i turistička područja zemalja čiji se jezik uči. Glavni grad. Novac i karakteristični običaji.

Prirodne lepote, turistički centri i prirodna bogatstva zemalja čiji se jezik uči i naše zemlje.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Teme iz savremenog života u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji. Kulturno-istorijski spomenici i druge znamenitosti karakteristične za razumevanje kulture i običaja naroda čiji se jezik uči. Primeri ljudske solidarnosti. Zaštita čovekove sredine. Sportske i druge aktivnosti mladih.

Nacionalni praznici i običaji. Putovanja (prevozna sredstva, informacije na stanici, aerodromu, turističkoj agenciji, hotelu i restoranu).

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Život i rad učenika u školi i van nje. Školovanje i izbor zanimanja. Međunarodna saradnja omladine. Aktuelne teme iz svakodnevnog društvenog života u zemljama čiji se jezik uči i našoj zemlji. Sredstva javnog informisanja. Dostignuća savremene nauke i tehnike. Iz života i rada znamenitih ljudi. Kulturno-istorijsko blago. Prikaz znamenitosti naše zemlje strancu.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Komunikativne funkcije

Proširivati u svakom razredu govorne modele koji se upotrebljavaju u komunikaciji u realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znanja jezika; privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje (sebe i trećeg lica); iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja odnosno neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje odnosno neprihvatanje poziva; izražavanje mogućnosti, nemogućnosti, obaveze i nepostojanja obaveze da se nešto uradi; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka, prigovora; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane, naredbe; izražavanje iznenađenja, čuđenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja (radosti, zabrinutosti i dr.); iskazivanje simpatije; davanje prednosti, saveta.

Napomena: Ako su učenici u osnovnoj školi učili dva strana jezika, drugi strani jezik u gimnaziji uče po programu za gimnaziju prirodno-matematičkog smera (peta godina učenja).

Engleski jezik

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Nezavisno složena rečenica sa and, but, or, neither... nor

They went to the theatre and we went to the cinema.

She neither sings nor dances.

2. Pitanja

a) "WH" questions.

"Where are you going?"

b) Kratka pitanja

When? Where? Who with? What about?

v) Tag questions (R)

She's pretty, isn't she?

3. Neupravni govor

a) izjave - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena

"Tom will meet you at the station". He says that Tom will meet me at the station.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Give me the book". She told me to give her the book.

"Open the window, please." He asked me to open the window.

v) pitanja - uvodni glagol u jednom od sadašnjih vremena

- Yes/No questions

"Can you do it later?" He asks if we can do it later.

- "WH" questions

"Where does Peter live?" She wants to know where Peter lives.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Određeni član uz nazive planinskih venaca, imena zemalja

the Alps, the Netherlands

b) Određeni član uz imenice jedine u svojoj vrsti (the sun, the eart)

v) Neodređeni član u izrazima za meru, količinu i vreme.

He drove 90 km an hour. The apples are 40 p a kilo. He will come in a day or two.

g) Nulti član uz nazive kontinenata, jezera, zemalja, pojedinačnih planina i ostrva.

Africa, Lake Michigan, England, ben Nevis, Grenland

2. Imenice

a) Množina najčešćih složenica:

armchairs, postmen, passers by

b) Imenice sa glagolom u jednini (news, information i dr.)

I've got some very useful information.

What's the news?

v) Imenice sa glagolom u množini (people, cattle i dr.)

There were many people at the meeting. The cattle are grazing.

g) Drugi nominali - gerund

- u funkciji subjekta

Painting is a nice hobby.

- u funkciji objekta

I like reading.

d) Saksonski genitiv sa imenicom u množini

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Povratne zamenice

John has hurt himself.

- Prisvojne zamenice

The book I found was hers.

- Upitne zamenice whose (R), which

Whose is this book? Which of these boys is your brother?

- Neodređene zamenice (some, any i složenice sa some i any - somebody, someone, something; anybody, anyone, anything)

Something very interesting happened to him last night.

Anyone can do that. He didn't see anything. Some like it hot.

b) Determinatori

- Upitni determinatori

What books do you read? Whose daughter is she?

- Odrični determinator no

There's no butter in the fridge. He has no friends.

4. Pridevi

a) Analitički komparativ i superlativ

She is more popular than her sister. She is the most popular girl in her class.

b) Nepravilno poređenje (good, bad, little)

He is better than Paul. Is he really the worst pupil in his school?

5. Brojevi

Prosti brojevi preko 100.

6. Partitivni kvantifikatori

a slice of bread, a bottle of wine i dr.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) The Simple Past Tense nepravilnih glagola

v) The Present Perfect Tense

- za radnju koja se upravo završila

Mary has just arrived. He has finished it at last.

- u rezultativnom značenju

Who has broken the glass?

g) The Past Continuous Tense

- za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju

He was sitting in a café when I saw him.

- za isticanje trajnosti radnje

They were training all afternoon yesterday.

d) Future time - will (shall)

Do you think they will laugh at my accent? I hope that lots of people will come to the party. I'll have coffee. I'll be in Glasgow next week.

đ) Imperativ - prvo i treće lice jednine i treće lice množine (R)

Let me do it! Let them go!

e) Nepotpuni glagoli

can (be able to) - simple past

I couldn't come earlier.

must (have to) - simplepresent/past

I have to seen him. Why did you have to leave so early?

may (značenje dozvole)

May I take your pen, please? You may go now.

ž) Najčešći dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

look forward, look for, depend on i dr.

2. Prilozi

a) Izvođenje priloga

She always drives slowly.

b) Prilog well

You have done it well.

3. Veznici

and, but, or; neither... nor

IV TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorba prideva

il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, -y i dr.

V LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i fraze.

VI LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Složena rečenica

a) Relativne klauze

Is this the girl whose mother is very ill?

The man (that) you saw yesterday is my father. (Obratiti pažnju na kontaktne rečenice).

b) Adverbijalne klauze:

- za poređenje

He runs faster than I do.

- za mesto

I don't know where he lives.

- za vreme

I haven't seen him since he left school.

2. Slaganje vremena

I know that he likes/liked/will like you. He was sure I would come again.

3. Neupravni govor

a) slaganje vremena u potvrdnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena)

"I'll meet him tomorrow." She said she would meet him the following day.

b) slaganje vremena u upitnoj rečenici (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena):

- Yes/No questions

"Have you ever been to London?" He asked me if I had ever been to London.

- "WH" questions

"Where does Peter live?" He wanted to know where Peter lived.

4. Pitanja

a) Tag questions

You will come, won't you?

b) Učtiva pitanja

Would you give me the book, please?

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Određeni član ispred prezimena u množini, ispred naziva muzičkih instrumenata, u predloškim frazama.

the Smiths, the piano, in the morning

b) Neodređeni član u uzvičnim rečenicama

What a day! What a mess!

v) Nulti član uz nazive sportova i igara

He plays football.

2. Imenice

- Adjektivalna upotreba imenica

She likes chesse pie. Who has seen the film "Love Story?"

- Pluralia tantum

scissors, spectacles, trousers

3. Zamenički oblici

Zamenice

a) Uzajamno povratne zamenice - each other, one another

Tom and Mary have known each other for years. We must understand one another if we want to live together.

b) Relativne zamenice - who, which, whose, what, that

This is the man who you met last night.

The book which I brought this morning is Mary's. Say what you think of him. I saw the man that you told me about.

v) Odrične zamenice (none, složenice sa no - nobody, no one, nothing)

Nobody saw him. I saw nothing. None of us is getting any younger.

4. Pridevi

a) Obnoviti poređenje prideva

b) pridevi u nominalnoj funkciji

the rich, the poor i dr.

Ne' s sollecting money for the blind.

5. Brojevi

Četiri računske radnje

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnavljanje

b) The Present Perfect Tense

- uz priloge ever, never, since, for, lately

Have you ever been to London? I have never seen a mummy.

I haven't seen him since his birthday. He has been ill for two weeks now. Have you seen a good film lately?

- u kontinuativnom značenju

Have you been to the cinema this week?

v) The Past Perfect Tense

After I had heard the news I hurried to see him.

g) The Passive Voice (simple present/past)

English is spoken all over the world. This book was published last month.

d) Nepotpuni glagoli - should, would, ought to

You should go to the dentist. Would you do me a favour?

You ought to finish it on time.

đ) Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

take a look, run short of, turn into, go into i dr.

e) Gerund

a) Posle predloga

She is fond of reading. She left without saying a word.

b) Posle nekih glagola (enjoy, prefer, keep on i dr.)

She enjoys painting. She prefers reading to walking.

2. Prilozi

Poređenje priloga

fast-faster - fastest; cleverly - more cleverly - most cleverly

IV GRAĐENJE REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za građenje glagola

dis-, mis-, re-, un-; -en, -ize, -fy

V LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze.

VI LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika

IV razred

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Složena rečenica

a) Adverbijalne klauze

- namerna

He went to the airport to see Mary off.

- uzročna

We camped there because it was too dark to go on.

b) pogodbene rečenice

- realna

I shall understand you better if you speak slowly.

- potencijalna

If I had the book, I would give it to you.

- irealna (R)

If I had seen him, I would have told him to come.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

a) Obnovite naučene upotrebe člana.

b) Određeni član uz gradivne imenice, nazive godišnjih doba, obeda, uz nazive institucija, hotela

The milk I bought yesterday was sour. I'll always remember the spring of 1975. The supper I had last night was very good.

He booked a room at the Metropol.

v) Nulti član uz delove dana (sa predlogom at)

at sunset:

g) Član uz nazive novina i časopisa - Vogue, The New York Times

2. Imenice

a) Obnoviti množinu imenica

b) Genitiv mere

a two miles's walk, a day's work

v) Dupli genitiv (R)

a friend of his father's

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Obnoviti naučene zamenice

- Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they)

They say she left him years ago.

- Neodređeno ONE

I needed a pen and he gave me one.

- Opšte zamenice (each, all, složenice sa every, everybody, everyone, everything)

Everybody liked him. He knew everyone. I know everything.

Each had a book. He was sorry for them all.

b) Determinatori

- Obnoviti naučene determinatore

- Opšti determinatori

every, each, all

He comes here every day. Each boy got an apple. He works all day.

4. Pridevi

Obnavljanje upotrebe i poređenja prideva.

5. Brojevi

Decimali, razlomci

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

a) Vreme i aspekt glagola - obnoviti

b) The Present Perfect Continuous

She has been living here since 1980.

v) The Passive Voice (future, present perfect)

Your letter will be delivered tomorrow. His books have been translated into English:

g) Gerund

Posle prideva worth, busy

She was busy peeling the apple. The exibition is worth seeing.

d) Infinitiv

Infinitiv sa TO i bez TO (bare infinitive)

Are you ready to go now? I must finish this homework.

He makes us work very hard. I saw him cross the street.

Posle upitnih reči

I don't know how to open this box. I've no idea which bus to take.

Posle prideva (R)

I'm glad to have met you. This bag is too heavy to carry.

đ) Participi

Participi kao adjektivali

stolen money, running water

e) Nepotpuni glagoli

can (be able to, be allowed to)

Can I use your phone, please?

could

Could I use your phone?

must (have to)

I must try to be nicer to him. I have to go home.

Dvočlani glagoli (frazalni i predloški) - take part, give up, call on i dr.

2. Prilozi

a) Konverzija priloga i prideva

early, fast pretty i dr.

She's a pretty girl. It's pretty hard for us to understand him.

This is a fast car. He runs fast.

b) izvedeni sa -ly uz promenu značenja. (hard near i dr.)

He works hard. He hardly works at all.

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, pravac kretanja, mesto i način.

IV TVORBA REČI

Tvorba složenica i deminutiva

cable car, breakdown, passer by; i dr.; gosling, leaflet i dr.

V LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i fraze.

VI LEKSIKOGRAFIJA

Rečnik sinonima, rečnik izgovora.

Nemački jezik

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Uz korišćenje rečeničkih modela obrađenih u prvoj godini uvesti sledeće nove oblike:

PASIVNE KONSTRUKCIJE

- Pasiv radnje (prezent, preterit)

Dieses Buch wird viel gelesen. Darüber wird oft gesprochen. In unserer Schule wurde viel Sport getrieben. Ihre Leisutungen wurden viel gelobt.

- Pasiv stanja (prezent, preterit)

Dieser Roman ist schon übersetzt. Sind die Aufgaben noch nicht gelöst? Die Ausstellung war gut vorbereitet. Nein, sie waren nicht eingeladen.

NEUPRAVNI GOVOR

- Za radnju koja se dešava istovremeno sa momentom govora:

konjunktiv prezenta ili preterita

Sie sagt: "Ich gehe jetzt ins Jugendheim."

Sie sagt, sie ginge jetzt ins Jugendheim.

Sie sagt, daß sie jetzt ins Jugendheim ginge.

- Pitanje u neupravnom govoru

Er fragt mich, ob ich mitkomme. Sie fragten uns, wer/wo, wohin, woher, wie, wann... usw.

- Negativno pitanje

Du kennst ihn nicht? Doch, ich kenne ihn gut.

Hat er das noch nicht gesehen? Doch!

INFINITIV SA "ZU" UZ NEKE GLAGOLE I IZRAZE

Hast du noch viel zu lemen?

Sie hat keine Lust (Zeit, keinen Wunsch), mit ihm darüber zu sprechen.

ZAVISNOSLOŽENE REČENICE (položaj glagola)

- Vremenske rečenice (wenn, als, bis, während)

Als die Stunde endete, gingen wir in den Park. Wenn er Zeit hat, spielen wir Schach. Ich werde warten, bis du kommst. Während wir Fußball spielen, kannst du ins Kino gehen.

- Uzročne rečenice (weil, da)

Er kann nicht kommen, weil er dem Vater helfen muß.

Da er dem Vater helfen muß, kann er nicht kommen.

- Odnosne rečenice

Hier ist das Buch, das du lesen sollst. Das war der Bus, den wir nehmen sollten.

- Pogodbene rečenice. Realne (wenn)

Wenn du Lust hast, komm mit ins Kino! Wenn sein Freund wünscht, gehen wir heute ins Konzert.

- Potencijalne rečenice (wenn; konjunktiv preterita ili würde + infinitiv)

Wenn es noch Zeit gäbe, würde ich gern die Stadt besichtigen.

Wenn ef frei wäre, käme er bestimmt.

Član

- Određeni i neodređeni u svim padežima jednine i množine

- Određeni član uz geografske pojmove: nazive zemalja muškog i ženskog roda, reka, planina, mora, zatim uz imena godišnjih doba, meseci i dana u nedelji

Sie waren am Schwarzen Meer. Er lebt in der Türkei.

Der Montag ist der erste Tag in der Woche. Der Sonntag ist heute. Der Sommer ist die heißeste Jahreszeit.

- Nulti član. Lična imena, nazivi zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata, predikativno upotrebljeni nazivi zanimanja, gradivne imenice, uzvici i izrazi.

Jugoslawien ist eine sozialistische föderative Republik.

Berlin ist die Hauptstadt der DDR. Ich soll Milch, Brot und Butter kaufen. Hilfe! Zu Bett gehen, zu Wort kommen.

Zamenice

- Lične, pokazne, prisvojne i relativne zamenice u promeni

Hast du meinen Bruder gesehen? Gib mir dein Heft, bitte!

Hast du diese Schallplatte gehört? Das ist die schallplatte, die ich gestern gekauft habe. Das darf man nicht tun.

Pridevi

- Pregled pridevskih promena

- Poređenje prideva

Das war eine interessante Ausstellung. Ich habe heute einen guten Film gesehen. Wir fahren mit dem letzten Bus. Er war immer der beste Schüler in unserer Klasse.

Redni brojevi

Heute ist der 15. Januar. Wir lernen die 19. Lektion.

Glagoli

- Prezent i preterit konjunktiva; pluskvamperfekt indikativa

LEKSIKOLOGIJA

- Složenice, prefiksacija glagola, izvedene imenice i pridevisufiksacija

Hochschule, Schulzimmer, Schulhof, aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Freundschaft Fröhlichkeit, zeiting, fahrbar, herzlich

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezičnih rečnika.

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

SINTAKSA

Valentnost glagola i osnovni rečenični modeli

Sie verkäuft Obst. Du hilfst mir. Ich habe dir die Schlüssel gegeben. Wir denken an die Zukunft.

Nominalne i pridevske fraze

Dieses dicke langweilige Buch. Der alte Hut unseres Lehrers. Sehr schnell, höchst interessant, reich an Kupfer, stolz auf mich

Neupravni govor - radnja se dešava pre ili posle trenutka govora

Sie sagt, sie habe/hätte ihn gesehen. Er behauptet, er werde/würde sofort schreiben.

Konjunktiv u samostalnoj rečenici (želja, pretpostavka)

Hätte ich nur Zeit! Du könntest recht haben!

Zamenica "es" (kao subjekt i objekt)

Es ist hicht leicht, mit dir zu leben. Er schaffte es rechtzeitig die Fahrkarten zu lösen.

Infinitivne konstrukcije sa "zu", "um zu", "ohne... zu" "statt... zu"

Sie hat keine Lust mitzukommen. Er hörte mir zu, ohne etwas zu sagen.

ZAVISNOSLOŽENE REČENICE

- Vremenske (nachdem, bis)

Nachdem sie das gehört hatte, begann sie zu weinen.

Sie wartete auf ihn, bis die Vorstellung zu Ende war.

- Irealne (sa wenn ili bez njega)

Wenn er das gehört hätte/Hötte er das gehört, wäre er glücklich gewesen.

- Namerne rečenice (damit)

Ich sage es, damit du es begreifst.

- Načinske (indem, ohne daß, statt daß)

Er redete, indem er das Bild betrachtete. Er ging aus dem Zimmer, ohne daß es jemand bemerkte.

MORFOLOGIJA

- Glagoli - futur pasiva (radnje i stanja); konjunktiv perfekta, pluskvamperfekta i futura

- Zamenički prilozi

- Predlozi sa genitivom

- Prilozi za vreme, mesto, uzrok i način

LEKSIKOLOGIJA

- Osnovni obrasci tvorbe reči. Osnovno i preneseno značenje reči

LEKSIKOGRAFIJA

- Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika.

IV razred

SADRŽAJI PROGRAMA

SINTAKSA

Valentnost glagola, prideva i imenica, sa težištem na razlikama u srpskom i nemačkom jeziku

Er ähnelt seinem Vater. Sie ist zu allem fähig.

Hoffnung aus bessere Zukunft. Mangel an Kohle.

ZAVISNOSLOŽENE REČENICE

- Posledične rečenice (so... daß; nicht so... als daß - glagol u konjunktivu preterita)

Er ist so taub, daß er nichts gehört hat. Er ist nicht so taub, als daß er nichts hören könnte.

- Poredbene rečenice (wie, als, als ob, als wenn - glagol u konjunktivu)

Es war so leicht, wie wir es erwartet hatten. Es war leichter, als wir es erwartet hatten. Sie sieht aus, als ob sie ganze Nacht nicht geschlafen habe/hätte.

Er redete, als ob er alles wüßte.

- Dopusne rečenice (obwohl, obschon)

Obwohl es schon spät war, wollte er nicht nach Hause gehen.

ZAMENIČKE FRAZE

Du in der letzten Bank, er als Direktor, wir Jugoslawen, ich armer Teufel!

MODALNI GLAGOLI

- perfekt modalnih glagola

- za izražavanje želje, pretpostavki i slično

Er hat nicht kommen wollen. Sie will in Wien gelebt haben. Sein Vater soll sehr alt sein. Das dürfte nicht lange dauern.

PARTICIP PREZENTA I PERFEKTA (atributivna i predikativna upotreba)

Das schlafende Kind; der verlorene Ring

Er hörte schweingend zu. Von der Reise zurückgekehrt, traf er neimanden zu Hause an.

MORFOLOGIJA

Negacija sa: keineswegs, nirgendwo, nirgendwohin, niemand, niemals, weder... noch

Er wird uns niemals verlassen.

Sie ist weder faul noch dumm.

LEKSIKOLOGIJA

- Fraze i izrazi, leksikalizovani spojevi reči, idiomi.

- Najčešće derivacije i polusloženice po vrstama reči

LEKSIKOGRAFIJA

Rečnik sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik.

Ruski jezik

II razred

III razred

IV razred

Napomena

Francuski jezik

II razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Sadržaje iz prve godine integrisati u nove oblike i koristiti u različitim govornim situacijama već usvojenom i novom leksikom.

Izrazi:

Il faut + infinitif

Il faut travailler.

On doit + infinitiv

On doit servir...

Kako postaviti pitanja:

a) par l'intonation seule:

Tu viens chez moi? Oui,... Non,...

b) est-ce que...

Est-ce que c'est fini?

qu'est-ce que Quest-ce que vous faites?

v) par l'inversion

Vient-il ce soir? Descendez-vous dans notre hôtel?

g) pronoms interrogatifs (qui-sujet et objet) à qui, de qui, à quoi, avec qui, pour qui...

Qui est venu? Que fait-il?

De quoi s'agit-il? A quoi pensez-vous? Pour qui est cette lettre?

d) adjectifs interrogatifs

Quelle est son adresse?

Quel pays allez-vous visiter?

đ) adverbes interrogatifs

Où va-t-il? D'où vient-il?

Depuis quand attendez-vous ici?

Comment est-il venu? (en voiture, par le train, à pied, à bicyclette,...)

Pourquoi va-t-elle à Belgrade? Parce qu' elle veut voir la ville.

Les questions indirectes:

Dites-moi combien de garçons travaillent ici. Je vous demande pourquoi il part.

U okviru ovih struktura obrađuju se sledeći gramatički oblici:

Groupe du nom

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju, uz uočavanje razlika u izgovoru i prepoznavanje nastavaka u tekstu. Upotreba određenog ili neodređenog člana u najtipičnijim slučajevima i glavna pravila o upotrebi imenica bez člana. Pregled determinanta (iz prošle godine) dopuniti: tous les déterminants possessifs; les déterminants indéfinis: chaque, autre, certain, quelques; tout (u različitim značenjima kao: tout le pays, tout pays indépendant, tous les pays...). Mogućnosti kazivanja posesivnosti (pored adjectifs possessifs) i pomoću à moi, à toi... itd.

Groupe du veerbe

Passé composé - avec avoir et avec être - uz ukazivanje na slaganje sa participom kada se takvi slučajevi pojave u tekstu.

Imparfait, Futur. Conditionnel présent. Upotreba imperfekta za nesvršenu (trajnu) radnju u prošlosti i prošlog vremena za svršenu radnju - u govornom jeziku. Kondicional samo u frazama, kao: je voudrais une tasse de thé. Elle aimerait une chambre. Pourriez-vous me donner votre passeport.

Govorni modeli sa primerima:

Sujet + Verbe + Complément d'objet (direct, indirect): Je montre cette salle à mes clients. Je leur montre cette salle. Tu me montreras la piscine. Oui, je te la montrerai.

Sujet + Verbe + Adverbe: Il conduit attentivement.

Sujet + Verbe + Complément circonstanciel de licu: en (au)aux - pour les pays, les continents, les régions (en Yougoslavie, au Monténégro, aux Etats-Unis, en Afrique, au Japon, en Egypte, en Provance... etc.)

Comparaison des adjectifs qualificatifs et des adverbes (plus (aussi) moins...); (meilleur, mieux); kao: Elle est plus jeune que lui. Il parle français aussi bien que toi, mieux que son frère. Cette robe est plus élégante mais moins chère que celle-là. C'est mon meilléur ami.

LEKSIKOGRAFIJA

- Upotreba dvojezičnih rečnika

III razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice

Zavisne rečenice (subordinacija)

(a) vezničke rečenice:

Vremenske sa quand (osnovna sintaksa) dès que, avant que, pendant que.

Uzročne sa parce que, puisque.

Pogodbene sa si (Si je viens, si j'avais...)

b) objekatske rečenice sa que: najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjunktiv.

Slaganje vremena. Samo u slučajevima kada je u objekatskoj rečenici sa que indikativ, a u glavnoj neko prošlo vreme.

(v) zavisno-upitne rečenice: najvažniji obrti.

(g) relativne rečenice sa qui, que - osnovna pravila.

Upotreba infinitiva: Nekoliko najvažnijih glagola koji infinitivnu dopunu vezuju: 1. bez predloga, 2. pomoću de, 3. pomoću à.

Konstrukcija pour + infinitiv prezenta.

Particip prezenta i gerundiv u funkciji zavisne rečenice.

Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova

a) imenička grupa

Imenice. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine.

Članovi. Određeni, neodređeni i partitivni - osnovna pravila upotrebe. Partitivno de posle izraza za količinu.

Demonstrativi kao determinanti.

Posesivi kao determinanti.

Brojevi. Sistem prostih, rednih brojeva i razlomački brojevi.

Pridevi. Proširivanje znanja o građenju ženskog roda i množine.

Poređenje prideva. Pridevi sa dva oblika u muškom rodu.

Predlozi. Upotreba à, de, en, par, dans.

b) Glagolska grupa

Lične zamenice. Sistematizacija nenaglašenih i naglašenih oblika.

Zamenica on.

Priloške zamenice: en, u (osnovna pravila upotrebe)

Glagoli. Vremena indikativa: futur, imperfekt, pluskvamperfekt.

Vremena subjunktiva: prezent. Kondicional prezenta.

Particip perfekta.

Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Slaganje participa perfekta - osnovna pravila.

Prilozi. Pregled priloških grupa.

Fonetika

Vežbe iz fonetike:

1. Osnovne samoglasničke opozicije:

- obrazac lit (lu) loud

- obrasci peur / père, le / les, mener / mèné, je dis / j'ai dit

2. Izgovor poluvokala.

3. Vezivanje u grupi determinant + imenica i u grupi lična zamenica + glagol.

4. Intonacija proste i prostoproširene potvrdne i upitne rečenice.

Pravopis

Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred. Dijalektički znaci.

LEKSIKA

Nekoliko najvažnijih homonimskih serija.

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba jednojezičnih rečnika

IV razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksa rečenice.

Zavisne rečenice (subordinacija).

a) Vezničke rečenice:

Pogodbene sa si (si j'avais eu)

Finalne sa pour que, afin que.

b) Objekatske rečenice sa que: najvažniji glagoli koji zahtevaju indikativ, odnosno subjektiv.

v) Relativne rečenice sa dont, où - osnovna pravila. Upotreba infinitiva. Konstrukcije avant de + infinitiv, sans + infinitiv, après + infinitiv.

Particip prezenta u pridevskoj funkciji.

Morfologija sa sintaksom rečeničkih delova.

a) Imenička grupa

Imenice. Imenice sa dva roda.

Određeni član. Glavni slučajevi odsustva člana.

Demonstrativi u funkciji pronomena. Pojačanje sa ci i là

Posesivi u funkciji pronomena.

Pridevi. Mesto prideva uz imenicu.

Prilozi. Upotreba à, de, en, par, dans - šira sintaksa.

b) Glagolska grupa

Glagoli. Vremena indikativa: anteriorni futur, prosti perfekt (u pisanom jeziku). Vremena subjunktiva: perfekat. Kondicional perfekta. Infinitiv perfekta. Particip prezenta i gerundiv.

Pronominalni glagoli (u gore navedenim oblicima). Pasiv. Najvažniji aspekatski glagoli.

Prilozi. Priloški izrazi.

Fonetika

Vežbe iz fonetike.

1. Osnovne samoglasničke opozicije:

- obrazac vent/vont vin

- obrasci chien/chienne, bon/bonne, paysan/paysanne

2. Fonetske posledice aspirovanog x.

3. Nazalni vokali u vezivanju (mon ami, un ami, en allant nasuprot ancien appartement).

4. Mesto akcenta u francuskom.

Pravopis

Pravopis oblika predviđenih za ovaj razred.

LEKSIKA

Nekoliko homonimskih serija.

LEKSIKOGRAFIJA

Rečnici sinonima, homonima, frazeološki rečnici.

Program
španskog jezika kao drugog stranog jezika za gimnaziju

II razred

(druga godina učenja)

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci za drugi razred, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju drugog razreda, učenik treba da:

- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji većinom sadrže jezičku građu obrađenu tokom prvog i drugog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;

- postavlja pitanja predviđena programom za drugi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane); stupi u dijalog i u okviru šest do osam replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog i drugog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, praznik, neki uspeh, Novu godinu, Božić, Uskrs.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- razume, globalno i selektivno, sadržaj elektronske poruke, telefonske pisane poruke, telegrama i kratkog neformalnog pisma;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i nepoznate reči, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše složenije rečenice i tekstove do 80 reči na osnovu datog modela;

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- piše rečenice izolovano ili u kraćim celinama (do 80 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše jednostavne elektronske poruke, telegrame i kratka neformalna pisma;

- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe (do 80 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodice, vođenje domaćinstva, ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.

Morfosintaksa

Član

Proširivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana.

Najvažnija pravila o upotrebi člana uz vlastite imenice.

Upotreba člana uz geografske pojmove, dane u nedelji, mesece,...

Imenica

Proširivanje znanja o rodu i broju imenica.

Zamenice

Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol u finitnom i infinitnom obliku

Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.

Povratne zamenice.

Pridevi

Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga muy. Sufiks - ísimo.

Pridevi bueno, malo, grande i pequeño (poređenje i apokopa)

Brojevi do 1000 i više hiljada.

Glagol

Pretprošlo svršeno vreme (Pretérito pluscuamperfecto).

Particip prošli najfrekventnijih nepravilnih glagola

Subjunktiv prezenta (Presente del Subjuntivo)

Upotreba subjunktiva prezenta u naredbama, u neupravnom govoru i uz izraze sumnje i nesigurnosti

Osnovne glagolske perifraze sa infinitivom (tener que + Infinitivo, deber + Infinitivo, al + Infinitivo, acabar de + Infinitivo, hay que + Infinitivo)

Prilog

Poređenje priloga

Mesto priloga u rečenici

Upotreba tan i muy

Predlozi

Proširivanje znanja o upotrebi predloga

Sintaksa

Zavisne rečenice: vremenska sa cuando, mientras, mientras que

Uzročne: Voy al cine porque porque quiero ver esa pelicula.

Namerne: Trabajo para ganar dinero.

Uzvične: ¡Qué vergüenza!

Neupravni govor:

a) izjave: Tu tio dice que Belgrado es una ciudad muy bonita.

b) molbe, zahtevi, naredbe: Te pide que tengas paciencia y que experes cinco minutos más.

v) pitanja: Roberto pregunta a Mario si Ana es española.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

III razred

(treća godina učenja)

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju trećeg razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja od deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom prvog, drugog i trećeg razreda.

Usmeno izražavanje:

Učenik treba da:

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- postavlja pitanja predviđena programom za prvi, drugi i treći razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času (davanje dozvole, izricanje zabrane, davanje saveta, sugerisanje);

- stupi u dijalog i u okviru osam do deset replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog, drugog i trećeg razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet itd;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;

- razume obveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od pretežno poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i uočava pravilnosti i nepravilnosti;

- piše kratke tekstove na osnovu datog modela (do 100 reči);

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u njegovoj okolini ili njega lično;

- piše kraće celine (do 100 reči), na osnovu date slike ili drugog vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja;

- piše kratka neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;

- prepriča, rezimira obrađeni dijalog ili tekst uz izdvajanje najbitnijih elemenata i preformulisanje sadržaja (do 100 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja, mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.

Morfosintaksički sadržaji

Član

Produbljivanje znanja o upotrebi određenog i neodređenog člana

Imenica

Neke nepravilnosti imenica muškog i ženskog roda (el tema, el dilema, el sistema, la victima, el testigo...)

Defektne imenice sa oblicima samo za jedninu ili množinu (las tijeras, los pantalones...)

Gradivne imenice (harina, arena ...)

Zamenice

Pregled svih oblika združenih nenaglašenih zamenica.

Nenaglašene lične zamenice uz oblike infinitiva, gerunda, i imperativa

Povratne zamenice

Pridevi

Proširivanje znanja o tvorbi i upotrebi prideva

Položaj prideva u odnosu na imenicu (adjetivos explicativos y especificativos)

Glagoli

Sistematizacija znanja o zapovednom načinu (Imperativo). Odrični oblici zapovednog načina

Glagolski prilog sadašnji, gerund (Gerundio). Upotreba gerunda.

Struktura estar + Gerundio (Estoy leyendo un libro muy interesante)

Ostale glagolske perifraze sa gerundom (salir + Gerundio, ir + Gerundio)

Subjunktiv imperfekta (Imperfecto del Subjuntivo)

Upotreba subjunktiva prezenta i imperfekta u zavisnim rečenicama.

Prilozi

Proširivanje znanja o funkciji priloga i njihovom položaju u rečenici

Predlozi

Upotreba predloga u raznim vrstama rečenica. Predloški izrazi.

Sintaksa

Relativne rečenice: El libro que estoy leyendo es muy interesante

Komparativne: Han trabajado menos de lo que esperábamos.

Posledične: Estoy muy cansada, de modo que tengo que quedarme en casa. Subjekatske, objekatske rečenice

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

IV razred

(četvrta godina učenja)

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Operativni zadaci iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Razumevanje govora

Na kraju četvrtog razreda, učenik treba da:

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog a već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu;

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- u potpunosti savlada izgovor glasova;

- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske šeme;

- koristi spontano ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;

- postavlja pitanja predviđena Programom, koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;

- stupi u razgovor telefonom;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;

- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji;

- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić, Uskrs, postignut uspeh.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savlada tehnike čitanja;

- dalje savladava pravila grafije i ortografije kao i najznačajnije nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;

- razume, globalno i selektivno raznovrsne sadržaje neformalnog pisma ili elektronske poruke, telefonske poruke;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;

- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;

- piše svoj curriculum vitae;

- piše kratke sastave (do 150 reči), posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- piše kraće celine (do 150 reči), na osnovu datih elemenata, vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;

- piše kratka neformalna pisma, elektronske poruke, telefonske poruke raznovrsnog sadržaja;

- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili a uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta (do 150 reči).

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Govorni činovi iz prethodnih razreda, iako u velikoj meri već savladani, moraju se stalno obnavljati i proširivati.

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica, školski sistem, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštim mestima), zaštita životne sredine, zaštita životinja i društveno korisne aktivnosti.

U realizaciji nastave, aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Španije i zemalja hispanskog govornog područja.

Morfosintaksički sadržaji

Član

Pravila o izostavljanju člana.

Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.

Imenica

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.

Augmentativi i diminutivi.

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: sacacorchos, rascacielos, parabrisasa, limpiaparabrisas i sl.).

Pridev

Položaj prideva u odnosu na imenicu.

Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (es un hombre grande, es un gran hombre)

Zamenice

Proširivanje znanja o sistemu zamenica, ličnih, pokaznih i prisvojnih

conmigo, contigo,...

mismo

Glagol

Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena indikativa i subjunktiva u složenim zavisnim rečenicama, kao i u naredbama i uzvičnim rečenicama

Prilog

Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).

Predlog

Prosti i složeni predlozi, osnovni principi upotrebe, razlike i sličnosti.

Sintaksa

Zavisne rečenice:

finales, causales, consecutivas, temporales, concesivas, modales, comparativas,...

Kondicionalne rečenice

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA DRUGOG STRANOG JEZIKA

(UPUTSTVO)

Strukturu programa čine:

a) zahtevi i sadržaji koji su zajednički za date jezike;

b) zahtevi i sadržaji koji su diferencirani po jezicima i prema zahtevima obrazovnog profila.

U izradi ovog programa primenjeni su isti principi kao i u izradi programa prvog stranog jezika, tj. princip spiralnog programiranja. Prilikom usvajanja gradiva insistira se na komunikativnom pristupu, a gramatika se uči u kontekstu.

Nastava drugog stranog jezika ima odlike početne nastave.

Imajući u vidu uzrast učenika koji započinje učenje drugog stranog jezika, programski zahtevi su dati "zgusnutije" nego što je to slučaj u programima prvog stranog jezika.

U početku nastave potrebno je odvojiti oralno od pisanog, radi efikasnijeg prisvajanja izgovora i karakteristične intonacije. Oralna nastava treba da traje do dve nedelje. U početnoj fazi korišćenje audiovizuelnih sredstava i tehnike totalnog fizičkog odgovora olakšava inicijalno usvajanje lingvističkog sistema stranog jezika i umanjuje eventualne teškoće koje nastaju kao posledica interferencije maternjeg jezika i prvog stranog jezika.

Efikasnost ostvarivanja nastave stranih jezika uslovljena je aktivnim učešćem svakog učenika u vaspitno-obrazovnom procesu i njegovom punom motivisanošću za rad. To se može postići izvođenjem nastave u grupi do 20 učenika i korišćenjem odgovarajućih nastavnih sredstava i oblika rada.

Pismeno izražavanje se neguje odgovorima na pitanja, pisanjem teza za opis, rezimea, pisama kraćih sastava, popunjavanjem formulara i sl.

Gramatika se tumači u meri koja je neophodna za shvatanje zakonitosti jezika, a usvaja primenom različitih tipova komunikativnih vežbi u kojima se gramatička forma pojavljuje kao sastavni deo nosioca značenja jezičke poruke.

Po pravilu, veći deo raspoloživog vremena (2/3 od ukupnog fonda časova) treba posvetiti interaktivnom i aktivnom učenju, i razvijanju umenja, kroz aktivan i kreativan rad učenika na času. Učenik je u centru nastavnog procesa, a nastavnik organizator i koordinator učeničkih aktivnosti.

Predložena tematika je odabrana tako da ne remeti normalno usvajanje jezika. Zasniva se na zadacima nastave i treba da doprinese uspešnoj realizaciji tih zadataka. Teme su date okvirno i ne treba ih poistovećivati sa određenim narativnim tekstom u udžbeniku.

OBRAZOVNI STANDARDI OD I DO IV RAZREDA

U toku I razreda učenik treba da:

- upozna i usvoji fonološki sastav jezika i one prozodijske elemente koji su bitni za usmeno izražavanje i komunikaciju;

- aktivno usvoji oko 350 reči i izraza i ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;

- osposobi se za jednostavnu usmenu komunikaciju usvajanjem rečeničkih struktura;

- upozna i usvoji osnovna pravila čitanja, osposobi se za čitanje u sebi i razumevanje pročitanog teksta;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije u okviru stečenih znanja.

U toku II razreda učenik treba da:

- usvoji, korektno reprodukuje i koristi u govoru oko 400 novih reči i izraza, ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama;

- usavrši izgovor i intonaciju;

- razvije govorno sporazumevanje, razume sagovornika i učestvuje u razgovoru; samostalno monološki izlaže kraće celine;

- prepoznaje naučne strukture u pisanom jeziku i čita tekstove poznate sadržine sa razumevanjem smisla celine i značenja poznatih reči u novom kontekstu;

- dalje upoznaje pravila ortografije;

- piše kratke sastave na osnovu pitanja, slike ili teze.

U toku III razreda učenik treba da:

- usvoji oko 400 novih reči i izraza, uključi i terminologiju vezanu za struku, ovlada predviđenim morfosintaksičkim strukturama u usmenom izlaganju, opisivanju i dijalogu u okviru obrađenih tema;

- osposobi se za razumevanje usmenih izlaganja sagovornika (neposredno ili putem medija);

- dalje se osposobi za razumevanje nepoznatog teksta uz korišćenje rečnika i za pismenu reprodukciju savladanih rečničkih struktura i leksike i pisanje kraćih sastava, pisama i sl;

- osposobi se za korišćenje rečnika i razvijanje samostalnog rada.

U toku IV razreda učenik treba da:

- usvoji oko 350 novih reči i izraza, predviđene morfosintaksičke strukture u spontanom izražavanju i razgovoru o obrađenim temama;

- razume različite rečenične strukture i leksiku u usmenim izlaganjima sagovornika (neposredno ili putem medija) i u tekstovima, šire od obima usvojene jezičke građe;

- osposobi se za davanje osnovnih informacija o našoj zemlji u okviru obrađene tematike i poslova vezanih za struku;

- razvije globalno razumevanje lakših tekstova bez korišćenja rečnika i prepoznaje značenje reči u kontekstu.

Latinski jezik

Oba tipa gimnazije

II razred

(2 časa nedeljno - 74 časa godišnje)9)**

9) U drugom razredu gimnazije prirodno-matematičkog smera primenjuje se ovaj program u fakultativnoj nastavi latinskog jezika.

SADRŽAJ PROGRAMA

Glagoli

Značenje i upotreba načina. Konjunktiv u nezavisnim rečenicama. Konjunktiv svih vremena u aktivu i pasivu glagola I-IV konjugacije i glagola III konjugacije na io. Konjunktiv svih vremena glagola esse. (6)

Složenice glagola esse. (2)

Deponentni i semideponentni glagoli. Imperativ prezenta pasiva. (3)

Glagolska imena: participi i gerundiv; gerund i infinitivi. (4)

Perifrastična konjugacija aktivna i pasivna. (4)

Verba anomala: ire, ferre, velle i složenice. (6)

Verba defectiva. Verba impersonalia. (3)

Sintaksa glagolskih imena (konstrukcije)

Ablativ apsolutni sa i bez participa. (3)

Akuzativ s infinitivom (kao objekat i kao subjekat). (6)

Nominativ s infinitivom. (3)

Sintaksa rečenica

Nezavisna rečenica. Nezavisno-upitna rečenica. (1)

Složena rečenica i odnos rečenica u njoj. Način u zavisnim rečenicama. Consecutio temporum. Zavisno-upitne rečenice. (4)

Finalne rečenice (2)

Rečenice posle verba postulandi, impediendi, timendi. (2)

Temporalne rečenice. (2)

Kauzalne rečenice. (3)

Koncesivne rečenice. (2)

Konsekutivne rečenice. (3)

Rečenice sa quin. (2)

Komparativne rečenice. (2)

Kondicionalne rečenice. (3)

Relativne rečenice. (2)

Pismeni zadaci: u prvom polugodištu predviđen je jedan kontrolni (test) i jedan pismeni zadatak, u drugom polugodištu dva pismena zadatka (prevod rečenica sa latinskog na srpski jezik i obratno ili prevod lakšeg kontinuiranog teksta sa latinskog jezika uz pomoć rečnika). (6)

Lektira: mitovi i rimske legende u izboru.

NAČIN ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava latinskog jezika u gimnaziji oba tipa ima odlike početne nastave; ali s obzirom na uzrast i iskustvo učenika stečeno u prethodnom školovanju, ona je intenzivnija i efikasnija. Jezički programi se ostvaruju postupnim napredovanjem od sasvim jednostavnih pojmova ka složenijoj građi. Za obradu pojedinih tema, pored udžbenika, treba da posluže i drugi izvori informacija: zvučni i video snimci odabranih nastavnih materijala, radio i televizijske emisije, film, dijapozitivi i sl.

*

S obzirom na to da učenici prvi put uče latinski jezik, povezivanje sa prethodnim znanjima uspostaviti proverom znanja učenika o antičkom Rimu i antici uopšte i utvrditi hronološke i geografske okvire rimske države; istaći da rimska kultura čini beočug između grčke i potonje evropske civilizacije. Na uvodnim časovima treba objasniti da:

- latinski jezik pripada skupini italskih indoevropskih govora, a da sa grčkim jezikom pripada tzv. centum grupi indoevropskih jezika;

- kao i sama rimska književnost i latinski književni jezik se razvio pod uticajem grčkog književnog jezika i grčke književnosti, što je bitno uticalo na podvojenost između književnog jezika i narodnog govora; ova podvojenost se održala do kraja antike;

- za razliku od književnog, izolovanog jezika, narodni govor, vulgarni latinski, razvijao se i menjao spontano, sa posebnim fonetskim promenama, izgovorom, morfologijom i sintaksom, a od njega su potekli romanski jezici;

- uporedo sa književnim jezikom koegzistirao je i kolokvijalni govor u svakodnevnom saobraćanju obrazovanih ljudi kao i administrativni latinski, a od 4. veka i crkveno-latinski, tj. književni jezik sa mnogim elementima narodnog govora;

- političkom ekspanzijom Rima širilo se uporedo i govorno područje latinskog jezika te se pojavljuje i provincijalni latinitet;

- latinski jezik je opstao kao jezik crkve, škole, književnosti i diplomatije tokom srednjeg veka i da je nakon pojave književnosti na nacionalnim jezicima ostao prisutan u evropskoj kulturi kao jezik crkve, filozofije i nauke sve do 19. veka, a da danas, sa grčkim jezikom, čini okosnicu naučne terminologije.

Pri obradi latinskog pisma ukazati na vreme kada Latini i Italici posredstvom Etruraca, primaju od grčkih doseljenika grčki alfabet zapadnog tipa, i uporediti sa nastankom ćiriličnog pisma. Istaći da se tokom antike koristi samo kapitala i kao knjižno, epigrafsko i diplomatsko pismo.

Obrađujući izgovor u latinskom jeziku objasniti učenicima pravila i klasičnog, rekonstruisanog, izgovora i tradicionalnog, koji je nastao pod uticajem nacionalnih izgovora u srednjem veku. Učenici su obavezni da primenjuju oba izgovora.

Pri obradi akcenta ukazati na to da je priroda akcenta u latinskom jeziku dinamička (ekspiratorna) i da se po tome razlikuje od akcenta u srpskom jeziku, čija je priroda tonska (melodijska), i na ulogu penultime pri naglašavanju višesložnih reči.

Pored neophodnog povezivanja latinskog jezika sa srpskim, kad god je to moguće, treba koristiti znanja učenika stranih jezika i ukazivati na identične, slične i različite jezičke pojave.

Imenska promena

Treba ukazati na:

- kategorije imenske promene,

- postojanje prirodnog i gramatičkog roda (nauta, sudija),

- postojanje većeg broja padeža u indoevropskom govoru,

- sinkretizam padeža.

Od početka nastave treba insistirati na:

- pravilnom navođenju reči;

- uporednoj promeni imenica i prideva i objasniti slaganje prideva kao atributa s imenicom i na slaganje prideva kao imenskog dela predikata sa subjektom;

- pravilo srednjeg roda prema kojem su nominativ, akuzativ i vokativ srednjeg roda isti u jednini i množini, a da u množini imaju nastavak -a, istaći da to važi za sve imenice i prideve bez obzira na deklinaciju (donum - dona, pulchrum - pulchra, nomen - nomina, mare - maria, utile - utilia, cornu - cornua) i uporediti sa istom pojavom u srpskom jeziku.

Pri obradi imenica i prideva II o- i III deklinacije na -er ukazati na pojavu nepostojanog -e- i uporediti sa nepostojanim -a- u srpskom jeziku.

Imenice III deklinacije podeliti prema završnom glasu osnove na konsonantske i vokalske osnove, a zatim ih grupisati prema tipičnim završecima u nominativu i po rodovima. Promena prideva III deklinacije povezati sa promenom imenica srednjeg roda i-osnova na -e, -al, -ar.

Izuzetke u rodu i oblicima obrađivati informativno, prema potrebi, na primerima u tekstu. Učenike treba upućivati i na to da u takvim slučajevima koriste rečnik. Učenici su obavezni da nauče neke od izuzetaka u promeni i rodu (npr. dea, - ae f; filia, ae f; Iuppiter, Iovis m; domus, -us f; itd).

Supletivnu komparaciju, kao pojavu zajedničku indoevropskim jezicima, upoređivati sa sličnim oblicima u srpskom i stranom jeziku koji učenici uče.

Pri obradi ličnih zamenica istaći pojavu supletivnosti u promeni zamenice za 1. lice jednine kao zajedničku osobinu indoevropskih jezika i dati odgovarajuće primere u srpskom i stranom jeziku; treba ukazati i:

- na nedostatak posebne lične i prisvojne zamenice trećeg lica jednine i množine i dati slične primere u srpskom i stranom jeziku;

- na trojaku upotrebu pokazne zamenice is, ea, i

- na posebnu upotrebu, različitu od upotrebe u srpskom jeziku, lične i prisvojne povratne zamenice;

- na karakteristične nastavke za sva tri roda u genitivu i dativu jednine (-ius, -i) pokaznih zamenica, koji se protežu i na ostale zamenice i zameničke prideve; neodređene i ostale vrste zamenica obrađuju se prema potrebi na primerima u tekstu;

- na živi (muški i ženski) i neživi (srednji) rod prilikom obrade upitnih i neodređenih zamenica, kao na osobinu nasleđenu iz indoevropskog govora;

- na smenu o- i- osnove u promeni odnosnih upitnih i neodređenih zamenica, kao i na upotrebu imeničkih i pridevskih oblika zamenica;

- na posesivno značenje genitiva odnosnih i upitnih zamenica;

- na supletivne oblike defektivnih zamenica nemo, nihil, na primerima u tekstu.

Pri obradi brojeva glavne i redne obraditi do broja hiljadu. Istaći da broj ne utiče na padež imenice koja se nabraja, ali i to da je obavezan partitivni genitiv uz milia.

Glagolska promena

Treba ukazati na:

- osnovne morfološke kategorije glagolske promene (glagolska osnova, vremenska osnova, tematski vokal, formant, sufiks, lični nastavci) insistirajući na građenju oblika, a ne na mehaničkom pamćenju;

- atematsku i tematsku promenu glagola III konjugacije na -io, koji imaju osobine i atematske i tematske promene;

- značenje oblika prezentske osnove (infectum) i značenje oblika perfekatske osnove (perfectum), ističući ulogu glagolskog vida pri prevođenju;

- upotrebu relativnih vremena pluskvamperfekta, futura II;

- razliku u građenju pasiva između prostih i složenih vremena u konjugaciji i insistirati na padežu vršioca radnje (predlog a s ablativom ili dativus auctoris za bića, instrumentalni ablativ za stvari);

- različitost značenja konjunktiva u nezavisnoj i zavisnoj rečenici i istaći da u zavisnoj rečenici konjunktiv može stajati apsolutno ili se upravljati prema pravilu o slaganju vremena; obraditi jusivni, adhortativni, prohibitivni, optativni, potencijalni i koncesivni konjunktiv;

- aktivne oblike deponentnih glagola i na prevođenje participa perfekta ovih i semideponentnih glagola aktivnim glagolskim prilogom;

- osnove od kojih se izvode sva četiri participa; na sve načine prevođenja participa u funkciji atributa, zatim kao participia coniuncta, ističući finalno značenje participa futura aktiva i specifično značenje gerundiva, kao uvod za perifrastične konjugacije;

- činjenica da opisno značenje perifrastičnih konjugacija potiče od participa, a da pomoćni glagol određuje lice, vreme itd; ukazati na dativus auctoris uz pasivnu perifrastičnu konjugaciju;

- atematske i supletivne oblike verba anomala; na složenicama glagola esse, ire, ferre, objasniti kako preverb utiče na značenje glagola;

- značenje rezultativnog perfekta glagola odisse, meminisse;

- razliku između osnovnog i bezličnog značenja kod nepravih bezličnih glagola.

Nepromenljive vrste reči

Pri obradi predloga na primerima u tekstu treba istaći njihovu funkciju; navesti da u latinskom jeziku predlozi zahtevaju akuzativ ili ablativ (causa i gratia genetiv), Da neki idu i sa akuzativom i sa ablativom, i uporediti ih sa predlozima u srpskom jeziku.

Pri obradi priloga treba ih podeliti prema funkciji, a uz priloge za način objasniti njihovu tvorbu i komparaciju.

Sintaksa glagolskih imena (konstrukcije)

Pri obradi konstrukcije ablativa apsolutnog ukazati na to da je ona "slobodna", da ne zavisi ni od jedne reči u rečenici te da se može odvojiti zarezom. Naglasiti da subjekat konstrukcije ne može biti i subjekat glavne rečenice. Podvući značenje participa prezenta aktiva i participa perfekta pasiva u konstrukciji i glagolski vid koji označavaju. Objasniti ablativ apsolutni bez participa i navesti najčešće imenice i prideve u funkciji imenskog dela predikata. Dati sve mogućnosti prevođenja konstrukcije, uključujući predložne izraze.

Konstrukciju akuzativa s infinitivom treba uporediti sa našim dativom s infinitivom, odnosno sa sličnim konstrukcijama u stranom jeziku. Naglasiti osobitost konstrukcije uz glagole siněre, vetare, pati, iuběre i kako se prevodi; da uz ove glagole i uz verba dicendi, sentiendi, affectuum, voluntatis stoji u funkciji proširenog objekta nasuprot konstrukciji akuzativa s infinitivom, posle bezličnih glagola i bezličnih izraza gde stoji u funkciji subjekta. Dati sve mogućnosti prevođenja konstrukcije.

Pri obradi konstrukcije nominativa s infinitivom naglasiti da je, za razliku od konstrukcije akuzativa s infinitivom, to lična konstrukcija i da se njen subjekat može izostaviti jer je prisutan u licu verbum regens-a, a da se na srpski verbum regens prevodi bezlično.

Sintaksa padeža

Sintaksu padeža treba obrađivati na primerima u tekstu, polazeći uvek od osnovnog značenja padeža, npr. ablativ - odvajanje, genitiv - pripadanje, akuzativ - cilj uz glagole kretanja, a onda ukazivati i na ostale funkcije koje iz toga proističu. Kad god je to moguće, upoređivati sa primerima u srpskom jeziku.

Sintaksa zavisno-složenih rečenica

Obrađujući sve vrste zavisno-složenih rečenica, kad god je to moguće treba polaziti od primera u srpskom jeziku. Treba istaći da u latinskom u zavisnoj rečenici može stajati indikativ ili konjunktiv, zavisno od veznika ili od toga da li je zbivanje u njoj realno ili zamišljeno; da konjunktiv u zavisnoj rečenici može biti primenjen u skladu sa pravilom o slaganju vremena (consecutio temporum) ili apsolutno (posledične rečenice).

Kulturna istorija

Deo časa (5-10 minuta) treba predvideti za obradu sadržaja istorije kulture, tako da učenici mogu steći minimum znanja o antičkoj civilizaciji, koja je naročito značajna za razumevanje evropske kulture u celini. U prvom razredu teme obuhvataju sledeće oblasti: gradski život i uređenje grada; porodica i običaji (rođenje, venčanje, sahrana); obrazovanje; antička knjiga, biblioteke; institucije; vojska; u drugom razredu: karakteristike rimske religije; uticaj Grka i Etruraca na rimsku religiju; obredi, sveštenici; gatanje, proricanje; magija. Nastavnik može da obradi detaljnije neke sadržaje, zavisno od prethodnih znanja i interesovanja učenika, a može ih povezivati i sa sadržajima srodnih predmeta (književnost itd). U takvim slučajevima nastavnik može temi posvetiti veći deo časa ili ceo čas.

Pored usmenih vežbanja kojima treba postići potrebni stepen pravilne artikulacije i dikcije, preporučuju se i razne pismene vežbe: diktati poznatog i nepoznatog teksta (zavisno od razreda); vežbe transformacije i dopunjavanja; proširivanje i sažimanje rečenice; rad sa rečnikom i drugim izvorima informacija mora se stalno uvežbavati na času i u vidu domaćih zadataka.

Učenici treba da vežbaju učenje napamet: tokom svake školske godine po tridesetak latinskih izreka ili izraza, eventualno odlomak iz proznog teksta ili pesme ili nekoliko epigrama.

Poseban vid pismenih vežbi čine domaći zadaci, školski kontrolni (20-30 minuta) i školski pismeni (45 minuta) zadaci.

Sadržaj domaćih pismenih zadataka treba da bude u početku pravilno navođenje reči iz rečnika, promena imenskih i glagolskih oblika i prevođenje nekih lakših rečenica, postepeno sve težih, sa latinskog i na latinski, i najzad prilagođenih tekstova sa latinskog uz pomoć rečnika.

Školski kontrolni i pismeni zadaci treba da rekapituliraju pređeno gradivo: učenicima zato treba najaviti koje će gradivo obuhvatiti pismeni ili kontrolni zadatak, koji može biti i u obliku testa. Kontrolni zadaci u obliku testa predstavljaju obnavljanje gramatičkog gradiva i mogu služiti kao priprema za pismeni zadatak.

Pismeni zadaci u I i II razredu sadrže rečenice koje učenici prevode u oba smera, a tek poslednji zadatak u II razredu može biti prilagođen kontinuirani tekst uz pomoć rečnika.

Nastavnik treba da redovno upućuje učenike u to koja su dela antičke književnosti prevedena na srpski jezik.

Ustav i pravo građana

Za sve tipove gimnazija

Cilj i zadaci

Cilj nastave ovog predmeta je sticanje elementarne političke kulture i znanja o demokratskom uređenju, položaju građanina, njegovom učešću u vršenju vlasti i političkom životu uopšte;

Zadaci nastave ovog predmeta su da učenici:

- prouče sve relevantne pojmove ustava, zakona, drugih pravnih fenomena, političkih institucija i ustavnih principa koji su obuhvaćeni sadržinom predmeta;

- upoznaju ustavna prava i ustavom i zakonima predviđene instrumente i mogućnosti učešća građana u političkom procesu, tj. u vršenju vlasti i političkom životu uopšte - počev od izbora, glasanja na referendumu itd.;

- steknu opštu predstavu o uređenju Jugoslavije i Srbije.

IV razred

(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)**

SADRŽAJ PROGRAMA

I USTAV I PRAVNA DRŽAVA U JUGOSLAVIJI I SRBIJI (5)

- Značenje Ustava Jugoslavije i Srbije i njihova sadržina

- Principi ustavnosti i zakonitosti

- Ustavni sud i redovni sudovi

II DEMOKRATIJA I MEHANIZMI VLASTI U JUGOSLAVIJI I SRBIJI (8)

- Suverenost naroda i građani

- Oblici neposredne demokratije

- Višepartijski sistem

- Izbori

- Skupština i drugi organi vlasti

III GRAĐANIN I NJEGOVA PRAVA I SLOBODE U JUGOSLAVIJI I SRBIJI (8)

- Političke slobode i prava građana

- Ekonomske slobode i prava građana

- Lične slobode i prava građana

- Ostale slobode i prava građana

- Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda

IV SRBIJA KAO DRŽAVA, AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA (6)

- Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje)

- Oblici autonomije

- Demokratska lokalna samouprava

V FEDERATIVNO UREĐENJE JUGOSLAVIJE (5)

- Federalizam kao oblik organizovanja jugoslovenske višenacionalne zajednice;

- Unitarna država i konfederacija.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Polazište u izradi koncepcije sadržaja nastavnog predmeta Ustav i prava građana zasniva se na potrebi da učenici shvate značaj ustavnosti kao istorijskog, civilizacijskog dostignuća u procesu demokratizacije vlasti i ograničavanja birokratske i apsolutističke tendencije u razvoju države i u okviru toga, da upoznaju ustavno uređenje Srbije i Jugoslavije. Pri izlaganju gradiva učeniku treba i na praktičan način približiti mogućnosti i instrumentarij ostvarivanja učešća građana u političkom procesu, kao i način ostvarivanja zaštite njegovih prava i sloboda.

Zbog toga bi bilo potrebno na časovima organizovati praktične vežbe na kojima bi se improvizovali izbori (pravljenje biračkih spiskova, glasačkih listića, obavilo glasanje, prebrojavali glasovi, itd.), referendum, zbor građana, sednica skupštine (zakazivanje sednice, utvrđivanje dnevnog reda, odvijanje debate, glasanje itd.). Takođe, na ovakvim časovima, učenika treba upoznati i sa pisanjem predstavki, peticija, žalbi, tužbi i slično.

U realizaciji sadržaja programa treba nastojati da se kod učenika razvija kritički odnos prema postojećem i sposobnost prepoznavanja pravnih civilizacijskih vrednosti, kao i spremnost za aktivno učestvovanje u političkom životu zemlje u kojoj živi.

S obzirom na to da je za realizaciju ovog programa predviđen samo jedan čas sedmično, što je veoma skučen vremenski prostor, od nastavnika se zahteva da maksimalno racionalno koristi raspoloživ fond časova. Neophodno je uspostaviti dobru korelaciju sa nastavom istorije, sociologije i drugim društvenim naukama radi svestranijeg sagledavanja problema i nastojanja da se nepotrebno ne ponavlja, ali i da sticanje potrebnih pojmova bude što potpunije sa aspekta sociološkog, ontološkog, gnoseološkog uz korišćenje svih mogućnosti saznanja materijalne istine. Treba se osloboditi normativističko-formalnog, a pogotovo propagandnog, apologetskog i frazerskog pristupa u metodologiji rada sa učenicima.

Pri izlaganju sadržaja pet poglavlja treba poći od teorijskih analiza osnovnih pojmova, postojećih rešenja u praksi naprednih demokratskih zemalja sadašnjeg stanja i kraćeg istorijskog razvoja u Jugoslaviji i Srbiji. Ovom pristupu treba posvetiti jedan do dva časa zavisno od raspoloživog fonda časova predviđenog za obradu određene teme, odnosno nastavne oblasti.

Izučavanje ustava i pravne države u Jugoslaviji i Srbiji podrazumeva da učenici upoznaju nastanak i značenja ustavnosti u naprednim demokratskim zemljama u svetu, ostvarivanje principa ustavnosti i zakonitosti. Pored navedenog ustavnog suda i redovnih sudova treba istaći ulogu i značaj javnog tužilaštva i drugih institucija.

U okviru druge tematske celine uvodno izlaganje treba posvetiti utvrđivanju i sagledavanju pojma suverenosti naroda i, u tom kontekstu, mestu, ulozi i pravu građana da učestvuju u ostvarivanju narodnog suvereniteta. Analiza oblika neposredne demokratije i izbora (izbornog mehanizma) upravo treba da ukažu na ulogu građana i načine ostvarivanja narodnog suvereniteta. Posebnu pažnju treba posvetiti stvarnom demokratskom značenju višepartijskog sistema. Na kraju bi trebalo objasniti karakter i položaj skupštine kao predstavničkog tela, a zatim i drugih organa.

Pored upoznavanja učenika sa svim političkim, ličnim, ekonomskim i drugim slobodama i pravima treba posebno objasniti način na koji se građanin štiti od vlasti i kome se pri tom obratiti. Pri obradi ovih sadržaja obavezno navesti i nekoliko konkretnih primera iz prakse. Uporednom analizom međunarodnih konvencija i deklaracija i pozitivno-pravno priznatih sloboda i prava građana određene države učenici mogu i da samostalno zaključuju o stepenu zaštite ljudskih sloboda i prava građana određene države i drugih lica (stranci, lica bez državljanstva, apatridi). Skrenuti im pažnju i na mere koje se preduzimaju prema državama koje ne poštuju ljudska prava i slobode.

U izučavanju tradicije ustavnosti u Srbiji treba ukazati na karakteristična obeležja razvoja ustavnosti u srpskoj državi, donošenje prvih ustava u Srbiji i njihov značaj kao i na sadašnje stanje, uporediti sa nekim zemljama sveta, posebno Evrope. Kod oblika autonomije treba ukazati na sve pojavne oblike političke, teritorijalne, kulturne autonomije i svetska iskustva. Izlaganje o demokratskoj lokalnoj samoupravi treba povezati i s njenim nastankom na ovom tlu - tradicijom lokalne samouprave u Srbiji u XIX veku.

Da bi učenici shvatili federativno uređenje Jugoslavije prethodno moraju da steknu osnovna znanja o prostim i složenim državama i njihovim osnovnim karakteristikama, federacije i konfederacije kao oblicima složenih država, o značenju pojma unitarne države. Pored teritorijskog pristupa neophodno je dati u kraću komparativnu analizu sadašnjeg stanja karakter sličnih primera postojećih država, kao i istorijsku uslovljenost nekih rešenja u Jugoslaviji.

S obzirom na prirodu ovog predmeta sadržaja programa, cilj i zadatke rad nastavnika ne sme da se svodi na predavanja ex catedra" već nastavu treba postaviti problemski, uz maksimalno aktiviranje učenika, vođenjem dijaloga, postavljanju pitanja, traženjem komparacija korišćenjem tekstova iz dokumenata, navođenjem primera iz života. U nastavi se moraju koristiti, pored tekstova iz dokumenata (ustavne odredbe, pojedine odredbe iz konvencija i deklaracija), šeme, grafikoni, slajdovi i odgovarajući filmovi. Kako je funkcija predmeta informativnog - saznajnog i vaspitnog karaktera treba izbeći ideološku indoktrinaciju učenika, ne glorifikovati neka postojeća rešenja, već razvijati kritički i kreativan odnos učenika uz prihvatanje onih vrednosti koje predstavljaju vrhunsku civilizacijsku tekovinu.

Sociologija

Cilj i zadaci

Cilj nastave sociologije je da učenici upoznaju osnovne sadržaje socioloških teorija i metoda nauke sociologije.

Zadaci nastave sociologije su da učenici:

- shvate značaj rada i podele rada kao ekonomske kategorije osnove stvaranja i razvoja čoveka i društva i da uoče odnos prirode i čoveka u tehnološkom društvu i savremene ekološke probleme;

- upoznaju strukturu i organizaciju društva, društvene grupe i zajednice, društveno raslojavanje i principe populacione politike;

- shvate značaj kulture i civilizacije, vrste kulturnih značenja i perspektive razvoja savremenog društva.

Sledeći