POSLOVNIKO RADU GRADSKOG GRAĐANSKOG BRANIOCA OMBUDSMANA("Sl. list grada Kragujevca", br. 15/2005) |
Poslovnikom o radu gradskog građanskog branioca ombudsmana (u daljem tekstu: Poslovnik), uređuje se način rada kao i druga pitanja od značaja za rad Gradskog građanskog branioca ombudsmana (u daljem tekstu: ombudsman).
Primenom Poslovnika osigurava se uredno i blagovremeno obavljanje poslova ombudsmana.
Ombudsman je u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, samostalan i nezavistan a obavlja ih u skladu sa ustavom, zakonom i drugim propisima, potvrđenim i objavljenim konvencijama i međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i propisima Grada Kragujevca.
Ombudsman se u svom radu drži načela pravičnosti i morala.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti, ombudsmana zamenjuje zamenik koga on odredi rešenjem.
Pečat ombudsmana je okrugao, prečnika 32 mm, na sredini je Grb Republike Srbije sa tekstom ispisanim u koncentričnim krugovima oko grba. U spoljašnjem krugu: "Republika Srbija - Grad Kragujevac "Kragujevac" a u unutrašnjem krugu: "Gradski građanski branilac"; ćiriličnim štampanim pismom.
Radi razmatranja pitanja i zauzimanja stavova po određenim pitanjima iz okvira nadležnosti ombudsmana, obrazuje se Kolegijum ombudsmana (u daljem tekstu: Kolegijum).
Kolegijum čine: ombudsman i zamenici ombudsmana.
Sastanku Kolegijuma prisustvuje jedan saradnik iz stručne službe ombudsmana kao zapisničar, a po pozivu i drugi zaposleni u stručnoj službi ombudsmana. Zaposleni u stručnoj službi učestvuju u radu Kolegijuma bez prava glasa.
Sastancima Kolegijuma predsedava ombudsman, a u slučaju njegove odsutnosti član Kolegijuma koga odredi ombudsman.
Sastanci Kolegijuma održavaju se najmanje jednom mesečno; datum i vreme odrediće ombudsman.
Kolegijum dostavlja mišljenje nadležnoj gradskoj upravi za poslove finansija o budžetu ombudsmana.
Kolegijum donosi opšta akta o organizaciji stručne službe i sistematizacije radnih mesta, uz prethodno pribavljeno mišljenje gradonačelnika.
Na Kolegijumu se utvrđuje plan rada za naredni mesec i okvirni raspored zaduženja, razmatraju predlozi dugoročnih planova aktivnosti i konkretnih projekata. Zamenici ombudsmana podnose izveštaj o radu radi ocene ostvarivanja plana rada od prethodnog sastanka Kolegijuma, i razmatraju se i druga pitanja od značaja za koordinirano i efikasno delovanje ombudsmana.
Na Kolegijumu se, po potrebi, zauzimaju stavovi i utvrđuju zaključci povodom pojedinih opštih pitanja iz nadležnosti ombudsmana, kao i povodom mišljenja i preporuka koje ombudsman donosi.
Stavovi i zaključci mogu se usvojiti na sastanku Kolegijuma ako se izjasni više od polovine od ukupnog broja članova Kolegijuma.
Saglasno odluci, sa sastanka Kolegijuma može biti izdato saopštenje za javnost o stavovima i zaključcima koje je Kolegijum usvojio povodom određenih pitanja.
Ombudsman radi na osnovu primljenih predstavki i neposrednim kontaktom sa strankama, kao i po sopstvenoj inicijativi.
Ombudsman i zamenici ombudsmana primaju svakog radnog dana stranke; neposredno ili na dan i u vreme koje je unapred zakazano.
Izuzetno, stranku može primiti i zaposleni u stručnoj službi ombudsmana kojeg odredi ombudsman ili njegov zamenik.
Radno vreme za prijem i kontakte sa strankama određuju ombudsman.
Rad ombudsmana je javan.
Obaveštavanje javnosti o radu ombudsmana vrši se izdavanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za štampu, davanjem intervjua i na drugi pogodan način.
O načinu obaveštavanja javnosti, i o licima ovlašćenim da daju izjavu za javnost odlučuju ombudsman.
Ombudsman i njegovi zamenici imaju legitimaciju.
Legitimacija sadrži podatke o identitetu, zvanju nosioca i fotografiju.
Legitimaciju potpisuje ombudsman.
Rešenja koja se odnose na ostvarivanje prava zaposlenih iz radnog odnosa donosi ombudsman.
Rešenja o službenom putovanju i pratećim troškovima donosi ombudsman na osnovu odluke Kolegijuma a kada se takvo rešenje odnosi na ombudsmana donosi ga i potpisuje jedan od zamenika koga je za potpisivanje ovlastio ombudsman.
Zahteve i druge pismene podneske podnosilaca razvrstavaju se i zavode u upisnike saglasno Pravilniku o načinu evidentiranja registraturskog materijala, njegovog čuvanja, klasifikacije i arhiviranja.
Upisnike, imenike i druge pomoćne knjige vodi zaposleno lice određeno za obavljanje tih poslova. Upisnici se vode tako da se u svako doba može iz upisnika utvrditi u kom je stadijumu postupak po određenom predmetu i gde se predmet nalazi.
Zahtevi stranaka se podnose u pismenom obliku bez posebno utvrđene forme i ne podleže plaćanju takse.
Ako zahtev koji se neposredno predaje ne sadrži sve propisane podatke lice koje prima zahtev ukazaće podnosiocu na nedostatke i objasniće kako da ga otkloni. Ako podnosilac zahteva insistira da se njegov zahtev primi i pored ukazivanja na nedostatke, takav zahtev će biti primljen i zaveden i iznet obrađivaču koji će u postupku odlučiti o tome.
Zaposleno lice koje prima zahteve, potvrđuje prijem zahteva stavljanjem otiska štambilja na kopiji zahteva sa datumom prijema.
Zahtevi kojim se osniva nov predmet dobija omot spisa i daje mu se oznaka predmeta, kako na omotu spisa tako i u upisniku sa inicijalima obrađivača.
Prilikom osnivanja predmeta, lice koje prima zahtev uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu kojeg je predmet osnovan i naznačuje broj lista.
Uvođenjem drugih priloga u popis i označavanje listova vrši se hronološkim redom, pod datumom kada su primljena.
Prilozi se ulažu u predmete i spajaju redom kojim su uvedena u popis spisa. Sređivanje se vrši tako da prilog ranijeg datuma bude iza priloga kasnijeg datuma.
Otpremanje pismena radi dostavljanja vrši zaposleno lice određeno godišnjim rasporedom poslova.
Sve pošiljke koje se otpremaju preko pošte razvrstavaju se u dve grupe: obične i preporučene s tim da se upisuju u dostavnu knjigu za poštu.
Pismena koja se dostavljaju neposredno zavode se u dostavnu knjigu za mesto.
Vraćene dostavnice i povratnice, po kojima je dostava izvršena ulažu se po pravilu odmah u predmet.
Kada je predmet konačno rešen ispred rednog broja stavlja se crvena oznaka konačnog rešenja, u vidu, velikog ćiriličnog slova A, kako na predmetu tako i u upisniku.
Predmet se smatra konačno rešen kad je ombudsman preuzeo sve mere i radnje u okviru svojih ovlašćenja iz Odluke o gradskom Građanskom braniocu - ombudsmanu.
Upisnici se zaključavaju na kraju godine.
Zaključavanje se vrši tako što se iza poslednjeg upisanog rednog broja upisuje dan, mesec i godina zaključenja, redni broj poslednjeg upisa, broj rešenih i broj nerešenih predmeta.
Za svaku godinu rada vode se nove knjige i imenici koji se vode prema azbučnom redu kao i ostale pomoćne knjige.
Upisnici i druge knjige mogu se voditi, elektronskim putem kompjuterske obrade podataka.
Ovaj Poslovnik objavljuje se u "Službenom listu Grada Kragujevca" i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.