UREDBAO KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE NAJBOLJIH DOSTUPNIH TEHNIKA, ZA PRIMENU STANDARDA KVALITETA, KAO I ZA ODREĐIVANJE GRANIČNIH VREDNOSTI EMISIJA U INTEGRISANOJ DOZVOLI("Sl. glasnik RS", br. 84/2005) |
Ovom uredbom utvrđuju se kriterijumi za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta životne sredine, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli.
Kriterijumi za određivanje najboljih dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti za koje se izdaje integrisana dozvola (u daljem tekstu: dozvola) su tehničke karakteristike postrojenja, njegov geografski položaj, uslovi životne sredine na konkretnoj lokaciji, korist i troškovi primene tih tehnika, princip predostrožnosti, posebni zahtevi, kao i kriterijumi koji se odnose na:
1) primenu tehnologije koja proizvodi minimum otpada;
2) primenu manje opasnih materija;
3) mogućnost ponovnog korišćenja i recikliranja materija koje se stvaraju i koriste u procesu i u tretmanu otpada;
4) slične i uporedive procese, uređaje ili metode radnih operacija koji su već uspešno provereni u industrijskim razmerama;
5) tehnološki napredak i promene u naučnom znanju i razumevanju;
6) prirodu, uticaje i obim datih emisija;
7) datume početka stavljanja u pogon novih ili postojećih postrojenja;
8) vremenski period potreban za uvođenje najbolje dostupne tehnike;
9) planiranu potrošnju i karakteristike sirovina (uključujući vodu) koje se koriste u procesu i na njihovu energetsku efikasnost;
10) sprečavanje ili smanjenje ukupnog uticaja emisija na životnu sredinu i mogućih rizika;
11) sprečavanje udesa i smanjenje njihovih posledica na životnu sredinu;
12) praćenje najnovijih informacija o najboljim dostupnim tehnikama.
Ako primena najboljih dostupnih tehnika ne obezbeđuje propisane standarde kvaliteta životne sredine, dozvolom se utvrđuju dodatne mere prema kriterijumima utvrđenim u programu primene standarda kvaliteta životne sredine ili programu smanjenja zagađivanja na određenom području ili na teritoriji Republike, i to:
1) rezultatima za smanjenje zagađivanja;
2) graničnim vrednostima emisija za određene materije na određenom području;
3) zabrani emisija određenih zagađujućih materija na određenom području;
4) primeni prioritetnih mera za smanjenje emisija koje potiču iz pojedinih privrednih grana (energetika, poljoprivreda, šumarstvo, transport i dr.);
5) finansijskim izvorima za sprovođenje mera;
6) mogućnosti primene drugih mera za unapređenje kvaliteta životne sredine.
Granične vrednosti emisije, u smislu ove uredbe, jesu dozvolom utvrđene količine materija i/ili intenzitet njihovog ispuštanja u životnu sredinu, izražene u koncentracijama i/ili nivoima emisije čije povećanje u određenom vremenskom periodu ili u okviru normalnog funkcionisanja postrojenja nije dozvoljeno.
Radi obezbeđivanja ekvivalentnog nivoa zaštite životne sredine kao celine i sprečavanja viših nivoa zagađenja u životnoj sredini granične vrednosti emisije iz stava 1. ovog člana utvrđuju se prema sledećim kriterijumima, i to:
1) vrsti zagađujućih materija ili grupi materija koje se ispuštaju u životnu sredinu i koje se uzimaju u obzir ako su od značaja za određivanje graničnih vrednosti emisija;
2) prirodi zagađujućih materija i njihovom potencijalu da prenose zagađenje iz jednog medijuma životne sredine u drugi;
3) mestu ispuštanja materije ili grupe materija iz postrojenja, uz zanemarivanje bilo kakvog njihovog razređivanja, odnosno razblaživanja;
4) vrsti procesa u postrojenju ili pojedinom delu postrojenja;
5) uticaju uređaja za prečišćavanje vode kod posrednog ispuštanja zagađujućih materija u vodu;
6) primeni najboljih dostupnih tehnika, uključujući tehničke karakteristike postrojenja, njegov geografski položaj i uslove životne sredine na konkretnoj lokaciji;
7) rezultatima koji se postižu primenom najboljih dostupnih tehnika.
Vrste zagađujućih materija iz stava 2. tačka 1) ovog člana određene su u Indikativnoj listi glavnih zagađujućih materija, koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Granične vrednosti emisija iz stava 1. ovog člana mogu biti strožije od graničnih vrednosti utvrđenih posebnim propisima i mogu se dopuniti ili zameniti ekvivalentnim parametrima ili tehničkim merama.
Nadležni organ uzima u obzir referentne vrednosti prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole i određivanju uslova za primenu najboljih dostupnih tehnika, kao i prilikom kontrole aktivnosti koja dovodi do zagađivanja.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
INDIKATIVNA LISTA GLAVNIH ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
VAZDUH
1) sumpor-dioksid i druga sumporna jedinjenja
2) oksidi azota i druga azotna jedinjenja
3) ugljen-monoksid
4) isparljiva organska jedinjenja
5) metali i njihova jedinjenja
6) prašina
7) azbest (lebdeće čestice, vlakna)
8) hlor i njegova jedinjenja
9) fluor i njegova jedinjenja
10) arsen i njegova jedinjenja
11) cijanidi
12) materije i preparati za koje je dokazano da imaju kancerogene ili mutagene osobine ili koje preko vazduha mogu uticati na reprodukciju
13) polihlorovani dibenzodioksini i polihlorovani dibenzofurani
VODA
1) organohalogena jedinjenja i materije koje mogu stvarati takva jedinjenja u vodenom okruženju
2) organofosforna jedinjenja
3) organokalajna jedinjenja
4) materije i preparati za koje je dokazano da imaju kancerogene ili mutagene osobine ili koje preko vodenog okruženja mogu uticati na reprodukciju
5) postojani ugljovodonici i postojane i bioakumulativne organske toksične materije
6) cijanidi
7) metali i njihova jedinjenja
8) arsen i njegova jedinjenja
9) biocidi i proizvodi namenjeni zaštiti bilja
10) materijali u suspenziji
11) materije koje potpomažu eutrofikaciju (posebno nitrati i fosfati)
12) materije koje nepovoljno utiču na ravnotežu kiseonika (i koje se mogu meriti primenom parametara kao što su BPK - biohemijska potrošnja kiseonika, HPK - hemijska potrošnja kiseonika itd.)