POSLOVNIKO RADU USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 9/95) |
Ovim poslovnikom se bliže uređuje, u skladu sa Zakonom o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka (u daljem tekstu: Zakon), način rada Ustavnog suda.
Predlog ovlašćenog predlagača (u daljem tekstu: predlog), i inicijativa evidentiraju se u pisarnici, danom prijema u Ustavnom sudu.
Kad su predlog odnosno inicijativa nerazumljivi, nepotpuni, ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje po predmetu odnosno inicijativi, Ustavni sud će zatražiti od predlagača odnosno inicijatora da u roku od 15 dana nedostatke otkloni.
Kad postoji više predloga odnosno inicijativa za ocenu ustavnosti istog zakona ili ustavnosti i zakonitosti drugog opšteg akta, Ustavni sud će, po pravilu, spojiti sve predmete odnosno inicijative i po njima voditi jedinstven postupak i doneti jednu odluku.
U slučaju iz stava 1. ovog člana kasnije primljeni predlozi odnosno inicijative spajaju se sa ranije prispelim predlogom odnosno inicijativom, ako po njima do tada nije doneta odluka. U slučaju spajanja predlozi odnosno inicijative zadržavaju brojeve pod kojima se evidentiraju u upisniku predmeta, a postupak se vodi pod brojem prvog formiranog predmeta.
Ako se predlogom odnosno inicijativom osporava više opštih akata istog ili različitih donosilaca ili ako različita pravna priroda odnosa regulisanih osporenim opštim aktom otežava zajedničko razmatranje i odlučivanje, Ustavni sud može razdvojiti postupak po odnosnim opštim aktima odnosno pravnim pitanjima.
Ustavni sud određuje sudiju izvestioca koji će voditi postupak u slučajevima:
- kad je predlog podneo Ustavnom sudu ovlašćeni predlagač;
- ako se traži ocena ustavnosti zakona ili uredbe, statuta autonomne pokrajine, statuta grada i statuta opštine:
- kad se traži zabrana rada političke stranke ili druge političke organizacije;
- kad se traži ocena ustavnosti i zakonitosti statuta ili drugog opšteg akta političke stranke i druge političke organizacije;
- kad se radi o odlučivanju o izbornom sporu;
- kad se zahteva obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje;
- kad Ustavni sud pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg pravnog akta po sopstvenoj inicijativi;
- kad Ustavni sud odluči da održi javnu raspravu ili organizuje konsultativni sastanak.
Ustavni sud može da odredi sudiju izvestioca i u drugim slučajevima.
Predlog za određivanje sudije izvestioca, u smislu člana 5. Poslovnika, po vrsti opštih akata i azbučnom redu imena sudija, priprema sekretar Suda u formi informacije o primljenim predmetima, po pravilu, za period od sedam dana koju usvaja Ustavni sud na sednici.
U informaciji iz stava 1. ovog člana određuje se i obrađivač predmeta, prema rasporedu koji utvrdi Ustavni sud.
Predlog sudije izvestioca ili sekretara Ustavnog suda za spajanje i razdvajanje zahteva iz već obrazovanih predmeta, podnosi se Sudu na usvajanje informacijom iz stava 1. ovog člana.
U slučajevima koji nisu nabrojani u članu 5. Poslovnika, prethodni postupak vodi sekretar Suda i Služba Ustavnog suda, kao deo postupka pred Ustavnim sudom (član 18. Zakona).
U slučajevima iz stava 1. ovog člana sekretar Ustavnog suda zatražiće odgovor na inicijativu za ocenu ustavnosti odnosno zakonitosti opšteg akta od donosioca toga akta u roku od 30 dana od dana prijema inicijative u Ustavnom sudu.
Kad se predlog odnosno inicijativa tiču ocene ustavnosti zakona ili kad je podnet zahtev za obustavljanje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje, kao i u drugim slučajevima koji se utvrde na osnovu člana 21. Poslovnika, takvi predmeti će imati prvenstvo u radu.
Sudija izvestilac, posle ispitivanja predloga odnosno inicijative i prikupljanja potrebnih podataka, obaveštenja i dokumenata od značaja za odlučivanje Ustavnog suda, priprema i potpisuje referat i dostavlja ga predsedniku Ustavnog suda. Referat potpisuje i obrađivač predmeta.
U slučajevima kada prethodni postupak nije vodio sudija izvestilac, referat priprema i potpisuje obrađivač predmeta i dostavlja ga predsedniku Ustavnog suda.
Referat iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: sadržinu zahteva postavljenog u predlogu odnosno inicijativi; sadržinu odredaba opšteg akta čija se ustavnost odnosno zakonitost osporava; utvrđeno činjenično i pravno stanje u predmetu; obradu ustavno-pravnog pitanja; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena i predlog za odlučivanje.
Uz referat se prilaže: predlog odnosno inicijativa; odgovor donosioca osporenog opšteg akta; autentičan tekst osporene odredbe opšteg akta; druga pribavljena dokumentacija od značaja za odlučivanje i odredbe zakona u odnosu na koje se vrši ocena.
Referati pripremljeni za sednicu Ustavnog suda ne mogu se dati na uvid, pre sednice Suda, učesnicima u postupku i drugim zainteresovanim licima.
III POKRETANJE I VOĐENJE POSTUPKA
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka.
Ustavni sud može pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti na zahtev predsednika Suda, radnog tela Ustavnog suda ili sudije Ustavnog suda. Zahtev za pokretanje postupka mora biti podnet Ustavnom sudu u pismenom obliku i obrazložen.
Ako donosilac opšteg akta, na zahtev Ustavnog suda ne dostavi odgovor na rešenje o pokretanju postupka ili na predlog ovlašćenog predlagača u roku koji odredi Ustavni sud, Ustavni sud može nastaviti postupak.
Ustavni sud može na zahtev donosioca opšteg akta da produži rok za dostavljanje odgovora ako za to postoje opravdani razlozi.
Ustavni sud održava javnu raspravu u slučajevima predviđenim članom 34. Zakona.
Za javnu raspravu se priprema referat koji se dostavlja učesnicima u postupku i drugim licima koja budu pozvana na javnu raspravu.
Referat iz stava 2. ovog člana sadrži naročito: sadržinu zahteva postavljenog u predlogu odnosno inicijativi; sadržinu odredbe opšteg akta čija se ustavnost odnosno zakonitost osporava; ustavno-pravna pitanja koja su predmet rasprave; stručna i druga mišljenja ukoliko su u toku postupka pribavljena.
Pismeni poziv sa referatom dostavlja se učesnicima u javnoj raspravi najkasnije 15 dana pre održavanja javne rasprave.
U toku postupka, pre konačnog odlučivanja, Ustavni sud može da organizuje konsultativne sastanke po pitanjima od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti u određenom predmetu i za odlučivanje Ustavnog suda.
Na konsultativne sastanke mogu se pozvati predstavnici organa i organizacija, učesnici u postupku, naučni, javni i drugi stručni radnici radi davanja mišljenja i obaveštenja o određenim pravnim pitanjima.
Učesnicima konsultativnog sastanka dostavlja se referat o ustavno-pravnom pitanju koje je predmet sastanka, sa potrebnim prilozima. Ovaj referat sadrži elemente utvrđene u članu 13. stav 3. ovog poslovnika.
Pismeni poziv se dostavlja učesnicima konsultativnog sastanka najkasnije 8 dana pre njegovog održavanja.
Konsultativnim sastancima rukovodi predsednik Ustavnog suda.
O toku konsultativnog sastanka obrađivač predmeta sastavlja belešku, a po potrebi vodi se i stenogram.
3. Obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje (privremena mera)
Kad je pokrenut postupak za ocenjivanje ustavnosti odnosno zakonitosti opšteg akta, Ustavni sud, može naložiti obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija je ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje.
Kad Ustavni sud oceni da je opšti akt, na osnovu koga je donet pojedinačni akt ili preduzeta radnja, u skladu sa Ustavom odnosno zakonom, ili kad obustavi postupak za ocenjivanje ustavnosti odnosno zakonitosti, tom odlukom ukinuće rešenje o obustavi izvršenja pojedinačnog akta odnosno radnje.
Ustavni sud može radi razjašnjenja stanja stvari u predmetu održati pripremnu sednicu. Pripremnu sednicu zakazuje predsednik Ustavnog suda po sopstvenoj inicijativi ili na predlog sudije izvestioca.
Na pripremnoj sednici Ustavni sud odlučuje i o potrebi održavanja javne rasprave ili konsultativnog sastanka, roku i datumu održavanja i učesnicima koje na javnu raspravu ili konsultativni sastanak treba pozvati.
U radu pripremne sednice učestvuje i sekretar Ustavnog suda i obrađivač predmeta, a po potrebi i drugi radnici Službe Ustavnog suda.
Za pripremnu sednicu sudija izvestilac i obrađivač predmeta pripremaju referat o spornom pitanju, odnosno obrazloženje razloga za održavanje javne rasprave ili konsultativnog sastanka.
Zapisnik sa pripremne sednice vodi obrađivač predmeta.
Zapisnik sadrži naročito: imena prisutnih, predmet razmatranja i zaključak Ustavnog suda.
Radnu sednicu koja se održava, po pravilu, jednom mesečno i kad Sud oceni potrebnim, zakazuje predsednik Suda po sopstvenoj inicijativi ili na predlog sudije Ustavnog suda.
Na radnoj sednici Ustavnog suda razmatra se ažurnost u radu Ustavnog suda i prati njihovo izvršenje.
U radu radne sednice učestvuje i sekretar Ustavnog suda, a po potrebi i drugi radnici Službe Ustavnog suda.
Pripremu materijala za radnu sednicu obezbeđuje sekretar Ustavnog suda.
3. Redovna sednica Ustavnog suda
Na sednici Ustavnog suda raspravlja se i odlučuje o pitanjima koja su na dnevnom redu.
Redovna sednica Ustavnog suda održava se po pravilu jedanput nedeljno.
Sednice Ustavnog suda zakazuje predsednik Ustavnog suda po sopstvenoj inicijativi, po zaključku Ustavnog suda, na zahtev radnog tela ili sudije Ustavnog suda.
Sednice Ustavnog suda održavaju se u sedištu Ustavnog suda u Beogradu.
Na sednici Ustavnog suda sudija izvestilac može dopuniti, odnosno izmeniti predlog u referatu.
U slučajevima kad prethodni postupak nije vodio sudija izvestilac, predlog u referatu može dopuniti odnosno izmeniti i obrađivač predmeta.
Ustavni sud odlučuje glasanjem.
Glasanje o svakom predlogu vrši se dizanjem ruke ili poimeničnim izjašnjavanjem sudija za ili protiv predloga.
Ustavni sud donosi odluke većinom glasova sudija.
Ako je podnet predlog koji se odnosi na rešavanje prethodnog pitanja, prvo se glasa o tom predlogu.
Ako je o nekom pitanju dato više predloga za odlučivanje najpre se glasa o predlogu iz referata (odnosno o predlogu sudije izvestioca, ili obrađivača predmeta), a ako se taj predlog ne usvoji - o ostalim predlozima po redu kojim su podneseni. Glasanje se okončava kad se za jedan od predloga izjasni većina sudija.
Sudija Ustavnog suda koji je sprečen da prisustvuje sednici može o predmetu ili pitanju o kome se odlučuje dati pismeno mišljenje koje će biti pročitano na sednici Ustavnog suda.
Sudija Ustavnog suda koji je glasao protiv predloga koji je usvojen, može u pismenoj formi da izloži razloge za stav za koji se opredelio i da ga priloži uz zapisnik sa sednice.
Izdvojeno mišljenje sudije objavljuje se u zbirci odluka Ustavnog suda u kojoj je objavljena i odluka povodom koje je mišljenje izdvojeno.
4. Sednica o većanju i glasanju posle održane javne rasprave
U predmetima u kojima je održana javna rasprava, po njenom zaključenju, Ustavni sud odlučuje na sednici o većanju i glasanju.
Sudija izvestilac, za sednicu o većanju i glasanju priprema referat sa predlogom odluke, uz koji se prilaže beleška sa javne rasprave.
Na sednici o većanju i glasanju sudija izvestilac izlaže pravno i činjenično stanje utvrđeno u prethodnom postupku i na javnoj raspravi i daje predlog za odlučivanje.
Posle raspravljanja, Ustavni sud donosi odluku javnim glasanjem. Glasanje se vrši na način propisan članom 27. ovog poslovnika.
Sudija Ustavnog suda koji je sprečen da učestvuje u većanju i glasanju može o predmetu ili pitanju o kome se odlučuje dati pismeno mišljenje koje će biti pročitano na sednici u toku većanja.
Sednici o većanju i glasanju prisustvuju i sekretar Ustavnog suda i obrađivač predmeta.
O sednici Ustavnog suda na kojoj se većalo i glasalo sastavlja se zapisnik o većanju i glasanju. Zapisnik sastavlja obrađivač predmeta.
Zapisnik sa sednice Ustavnog suda sadrži naročito: datum održavanja sednice; imena prisutnih i odsutnih sudija Ustavnog suda i učesnika u postupku; predmet odlučivanja, odnosno razmatranja; izreku odluke, rešenja odnosno zaključak Ustavnog suda; po potrebi kratak pregled rasprave o predmetu odlučivanja; rezultat glasanja. Kad je odluka Suda doneta većinom glasova u zapisnik se unosi i ime i prezime sudije sa naznakom da li je glasao "za" ili "protiv", odnosno izdvojio mišljenje.
Nacrt zapisnika priprema obrađivač predmeta i zapisničar, a utvrđuje i potpisuje sekretar Ustavnog suda.
Zapisnik sa sednice usvaja se, po pravilu, na narednoj sednici Ustavnog suda, a potpisuje ga predsednik i sekretar Suda.
Izvod iz zapisnika ulaže se u svaki predmet.
Tok sednice, javne rasprave ili konsultativnog sastanka, po pravilu se snima ili stenografiše.
Stenogram i magnetofonski snimak čine sastavni deo zapisnika.
Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod sadrži ime predsednika Ustavnog suda, odnosno sudije koji je predsedavao sednicom Suda, imena sudija Ustavnog suda koji su učestvovali u donošenju odluke, po azbučnom redu prezimena, ustavni osnov za donošenje odluke i datum održavanja sednice Ustavnog suda.
Izreka sadrži odluku Suda, naziv akta i oznaku odredbe odnosno donosioca akta, datum donošenja i podatke o objavljivanju.
Obrazloženje sadrži utvrđeno činjenično stanje i ustavno-pravne razloge.
Ustavni sud može doneti delimičnu odluku u odnosu na pojedine odredbe zakona, drugog propisa ili opšteg akta, zavisno od okolnosti utvrđenih tokom postupka.
Ustavni sud može doneti dopunsku odluku ako u ranijem postupku nije odlučeno o svim bitnim pitanjima.
Ustavni sud zaključkom:
1. odlučuje o davanju mišljenja, predloga ili obaveštenja Narodnoj skupštini;
2. odlučuje o potrebi obraćanja Vladi radi obezbeđivanja izvršenja odluke Ustavnog suda;
3. odbacuje predlog, odnosno inicijativu zbog stvarne nenadležnosti;
4. odlučuje o ustupanju predloga, odnosno inicijative nadležnom organu;
5. ustupa predlog, odnosno inicijativu nadležnom ustavnom sudu;
6. odbacuje predlog, odnosno inicijativu koji nisu podneti u roku iz člana 125. stav 2. Ustava Republike Srbije;
7. odbacuje predlog, odnosno inicijativu koji su nerazumljivi ili nepotpuni:
8. odbacuje anonimnu inicijativu kad ne nađe osnova za pokretanje postupka;
9. okončava postupak kada je povučen predlog za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti, a nije našao osnova da sam nastavi postupak;
10. okončava postupak kada inicijator odustane, a nije našao osnova da sam nastavi postupak;
11. odbacuje predlog, odnosno inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta koji nije donet;
12. odbacuje predlog, odnosno inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta čiji je donosilac pravno prestao da postoji.
Ustavni sud donosi zaključke i u drugim slučajevima kada po odredbama Zakona ne odlučuje odlukom, odnosno rešenjem.
Kad Ustavni sud u predmetu odlučuje istovremeno o različitim zahtevima o kojima se u smislu čl. 45., 46. i 47. Zakona odlučuje o različitim vrstama akata, Sud će odlučiti jednim aktom i doneti odluku odnosno rešenje.
VI PREISPITIVANJE ODLUKE ILI PRAVNOG STAVA
Ustavni sud, na pismeni predlog predsednika Ustavnog suda, sudije ili radnog tela Ustavnog suda staviće na dnevni red sednice Ustavnog suda zahtev za preispitivanje odluke dok ne bude otpravljena iz Ustavnog suda i zahtev za preispitivanje ranije zauzetog stava.
Zahtev sadrži razloge za preispitivanje sa obrazloženjem.
O potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava Ustavnog suda vodi se posebna rasprava, uz iznošenje obrazloženih razloga za promenu stava.
Ako se utvrdi da stav Ustavnog suda odstupa od ranije zauzetog stava o istovetnom pitanju, donošenje odluke će se odložiti radi odlučivanja o potrebi preispitivanja ranije zauzetog stava.
Promena stava Ustavnog suda konstatuje se u zapisniku sa sednice Ustavnog suda.
Promena stava Ustavnog suda i razlog za promenu stava objavljuje se u prvoj odluci, odnosno rešenju Ustavnog suda u kome je odlučeno o novom stavu.
VII IZRADA I DOSTAVLJANJE AKATA SUDA
Redakciona komisija Ustavnog suda utvrđuje konačan tekst odluke i rešenja Ustavnog suda.
Predsednik Redakcione komisije potpisom potvrđuje konačan tekst odluke odnosno rešenja.
Izvornik odluke i rešenja Ustavnog suda potpisuje predsednik Ustavnog suda, ili sudija koji je predsedavao sednicom.
Učesnicima u postupku dostavlja se otpravak odluke i rešenja koji overava obrađivač predmeta odnosno ovlašćeni radnik.
Otpravak odluke ili rešenja dostavlja se "Službenom glasniku Republike Srbije" na objavljivanje, i učesnicima u postupku, najkasnije u roku od 30 dana od dana odlučivanja.
O zaključku Ustavnog suda iz člana 35. Poslovnika, osim onog koji se odnosi na upravljanje postupkom, obaveštavaju se učesnicima u postupku u roku od 15 dana od dana odlučivanja.
Ako izvornik odluke i rešenja sadrži tehničke greške i ako objavljeni tekst u "Službenom glasniku Republike Srbije" nije saglasan sa izvornikom, ispravku daje sekretar Ustavnog suda.
Ispravka iz stava 1. ovog člana objavljuje se i dostavlja učesnicima u postupku.
VIII JAVNOST RADA USTAVNOG SUDA
Sednici Ustavnog suda i javnoj raspravi mogu prisustvovati predstavnici štampe, radija i televizije.
Predstavnicima štampe, radija i televizije na predlog redakcije akreditive daje sekretar Ustavnog suda.
Akreditovani predstavnici štampe, radija i televizije pismeno se obaveštavaju o mestu, vremenu i dnevnom redu sednice Ustavnog suda i javne rasprave.
Izuzetno, u slučajevima iz člana 8. stav 3. Zakona sednici Ustavnog suda i javnoj raspravi ne prisustvuju akreditovani predstavnici štampe, radija i televizije.
U Ustavnom sudu održava se konferencija za štampu sa predstavnicima štampe, radija i televizije povodom godišnjeg pregleda rada Suda.
Konferencije za štampu i sastanci sa predstavnicima štampe, radija i televizije, održavaju se i u drugim slučajevima kada Sud oceni da se radi o pitanjima od interesa za javnost.
Konferencije za štampu i sastanke sa predstavnicima štampe, radija i televizije saziva i vodi predsednik Suda.
O odlukama Suda koje imaju širi društveni i pravni značaj, Ustavni sud može daviti saopštenje za javnost.
Kada Ustavni sud, u slučaju javno izraženih netačnih i pogrešnih tumačenja odluka Suda, oceni da je potrebno da se detaljnije obavesti javnost o donošenju određene odluke Suda može od određenog javnog glasila zahtevati da objavi saopštenje Ustavnog suda.
Tekst saopštenja za Ustavni sud priprema Komisija za informisanje uz učešće sudije izvestioca i obrađivača predmeta koji su predložili donošenje odluke Suda.
O predlozima i inicijativama za ocenu ustavnosti zakona odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog opšteg akta, sudije i radnici stručne službe Suda ne mogu, pre odluke Suda, iznositi svoja mišljenja i stavove u sredstvima javnog informisanja i putem drugog oblika javnog istupanja.
Referat za sednicu Ustavnog suda može se dati akreditovanim predstavnicima štampe, radija i televizije pre sednice ili na dan održavanja sednice Suda uz naznaku da se sa sadržinom i predlogom iz referata javnost može upoznati posle razmatranja na sednici Suda.
IX IZVRŠAVANJE ODLUKA USTAVNOG SUDA
Ustavni sud će ustupiti Vladi Republike Srbije sve zahteve u kojima se traži od Suda da preduzme odgovarajuće mere radi obezbeđenja izvršenja svojih odluka i o tome obavestiti podnosioca zahteva.
Ustavni sud može ukazati Vladi Republike Srbije na probleme u izvršavanju odluka Suda.
Prijavu za prekršaj iz člana 66. Zakona nadležnom organu podnosi sekretar Ustavnog suda i o tome obaveštava Ustavni sud.
Ustavni sud ne odlučuje o predstavkama kojima se traže pravni saveti i mišljenja, o pojedinim pitanjima, pomoć u ostvarivanju prava i interesa, izjavljuju predstavke ili žalbe na rad državnih i drugih organa i organizacija, kao i o drugim predstavkama kojima se zahteva postupanje Ustavnog suda po pitanjima koja nisu u njegovoj nadležnosti, o čemu će sekretar Ustavnog suda pismeno obavestiti podnosioca predstavke.
Licima koja pored učesnika u postupku pred Ustavnim sudom, Ustavni sud pozove, može se izuzetno odrediti naknada za učešće u postupku odnosno nagrada za rad i dato stručno mišljenje.
O određivanju naknade odnosno nagrade iz stava 1. ovog člana odlučuje Ustavni sud.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 40/91).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".