ZAKONO PREDUZEĆIMA("Sl. list SFRJ", br. 77/88, 40/89, 46/90 i 61/90 i "Sl. list SRJ", br. 24/94 - dr. zakon) |
UVODNE ODREDBE
Preduzeće je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dohotka, odnosno dobiti.
Pod privrednom delatnošću, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se proizvodnja i promet robe i vršenje usluga na tržištu.
U društvenoj svojini su društveno preduzeće, javno preduzeće kao i deoničko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću kada posluju sredstvima u društvenoj svojini.
U zadružnoj svojini su zadružno preduzeće, deoničko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno društvo i društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova, ako su u njih uložena sredstva u zadružnoj svojini.
U mešovitoj svojini su deoničko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno društvo, društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova, i javno preduzeće, kada se u njih ulažu sredstva u različitim oblicima svojine - društvenoj, zadružnoj, svojini građana, građanskih pravnih lica ili u svojini stranih lica.
U privatnoj svojini je privatno preduzeće, kao i deoničko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno društvo i društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova i javno preduzeće ako su u njih uložena sredstva u privatnoj svojini.
Preduzeća iz stava 1. do 4. ovog člana imaju isti položaj, prava i odgovornosti na tržištu.
Preduzeća iz stava 1. do 4. ovog člana dužna su da posluju u skladu sa zakonom, dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom.
Preduzećem u društvenoj svojini upravljaju radnici.
Preduzećem u mešovitoj svojini upravljaju vlasnici, srazmerno visini uloženog kapitala, a radnici učestvuju u upravljanju, u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Preduzećem iz stava 2. ovog člana, u kome učestvuje i društveni kapital, upravljaju, pored vlasnika, i predstavnici društvenog kapitala, srazmerno učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu, ako statutom, odnosno pravilima nije drukčije određeno.
Preduzećem u zadružnoj svojini upravljaju vlasnici, a radnici učestvuju u upravljanju, u skladu sa statutom i kolektivnim ugovorom.
Preduzećem u privatnoj svojini upravljaju vlasnici, a radnici učestvuju u upravljanju, u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Radnici ostvaruju svoja prava u preduzeću u skladu sa odredbama zakona, statuta preduzeća i kolektivnog ugovora.
Statutom preduzeća može se utvrditi da deo preduzeća ima određena ovlašćenja u pravnom prometu, kao i poseban obračun rezultata poslovanja, u skladu sa zakonom.
Delovi preduzeća iz stava 1. ovog člana nemaju svojstvo pravnog lica.
Čl. 4 i 5
(Brisani)
PREDUZEĆE U DRUŠTVENOJ SVOJINI
1. Oblici preduzeća u društvenoj svojini
Čl. 6 do 19
(Brisano)
Čl. 20-24
(Brisani)
Javna preduzeća mogu osnovati pravna i fizička lica.
Javna preduzeća osnivaju se radi proizvodnje i prometa određenih proizvoda i vršenja usluga koji su nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugih preduzeća na određenom području ili ako je to neophodno za rad organa društveno-političke zajednice.
Skupština društveno-političke zajednice propisuje uslove koje mora da ispunjava preduzeće radi vršenja poslova iz stava 2. ovog člana, odnosno deo preduzeća koji obavlja te poslove.
Sredstva za osnivanje javnog preduzeća obezbeđuju osnivači.
Način ostvarivanja posebnog društvenog interesa u obavljanju delatnosti ili poslova u javnom preduzeću uređuje se propisom iz stava 3. ovog člana.
Odredbe ovog zakona o preduzeću u društvenoj svojini, preduzeću u mešovitoj, odnosno privatnoj svojini, shodno se primenjuju i na javna preduzeća.
Čl. 25-35
(Brisano)
2) Deoničko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću u društvenoj svojini
Jedno ili više društvenih pravnih lica mogu osnovati deoničko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću kao preduzeće u društvenoj svojini.
Društva iz stava 1. ovog člana mogu se osnovati i ulaganjem sredstava društvenog pravnog lica ili sticanjem svih deonica, odnosno udela u mešovitom ili privatnom preduzeću od strane društvenih pravnih lica.
Na osnivanje i upravljanje društvom iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o preduzeću u mešovitoj svojini.
Čl. 36a-45
(Brisano)
5. Ostvarivanje samoupravljanja, poslovođenja i kontrole društvenog preduzeća
Radnici ostvaruju samoupravljanje ličnim izjašnjavanjem, putem delegata u radničkom savetu i kontrolom rada organa i službi u društvenom preduzeću.
Radnici u društvenom preduzeću ličnim izjašnjavanjem odlučuju referendumom, na zborovima radnika, potpisivanjem, odnosno davanjem posebnih izjava u pismenom obliku i drugim oblicima ličnog izjašnjavanja utvrđenim statutom.
O svim pitanjima o kojima se odluke donose referendumom mora se obezbediti prethodno raspravljanje na način određen statutom.
Kojim se oblikom odlučivanja iz stava 2. ovog člana ostvaruju pojedina prava radnika uređuje se statutom društvenog preduzeća.
Radnici referendumom odlučuju o statutu društvenog preduzeća.
Radnički savet, odnosno njemu po položaju i funkciji odgovarajući organ je organ upravljanja društvenog preduzeća.
Delegate u radničkom savetu biraju radnici tajnim glasanjem.
Delegati u radničkom savetu ne mogu biti birani za vreme duže od dve godine.
Niko ne može više od dva puta uzastopno biti biran u isti radnički savet.
U društvenom preduzeću sa manje od 50 radnika ne obrazuje se radnički savet, a njegovu funkciju vrše svi radnici.
Radnički savet utvrđuje predlog statuta društvenog preduzeća i drugih samoupravnih opštih akata, donosi samoupravne opšte akte, utvrđuje organizaciju društvenog preduzeća, donosi program rada i odluke o planiranju rada i razvoja preduzeća, utvrđuje osnove poslovne politike, imenuje i razrešava poslovodne i izvršne organe i usmerava, kontroliše i ocenjuje njihov rad, odlučuje o raspodeli dobiti i razmatra predloge sindikata u vezi sa ostvarivanjem samoupravnih prava radnika i materijalnog položaja radnika, i vrši druge poslove utvrđene statutom preduzeća.
Radnički savet donosi odluke većinom glasova svih članova radničkog saveta, ako statutom društvenog preduzeća za odlučivanje o pojedinim pitanjima nije određena druga kvalifikovana većina.
Statutom društvenog preduzeća može se predvideti obrazovanje jednog izvršnog organa ili više izvršnih organa radničkog saveta kojima se mogu poveriti određene izvršne funkcije, utvrditi njihov delokrug, odgovornost radničkom savetu i druga pitanja od značaja za rad tih organa.
(Brisan)
Poslovodni organ u društvenom preduzeću je direktor.
Radnički savet društvenog preduzeća, na predlog konkursne komisije sastavljene od radnika društvenog preduzeća, imenuje direktora na osnovu javnog konkursa.
Statutom društvenog preduzeća utvrđuju se uslovi za imenovanje direktora.
Sastav i način rada konkursne komisije, kao i rok za predlaganje kandidata, utvrđuju se odlukom radničkog saveta, u skladu sa statutom društvenog preduzeća.
Ako radnički savet društvenog preduzeća ne imenuje za direktora ni jednog od predloženih kandidata, raspisuje se novi konkurs.
O odluci donesenoj povodom konkursa iz člana 54. ovog zakona obaveštavaju se učesnici u konkursu, najdocnije u roku od osam dana od dana donošenja odluke.
Svaki učesnik u konkursu, u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja, može protiv odluke radničkog saveta podneti zahtev za pokretanje postupka pred nadležnim sudom.
Ako direktor društvenog preduzeća nije imenovan, radnički savet društvenog preduzeća imenovaće vršioca dužnosti bez konkursa.
Vršilac dužnosti ima sva prava i dužnosti direktora.
Vršilac dužnosti može obavljati tu funkciju do imenovanja direktora, a najduže godinu dana od dana njegovog imenovanja.
Direktor društvenog preduzeća organizuje i rukovodi procesom rada i vodi poslovanje društvenog preduzeća, samostalno donosi odluke, zastupa društveno preduzeće prema trećim licima i odgovoran je za zakonitost rada društvenog preduzeća.
U ostvarivanju obaveza u rukovođenju društvenim preduzećem iz stava 1. ovog člana, direktor predlaže osnove poslovne politike, program rada i plan razvoja i preduzima mere za njihovo sprovođenje, izvršava odluke radničkog saveta i radnika donesene ličnim izjašnjavanjem, predlaže organizaciju društvenog preduzeća, imenuje i razrešava radnike sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, odlučuje o raspoređivanju radnika na određene poslove i zadatke, podnosi izveštaj o rezultatima poslovanja preduzeća po periodičnom izveštaju, godišnjem obračunu i vrši druge poslove predviđene zakonom, statutom i drugim samoupravnim opštim aktom preduzeća.
Čl. 58-62
(Brisani)
4) Samoupravni opšti akti društvenog preduzeća
Samoupravna opšta akta društvenog preduzeća su statut i drugi samoupravni opšti akti kojima se uređuju društveno-ekonomski i drugi samoupravni odnosi radnika u društvenom preduzeću (pravilnik, odluka kojom se na opšti način uređuju određena pitanja i poslovnik).
Statut je osnovni samoupravni opšti akt društvenog preduzeća. Drugi samoupravni opšti akti društvenog preduzeća ne mogu biti u suprotnosti sa statutom.
Statut društvenog preduzeća sadrži odredbe o: firmi i sedištu; zastupanju i predstavljanju; delatnosti preduzeća i poslovima koje se obavljaju u delovima društvenog preduzeća; planiranju rada i razvoja; načinu raspoređivanja dobiti; sastavu, izboru, opozivu, delokrugu radničkog saveta i njegovog izvršnog organa i njihovoj odgovornosti; poslovodnom organu, njegovim pravima, obavezama i odgovornostima; drugim organima preduzeća, pravima i obavezama delegata u radničkom savetu i njihovoj odgovornosti; odgovornosti društvenog preduzeća za obaveze njegovih delova koji su ovlašćeni da istupaju u pravnom prometu i ovlašćenjima za pojedine delove da istupaju u pravnom prometu; rešavanju sporova (arbitražom) ili drugog oblika za rešavanje sporova između delova društvenog preduzeća; o opštenarodnoj odbrani i društvenoj samozaštiti; zaštiti i unapređivanju životne sredine; načinu ostvarivanja saradnje sa sindikatom, kao i druge odredbe značajne za rad i poslovanje društvenog preduzeća u celini i njegovih delova i za ostvarivanje samoupravnih prava, obaveza i odgovornosti radnika u društvenom preduzeću.
Statutom društvenog preduzeća utvrđuje se koji se drugi samoupravni opšti akti donose i način njihovog donošenja.
Društveno preduzeće mora obezbediti da svi samoupravni opšti akti budu dostupni svakom radniku.
Društveno preduzeće dužno je da obezbedi obaveštavanje radnika o pitanjima od interesa za ostvarivanje njihovih prava i o drugim pitanjima, na način utvrđen statutom i drugim samoupravnim opštim aktom.
Radnici u društvenom preduzeću ostvaruju samoupravnu radničku kontrolu na način utvrđen statutom i drugim samoupravnim opštim aktima.
Pojedinačni akti koje donose organi i ovlašćeni radnici u društvenom preduzeću moraju biti u skladu sa odgovarajućim samoupravnim opštim aktima preduzeća.
Čl. 67-69
(Brisano)
7) Odgovornost za obavljanje samoupravljačkih i upravljačkih funkcija i poslovodne funkcije
Čl. 70 i 71
(Brisani)
Radnički savet, odnosno njemu po položaju i funkciji odgovarajući organ upravljanja preduzeća odgovara za svoj rad radnicima koji su ga izabrali.
Radnici mogu opozvati delegata u radničkom savetu preduzeća ili radnički savet u celini.
Uslovi i način opoziva delegata u radničkom savetu i radničkog saveta u celini utvrđuju se statutom preduzeća.
Direktor snosi materijalnu odgovornost za odluke kojima je nanesena materijalna šteta društvenom preduzeću, zavisno od njegovog uticaja na donošenje i izvršavanje tih odluka.
Način i postupak utvrđivanja materijalne štete uređuju se statutom.
Ako radnički savet i protivno upozorenju direktora donese odluku kojom se nanosi šteta preduzeću, direktor je dužan da takvu odluku obustavi od izvršenja i da o tome obavesti nadležni organ društveno-političke zajednice.
Čl. 75-80
(Brisano)
PREDUZEĆE U MEŠOVITOJ SVOJINI
1. Osnivanje preduzeća u mešovitoj svojini
Preduzeće u mešovitoj svojini mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica.
Osnivači zaključuju ugovor o osnivanju preduzeća u mešovitoj svojini u pismenom obliku.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se: firma i sedište, delatnost preduzeća u mešovitoj svojini koje se osniva, iznos sredstava potrebnih za rad, uslovi i način pribavljanja tih sredstava, prava i obaveze osnivača, uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti, kao i druga pitanja značajna za njegovo osnivanje.
Upisom ugovora o osnivanju preduzeća u mešovitoj svojini, odnosno odluke osnivačke skupštine u sudski registar, preduzeće u mešovitoj svojini stiče pravnu i poslovnu sposobnost.
Firma preduzeća u mešovitoj svojini sadrži: ime i sedište društva, predmet poslovanja i oblik društva.
2. Oblici preduzeća u mešovitoj svojini
Deoničko društvo je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem deonica.
Osnivači mogu osnovati deoničko društvo otkupom svih deonica prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva za otkup deonica (sukcesivno osnivanje).
Osnivači deoničkog društva utvrđuju iznos sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad društva (u daljem tekstu: osnovna glavnica).
Najmanji iznos osnovne glavnice je 15.000 dinara.
Savezno izvršno veće iznos iz stava 2. ovog člana uvećava jednom godišnje za indeks rasta cena na malo.
Čl. 87-93
(Brisani)
Deonice se uplaćuju u gotovom novcu.
Statutom, odnosno pravilima deoničkog društva može se predvideti da društvo deonicama pribavlja i stvari i prava izražena u novčanoj vrednosti koja su potrebna za rad društva.
Ulog u deonicama ne mogu biti lični rad i pružanje usluga.
Uplate deonica u stvarima, pravima i gotovom novcu moraju biti takve da omogućavaju deoničkom društvu da njima slobodno i trajno raspolaže od momenta njihovog upisa u deoničke knjige.
O izvršenom upisu deonica banka izdaje potvrdu. Ako deoničari ne izvrše uplatu deonice u roku u kome su preuzeli obavezu prilikom upisa, dužni su da plate kamatu utvrđenu ugovorom o osnivanju društva.
Ako deoničari u roku predviđenom ugovorom o osnivanju ne uplate deonice, smatraće se da društvo nije osnovano, a deoničari koji su uplatili deonice imaju pravo na povraćaj uplaćenih iznosa.
Po uplati deonica, osnivači deoničkog društva sazivaju osnivačku skupštinu na kojoj se donosi statut, osnovno pravilo društva i imenuju organi upravljanja društvom.
Deoničari nemaju pravo na povraćaj sredstava koja su uplatili na ime kupovine deonica, osim u slučaju iz člana 97. ovog zakona.
Za uplate deonica u gotovom novcu banka preko koje se uplata vrši mora izdati potvrdu da je uplata izvršena i da uplaćenim sredstvima deoničko društvo može slobodno raspolagati.
Vlasnici deonica mogu prodavati deonice trećim licima iznad i ispod nominalne vrednosti.
Upis i uplata deonica vrši se na obrascu koji propiše Narodna banka Jugoslavije.
Statut, odnosno pravila deoničkog društva mora da sadrži odredbe o:
1) firmi i sedištu društva;
2) predmetu poslovanja;
3) iznosu osnovne glavnice, nominalnoj vrednosti deonica, njihovom broju i roku upisa i uplate deonica, visini kamate koja se plaća kod prekoračenja roka uplate, vrsti deonica i načinu njihovog prenosa;
4) broju članova upravnog odbora;
5) načinu i mogućnosti prenosa prava i dužnosti organa upravljanja na pojedine članove društva ili na druga lica;
6) načinu i uslovima raspodele dobiti i snošenju gubitka;
7) unutrašnjoj organizaciji društva;
8) roku održavanja deoničke skupštine, posledicama neodržavanja, kvoruma i načinu odlučivanja;
9) vremenu trajanja i prestanka društva;
10) postupku za izmenu statuta, odnosno pravila društva;
11) drugim pitanjima značajnim za rad društva.
Statut, odnosno pravila društva može da sadrži i odredbe o:
1) ulozima i stvarima i pravima pri osnivanju društva uz tačnu oznaku predmeta, broja i vrste deonica koje se uplaćuju kao ulog u stvarima i pravima, kao i lica koja daju te uloge ili od kojih se preuzimaju ti ulozi;
2) ograničenju prenosa deonica na ime;
3) izdavanju raznih vrsta i rodova deonica, mogućnosti pretvaranja jednog roda u drugi i mogućnosti povlačenja deonica i dr.
Skupština deoničkog društva, na predlog organa upravljanja, može doneti odluku da izdaje nove deonice radi pribavljanja materijalnih sredstava potrebnih za rad društva.
Statutom, odnosno pravilima deoničkog društva deoničar može biti obavezan samo na uplatu nominalne vrednosti deonice, a ako su u pitanju deonice koje sadrže i druga prava predviđena statutom, odnosno pravilima društva, može biti obavezan i na druga novčana davanja propisana tim statutom, odnosno pravilima.
Deoničar ne može svoje potraživanje prema društvu prebijati svojom obavezom na uplatu deonice.
Posle upisa deoničara u deoničku knjigu, društvo ne može deoničarima odložiti uplatu deonica, niti ih osloboditi od uplate deonica.
2) Društvo sa ograničenom odgovornošću
Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo u kome svaki od ulagača učestvuje sa određenim ulogom.
Članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva.
Ulozi ulagača ne moraju biti jednaki.
Ulozi moraju biti upisani u celini i mogu biti u novcu, stvarima i pravima izraženim u novčanoj vrednosti.
Društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Najmanji iznos sredstava potrebnih za osnivanje društva je 2.000 dinara.
Savezno izvršno veće iznos iz stava 5. ovog člana uvećava jednom godišnje za indeks rasta cena na malo.
Ako ulagači u roku predviđenom statutom, odnosno pravilima društva ne uplate osnovne uloge, smatraće se da društvo nije osnovano, a osnivači koji su platili osnovne uloge imaju pravo na povraćaj uplaćenih uloga.
Društvo donosi statut, odnosno pravila.
Statut, odnosno pravila društva mora da sadrži odredbe o:
1) firmi i sedištu društva;
2) predmetu poslovanja;
3) ukupnom iznosu uloženih sredstava, vrsti i visini osnovnog uloga svakog ulagača, načinu uplate i upisa osnovnog uloga, deobi dobiti i načinu snošenja rizika i gubitaka društva;
4) načinu upravljanja društvom, osnivanju upravnog odbora i skupštine (ako su se ulagači dogovorili da će oni postojati), odgovornosti inokosnog, odnosno kolegijalnog poslovodnog organa, ukupnom broju i ovlašćenjima ostalog rukovodećeg osoblja, kao i načinu njihovog imenovanja i razrešenja;
5) (brisan);
6) vremenu trajanja i prestanku rada društva;
7) postupku za izmenu pravila društva;
8) drugim pitanjima značajnim za rad društva;
Ulagači mogu svoje udele ustupiti trećim licima samo uz pristanak ostalih ulagača.
Udeli se slobodno mogu prenositi između ulagača, ako statutom, odnosno pravilima društva nije drukčije predviđeno.
Statutom, odnosno pravilima društva može se predvideti da društvo može pribavljati dodatna sredstva potrebna za rad društva upisivanjem novih uloga, u skladu sa statutom, odnosno pravilima društva.
Komanditno društvo je društvo u kome deo članova društva odgovara za obaveze društva celokupnom svojom imovinom i upravlja poslovima društva (u daljem tekstu: komplementari), a deo članova odgovara za obaveze društva uloženim sredstvima (u daljem tekstu: komanditori).
Komanditno društvo osniva se ugovorom koji zaključuju osnivači.
Ugovor o osnivanju komanditnog društva sadrži odredbe o:
1) firmi, odnosno imenu, sedištu, odnosno prebivalištu osnivača;
2) firmi i sedištu društva;
3) predmetu poslovanja;
4) ukupnom iznosu sredstava osnivača i iznosima svakog pojedinog člana (komplementara i komanditora);
5) podeli dobiti među osnivačima;
6) načinu preuzimanja gubitaka;
7) načinu upravljanja komanditnog društva;
8) organima komanditnog društva;
9) prestanku društva;
Komanditno društvo ima firmu koja sadrži imena jednog ili više, odnosno svih komplementara sa naznačenjem da se radi o komanditnom društvu.
Udeli se mogu preneti na treća lica samo uz saglasnost svih osnivača, ako ugovorom o osnivanju nije drukčije predviđeno.
U slučaju smrti ili prestanka rada jednog ili više komplementara, komanditno društvo nastavlja sa radom.
Ako komanditno društvo za potrebe svog poslovanja pribavlja sredstva izdavanjem deonica, osniva se i posluje kao komanditno društvo na deonice.
Na pribavljanje deonica društva iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na pribavljanje deonica u deoničkom društvu.
4) Društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova
Društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova (u daljem tekstu: društvo) jeste društvo u kome svi članovi odgovaraju za obaveze društva neograničeno i solidarno celokupnom svojom imovinom.
Poverioci društva mogu zahtevati namirenje svojih potraživanja prema društvu iz imovine društva, a ako se ne mogu namiriti iz te imovine, mogu zahtevati namirenje svojih potraživanja iz celokupne imovine članova društva.
Društvo ima firmu koja sadrži imena svih članova, ili jednog, ili više njih i oznaku "i ostali".
Poslovima društva upravljaju svi članovi, osim ako je ugovorom o osnivanju društva predviđeno da se upravljanje društvom poverava jednom ili više članova društva, odnosno posebnom licu - prokuristi.
Ako su članovi društva pravna lica, poslovodna funkcija se može poveriti i nekom od tih članova društva.
Ugovorom o osnivanju društva mogu se bliže odrediti ili ograničiti ovlašćenja člana kome je poverena poslovodna funkcija.
Osnivačka sredstva sastoje se iz uloga članova društva - osnivača i mogu biti u novčanim iznosima, stvarima i pravima izraženim u novcu.
Članovi društva mogu prodati svoje udele trećim licima, s tim što članovi društva imaju pravo prvenstva kupovine tih udela.
Ako se udeo prodaje trećem licu, potrebna je saglasnost ostalih članova društva.
Član društva koji je istupio iz društva odgovara za obaveze društva koje su nastale do upisa njegovog istupanja u registar zajedno sa ostalim članovima društva.
3. Organi upravljanja i poslovodni organi u preduzeću u mešovitoj svojini
Organi u deoničkom društvu i društvu sa ograničenom odgovornošću su: skupština i upravni odbor.
Kad preduzeće u društvenoj svojini donese odluku o izdavanju internih deonica, odnosno o prodaji dela preduzeća i odluku o organizovanju kao deoničko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini, dužno je da izabere organe iz stava 1. ovog člana.
Komanditnim društvom i društvom sa neograničenom solidarnom odgovornošću upravljaju komplementari, odnosno članovi društva sa neograničenom solidarnom odgovornošću, ako ugovorom o osnivanju nije predviđeno da se upravljanje društvom poverava jednom ili više članova društva, odnosno posebnom organu ili licu - prokuristi.
Poslovodnu funkciju u deoničkom društvu i društvu sa ograničenom odgovornošću vrši direktor, a u komanditnom društvu i društvu sa neograničenom solidarnom odgovornošću - jedno od lica iz stava 3. ovog člana.
Skupštinu preduzeća u mešovitoj svojini sačinjavaju vlasnici uloženog kapitala, odnosno njihovi predstavnici.
U skupštini preduzeća u mešovitoj svojini pravo glasa imaju vlasnici, srazmerno visini uloženog kapitala, ako statutom, odnosno pravilima nije drukčije određeno.
Kad u ukupnom kapitalu preduzeća iz stava 1. ovog člana učestvuje i društveni kapital, pravo glasa u skupštini imaju i predstavnici društvenog kapitala, koji mogu biti radnici tog preduzeća i lica - stručnjaci izvan preduzeća, srazmerno učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu, ako statutom, odnosno pravilima nije drukčije određeno.
Način izbora, rada i odlučivanja u skupštini uređuje se statutom, odnosno pravilima.
Organ upravljanja preduzeća u društvenoj svojini, koji je doneo odluku o izdavanju internih deonica, odnosno prodaji dela preduzeća i koje se organizovalo kao preduzeće u mešovitoj svojini, dužan je da imenuje u skupštinu predstavnike društvenog kapitala iz člana 122. stav 2. ovog zakona.
Skupština donosi statut, odnosno pravila preduzeća, program rada i plan razvoja preduzeća, utvrđuje poslovnu politiku, odlučuje o raspodeli i upotrebi dobiti i pokriću gubitaka, donosi godišnji obračun preduzeća; postavlja i razrešava članove upravnog odbora; odlučuje o statusnim promenama preduzeća i promeni oblika preduzeća, o povećanju i smanjenju osnovne glavnice; o prestanku rada preduzeća u mešovitoj svojini kao i o drugim pitanjima predviđenim statutom, odnosno pravilima društva.
Upravni odbor sastoji se od tri ili više članova.
Broj članova upravnog odbora utvrđuje se statutom, odnosno pravilima.
Statutom, odnosno pravilima preduzeća može se utvrditi da određeni broj članova upravnog odbora čine lica - stručnjaci za pitanja od interesa za rad preduzeća u mešovitoj svojini i mogu se utvrditi i posebni uslovi za izbor članova upravnog odbora.
Skupština bira i razrešava upravni odbor. Jedno lice može biti birano u upravni odbor više puta.
(Brisan)
Upravni odbor vrši naročito, sledeće poslove:
1) postavlja i razrešava direktora;
2) donosi planove i programe rada i opšte akte preduzeća u mešovitoj svojini (pravilnike), osim akata koje donosi skupština ili radnički savet, ako ovim zakonom nije drukčije određeno;
3) priprema predloge za skupštinu i izvršava njene naloge;
4) daje uputstva i smernice za rad direktoru, drugim radnicima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i licima u radnom odnosu u preduzeću u mešovitoj svojini;
5) stara se o urednoj i blagovremenoj izradi periodičnih izveštaja i godišnjeg obračuna.
Čl. 128-130
(Brisano)
Radnici preduzeća u mešovitoj svojini mogu obrazovati radnički savet, odnosno drugi odgovarajući samoupravni organ.
Radnički savet, odnosno drugi odgovarajući samoupravni organ stara se o ostvarivanju samoupravnih prava radnika u preduzeću u mešovitoj svojini, u skladu sa zakonom, statutom, odnosno pravilima i kolektivnim ugovorom.
Direktor preduzeća u mešovitoj svojini organizuje i rukovodi procesom rada i poslovanjem preduzeća, zastupa preduzeće prema trećim licima i odgovoran je za zakonitost rada preduzeća.
Direktor iz stava 1. ovog člana vrši i druge poslove predviđene statutom, odnosno pravilima.
Čl. 133-137
(Brisano)
PREDUZEĆE U PRIVATNOJ SVOJINI, RADNJA I POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO
1. Preduzeće u privatnoj svojini
Preduzeće u privatnoj svojini osniva se sredstvima fizičkih lica i građanskih pravnih lica.
Privatno deoničko društvo i privatno društvo sa ograničenom odgovornošću može osnovati i samo jedan osnivač.
Aktom o osnivanju moraju se urediti pitanja iz člana 82. stav 2. ovog zakona.
Zakonom se mogu odrediti delatnosti za koje se ne mogu osnivati preduzeća u privatnoj svojini.
Preduzeće u privatnoj svojini mogu osnivati strana pravna i fizička lica, u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju strana ulaganja.
Saveznim zakonom može se utvrditi u kojim delatnostima, odnosno na kojim područjima se ne može osnovati preduzeće u privatnoj svojini iz stava 4. ovog člana.
Čl. 139 i 140
(Brisani)
Ako jedini deoničar deoničkog društva, jedini član društva sa ograničenom odgovornošću ili jedini vlasnik privatnog preduzeća svojim radnjama ili mešanjem svoje imovine i imovine preduzeća stvara kod drugih privid privrednog identiteta sa preduzećem odgovara poveriocima za obaveze preduzeća neograničeno solidarno.
Radni čovek može osnovati radnju radi obavljanja privredne delatnosti samostalnim ličnim radom, odnosno ličnim radom i sredstvima u svojini građana, u skladu sa zakonom.
Radnja može imati status pravnog lica pod uslovima i na način utvrđenim zakonom.
Radni čovek može osnovati poljoprivredno gazdinstvo radi obavljanja privredne delatnosti samostalnim ličnim radom, odnosno ličnim radom i sredstvima u svojini građana, u skladu sa zakonom.
Poljoprivredno gazdinstvo može imati status pravnog lica, pod uslovima i na način utvrđenim zakonom.
PREDUZEĆE U ZADRUŽNOJ SVOJINI I PREDUZEĆE ZA ZAPOŠLJAVANJE INVALIDA
1. Preduzeće u zadružnoj svojini
Na preduzeća u zadružnoj svojini koja obavljaju privredne delatnosti shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, ako zakonom kojim se uređuje pravni položaj zadruga i zadružnih preduzeća nije drukčije određeno.
(Brisano)
2. Preduzeće za zapošljavanje invalida
Preduzeće u društvenoj svojini, preduzeće u mešovitoj svojini, preduzeće u privatnoj svojini i preduzeće u zadružnoj svojini, koje obavlja privrednu aktivnost radi profesionalnog osposobljavanja i zapošljavanja invalidnih lica i zapošljava najmanje 40% invalida posluje kao preduzeće za zapošljavanje invalida.
Na preduzeće iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.
PROMENA OBLIKA ORGANIZOVANJA SLOŽENIH OBLIKA
Dva ili više preduzeća mogu ugovoriti da jedno od tih preduzeća obavlja delatnosti od zajedničkog interesa (spoljnotrgovinsku delatnost, finansijsko poslovanje, marketing, informatiku, razvojnu delatnost, investicionu delatnost i dr.).
Preduzeće može podelom dela svoje imovine na dva ili više preduzeća, sticanjem kapitala u drugom preduzeću ili investiranjem svog kapitala u novo preduzeće obavljati i delatnosti osnivanja, finansiranja i upravljanja (holding preduzeće).
Preduzeće može bez naknade preneti svoj kapital ili deo svog kapitala na drugo preduzeće bez prava upravljanja tim preduzećem.
Ako preduzeće podeli deo svoje imovine na dva ili više novih preduzeća koja osniva, za uloženu imovinu dužno je da obezbedi deonice novoosnovanih preduzeća po osnovu kojih učestvuje u upravljanju tim preduzećima.
Ako preduzeće stekne kapital u drugom preduzeću, učestvuje u upravljanju preduzeća čiji je kapital stekao.
Ako preduzeće investira svoj kapital u nova preduzeća, na osnovu posedovanja kapitala upravlja tim preduzećima.
Preduzeća mogu spojiti kapital (izvršiti fuziju) i na osnovu tog spajanja kapitala organizovati se u novo preduzeće.
DELATNOST, SEDIŠTE I FIRMA PREDUZEĆA
Preduzeće može obavljati jednu privrednu delatnost ili više privrednih delatnosti ako ispunjava uslove za vršenje svake od tih delatnosti.
Delatnost od društvenog interesa za narodnu odbranu i bezbednost zemlje i zaštitu i unapređivanje životne sredine mogu se obavljati pod uslovima propisanim saveznim zakonom.
Preduzeće ne može da otpočne, ni da obavlja delatnost niti da menja uslove njenog obavljanja ako nadležni organ nije doneo rešenje o tome da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti i zaštite na radu, zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da su ispunjeni i drugi uslovi propisani u skladu sa zakonom.
Aktom o osnivanju preduzeća, odnosno ugovorom između preduzeća u osnivanju i osnivača može se utvrditi da preduzeće ne može promeniti delatnost za određeno vreme ili promeniti delatnost kojom može dovesti u pitanje ciljeve utvrđene aktom o osnivanju, samoupravnim sporazumom, odnosno ugovorom.
Za promenu delatnosti preduzeća potrebna je saglasnost osnivača ako je to predviđeno aktom o osnivanju preduzeća, odnosno ugovorom.
Odluka o promeni delatnosti preduzeća donosi se na način koji je utvrđen statutom preduzeća.
Preduzeće može da zaključuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti za koje je upisano u sudski registar.
Preduzeće može, bez upisa u sudski registar, da vrši i druge delatnosti, u manjem obimu, koje služe delatnosti koja je upisana u sudski registar koja se uobičajeno vrši uz te delatnosti, u manjem obimu ili povremeno, ili koje doprinose potpunijem iskorišćavanju kapaciteta i materijala koji se upotrebljava za vršenje upisane delatnosti.
Ugovor zaključen suprotno odredbama stava 1. ovog člana je pravno valjan.
Sedište preduzeća je mesto u kome se obavlja delatnost preduzeća. Ako se ta delatnost obavlja u više mesta, sedištem preduzeća smatra se mesto koje je utvrđeno statutom.
Preduzeće može promeniti sedište.
Odluka o promeni sedišta preduzeća donosi se na način predviđen statutom preduzeća.
Aktom o osnivanju preduzeća može se odrediti da je za promenu njegovog sedišta potrebna saglasnost osnivača.
Firma je ime pod kojim preduzeće posluje.
Deo preduzeća koji ima prava i obaveze u pravnom prometu istupa pod firmom preduzeća.
Odluka o promeni firme preduzeća donosi se na način koji je utvrđen statutom preduzeća.
Firma sadrži oznaku koja upućuje na delatnost, kao i oznaku kojom se bliže obeležava naziv preduzeća.
Firma sadrži sedište preduzeća.
Firma može da sadrži crteže, slike i sl.
Firma sadrži oznaku vrste i obima odgovornosti preduzeća.
Za unošenje u firmu imena istorijske i druge znamenite ličnosti, potrebna je dozvola nadležnog opštinskog organa, osim ako je osnivač društveno-politička zajednica.
Za unošenje u firmu imena istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti, potreban je pristanak njenih srodnika do trećeg stepena srodstva, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Na zahtev nadležnog opštinskog organa, odnosno srodnika iz stava 2. ovog člana, sud koji vodi sudski registar odlučuje da se iz firme briše ime istorijske, odnosno druge znamenite ličnosti ako oceni da je poslovanjem preduzeća ugled te ličnosti doveden u pitanje.
U firmu se ne može uneti naziv društveno-političke zajednice, osim po odobrenju njenog nadležnog organa.
Preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme, koja sadrži oblik i vrstu odgovornosti preduzeća.
Skraćena oznaka firme upisuje se u sudski registar.
Pod istom ili sličnom firmom ne mogu biti upisana kod istog suda koji vodi sudski registar dva ili više preduzeća koja vrše istu ili srodnu delatnost.
Ako su dva ili više preduzeća iste ili srodne delatnosti, čija su sedišta na području istog suda koji vodi sudski registar, prijavila sudu firme koje se ne razlikuju jedna od druge, pravo na upis firme ima preduzeće koje je ranije prijavilo firmu sudu.
Preduzeće u svom poslovanju može upotrebljavati firmu samo onako kako je upisana u sudski registar.
Firma se može upotrebljavati i kao robni znak, osim ako je saveznim zakonom drukčije određeno.
Firma ili skraćena oznaka firme mora se istaći na poslovnim prostorijama preduzeća.
Preduzeće koje samostalno nastupa na tržištu ima pravo da pred nadležnim sudom traži zaštitu firme.
Zahtev se može podneti protiv preduzeća koje je upisano u sudski registar kod istog ili drugog suda.
Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu firme prestaje po isteku tri godine od dana upisa u sudski registar firme protiv koje se zahteva zaštita.
Preduzeću protiv koga se zahteva zaštita firme sud će zabraniti upotrebu firme ako nađe da je taj zahtev opravdan.
U slučaju iz stava 1. ovog člana sud će, prema okolnostima slučaja, dosuditi tužiocu, na njegov zahtev, naknadu štete u privremenom iznosu.
IMOVINA PREDUZEĆA, POSLOVNE KNJIGE I REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEĆA
Imovinu preduzeća čine stvari, prava i novac.
Preduzeće je dužno da vodi poslovne knjige i da ih periodično zaključuje, sastavljajući na osnovu njih periodične i godišnje obračune.
Imovina preduzeća, poslovne knjige, rezultati poslovanja preduzeća i utvrđivanje i raspoređivanje dohotka i dobiti, odnosno finansijskog rezultata poslovanja uređuju se posebnim saveznim zakonom.
Prava, obaveze i odgovornosti preduzeća u pravnom prometu
Sredstva preduzeća su u pravnom prometu, a kad je to zakonom određeno - u ograničenom pravnom prometu, ili su van pravnog prometa.
Preduzeće ima pravo da u pravnom prometu zaključuje ugovore i vrši druge pravne poslove i radnje u okviru svoje pravne sposobnosti.
Preduzeće odgovara za svoje obaveze svojom imovinom.
Preduzeće može odgovarati i za obaveze drugih preduzeća preuzete ugovorom.
(Brisan)
Odgovornost preduzeća za obaveze drugih preduzeća u pravnom prometu može biti neograničena (solidarna ili supsidijarna) ili ograničena (solidarna ili supsidijarna).
Deo preduzeća u društvenoj svojini koji ima određena prava i obaveze u pravnom prometu nastupa na način i pod uslovima predviđenim statutom preduzeća u društvenoj svojini, a za njegove obaveze odgovara preduzeće.
Organ upravljanja društvenog preduzeća može odlučiti da poveriocima, radnicima zaposlenim u tom preduzeću ili drugim licima ponudi na prodaju sredstva preduzeća, na način utvrđen statutom preduzeća.
Sredstva dobijena prodajom iz stava 1. ovog člana unose se u pasivu preduzeća.
ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE PREDUZEĆA
Preduzeće zastupa i predstavlja direktor.
Statutom, odnosno pravilima preduzeća može se odrediti da, pored direktora, preduzeće zastupaju i drugi radnici.
Zastupnik je ovlašćen da u ime preduzeća, a u granicama svojih ovlašćenja, zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje, kao i da zastupa preduzeće pred sudovima i drugim organima.
Statutom, odnosno pravilima preduzeća može se ograničiti ovlašćenje zastupnika na zaključivanje određenih ugovora, odnosno na vršenje drugih određenih pravnih radnji, a može se odrediti da zastupnik, u ime preduzeća, zaključuje ugovore i vrši druge pravne radnje samo uz saglasnost radničkog saveta, odnosno drugog organa.
Ovlašćenje zastupnika preduzeća, odnosno ograničenje njegovih ovlašćenja upisuje se u sudski registar.
Pedstavnik preduzeća ovlašćen je da istupa u ime preduzeća, a pravne radnje može da preduzima ako je ovlašćen i za zastupanje.
Zastupnik preduzeća može u okviru svojih ovlašćenja dati drugom licu pismeno punomoćje za zastupanje preduzeća.
Statutom preduzeća ili odlukom organa upravljanja može se odrediti da zastupnik može dati punomoćje drugom licu samo uz saglasnost odgovarajućeg organa.
Prokura je punomoćje čija je sadržina i obim određena ovim zakonom.
Prokura se daje radniku sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima ili drugom licu u preduzeću, a može se dati i drugom licu van preduzeća.
Prokuru ne mogu davati ugovorna preduzeća, radnje, zadruge i poljoprivredna gazdinstva.
Davanje i prestanak ovlašćenja iz stava 1. ovog člana upisuju se u sudski registar, s tim što se upis prestanka tog ovlašćenja prijavljuje sudu najdocnije u roku od tri dana od dana prestanka ovlašćenja.
Prokura ovlašćuje za zaključivanje ugovora i vršenje pravnih poslova i radnji u vezi sa poslovanjem preduzeća.
Prokura ne sadrži ovlašćenje za zaključivanje ugovora koji se odnose na otuđenje nepokretnih stvari.
Ovlašćenja iz prokure ne mogu se ograničiti i prokura se ne može dati samo za određeno vreme, niti se može vezati za određene uslove.
Prokuru drugom licu može dati direktor, uz saglasnost radničkog saveta preduzeća.
Prokura za koju nije data saglasnost radničkog saveta ne može biti upisana u sudski registar.
Prokura može biti pojedinačna (pojedinačna prokura) ili zajednička (skupna prokura).
Pojedinačna prokura može se dati jednom licu ili većem broju lica.
Ako je pojedinačna prokura data većem broju lica, svaki prokurist ima sva ovlašćenja koja po zakonu sadrži prokura.
Skupna prokura može se dati dvojici ili većem broju lica zajedno.
U slučaju skupne prokure, pravni poslovi i radnje punovažni su ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista.
Izjava volje i saopštenja trećih lica učinjeni jednom od prokurista smatra se da su učinjeni svim prokuristima.
POSLOVNA TAJNA
Poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci utvrđeni statutom, odnosno pravilima ili drugim samoupravnim opštim aktom, odnosno opštim aktom preduzeća, čije bi saopštenje neovlašćenom licu bilo protivno poslovanju preduzeća i štetilo bi interesima i poslovnom ugledu preduzeća, ako zakonom nije drukčije određeno.
Isprave i podaci utvrđeni statutom, odnosno pravilima ili drugim samoupravnim opštim aktom, odnosno opštim aktom preduzeća, kao poslovna tajna, mogu drugim licima saopštavati lica ovlašćena tim aktima.
Poslovnu tajnu dužni su da čuvaju svi radnici koji na bilo koji način saznaju za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom.
Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa radnika u preduzeću.
Radnici su dužni da čuvaju poslovnu tajnu koju saznaju u vršenju poslova sa drugim preduzećima.
Preduzeće, u skladu sa svojim aktom, zaključuje ugovor o uslovima pod kojima direktor, kao i drugi radnici dok su u radnom odnosu, a najduže do dve godine posle prestanka radnog odnosa u tom preduzeću, ne mogu osnovati preduzeće koje bi obavljanjem delatnosti moglo prouzrokovati štetu preduzeću.
Ako lica iz stava 1. ovog člana postupe suprotno uslovima određenim aktom preduzeća, preduzeće ima pravo da pred nadležnim sudom zahteva naknadu nastale štete i pravo na podnošenje tužbe za brisanje iz sudskog registra delatnosti čije je obavljanje prouzrokovalo štetu.
Odredbe člana 178a. ovog zakona shodno se primenjuju i na osnivanje radnji, ako je to zakonom određeno.
Čl. 179-182
(Brisano)
UPIS U SUDSKI REGISTAR
U sudski registar upisuju se: preduzeće u društvenoj svojini, preduzeće u zadružnoj svojini, preduzeće u mešovitoj svojini, ugovorno preduzeće, preduzeće u privatnoj svojini i drugi oblici organizovanja utvrđeni ovim zakonom.
Deo preduzeća koji ima određena prava i obaveze u pravnom prometu upisuje se u sudski registar.
U sudski registar upisuju se: osnivanje, organizovanje i prestanak subjekta upisa, kao i statusne i druge promene tih subjekata.
U sudski registar upisuju se i drugi podaci o subjektima upisa koji su od značaja za pravni promet, i to: firma, sedište, delatnost, ovlašćenja u pravnom prometu sa trećim licima, vrsta i obim odgovornosti u pravnom prometu sa trećim licima, vrsta i obim odgovornosti za obaveze subjekata upisa utvrđene statutom, imena lica ovlašćenih za zastupanje i granice njihovih ovlašćenja, naziv i sedište osnivača, kao i broj i datum akta o osnivanju. U sudski registar upisuju se i podaci o drugim činjenicama određenim zakonom.
Upis u sudski registar vrši se na zahtev ovlašćenog lica, koji se podnosi u roku od 15 dana od dana kada su se stekli uslovi za upis.
Upisom u sudski registar preduzeće stiče pravnu i poslovnu sposobnost.
Čl. 185a-185v
(Brisani)
Podaci upisani u sudski registar su javni i objavljuju se u "Službenom listu SFRJ".
Upis u sudski registar ima pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa.
Ko se u pravnom prometu postupajući savesno pouzda u podatke upisane u sudski registar ne snosi štetne pravne posledice koje iz toga nastanu.
(Brisan)
STATUSNE PROMENE PREDUZEĆA
Odluku o statusnoj promeni preduzeća (podeli, spajanju ili pripajanju) donosi organ upravljanja.
Preduzeća nastala podelom, spajanjem s drugim preduzećima ili pripajanjem drugom preduzeću, solidarno odgovaraju za obaveze preduzeća koja su prestala da postoje.
Međusobni odnosi preduzeća koji su nastali statusnim promenama uređuju se ugovorom.
PRESTANAK PREDUZEĆA
Preduzeće prestaje:
1) ako je izrečena mera zabrane vršenja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje svoje delatnosti, a u roku određenom o izricanju mere ne ispuni uslove za obavljanje te delatnosti, odnosno ne promeni delatnost;
2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za vršenje privredne delatnosti koja je predmet poslovanja;
3) ako se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi ništavost upisa u sudski registar preduzeća;
4) ako se preduzeće spoji s drugim preduzećem ili se pripoji drugom preduzeću ili ako se podeli na više preduzeća.
U slučajevima iz tač. 1. do 3. stava 1. ovog člana sprovodi se postupak likvidacije.
Preduzeće prestaje sprovođenjem postupka stečaja.
PRIMENA ODREDABA OVOG ZAKONA
Organizacije udruženog rada koje obavljaju društvenu delatnost a koje pretežno stiču prihod prodajom roba i usluga na tržištu mogu da se organizuju kao preduzeća saglasno odredbama ovog zakona.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ostale oblike organizovanja za obavljanje privredne delatnosti - proizvodnje i prometa robe i usluga ili prometa robe, a koji nisu navedeni u ovom zakonu.
KAZNENE ODREDBE
Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara novih kazniće se za privredni prestup preduzeće:
1) ako otpočne delatnost, obavlja delatnost ili izmeni uslove obavljanja delatnosti pre nego što nadležni organ donese rešenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu ili zaštite i unapređivanja životne sredine ili drugi propisani uslovi (član 147);
2) ako zaključuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga izvan okvira delatnosti upisane u sudski registar (član 149. stav 1.).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeću novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara novih.
Novčanom kaznom od 2.000 do 30.000 dinara novih kazniće se za prekršaj preduzeće:
1) ako u roku od osam dana od dana donošenja odluke povodom konkursa iz člana 54. ovog zakona o toj odluci ne obavesti sve učesnike konkursa (član 55. stav 1);
2) ako ne obezbedi da svakom radniku budu dostupni svi samoupravni opšti akti (član 65. stav 4);
3) ako u svom poslovanju ne upotrebljava firmu onako kako je upisana u sudski registar (član 157. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću novčanom kaznom od 300 do 3.000 novih dinara.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postojeće radne organizacije, složene organizacije udruženog rada, zadružne organizacije i organizacije kooperanata, poslovne zajednice i zajednice udruženog rada za međusobnu plansku i poslovnu saradnju, radne zajednice u njima, kao i drugi oblici udruživanja rada i sredstava, danom stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju sa radom na način i pod uslovima pod kojima su upisane u sudski registar.
Organizacije udruženog rada i zajednice iz stava 1. ovog člana, osim zadružnih organizacija i organizacija kooperanata, kao i drugih oblika udruživanja rada i sredstava, čiji se način organizovanja uređuje posebnim zakonom, dužne su da se organizuju i usklade samoupravne opšte akte sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 1989. godine.
U postupku organizovanja postojećih složenih organizacija udruženog rada ili radnih organizacija sa odredbama ovog zakona, razgraničavaju se imovinsko-pravni odnosi i druga prava i obaveze nastale zajedničkim poslovanjem i radom na osnovu postojećih samoupravnih sporazuma o udruživanju u složenu organizaciju udruženog rada ili radnu organizaciju.
Nosilac inicijative i aktivnosti za utvrđivanje predloga organizovanja u skladu sa odredbama ovog zakona je radnički savet postojeće složene, odnosno radne organizacije.
Ako je postupak organizovanja osnovne organizacije udruženog rada, osnivanje radne organizacije, organizovanje složene organizacije udruženog rada, poslovne zajednice i zajednice udruženog rada za međusobnu plansku i poslovnu saradnju, kao i radne zajednice u njima, bio u toku na dan stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Postojeće organizacije udruženog rada i zajednice postupak usklađivanja sa Zakonom o preduzećima vrše prema svojim samoupravnim opštim aktima.
Propis kojim se uređuje upis u sudski registar uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o udruženom radu, osim odredaba Glave IV Međusobni radni odnosi radnika u udruženom radu i Glave VI Odeljak 2. Prava, obaveze i odgovornosti društvenih pravnih lica u pravnom prometu društvenih sredstava, do donošenja posebnih saveznih zakona kojima će ova pitanja biti uređena.
Odredbe Zakona o udruženom radu primenjivaće se na organizacije udruženog rada, zadružne organizacije, organizacije kooperanata, poslovne zajednice i zajednice udruženog rada za međusobnu plansku i poslovnu saradnju, radne zajednice u njima, kao i druge oblike udruživanja rada i sredstava, dok se ne usaglase sa odredbama ovog zakona, odnosno do donošenja posebnih zakona kojima će se urediti njihov pravni položaj.
Ako osnovna organizacija udruženog rada u sastavu radne organizacije ne prihvati inicijativu radničkog saveta da se radna organizacija organizuje kao preduzeće ostale osnovne organizacije udruženog rada mogu se, bez sprovođenja novog postupka, organizovati kao preduzeće.
Postojeće organizacije udruženog rada od posebnog društvenog interesa mogu se organizovati kao javna preduzeća donošenjem odluke nadležne društveno-političke zajednice o organizovanju.
Društveno-politička zajednica učestvuje u upravljanju u javnom preduzeću srazmerno uloženom kapitalu.
Kapital iz stava 2. ovog člana smatra se državnom svojinom.
Postojeće ugovorno preduzeće doneće odluku o organizovanju i nastavku rada kao preduzeća iz člana 2. ovog zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postojeći složeni oblici udruživanja, odnosno organizovanja dužni su da se organizuju u skladu sa odredbama ovog zakona do 30. juna 1991. godine.
Društvena preduzeća koja imaju poslovodni odbor dužna su da svoje opšte akte usklade s odredbama ovog zakona o poslovodnom organu i da imenuju direktora društvenog preduzeća najkasnije do 30. juna 1991. godine.
Ako direktor društvenog preduzeća ne bude imenovan u roku iz stava 1. ovog člana, radnički savet društvenog preduzeća imenovaće vršioca dužnosti.
Ako je postupak protiv postojećih preduzeća i radnji, kao i postupak protiv lica iz člana 185v. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzećima ("Službeni list SFRJ", br. 46/90) u toku, okončaće se prema odredbama ovog zakona.
Preduzeća su dužna da svoja akta usklade s odredbama člana 178a. ovog zakona najkasnije do 30. juna 1991. godine.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1989. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzećima
("Sl. list SFRJ", br. 40/89)
Član 73
Zadruge i organizacije kooperanata koje su u sastavu složenih organizacija udruženog rada, dok se njihov status ne uredi posebnim saveznim zakonom, mogu odlučiti da se udruže u složeni oblik u koji se udružuje, odnosno organizuje organizacija udruženog rada u čijem su sastavu.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzećima
("Sl. list SFRJ", br. 61/90)
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".