ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/92) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, usvojena 28. januara 1991. godine u Strazburu u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije,
smatrajući da je cilj Saveta Evrope da što čvršće poveže svoje članice, posebno poštujući vladavinu prava, kao i ljudska prava i osnovne slobode,
smatrajući da je poželjno da se proširi zaštita osnovnih prava i sloboda pojedinaca, posebno pravo poštovanja privatnosti, s obzirom na sve intenzivniji prekogranični promet ličnih podataka koji su predmet automatske obrade,
istovremeno, ponovo potvrđujući njihovo angažovanje u korist slobode informisanja bez obzira na granice,
prihvatajući neophodnost da se pomire osnovne vrednosti poštovanja privatnosti i slobodna razmena informacija među narodima,
saglasile su se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Predmet i cilj
Cilj ove konvencije je da na teritoriji svake strane ugovornice garantuje svakom fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili na mesto stanovanja, poštovanje njegovih osnovnih prava i sloboda, a naročito njegovog prava na privatnost kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka ("zaštita podataka").
Definicije
Za svrhe ove konvencije:
(a) "lični podaci" označavaju svaku informaciju u vezi sa identifikovanim fizičkim licem ili licem koje se može identifikovati ("zainteresovano lice"),
(b) "automatizovana zbirka" označava svaku skupinu informacija koje su predmet automatske obrade,
(c) "automatska obrada" označava sledeće operacije koje se delimično ili u potpunosti obavljaju automatski: unošenje podataka, obrada tih podataka pomoću logičkih i/ili aritmetičkih operacija, unošenje izmena, njihovo brisanje, pronalaženje ili difuzija,
(d) "rukovalac zbirke" označava fizičko ili pravno lice, službu ili bilo koji drugi organ koji je prema nacionalnom zakonu nadležan da odlučuje koje bi kategorije ličnih podataka trebalo uneti i pomoću kojih operacija bi te podatke trebalo obraditi.
Oblast primene
1. Strane ugovornice preuzimaju obavezu da primenjuju ovu konvenciju na zbirke i automatske obrade ličnih podataka u javnom i privatnom sektoru.
2. Svaka država članica može, prilikom potpisivanja ili deponovanja svog ratifikacionog instrumenta, instrumenta o prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ili u bilo kom drugom naknadnom trenutku, u izjavi koju će uputiti generalnom sekretaru Saveta Evrope izjaviti:
(a) da ovu konvenciju neće primenjivati na određene kategorije automatizovanih zbirki s ličnim podacima čiji će spisak biti deponovan. Međutim, ona u taj spisak ne bi trebalo da unese kategorije automatizovanih zbirki koje, u skladu s njenim internim pravom, potpadaju pod odredbe o zaštiti podataka. Prema tome, trebalo bi da taj spisak dopune jednom novom izjavom čim kategorije automatizovanih zbirki ličnih podataka potpadnu pod njen režim zaštite podataka,
(b) da će ovu konvenciju primenjivati na informacije koje su vezane za grupacije, udruženja, fondacije, društva, korporacije ili na bilo koju drugu organizaciju koja posredno ili neposredno okuplja fizička lica i ona koja uživaju ili ne uživaju pravni subjektivitet,
(c) da će ovu konvenciju primenjivati takođe na zbirke lične prirode koje nisu predmet automatske obrade.
3. Svaka država koja je primenu ove konvencije proširila jednom od izjava naznačenih u stavu 2. pod (b) ili (c), može u pomenutoj izjavi istaći koja se proširenja ne odnose na neke kategorije zbirki sa ličnim podacima čiji će spisak biti deponovan.
4. Svaka strana ugovornica koja je isključila neke kategorije automatizovanih zbirki sa ličnim podacima izjavom predviđenom u stavu 2. pod (a) ne može očekivati da će neka strana ugovornica koja ih nije isključila primeniti ovu konvenciju na te kategorije.
5. Takođe, strana ugovornica koja nije izvršila ni jedno ni drugo proširenje predviđeno u stavu 2. pod (b) i (c) ovog člana ne može izbeći primenu ove konvencije na ove tačke kada je reč o nekoj strani ugovornici koja je izvršila ta proširenja.
6. Izjave predviđene u stavu 2. ovog člana postaće punovažne onog časa kad ova konvencija stupi na snagu kad je reč o državi koja ih je formulisala, u slučaju da ih je ta država sačinila u trenutku potpisivanja ili deponovanja svog ratifikacionog instrumenta, instrumenta za prihvatanje, odobravanje ili pristupanje ili pak tri meseca nakon što ih primi generalni sekretar Saveta Evrope u slučaju da su te izjave naknadno formulisane. Te se izjave mogu delimično ili u potpunosti povući i to notifikacijom koja se upućuje generalnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje će postati punovažno tri meseca po datumu prijema takve beleške.
OSNOVNA NAČELA ZA ZAŠTITU PODATAKA
Obaveze strana ugovornica
1. Svaka strana ugovornica preduzima, u okviru svog domaćeg zakonodavstva, neophodne mere kako bi osnovna načela u vezi sa zaštitom podataka naznačena u ovom poglavlju doista bila primenjena.
2. Te mere bi trebalo preduzeti najkasnije u trenutku stupanja na snagu ove konvencije za tu stranu ugovornicu.
Kvalitet podataka
Lični podaci koji se automatski obrađuju:
(a) lojalno se i zakonito dobijaju i obrađuju,
(b) uneti su za tačno utvrđene i legitimne svrhe i ne koriste se nenamenski,
(c) adekvatni su, relevantni i odgovarajućeg obima u odnosu na svrhe za koje su i uneti,
(d) brižljivo su složeni i, kada je potrebno, blagovremeni,
(d) pohranjeni su u obliku koji omogućuje identifikaciju zainteresovanih lica u periodu koji ne premašuje onaj neophodan period za svrhe za koje su i pohranjeni.
Posebne kategorije podataka
Lični podaci u vezi sa rasnim poreklom, političkim opredeljenjem, verskim ubeđenjem ili nekom drugom vrstom ubeđenja, kao i lični podaci u vezi sa zdravstvenim stanjem ili seksualnim životom mogu se automatski obrađivati samo u slučaju da domaće zakonodavstvo za to predviđa odgovarajuće garancije. Isti je slučaj i sa ličnim podacima iz kaznene evidencije.
Bezbednost podataka
Odgovarajuće bezbednosne mere preduzimaju se za zaštitu ličnih podataka pohranjenih u automatizovanim zbirkama od slučajnog ili neodobrenog uništenja ili od slučajnog gubitka, kao i od neodobrenog korišćenja, unošenja izmena ili difuzije.
Dodatne mere zaštite subjekta podataka
Svako lice mora biti u mogućnosti:
(a) da bude obavešteno o postojanju automatizovane zbirke sa ličnim podacima, njenoj osnovnoj svrsi, kao i o identitetu i stalnoj adresi ili pak adresi sedišta firme u kojoj je zaposlen rukovalac zbirke,
(b) da dobija u razumnim intervalima i bez preteranih rokova ili troškova potvrdu o postojanju ili ne, u automatizovanoj zbirci ličnih podataka koji se na njega odnose, kao i da mu se ti podaci dostave u razumljivom obliku,
(c) da se, prema potrebi, izbori za ispravku tih podataka ili za njihovo brisanje kad su obrađeni protivno odredbama domaćeg zakonodavstva u kojim su sadržana osnovna načela propisana u čl. 5. i 6. ove konvencije,
(d) da može podneti žalbu u slučaju da nije dobio odgovor na zahtev da mu se potvrdi ili, po potrebi, dostavi, ispravi ili izbriše neki podatak kao što je to naznačeno pod (b) i (c) ovog člana.
Izuzeci i ograničenja
1. Ne odobravaju se nikakvi izuzeci odredaba iz čl. 5, 6. i 8. ove konvencije, osim u granicama određenim u ovom članu.
2. Moguće je odstupiti od odredaba iz čl. 5, 6. i 8. ove konvencije kad takvo odstupanje, predviđeno zakonom odnosne strane ugovornice, predstavlja neophodnu meru u jednom demokratskom društvu:
(a) za zaštitu bezbednosti jedne države, za javnu bezbednost, za monetarne interese države ili za suzbijanje krivičnih dela;
(b) za zaštitu subjekta podataka i prava i sloboda drugih.
3. Ograničenja u vezi sa ostvarivanjem prava naznačenih u članu 8. pod (b), (c) i (d) mogu biti predviđena zakonom za automatizovane zbirke sa ličnim podacima koje se koriste u statistici ili u naučnoistraživačkom radu, kad rizik od povređivanja privatnosti zainteresovanog lica očigledno ne postoji.
Sankcije i pravna sredstva
Svaka strana ugovornica preuzima obavezu da ustanovi odgovarajuće sankcije i pravna sredstva protiv kršenja odredaba iz internog prava kojima se primenjuju osnovna načela zaštite podataka naznačena u ovom poglavlju.
Šira zaštita
Nijedna odredba iz ovog poglavlja ne može se protumačiti kao ograničavajuća ili kao da onemogućava svaku stranu ugovornicu da subjektu podataka odobri širu zaštitu od one predviđene u ovoj konvenciji.
PREKOGRANIČNA RAZMENA INFORMACIJA
Prekogranična razmena ličnih podataka i domaće zakonodavstvo
1. Sledeće odredbe se primenjuju na protok preko nacionalnih granica, bez obzira na medijume koji se koriste, ličnih podataka koji su automatski obrađeni ili sakupljeni radi takve obrade.
2. Jedna strana ugovornica ne može, samo radi zaštite privatnosti, da zabrani ili da uslovi izdavanje nekakve specijalne dozvole, prekogranični protok ličnih podataka na teritoriju neke druge strane ugovornice.
3. Međutim, svaka strana ugovornica ima mogućnost da odstupi od odredbe iz stava 2, i to:
(a) ako u njenom zakonodavstvu postoje posebni propisi za neke kategorije ličnih podataka ili automatizovanih zbirki sa ličnim podacima, zbog karaktera tih podataka ili zbirki, osim u slučaju da je u propisima druge strane ugovornice istovetna zaštita već predviđena;
(b) kad se protok vrši sa njene teritorije na teritoriju neke države koja nije potpisnica Konvencije posredstvom neke druge strane ugovornice radi obezbeđenja da se takav protok vrši mimo zakonodavstva te strane ugovornice, kao što je naznačeno na početku ovog stava.
MEĐUSOBNA POMOĆ
Saradnja među stranama ugovornicama
1. Strane ugovornice preduzimaju obavezu da se međusobno potpomažu prilikom sprovođenja ove konvencije.
2. U tu svrhu:
(a) svaka strana ugovornica određuje jedan ili više nadležnih organa čiji naziv i adresu dostavlja generalnom sekretaru Saveta Evrope,
(b) svaka strana ugovornica koja je odredila više organa naznačava u saopštenju pomenutom u prethodnom stavu vrstu nadležnosti tih organa.
3. Nadležni organ koji odredi jedna od strana ugovornica, na zahtev nadležnog organa koji odredi neka druga strana ugovornica:
(a) dostavljaće informacije o svom pravnom sistemu i administrativnoj praksi u oblasti zaštite podataka;
(b) preduzeće, u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom, u svrhu zaštite privatnosti, sve potrebne mere radi dostavljanja pravih informacija koje se odnose na specifičnosti automatske obrade koja se koristi na njenoj teritoriji, s izuzetkom ličnih podataka koji se na taj način obrađuju.
Pomoć koja se pruža subjektu podataka koji živi u inostranstvu
1. Svaka strana ugovornica može pomoći svakom licu čije je mesto prebivališta u inostranstvu radi ostvarenja prava predviđenih njenim domaćim zakonodavstvom, poštujući principe iz člana 8. ove konvencije.
2. U slučaju da takvo lice živi na teritoriji neke druge strane ugovornice, njemu se mora pružiti mogućnost da podnese svoj zahtev posredstvom nadležnog organa koga je odredila pomenuta strana ugovornica.
3. Zahtev za pružanje pomoći mora da sadrži neophodne naznake, naročito u vezi sa:
(a) imenom, adresom i svim ostalim važnim elementima za identifikaciju lica koje podnosi zahtev,
(b) automatizovanom zbirkom sa ličnim podacima na koju se zahtev i odnosi ili pak na rukovaoca zbirke,
(c) svrhom zahteva.
Garancije u vezi sa pomoći koju pružaju određeni nadležni organi
1. Nadležni organ koji odredi jedna strana ugovornica koji je dobio informacije od nadležnog organa koga je odredila druga strana ugovornica, bilo kao potpora zahtevu za dobijanje pomoći, bilo kao odgovor na zahtev za dobijanje pomoći koji je sam formulisao, moći će te informacije koristiti samo u svrhe koje su određene u zahtevu za dobijanje pomoći.
2. Svaka strana ugovornica staraće se o tome da lica koja pripadaju nadležnom organu ili deluju u njegovo ime budu u obavezi čuvanja tajnosti ili poverljivosti podataka.
3. Ni u kom slučaju određenom nadležnom organu neće biti dozvoljeno da na osnovu člana 14. stav 2. podnese zahtev za dobijanje pomoći u ime zainteresovanog lica koje živi u inostranstvu, i to na svoju ličnu inicijativu i bez izričite saglasnosti tog lica.
Odbijanje zahteva za dobijanje pomoći
Određeni nadležni organ, kome je na osnovu čl. 13. i 14. ove konvencije upućen zahtev za dobijanje pomoći, može da ga odbije u slučaju:
(a) da je zahtev nespojiv s nadležnostima, iz oblasti zaštite podataka, nadležnih organa osposobljenih da ga ispune;
(b) da zahtev nije u skladu s odredbama ove konvencije;
(c) da je ispunjenje ovog zahteva nespojivo sa suverenošću, bezbednošću ili javnim poretkom strane ugovornice koja ga je imenovala ili pak s osnovnim pravima i slobodama lica koja su pod jurisdikcijom pomenute strane ugovornice.
Troškovi i procedura pružanja pomoći
1. Međusobna pomoć koju strane ugovornice među sobom odobravaju na osnovu člana 13, kao i pomoć koju pružaju zainteresovanim licima sa mestom boravka u inostranstvu na osnovu člana 14, ne daju pravo na naknadu troškova i drugih dažbina osim onih koji su vezani za stručnjake i prevodioce. Ti troškovi i dažbine idu na teret strane ugovornice koja je odredila nadležni organ koji je sačinio zahtev za dobijanje pomoći.
2. Zainteresovano lice mora da plati, u vezi s merama koje su za njen račun preduzete na teritoriji neke druge strane ugovornice, samo one troškove i dažbine koje se naplaćuju od lica sa stalnim mestom boravka na teritoriji pomenute strane ugovornice.
3. Ostale modalitete u vezi sa pružanjem pomoći, posebno kada je reč o formama i procedurama, kao i o jezicima kojim će se koristiti neposredno, odrediće zainteresovana strana ugovornica.
SAVETODAVNI KOMITET
Sastav Komiteta
1. Savetodavni komitet se formira po stupanju na snagu ove konvencije.
2. Svaka strana ugovornica imenuje po jednog predstavnika i njegovog zamenika u taj komitet. Svaka država članica Saveta Evrope koja nije strana ugovornica potpisnica ove konvencije ima pravo da je u Komitetu predstavlja jedan posmatrač.
3. Savetodavni komitet može, odlukom koja je doneta jednoglasno, da pozove svaku državu nečlanicu Saveta Evrope, a koja nije strana ugovornica potpisnica ove konvencije da kao svog predstavnika na jednu od njegovih sednica pošalje jednog posmatrača.
Funkcije Komiteta
Savetodavni komitet:
(a) može da daje predloge kako bi olakšao ili poboljšao primenu ove konvencije,
(b) može da predlaže amandmane na ovu konvenciju, i to u skladu sa članom 21,
(c) može da formuliše svoje mišljenje o svakom predlogu amandmana na ovu konvenciju koji će mu biti dostavljen u skladu sa članom 21. stav 3,
(d) može, na zahtev jedne strane ugovornice, dati svoje mišljenje o svakom pitanju u vezi s primenom ove konvencije.
Procedura
1. Savetodavni komitet saziva generalni sekretar Saveta Evrope. Prva sednica će se održati u prvih dvanaest meseci nakon stupanja na snagu ove konvencije. Nakon toga on se sastaje barem jednom svake dve godine i uvek kada trećina predstavnika različitih strana zahteva njegovo sazivanje.
2. Većina predstavnika različitih strana ugovornica čini neophodan kvorum za održavanje sastanka Savetodavnog komiteta.
3. Nakon svakog održanog sastanka Savetodavni komitet podnosi Ministarskom komitetu Saveta Evrope izveštaj o radu i o funkcionisanju Konvencije.
4. Osim odredaba ove konvencije, Savetodavni komitet donosi i svoj interni pravilnik.
AMANDMANI
Amandmani
1. Amandmane na ovu konvenciju mogu da predlože neka strana ugovornica, Ministarski komitet Saveta Evrope ili Savetodavni komitet.
2. Svaki predlog amandmana generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja državama članicama Saveta Evrope i svim državama koje nisu članice, koje su pristupile ili su bile pozvane da pristupe ovoj konvenciji u skladu s odredbama člana 23.
3. Osim toga, svaki amandman koji predloži neka strana ugovornica ili Ministarski komitet dostavlja se Savetodavnom komitetu, koji svoje mišljenje o predloženom amandmanu dostavlja Ministarskom komitetu.
4. Ministarski komitet razmatra predloženi amandman i svako mišljenje koje je Savetodavni komitet dostavio na predloženi amandman.
5. Tekst svakog amandmana koji je odobrio Ministarski savet u skladu sa stavom 4. ovog člana dostavlja se svim stranama ugovornicama na usvajanje.
6. Svaki amandman koji je odobren u skladu sa stavom 4. ovog člana stupiće na snagu tridesetog dana nakon što sve strane ugovornice obaveste generalnog sekretara da su ga prihvatile.
ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanje na snagu
1. Ovu konvenciju mogu potpisati države članice Saveta Evrope. Ona će morati da bude ratifikovana, prihvaćena ili odobrena. Ratifikacioni instrumenti, kao i instrumenti prihvatanja ili odobravanja biće deponovani kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ova konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku tromesečnog perioda nakon datuma kad je pet država članica Saveta Evrope izrazilo svoju saglasnost da pristupe Konvenciji u skladu sa odredbama iz stava 1.
3. Za svaku državu članicu koja naknadno izrazi želju za pristupanjem Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku tri meseca nakon datuma deponovanja instrumenata za ratifikaciju, prihvatanje ili odobravanje.
Pristupanje država nečlanica
1. Nakon stupanja na snagu ove konvencije, Ministarski komitet Saveta Evrope moći će da pozove svaku državu koja nije član Saveta Evrope da pristupi ovoj konvenciji, i to putem odluke koja će biti doneta većinom glasova, a koja je predviđena u članu 20. (g) Statuta Saveta Evrope i jednoglasnim glasanjem predstavnika država ugovornica koje su ugovorom određene da budu u Komitetu.
2. Za svaku državu pristupnicu Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca nakon datuma deponovanja instrumenta o pristupanju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Teritorijalna klauzula
1. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili u trenutku deponovanja instrumenta za ratifikaciju, prihvatanje, odobravanje ili pristupanje da odredi teritoriju ili teritorije na koje će se ova konvencija primenjivati.
2. Svaka država može naknadno u svakom trenutku, izjavom koju će uputiti generalnom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ove konvencije na bilo koju drugu teritoriju naznačenu u izjavi. Kad je reč o toj teritoriji, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od tri meseca nakon datuma kada generalni sekretar primi tu izjavu.
3. Svaka izjava data u smislu odredaba st. 1. i 2. može se povući kad je reč o teritoriji koja je naznačena u toj izjavi, i to notifikacijom generalnom sekretaru. Povlačenje će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od šest meseci nakon datuma kad je generalni sekretar primio notifikaciju.
Rezerve
Ovom konvencijom nisu predviđene rezerve.
Otkaz
1. Svaka strana ugovornica može, u svakom trenutku, da otkaže ovu konvenciju notifikacijom generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Otkaz će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od šest meseci nakon datuma kad je generalni sekretar primio notifikaciju.
Notifikacije
Generalni sekretar Saveta Evrope obavestiće pismenim putem države članice Saveta i svaku državu koja je pristupila ovoj konvenciji:
(a) o svakom potpisivanju,
(b) o svakom deponovanju instrumenta za ratifikaciju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju,
(c) o svakom datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa čl. 22, 23. i 24,
(d) o svakom drugom dokumentu, notifikaciji ili saopštenju koje se odnosi na ovu konvenciju.
Potvrđujući navedeno, potpisnici za to propisno ovlašćeni potpisuju ovu konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu, 28. januara 1981. godine, na francuskom i engleskom jeziku, s tim da su oba teksta podjednako punovažna, u po jednom primerku, koji će se deponovati u arhive Saveta Evrope. Generalni sekretar će dostaviti overene kopije ove konvencije svakoj državi članici Saveta Evrope i svakoj državi koja je pozvana da pristupi Konvenciji.
ČLAN 3
Prilikom deponovanja instrumenata o potvrđivanju Savezna Republika Jugoslavija daje sledeću izjavu, u smislu člana 3. stav 2. pod (a) Konvencije:
"Ova konvencija neće se primenjivati na automatizovane zbirke sa ličnim podacima koje se vode u skladu s propisima o kaznenoj evidenciji i propisima o evidenciji u oblasti državne bezbednosti".
ČLAN 4
U skladu sa članom 13. stav 2. pod (a) Konvencije, o izvršavanju odredaba ovog zakona staraće se savezni organ uprave nadležan za poslove informatike.
ČLAN 5
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ" - Međunarodni ugovori.