ZAKON
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O OBELEŽAVANJU PLASTIČNIH EKSPLOZIVA RADI NJIHOVOG OTKRIVANJA

("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 11/2005)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o obeležavanju plastičnih eksploziva radi njihovog otkrivanja, koja je sačinjena u Montrealu, 1. marta 1991. godine, u originalu na engleskom, francuskom, ruskom, španskom i arapskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

 

KONVENCIJA

O OBELEŽAVANJU PLASTIČNIH EKSPLOZIVA RADI NJIHOVOG OTKRIVANJA

Države članice ove konvencije,

Imajući u vidu uticaj terorističkih akata na međunarodnu bezbednost;

Izražavajući duboku zabrinutost zbog terorističkih akata usmerenih na uništavanje vazduhoplova, ostalih prevoznih sredstava i drugih ciljeva;

Zabrinute tim što se u takvim terorističkim aktima koriste plastični eksplozivi;

Smatrajući da bi obeležavanje takvih eksploziva radi njihovog otkrivanja značajno doprinelo sprečavanju takvih nezakonitih akata;

Uviđajući da, u cilju sprečavanja takvih nezakonitih akata, postoji hitna potreba za međunarodnim dokumentom kojim bi se države obavezale na donošenje odgovarajućih mera kako bi osigurale propisno obeležavanje plastičnih eksploziva;

Imajući u vidu Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 635 od 14. juna 1989. i Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 44/29 od 4. decembra 1989. godine kojima se Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo poziva da intenzivira svoj rad na osmišljavanju međunarodnog režima za obeležavanje plastičnih ili eksploziva u listovima radi njihovog otkrivanja;

Imajući na umu Rezoluciju A27-8 koja je jednoglasno usvojena na 27. zasedanju Skupštine Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo kojom je potvrdila da je odobrila kao najviši i najbitniji prioritet pripremu jednog novog međunarodnog dokumenta o obeležavanju plastičnih ili eksploziva u listovima radi njihovog otkrivanja;

Konstatujući sa zadovoljstvom ulogu koju u pripremi Konvencije ima Savet Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvom, kao i njegovu spremnost da preuzme funkcije u vezi s njenim sprovođenjem,

Dogovorile su se o sledećem:

Član I

Za potrebe ove konvencije:

1. "Eksplozivi" označavaju eksplozivne materije, opšte poznate kao "plastični eksplozivi", uključujući eksplozive u obliku savitljivih ili elastičnih traka (listova), kao što je opisano u Tehničkom aneksu ove konvencije.

2. "Sredstva za otkrivanje" označava supstancu, kao što je dato u Tehničkom aneksu ove konvencije, koja se stavlja u eksploziv da bi on bio otkriven.

3. "Obeležavanje" znači unošenje u eksploziv sredstva za otkrivanje u skladu sa Tehničkim aneksom ove konvencije.

4. "Proizvodnja" označava bilo koji proces, uključujući i ponovnu preradu, kojim se proizvode eksplozivi.

5. "Pravilno utvrđena vojna sredstva" uključuju ali se ne ograničavaju na artiljerijsku municiju, bombe, projektile, mine, vođene rakete, nevođene rakete, kumulativna punjenja, granate i probojna sredstva isključivo izrađena za vojne ili policijske namene prema zakonima i propisima Države članice o kojoj je reč.

6. Pod pojmom "država proizvođač" podrazumeva se svaka država na čijoj teritoriji se proizvode eksplozivi.

Član II

Svaka Država članica treba da preduzme neophodne i efektivne mere da zabrani odnosno spreči proizvodnju neobeležnih eksploziva.

Član III

1. Svaka Država članica treba da preduzme neophodne i efektivne mere da zabrani i spreči ulazak i izlazak na i sa njene teritorije neobeleženih eksploziva.

2. Prethodni paragraf se ne odnosi na kretanje, u svrhu koja nije u skladu sa ciljevima Konvencije, po ovlašćenju Države članice koja vrši vojnu ili policijsku funkciju neobeleženog eksploziva pod kontrolom Države članice u skladu sa paragrafom 1. člana IV.

Član IV

1. Svaka Država članica treba da preduzme neophodne mere da se izvrši stroga i efektivna kontrola posedovanja i prenosa vlasništva nad neobeleženim eksplozivima koji su proizvedeni ili uneti na njenu teritoriju pre stupanja na snagu ove konvencije, koja se tiče te Države, kako bi se sprečilo njihovo preusmeravanje ili upotreba u svrhe koja nije u skladu sa ciljevima ove konvencije.

2. Svaka Država članica treba da preduzme neophodne mere da se obezbedi da sve zalihe ovih eksploziva koji se pominju u paragrafu 1. ovog člana koje nisu namenjene za izvršenje vojnih ili policijskih funkcija budu uništene ili upotrebljene u svrhe koje su u skladu sa ciljevima ove konvencije, obeležene i trajno onesposobljene u roku od tri godine od stupanja na snagu ove konvencije za svaku Državu pojedinačno.

3. Svaka Država članica treba da preduzme neophodne mere da obezbedi da sve zalihe ovih eksploziva koji se pominju u paragrafu 1. ovog člana, koje su namenjene za izvršenje vojnih ili policijskih funkcija i koje nisu uključene kao sastavni deo pravilno utvrđenih vojnih sredstava budu uništene ili upotrebljene u namene koje su u skladu sa ciljevima ove konvencije, obeležene ili trajno onesposobljene, u roku od petnaest godina od stupanja na snagu ove konvencije za svaku državu pojedinačno.

4. Svaka Država članica treba da preduzme neophodne mere da obezbedi uništenje u najkraćem mogućem roku, na svojoj teritoriji, neobeleženih eksploziva koji mogu da se nađu na njenoj teritoriji i koji nisu pomenuti u prethodnim paragrafima ovog člana, osim zaliha neobeleženih eksploziva koje drži ovlašćena strana koja vrši vojnu ili policijsku funkciju uključena u integralni deo pravilno utvrđenih vojnih sredstava na datum stupanja na snagu ove konvencije za svaku Državu pojedinačno.

5. Svaka Država članica treba da preduzme neophodne mere da izvrši strogu i efektivnu kontrolu i prenos imajućih eksploziva pomenutih u paragrafu II iz Odeljka I Tehničkog aneksa ove konvencije kako bi se sprečilo preusmeravanje ili upotreba u svrhe koje nisu u skladu sa ciljevima ove konvencije.

6. Svaka Država članica treba da preduzme neophodne mere da obezbedi uništenje, u što kraćem roku na svojoj teritoriji neobeleženih eksploziva proizvedenih nakon stupanja na snagu ove konvencije za svaku Državu pojedinačno koji nisu uključeni prema naznačenom u paragrafu II (D) Odeljak I Tehničkog aneksa ove konvencije i neobeležnih eksploziva koji više ne ulaze u delokrug nekog drugog potparagrafa navedenog paragrafa II.

Član V

1. Ovom konvencijom je ustanovljena Međunarodna tehnička komisija za eksplozive (u daljem tekstu "Komisija") koju čini najmanje petnaest a najviše devetnaest članova imenovanih od strane Saveta Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (u daljem tekstu "Savet") nominovanih od strane Država članica ove konvencije.

2. Članovi Komisije treba da budu stručnjaci koji imaju neposredno iskustvo i potrebna znanja u pogledu proizvodnje, otkrivanja ili istraživanja eksploziva.

3. Članovi Komisije će vršiti funkciju u roku od tri godine i imaće pravo ponovnog imenovanja.

4. Komisija zaseda najmanje jednom godišnje u sedištu Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo ili na onim mestima i u onim terminima koje Savet može da odredi ili da odobri.

5. Komisija donosi svoj poslovnik koji treba da odobri Savet.

Član VI

1. Komisija ocenjuje tehnička dostignuća koja se odnose na proizvodnju, obeležavanje i otkrivanje eksploziva.

2. Komisija, preko Saveta podnosi izveštaj o svojim nalazima Državama članicama i zainteresovanim Međunarodnim organizacijama.

3. Uvek kada je to neophodno, Komisija daje preporuke Savetu za izmene i dopune Tehničkog aneksa Konvencije. Komisija nastoji da donosi svoje odluke o takvim preporukama na bazi konsenzusa. U odsustvu konsenzusa, Komisija takve odluke donosi dvotrećinskom većinom glasova svojih članova.

4. Savet može, na preporuku Komisije, predložiti Državama članicama izmene i dopune Tehničkog aneksa ove konvencije.

Član VII

1. Svaka Država članica može, u roku od devedeset dana od dana slanja pismenog obaveštenja o predloženoj izmeni i dopuni Tehničkog aneksa Konvencije, Savetu proslediti svoje komentare, Te komentare Savet dostavlja Komisiji što je moguće pre na razmatranje. Savet poziva svaku Državu članicu koja je dala komentar ili primedbu na predloženu izmenu i dopunu da konsultuje Komisiju.

2. Komisija razmatra mišljenja Država članica izneta shodno prethodnom stavu i podnosi izveštaj Savetu. Pošto razmotri izveštaj Komisije i vodeći računa o prirodi izmene i dopune i komentara Država članica, uključujući države proizvođače, Savet može svim Državama članicama predložiti izmenu i dopunu radi njenog usvajanja.

3. Ukoliko na predloženu izmenu i dopunu pet ili više Država članica Savetu ne dostavi primedbe pismenim putem u roku od devedeset dana od dana kada Savet pošalje pismene izmene i dopune, smatraće se da je izmena i dopuna usvojena i stupiće na snagu sto osamdeset dana nakon toga ili nakon onog drugog perioda koji je u predloženoj izmeni i dopuni bliže naveden za Države članice koje nisu izričito iznele primedbe na nju.

4. Države članice koje su izričito iznele primedbe na predloženu izmenu i dopunu mogu naknadno, deponovanjem instrumenta prihvatanja ili odobrenja, izraziti svoju saglasnost da odredbe izmene i dopune budu obavezujuće za njih.

5. Ukoliko pet ili više Država članica stavi primedbe na predloženu izmenu i dopunu, Savet će je uputiti Komisiji na dalje razmatranje.

6. Ukoliko se predložena izmena i dopuna ne usvoji u skladu sa stavom 3. ovog člana, Savet može takođe sazvati i konferenciju svih Država članica.

Član VIII

1. Države članice, ako je to moguće, prosleđuju Savetu informacije koje bi Komisiji pomogle u obavljanju njenih funkcija po stavu 1. član VI.

2. Države članice redovno obaveštavaju Savet o merama koje su preduzele na sprovođenju odredaba ove konvencije. Takve podatke Savet dostavlja svim Državama članicama međunarodnim organizacijama kojih se to tiče.

Član IX

Savet, u saradnji sa Državama članicama i zainteresovanim Međunarodnim organizacijama preduzima odgovarajuće mere kako bi olakšao sprovođenje ove konvencije, uključujući pružanje tehničke pomoći i mere za razmenu informacija o tehničkom razvoju u oblasti obeležavanja i otkrivanja eksploziva.

Član X

Tehnički aneks ove konvencije čini njen sastavni deo.

Član XI

1. Svaki spor između dve ili više Država članica oko tumačenja ili primene ove konvencije koji se ne može rešiti putem pregovora, upućuje se, na zahtev jedne od njih, na arbitražu. Ukoliko u roku od šest meseci od datuma zahteva za arbitražom, Strane nisu u stanju da se dogovore oko njene organizacije, bilo koja od tih članica može zahtevom uputiti spor Međunarodnom sudu pravde u skladu sa Statutom suda.

2. Svaka Država članica može, u trenutku potpisivanja ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ove konvencije ili pristupanja istoj, izjaviti da prethodni stav ne smatra za sebe obavezujućim. Ostale Države članice neće biti obavezane prethodnim stavom u odnosu na bilo koju Državu članicu koja stavi takvu rezervu.

3. Bilo koja Država članica koja je stavila rezervu u skladu sa prethodnim stavom može u bilo kom trenutku povući rezervu slanjem pismenog obaveštenja Depozitaru.

Član XII

Na ovu konvenciju ne mogu se stavljati rezerve izuzev kao što je predviđeno članom XI.

Član XIII

1. Ova konvencija biće otvorena za potpisivanje u Montrealu 1. marta 1991. godine za države koje učestvuju na Međunarodnoj konferenciji o pravu vazdušnog prostora održanoj u Montrealu od 12. februara - 1. marta 1991. godine. Nakon 1. marta 1991. godine Konvencija će biti otvorena za potpis za sve države u sedištu Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo u Montrealu sve dok ne stupi na snagu u skladu sa stavom 3. ovog člana. Bilo koja država koja ne potpiše ovu konvenciju može joj pristupiti u bilo kom trenutku.

2. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju država. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja deponuju se u Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva koja se ovim određuje za depozitara. Prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, svaka država izjavljuje da li je država proizvođač ili ne.

3. Ova konvencija stupa na snagu šezdesetog dana od dana deponovanja tridesetpetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja Depozitaru, pod uslovom da najmanje 5 takvih država izjavi, shodno stavu 2. ovog člana, da su države proizvođači. U slučaju da se deponuje 35 takvih instrumenata pre no što instrumente deponuje 5 država proizvođača, ova konvencija stupiće na snagu 60 dana od dana deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja pete države proizvođača.

4. Za ostale države, ova konvencija stupa na snagu 60 dana od dana deponovanja njihovih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.

5. Čim Konvencija stupi na snagu, Depozitar će je registrovati shodno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija i shodno članu 83. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago, 1944).

Član XIV

Depozitar odmah pismeno obaveštava sve potpisnice i Države članice o:

1. svakom potpisu ove konvencije i datumu iste;

2. svakom deponovanju nekog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja i datumu istog, posebno navodeći da li je država sebe identifikovala kao državu proizvođača,

3. datumu stupanja na snagu ove konvencije,

4. datumu stupanja na snagu bilo koje izmene ili dopune ove konvencije ili njenog Tehničkog aneksa,

5. svakom otkazivanju izvršenom po članu XV, i

6. svakoj izjavi datoj shodno stavu 2. člana XI.

Član XV

1. Svaka Država članica može otkazati ovu konvenciju slanjem pismenog obaveštenja Depozitaru.

2. Otkaz stupa na snagu 180 dana od dana kada Depozitar primi pismeno obaveštenje.

U potvrdu čega su dole potpisani opunomoćenici, budući za to propisno ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali ovu konvenciju.

Sačinjeno u Montrealu, dana 1. marta, hiljadu devetstotina devedeset i prve godine, u jednom originalnom primerku sastavljenom u pet verodostojnih tekstova na engleskom, francuskom, ruskom, španskom i arapskom jeziku.

 

TEHNIČKI ANEKS

 

Deo 1

OPIS EKSPLOZIVA

1. Eksplozivi pomenuti u stavu 1. člana I ove konvencije su oni:

a: koji u svojoj formuli imaju jedan ili više brizantnih eksploziva koji u svom čistom obliku imaju pritisak pare ispod 10-4 Pa na temperaturi od 25 °C;

b: koji u svojoj formuli imaju vezivne materije; i

c: koji se, kao mešavina, mogu oblikovati ili su elastični na normalnoj sobnoj temperaturi.

2. Sledeći eksplozivi, mada odgovaraju opisu eksploziva iz stava 1. ovog dela, neće se smatrati eksplozivima sve dok se i dalje čuvaju ili koriste u dole navedene svrhe ili ostaju inkorporirani kao što je tu bliže navedeno, naime:

oni:

a. koji se proizvode, ili čuvaju, u ograničenim količinama isključivo za upotrebu u dozvoljenim istraživanjima, razvoju ili testiranju novih ili modifikovanih eksploziva;

b. koji se proizvode, ili čuvaju, u ograničenim količinama isključivo za upotrebu u dozvoljenoj obuci o otkrivanju eksploziva i/ili razvoju ili testiranju opreme za otkrivanje eksploziva;

c. koji se proizvode, ili čuvaju, u ograničenim količinama isključivo u dozvoljene svrhe sudskog veštačenja; ili

d. koji su predodređeni da budu i zaista budu ugrađeni kao sastavni deo u dozvoljena vojna sredstva na teritoriji države proizvođača u roku od tri godine od stupanja na snagu ove konvencije u odnosu na tu državu.

Takva sredstva proizvedena u tom periodu od tri godine smatraće se da su dozvoljena vojna sredstva u smislu stava 4. član IV ove konvencije.

3. U ovom delu:

"dozvoljen" u stavu 2. (a), (b) i (c) znači dozvoljen prema zakonima i propisima Države članice koje se to tiče; a "brizantni eksplozivi" uključuju ali nisu ograničeni na ciklotetrametilenetetranitramin (oktogen), pentaeritritol tetranitrat (pentrit) i ciklotrimetilenetrinitramin (heksogen).

Deo 2

SREDSTVA ZA OTKRIVANJE

Sredstvo za otkrivanje je bilo koja od supstanci navedenih u donjoj tabeli.

Sredstva za otkrivanje opisana u ovoj tabeli imaju za cilj da se koriste kako bi se povećala mogućnost otkrivanja eksploziva putem otkrivanja pare. U svakom pojedinom slučaju, uvođenje sredstva za otkrivanje u eksploziv vrši se na takav način da se postigne homogena distribucija u gotovom proizvodu. Minimalna koncentracija sredstva za otkrivanje u gotovom proizvodu u vreme proizvodnje prikazana je u navedenoj tabeli.

Tabela:

Naziv sreds. za otkrivanje koncentracija

Mol. formula

Mol. masa

Minim.

Etilen gliko dinitrat (EGDN)

C2H4(NO3)2

152

0,2% mase

2,3-dimetil-2,3 dinitro

C6H12(NO2)2

176

0,1% mase

Butan (DMNB) para-Mononitrololuen

C7H7NO2

137

0,5% mase

(p-MNT) orto-Mononitrolotuen

C7H7NO2

137

0,5% mase

(o-MNT)

 

 

 

Obeleženim će se smatrati svaki eksploziv koji, kao rezultat svoje normalne formule, sadrži bilo koji od određenih sredstava otkrivanja na traženom nivou minimalne koncentracije ili iznad tog nivoa.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".