UREDBAO NAČELIMA ZA UNUTRAŠNJE UREĐENJE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U MINISTARSTVIMA, POSEBNIM ORGANIZACIJAMA I SLUŽBAMA VLADE("Sl. glasnik RS", br. 95/2005 - prečišćeni tekst) |
Ovom uredbom propisuju se načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama, Generalnom sekretarijatu Vlade, kabinetima predsednika i potpredsednika Vlade i ostalim službama Vlade, Upravi za zajedničke poslove republičkih organa i stručnim službama upravnih okruga (u daljem tekstu: organi), kao i postupak izrade i donošenja pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organima (u daljem tekstu: Pravilnik).
Ova uredba primenjuje se i na unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji, ako njihov delokrug ne zahteva drukčije uređivanje.
Načela unutrašnjeg uređenja i sistematizacije radnih mesta
Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u organu mora biti tako prilagođena delokrugu i radnim procesima u organu da garantuje:
1) prilagođenost unutrašnjeg uređenja celini poslova organa;
2) stručno, efikasno, racionalno i usklađeno vršenje poslova u organu;
3) efikasan unutrašnji nadzor nad vršenjem poslova u organu;
4) zakonito i blagovremeno odlučivanje u upravnom postupku;
5) grupisanje istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih poslova u odgovarajuće unutrašnje jedinice u organu;
6) efikasnu saradnju sa drugim organima, organima državne zajednice Srbija i Crna Gora, organima opština, gradova, grada Beograda, autonomnih pokrajina i sa organizacijama kojima su poverena upravna ovlašćenja.
Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u organu uređuju se Pravilnikom.
Pravilnik donosi ministar, direktor posebne organizacije, Generalni sekretar Vlade, šef Kabineta predsednika Vlade, šef Kabineta potpredsednika Vlade, direktor službe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade, direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i načelnik upravnog okruga (u daljem tekstu: rukovodilac), uz saglasnost Vlade.
Ako ministarstvo ima organ uprave u svom sastavu (u daljem tekstu: organ u sastavu), deo Pravilnika koji se odnosi na organ u sastavu predlaže ministru direktor organa u sastavu.
Ako je direktor službe Vlade odgovoran Generalnom sekretaru Vlade, Pravilnik donosi, na predlog direktora službe, Generalni sekretar Vlade, uz saglasnost Vlade.
Pravilnik se sastoji od dela kojim se propisuje unutrašnje uređenje organa i dela kojim se propisuje sistematizacija radnih mesta u organu.
Deo Pravilnika kojim se propisuje unutrašnje uređenje organa sadrži:
1) unutrašnje jedinice u organu, njihove poslove i međusobni odnos unutrašnjih jedinica;
2) rukovođenje unutrašnjim jedinicama;
3) ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica;
4) način saradnje organa sa drugim organima i organizacijama.
Deo Pravilnika kojim se propisuje sistematizacija radnih mesta u organu sadrži:
1) broj državnih sekretara i drugih lica koja postavlja Vlada sa opisom njihovih poslova, kao i broj drugih radnih mesta u organu s nazivom, opisom poslova i potrebnim brojem izvršilaca za svako radno mesto;
2) uslove za svako radno mesto.
Poslovi koji se vrše na radnim mestima
Na radnim mestima vrše se normativni, studijsko-analitički, upravni, inspekcijski i nadzorni poslovi, informatički, finansijsko-materijalni, dokumentacioni, statističko-evidencioni, stručno-operativni, kancelarijski, zanatski i manipulativni poslovi.
Ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica
Rukovodioci unutrašnjih jedinica planiraju, usmeravaju i nadziru rad unutrašnjih jedinica, pružaju stručnu pomoć zaposlenima i vrše najsloženije poslove iz delokruga unutrašnje jedinice.
Odgovorni su za zakonito, pravilno i blagovremeno vršenje poslova u unutrašnjoj jedinici kojom rukovode.
Izuzetno, u ministarstvu u čijem delokrugu je više raznorodnih oblasti, a u kome postoji samo jedan državni sekretar, Vlada može postaviti pomoćnika ministra koji ne rukovodi unutrašnjom jedinicom, već usmerava rad više osnovnih unutrašnjih jedinica.
II VRSTE UNUTRAŠNJIH JEDINICA I USLOVI ZA NJIHOVO OBRAZOVANJE
Osnovne i posebne unutrašnje jedinice
Kao osnovna unutrašnja jedinica u ministarstvu, posebnoj organizaciji, Generalnom sekretarijatu Vlade i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa može da se obrazuje jedan ili više sektora. Sektor može da se obrazuje i u organu u sastavu ako to nalažu priroda i obim njegovih poslova.
Sektori se obrazuju u službi Vlade ako je uredbom kojom se služba osniva određeno da njen direktor ima jednog ili više pomoćnika direktora, tako da svaki pomoćnik rukovodi jednim sektorom.
Ministarstva mogu da obrazuju sekretarijat i kabinet ministra, kao posebne unutrašnje jedinice. U ostalim organima i organima u sastavu ne mogu da se obrazuju sekretarijat i kabinet.
Sektor se obrazuje za izvršavanje poslova koji predstavljaju zaokruženu oblast rada u organu.
Sektorom rukovodi pomoćnik rukovodioca koji za svoj rad i rad sektora odgovara rukovodiocu.
Sektorom u organu u sastavu, odnosno u službi Vlade čiji je direktor odgovoran Generalnom sekretaru Vlade rukovodi pomoćnik direktora organa u sastavu, odnosno pomoćnik direktora službe Vlade koji za svoj rad i rad sektora odgovaraju direktoru i rukovodiocu.
Pomoćnik direktora organa u sastavu ne mora da bude postavljen da bi rukovodio sektorom, već poslovima u jednoj ili više međusobno povezanih oblasti rada organa u sastavu.
Sekretarijat se obrazuje za izvršavanje zajedničkih poslova od značaja za celo ministarstvo.
Sekretarijat može svoje poslove vršiti i za organ u sastavu.
Sekretarijatom rukovodi sekretar ministarstva, koji za svoj rad i rad sekretarijata odgovara ministru.
Kabinet ministra obrazuje se za poslove savetodavne i protokolarne prirode, poslove vezane za odnose sa javnošću, kao i za poslove organizacione i administrativno-tehničke prirode značajne za rad ministra.
U kabinetu se radni odnos zasniva na neodređeno vreme i na određeno vreme - po pravilu dok traje mandat ministra.
Broj zaposlenih u kabinetu svakog ministra određuje Vlada posebnim aktom, na predlog ministarstva nadležnog za upravu, vodeći računa o broju zaposlenih u ministarstvu.
Kabinetom rukovodi šef kabineta koga na to radno mesto imenuje ministar i koji za svoj rad i rad kabineta odgovara ministru.
Odeljenje, odsek i grupa jesu uže unutrašnje jedinice koje mogu da se obrazuju u sastavu sektora ili sekretarijata ili izvan njihovog sastava.
U organu i u organu u sastavu ne mora da se obrazuje nijedan sektor, već mogu da se obrazuju samo odeljenja, odseci i grupe. U kabinetima predsednika i potpredsednika Vlade i stručnim službama upravnih okruga ne mogu da se obrazuju sektori, već jedino mogu da se obrazuju odeljenja, odseci i grupe.
Ako to priroda i obim poslova nalažu, unutar odeljenja mogu se obrazovati odseci i grupe, a unutar odseka - grupe.
Uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka i grupe
Odeljenje se obrazuje za međusobno povezane poslove koji objedinjuju rad najmanje osmoro zaposlenih.
Odsek se obrazuje za međusobno srodne poslove koji zahtevaju neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i koji objedinjuju rad najmanje petoro zaposlenih.
Grupa se obrazuje za međusobno povezane poslove koji objedinjuju rad najmanje troje zaposlenih.
Rukovodioci odeljenja, odseka i grupe
Odeljenjem rukovodi zaposleni na radnom mestu načelnika odeljenja, odsekom - zaposleni na radnom mestu šefa odseka, a grupom - zaposleni na radnom mestu rukovodioca grupe.
Načelnika odeljenja, šefa odseka i rukovodioca grupe raspoređuje na rukovodeća radna mesta rukovodilac, odnosno direktor organa u sastavu ako su rukovodeća radna mesta u organu u sastavu, odnosno direktor službe Vlade koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade ako su rukovodeća radna mesta u službi Vlade.
Odgovornost načelnika odeljenja, šefa odseka i rukovodioca grupe
Načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad uže unutrašnje jedinice kojom rukovode odgovaraju rukovodiocu i pomoćniku rukovodioca ako je uža unutrašnja jedinica u sektoru, odnosno rukovodiocu i sekretaru ako je uža unutrašnja jedinica u sekretarijatu, odnosno samo rukovodiocu ako uža unutrašnja jedinica nije ni u sektoru ni u sekretarijatu ili je u sastavu organa koji nema ni sektor ni sekretarijat.
Ako je odeljenje, odsek ili grupa u organu u sastavu ili u službi Vlade čiji je direktor odgovoran Generalnom sekretaru Vlade, načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad uže unutrašnje jedinice kojom rukovode odgovaraju:
1) direktoru organa u sastavu, odnosno direktoru službe Vlade - ako organ u sastavu, odnosno služba Vlade nema sektore, niti organ u sastavu ima pomoćnika direktora koji rukovodi poslovima u oblasti rada za koju je uža unutrašnja jedinica obrazovana;
2) direktoru organa u sastavu i pomoćniku direktora koji rukovodi sektorom, odnosno direktoru službe Vlade i pomoćniku direktora službe Vlade - ako je uža unutrašnja jedinica u sektoru u organu u sastavu, odnosno u sektoru u službi Vlade;
3) direktoru organa u sastavu i pomoćniku direktora koji ne rukovodi sektorom - ako organ u sastavu nema sektore, ali ima pomoćnika direktora koji rukovodi poslovima u oblasti rada za koju je uža unutrašnja jedinica obrazovana.
Posebni nazivi za odeljenje, odsek i grupu
Uže unutrašnje jedinice u sastavu sektora ili sekretarijata (odeljenje, odsek, grupa) mogu u pojedinim organima biti drukčije nazvane, ako to više odgovara prirodi poslova u organu, s tim da moraju biti ispunjeni uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka ili grupe utvrđeni ovom uredbom.
Pravilnikom se određuje sa kojim se užim unutrašnjim jedinicama u sastavu sektora ili sekretarijata one upodobljavaju.
Organ i organ u sastavu bez unutrašnjih jedinica
Organ i organ u sastavu mogu biti bez unutrašnjih jedinica ako pretežno ili u većem obimu vrši stručne i nerutinske poslove (praćenje stanja, programiranje i razvoj, priprema propisa i dr.).
U njima mogu da se obrazuju radne grupe koje traju dok i posao zbog koga su obrazovane.
U organu može da se obrazuje projektni centar, kao posebna unutrašnja jedinica. U organu koji ima sektore i sekretarijat, projektni centar se obrazuje izvan njih.
Projektni centar obrazuje se za izvršenje stručnih projekata, naročito ako proizlaze iz međunarodne saradnje, ako njihov obim nije takav da treba obrazovati poseban organ ili organizaciju.
Projektni centar ima poseban položaj u organu, u skladu sa aktom koji je prethodio njegovom obrazovanju.
Projektni centar može da se obrazuje i u organu u sastavu.
Poslovi vezani za evropske integracije
Organ u čijem delokrugu nisu sadržani poslovi evropskih integracija, može posebno urediti njihovo vršenje u sektoru čiji su poslovi najviše povezani sa evropskim integracijama, u sekretarijatu ili kabinetu ministra.
U slučaju većeg obima poslova vezanih za evropske integracije, u organu mogu da se obrazuju odeljenja, odseci i grupe izvan sastava sektora i sekretarijata.
Pojedine poslove mogu vršiti samostalni izvršioci izvan svih unutrašnjih jedinica, ako to nalažu priroda ili obim poslova ili ako to proizlazi iz saradnje vezane za evropske integracije, saradnje s organima opština, gradova, grada Beograda, organima autonomnih pokrajina ili saradnje sa preduzećima i drugim pravnim subjektima.
Samostalni izvršilac radi po uputstvima i nalozima rukovodioca, odnosno direktora organa u sastavu, odnosno direktora službe Vlade koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade i njima odgovara za svoj rad.
III GRUPE KOJE SE OBRAZUJU POSEBNIM AKTIMA
Vlada može odlukom osnovati koordinaciono telo radi usmeravanja pojedinih poslova koji su u delokrugu više ministarstava i posebnih organizacija.
Članovi koordinacionog tela mogu biti samo ministri. Koordinacionim telom rukovodi predsednik Vlade, potpredsednik Vlade ili ministar koji rukovodi ministarstvom u čijem delokrugu je pretežni deo poslova zbog kojih je koordinaciono telo osnovano.
Odlukom kojom osniva koordinaciono telo Vlada određuje i njegov sastav i zadatke, kao i druga pitanja koja su u vezi s njegovim radom. O svim pitanjima koja ne budu sporazumno rešena unutar koordinacionog tela odlučuje Vlada.
Koordinaciono telo dužno je da svakih 60 dana, a na zahtev Vlade i češće, podnese Vladi izveštaj o svom radu.
Odluka Vlade kojom se osniva koordinaciono telo objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije."
Projektna grupa može da se osnuje ako je potrebno da se izvrši zadatak koji zaposleni ne mogu okončati u okviru redovnih poslova i ako u njegovom izvršenju treba da učestvuju zaposleni iz više organa, odnosno organa u sastavu.
Zaposleni u drugom organu, odnosno u organu u sastavu može da bude član projektne grupe samo uz saglasnost rukovodioca, odnosno direktora organa u sastavu u kome je zaposlen.
Projektnu grupu rešenjem osniva rukovodilac organa, odnosno direktor organa u sastavu u čijem je delokrugu zadatak projektne grupe. Istim rešenjem određuju se sastav projektne grupe i njen rukovodilac, rok za izvršenje zadatka, način na koji će članovi projektne grupe biti rasterećeni od redovnih poslova i način na koji će im se platiti dodatno radno opterećenje.
Kako će članovi projektne grupe iz drugog organa, odnosno organa u sastavu biti rasterećeni od redovnih poslova i kako će im se plaćati dodatno radno opterećenje uređuje se sporazumom rukovodilaca, odnosno direktora organa u sastavu.
Član projektne grupe odgovoran je za svoj rad u projektnoj grupi rukovodiocu projektne grupe i rukovodiocu organa, odnosno direktoru organa u sastavu u kome je zaposlen.
Organi, odnosno organi u sastavu mogu da osnuju zajedničko telo radi izvršavanja poslova čija priroda zahteva učešće više organa, odnosno organa u sastavu.
Rukovodioci, odnosno direktori organa u sastavu sporazumno određuju sastav i zadatke zajedničkog tela i druga pitanja vezana za njegov rad.
Zajedničkim telom rukovodi predstavnik organa, odnosno organa u sastavu u čijem delokrugu je pretežni deo poslova zbog kojih je zajedničko telo osnovano.
O svim spornim pitanjima vezanim za osnivanje ili rad zajedničkog tela odlučuje Vlada.
Zajedničko telo dužno je da u rokovima određenim sporazumom o njegovom osnivanju dostavlja izveštaj o svom radu rukovodiocima, odnosno direktorima organa u sastavu.
Rukovodilac, odnosno direktor organa u sastavu, odnosno direktor službe Vlade koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade može da obrazuje posebnu radnu grupu, u koju imenuje stručnjake u oblasti za koju je posebna radna grupa obrazovana, radi davanja stručne pomoći u najsloženijim projektnim poslovima.
Posebnom radnom grupom rukovodi lice koje za to ovlasti rukovodilac, odnosno direktor organa u sastavu, odnosno direktor službe Vlade koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade.
Rešenjem kojim se obrazuje posebna radna grupa određuju se njen sastav, zadaci, vreme na koje se obrazuje, način rada, sredstva i drugi uslovi za njen rad.
Finansiranje posebnih radnih grupa uređuje se pravilnikom koji donosi ministar nadležan za upravu u saglasnosti sa ministrom nadležnim za finansije.
IV POSTUPAK DONOŠENJA PRAVILNIKA
Prilikom pripreme Pravilnika, rukovodilac je dužan da pripremi dokumentacionu osnovu za izradu Pravilnika (u daljem tekstu: dokumentaciona osnova).
U dokumentacionoj osnovi se:
1) određuju vrste poslova koji se vrše u organu, pri čemu se polazi od delokruga organa (studijsko-analitički, inspekcijski i nadzorni i drugi poslovi);
2) prikazuje obim poslova koje je organ vršio u godini koja prethodi izradi dokumentacione osnove, i to po vrstama i stepenu složenosti (posebno inspekcijski i nadzorni i upravni);
3) daju razlozi i obrazlaže se predlog za novo uređenje ili za izmenu postojećeg uređenja organa;
4) navodi zahtevani broj zaposlenih i lica koja postavlja Vlada u organu i njihova stručna sprema po vrstama poslova i obrazlaže se potreba za tim brojem zaposlenih i lica koja postavlja Vlada (na primer: normativni, posebni zadaci, novi poslovi i sl.).
Rukovodilac je dužan da prilikom izrade dokumentacione osnove odredi okviran broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba i ustanovi broj zaposlenih koji su pismeno izjavili da nisu zainteresovani da posle donošenja Pravilnika budu raspoređeni ni na jedno radno mesto u bilo kom državnom organu.
Pošto primi pismene izjave zaposlenih koji nisu zainteresovani da posle donošenja Pravilnika budu raspoređeni ni na jedno radno mesto u bilo kom državnom organu, rukovodilac u dokumentacionoj osnovi utvrđuje konačan broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, pri čemu taj broj ne može biti manji od okvirnog broja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba.
Rukovodilac je dužan da Pravilnik zasnuje na stanju utvrđenom u dokumentacionoj osnovi.
Rukovodilac dostavlja Pravilnik zajedno s dokumentacionom osnovom na mišljenje ministarstvu nadležnom za upravu, ministarstvu nadležnom za finansije i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Posle pribavljenih mišljenja, rukovodilac donosi Pravilnik i dostavlja ga na saglasnost Vladi, sa obrazloženjem onih predloga i primedaba ministarstava nadležnih za upravu i finansije i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo koje nije prihvatio.
Pravilnik na koji je Vlada dala saglasnost organ dostavlja ministarstvu nadležnom za upravu, radi evidencije i praćenja organizacije i sistematizacije u svim organima, i ministarstvu nadležnom za finansije radi obezbeđenja potrebnih sredstava za rad organa.
Na postupak izmena i dopuna Pravilnika primenjuju se odredbe ove uredbe koje se odnose na donošenje Pravilnika.
Prečišćeni tekst Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade obuhvata:
1. Uredbu o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 78/04 - osnovni tekst), iz koje je izostavljena Glava VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE, koja sadrži član 28, kojim je uređeno donošenje i usklađivanje akata, član 29, kojim je utvrđeno kada prestaje da važi prethodna uredba, i član 30, kojim je utvrđeno kada ta uredba stupa na snagu.
2. Uredbu o izmeni i dopuni Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 38/05), iz koje je izostavljen član 2, kojim su utvrđeni rokovi za određivanje okvirnog broja i utvrđivanje konačnog broja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, kao i rok za donošenje novog pravilnika, i član 3, kojim je utvrđeno kada ta uredba stupa na snagu.
3. Uredbu o izmenama Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 75/05), iz koje je izostavljen član 2, kojim je utvrđeno kada ta uredba stupa na snagu.
4. Uredbu o dopuni Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 81/05), iz koje je izostavljen član 2, kojim je utvrđeno kada ta uredba stupa na snagu.
5. Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 83/05), iz koje je izostavljen član 25, kojim je utvrđeno zaduženje za utvrđivanje i objavljivanje prečišćenog teksta Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade, i član 26, kojim je utvrđeno kada ta uredba stupa na snagu.