ZAKONO UGOVORIMA O PREVOZU U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU("Sl. list SFRJ", br. 2/74 i 17/90) |
Odredbe ovog zakona primenjuju se na odnose nastale iz ugovora o prevozu putnika i stvari u unutrašnjem železničkom saobraćaju i u međunarodnom železničkom saobraćaju, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Odnosi uređeni ovim zakonom mogu se ugovorom i drukčije urediti ako to zakonom nije zabranjeno.
Tarifom ili drugim ugovornim odredbama između prevozioca i putnika odnosno pošiljaoca ne mogu se predvideti odredbe kojima se prevozilac potpuno ili delimično, oslobađa odgovornosti predviđene ovim zakonom, prebacuje teret dokazivanja sa prevozioca ili kojima se predviđaju ograničenja odgovornosti povoljnija za prevozioca od ograničenja predviđenih ovim zakonom.
Tarifa sadrži odredbe o opštim uslovima prevoza.
Tarifa se mora javno objaviti na uobičajeni način.
Povećanje prevoznine, naknada za sporedne usluge i druge izmene i dopune tarife kojima se otežavaju uslovi prevoza za korisnike prevoza ne mogu se primenjivati pre isteka roka od 8 dana od dana objavljivanja.
Prevozilac je dužan da, na zahtev zainteresovanog lica, stavi na uvid tarifu u svakoj stanici otvorenoj za prevoz putnika i stvari.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1) prevozilac je železnička transportna organizacija udruženog rada koja na osnovu ugovora prevozi putnike i stvari;
2) korisnik prevoza je lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem stiče određena prava i preuzima određene obaveze;
3) putnik je lice koje na osnovu ugovora ima pravo na prevoz;
4) naručilac prevoza je lice koje u svoje ime a za račun drugog lica zaključuje sa prevoziocem ugovor o prevozu putnika;
5) pošiljalac je lice koje predaje stvar na prevoz i zaključuje ugovor sa prevoziocem;
6) primalac je lice koje je ovlašćeno da u uputnoj stanici iskupi tovarni list i preuzme stvar predatu na prevoz;
7) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora ima zahtev prema prevoziocu;
8) pošiljka je jedna ili više stvari koje se predaju na prevoz sa jednom prevoznom ispravom (tovarni odnosno ekspresni list, prtljažnica);
9) međunarodni železnički saobraćaj je prevoz putnika i stvari železnicom iz inostranstva u SFRJ, odnosno iz SFRJ u inostranstvo i prevoz putnika i stvari preko teritorije SFRJ;
10) prtljag su stvari koje putnik ima pravo da ponese sa sobom na osnovu ugovora o prevozu prtljaga;
11) ručni prtljag su stvari koje se mogu uneti u putnička kola i smestiti na određeno mesto i koje putnik sam čuva.
Ugovorom o prevozu putnika prevozilac se obavezuje da putnika preveze do određenog mesta a putnik da prevoziocu plati odgovarajuću prevozninu.
Prevozilac je dužan da preveze putnika do uputne stanice ugovorenom vrstom i razredom voza koji su navedeni u objavljenom redu vožnje i u onim uslovima udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog voza i dužini putovanja smatraju potrebnim.
Prevozilac je dužan da putniku obezbedi označeno mesto u određenom vozu ako je to posebno ugovoreno.
Ako je sa naručiocem prevoza ugovoreno - prevozilac je dužan da putnika preveze posebnim vozom, koji nije predviđen redom vožnje, pod ugovorenim uslovima.
Prevozilac je dužan da red vožnje objavi na uobičajeni način, a izvod iz reda vožnje da istakne na vidno mesto u svakoj stanici otvorenoj za prevoz putnika.
Putnik je dužan da pre započetog putovanja pribavi voznu kartu, a ako u mestu u kome počinje putovanje nema putničke blagajne - dužan je da voznu kartu pribavi u vozu.
Vozna karta je dokaz da je zaključen ugovor o prevozu putnika, ali se postojanje ugovora o prevozu može dokazivati i na drugi način.
Ugovor o prevozu se može zaključiti sa licem koje je obolelo ili za koje postoji sumnja da je obolelo od neke zarazne bolesti samo ako su ispunjeni uslovi predviđeni posebnim propisima.
Ako se za vreme prevoza kod putnika pojave znaci neke od zaraznih bolesti predviđenih posebnim propisima prevozilac je dužan da postupi po tim propisima i da tog putnika preveze do prvog mesta gde ima mogućnosti da mu se pruži potrebna zdravstvena pomoć.
Prevozilac nije dužan da primi na prevoz lice za koje se, zbog njegovog ponašanja može opravdano pretpostaviti da će onemogućiti prevozioca u izvršenju njegovih obaveza prema drugim putnicima (pijana lica, nasilnici i sl.).
Prevozilac može isključiti iz prevoza putnika koji svojim ponašanjem uznemirava druge putnike ili koji se ne pridržava propisa o javnom redu u vozovima za vreme putovanja, bez obaveze vraćanja prevoznine.
Putnik ima pravo da odustane od ugovora pre nego što počne njegovo izvršenje.
Ako putnik odustane od ugovora, prevozilac može zadržati najviše 10% od iznosa prevoznine.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se menjati ugovorom o prevozu na štetu putnika.
Ako prevoz ne počne u vreme koje je određeno redom vožnje ili ugovorom putnik može odustati od ugovora i zahtevati da mu se vrati prevoznina.
Putnik ima pravo da pod ugovorenim uslovima prekida putovanje na usputnim stanicama u roku važenja vozne karte.
Ako putnik zbog prekida nije iskoristio voznu kartu ima pravo na povraćaj prevoznine u srazmernom delu.
U slučaju iz stava 2. ovog člana prevozilac može zadržati najviše 10% od dela prevoznine koji je dužan da vrati.
Ako putnik zbog zakašnjenja za koje nije odgovoran izgubi u toku prevoza vezu na priključak, ili je zbog nedolaska voza ili smetnje u saobraćaju sprečen da produži putovanje (prekid putovanja), ima pravo da:
1) zahteva da ga prevozilac preveze do uputne stanice prvim sledećim vozom ili, ako prvi sledeći voz nije podesan, na neki drugi način, bez naplate veće prevoznine,
2) zahteva da ga prevozilac besplatno vrati sa prtljagom u polaznu stanicu prvim podesnim vozom i da mu vrati prevozninu,
3) odustane od daljeg putovanja i da od prevozioca zahteva povraćaj prevoznine za nepređeni deo puta bez odbitka.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog smrti, ranjavanja ili druge telesne ili duševne povrede putnika prouzrokovane udesom ili nezgodom u toku prevoza železnicom, odnosno dok se putnik nalazio u kolima ili dok je ulazio ili izlazio iz kola, kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja ili prekida putovanja.
Prevozilac odgovara za štetu koju putniku prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu radilo na izvršenju prevoza.
(Brisan)
Prevozilac se potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti iz člana 16. stav 1. ovog zakona:
1) ako su udes ili nezgoda prouzrokovani okolnostima izvan prevoza koje prevozilac, i pored potrebnog nastojanja, imajući u vidu osobenosti slučaja, nije mogao da izbegne niti da otkloni njihove posledice;
2) ako su udes ili nezgoda nastali krivicom putnika ili ponašanjem koje nije u skladu sa normalnim ponašanjem putnika;
3) ako su udes ili nezgoda nastali krivicom trećeg lica, koje prevozilac, i pored potrebnog nastojanja, imajući u vidu osobenosti slučaja, nije mogao da izbegne niti da otkloni njihove posledice.
Za štetu nastalu zbog zakašnjenja ili prekida putovanja prevozilac nije odgovoran ako dokaže da do zakašnjenja odnosno prekida putovanja nije došlo namerno ili krajnjom nepažnjom prevozioca.
Za štetu odgovaraju solidarno železničke transportne organizacije udruženog rada koje su učestvovale u prevozu.
Za štetu nastalu zbog smrti putnika prevozilac odgovara do iznosa od 5.000 dinara po putniku.
Za štetu nastalu zbog ranjavanja ili druge telesne ili duševne povrede putnika prevozilac odgovara do iznosa od 15.000 dinara po putniku.
Za štetu nastalu zbog zakašnjenja, odnosno prekida putovanja prevozilac odgovara do iznosa dvostruke prevoznine.
Prevozilac se oslobađa odgovornosti iz st. 1 do 3. ovog člana ako dokaže da štetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Zahtev za naknadu štete nastale zbog smrti, ranjavanja ili druge telesne ili duševne povrede putnika mora se podneti prevoziocu u roku od tri meseca od dana saznanja za štetu.
Zahtev za naknadu štete nastale zbog zakašnjenja, odnosno prekida putovanja mora se podneti prevoziocu u roku od 15 dana od dana kad je putovanje završeno, odnosno kad je trebalo da bude završeno.
Ako se zahtev za naknadu štete ne podnese u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, prevozilac nije odgovoran za nastalu štetu.
Prevozilac je dužan da, na zahtev putnika, primi na prevoz stvari koje su namenjene ličnoj upotrebi putnika (prtljag) i da ih uz naknadu preveze vozom kojim putnik putuje ili, uz saglasnost putnika, drugim podesnim vozom.
Prevozilac je dužan da za primljeni prtljag izda putniku pismenu potvrdu (prtljažnica).
Na prevoz prtljaga shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prevozu stvari.
Putnik ima pravo da u odeljak određen za prevoz putnika unese prtljag koji se može smestiti na mesto predviđeno za prtljag i koji sam čuva (ručni prtljag).
Za prevoz ručnog prtljaga ne naplaćuje se posebna naknada niti se izdaje prtljažnica.
Putnik je dužan da prevoziocu naknadi štetu nastalu usled svojstava ili stanja ručnog prtljaga, osim ako su svojstva ili stanje prtljaga bili poznati prevoziocu.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja ručnog prtljaga ako putnik dokaže da je šteta nastala krivicom prevozioca.
Prevozilac odgovara za štetu iz stava 1. ovog člana ako je gubitak ili oštećenje ručnog prtljaga nastalo pod uslovima pod kojima je došlo do smrti, ranjavanja ili druge telesne ili duševne povrede putnika.
Prevozilac se oslobađa odgovornosti iz st. 1. i 2. ovog člana u slučajevima iz člana 18. ovog zakona.
Iznos odštete za gubitak ili oštećenje ručnog prtljaga ne može biti veći od 150 dinara po putniku.
Prevozilac se može pozivati na odredbu iz stava 1. ovog člana samo ako dokaže da štetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Prevozilac ne odgovara za štetu zbog gubitka ili oštećenja ručnog prtljaga, ako putnik ne stavi prevoziocu prigovor odmah po završetku putovanja.
Izuzetno, ako je šteta nastala zbog saobraćanog udesa ili drugih uzroka usled kojih putnik nije mogao da podnese prigovor u roku iz stava 1. ovog člana, prigovor se mora podneti čim je to moguće, a najdalje u roku od 30 dana od dana kad je putovanje završeno ili kad je trebalo da bude završeno.
Ugovorom o prevozu stvari prevozilac se obavezuje da stvar preveze do uputne stanice i da je preda primaocu, a pošiljalac da prevoziocu za to isplati ugovorenu prevozninu.
Ugovor o prevozu je zaključen kad prevozilac primi na prevoz stvar sa tovarnim listom.
Prijem se potvrđuje stavljanjem datuma i žiga otpravne stanice na tovarni list.
Potvrda prijema na tovarnom listu je dokaz o zaključenom ugovoru o prevozu.
Na primerku tovarnog lista koji se predaje pošiljaocu (duplikat tovarnog lista), prevozilac je dužan da potvrdi dan, a za lako kvarljivu stvar i živu životinju - i čas prijema na prevoz.
Duplikat tovarnog lista nema važnost tovarnog lista koji prati pošiljku.
Prevozilac je dužan da, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, primi stvar na direktan prevoz od otpravne do uputne stanice, bez obzira koliko železničkih transportnih organizacija udruženog rada učestvuje u prevozu.
Prevozilac ne može primiti na prevoz stvar ako je prevoz te stvari zabranjen zakonom ili drugim propisom.
Stvar za koju je propisano da se može prevoziti samo pod određenim uslovima, može se primiti na prevoz ako su ti uslovi ispunjeni.
Pošiljalac je odgovoran za štetu koja je prouzrokovana licima, voznim sredstvima i drugim stvarima dejstvom svojstava stvari koja je predata na prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila niti su morala biti poznata.
Pošiljalac je dužan da za svaku pošiljku preda prevoziocu tovarni list na obrascu prevozioca.
Za stvar koja se prevozi pod posebnim uslovima u vozu za prevoz putnika predaje se poseban tovarni list (ekspresni list).
Tovarni list mora, naročito, da sadrži:
1) mesto i datum sastavljanja;
2) naziv uputne stanice, prema imeniku železničkih stanica;
3) ime i prezime primaoca ili naziv primaoca i njegovu adresu;
4) vrstu i masu stvari;
5) broj kola, a za kola korisnika prevoza - i taru pošiljaka koje tovari pošiljalac;
6) ime i prezime ili naziv pošiljaoca, njegovu adresu i potpis koji može biti zamenjen svojeručnim potpisom i pečatom;
7) žig otpravne stanice;
8) prevozne i druge troškove;
9) spisak isprava koje se prilažu uz tovarni list.
Tovarni list može da sadrži rok isporuke i druge podatke u vezi sa prevozom.
Za svaku pošiljku predaje se poseban tovarni list osim za stvari za čije je tovarenje prema njihovim dimenzijama, potrebno više kola, ili ako se drukčije ugovori.
Pošiljalac je odgovoran za tačnost podataka i izjava koje on unese u tovarni list kao i za tačnost podataka i izjava koje na njegov zahtev unese prevozilac.
3.1. Prenosivi tovarni list
Pošiljalac i prevozilac mogu sporazumno odrediti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca (prenosivi tovarni list).
Na primerku tovarnog lista koji se predaje pošiljaocu mora biti izričito naznačeno da je to prenosivi tovarni list, a na primerku koji prati stvar - mora biti naznačeno da je izdat prenosivi tovarni list.
Prenosivi tovarni list potpisuju prevozilac i pošiljalac ili lica koja oni ovlaste.
Ako je izvršen prepis prenosivog tovarnog lista na svakom prepisu to mora biti vidljivo označeno i ti prepisi moraju imati upozorenje da se na osnovu njih ne može raspolagati sa stvari.
Uslovi ugovora o prevozu i tarife obavezuju imaoca prenosivog tovarnog lista koji nije pošiljalac - samo ako su sadržani u prenosivom tovarnom listu ili se na njih u tovarnom listu izričito poziva.
Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom a prenosivi tovarni list na donosioca - predajom.
Na oblik i pravno dejstvo indosamenta shodno se primenjuju odgovarajući propisi o menici osim odredaba koje se odnose na regres.
Ako u prenosivom tovarnom listu po naredbi nije naznačen primalac stvari takav tovarni list prenosi se naredbom pošiljaoca.
4. Prevozni troškovi i pouzeće
Prevozne troškove (prevoznina, dodatak na prevozninu, naknada za sporedne usluge i sl.) i druge troškove nastale u toku prevoza plaća pošiljalac po tarifi koja se primenjuje na dan zaključenja ugovora o prevozu ili primalac ako iskupi tovarni list a pošiljalac nije preuzeo na sebe plaćanje troškova.
Primalac je dužan da u tovarni list unese iznose iz stava 1. ovog člana i druge izdatke koji se plaćaju u gotovom.
Ugovorom može biti predviđeno pravo pošiljaoca da izdavanje pošiljke primaocu uslovi isplatnog određenog novčanog iznosa - pouzeće.
5. Proveravanje i utvrđivanje mase i sadržine pošiljke
Prilikom prijema stvari na prevoz, prevozilac ima pravo da proveri da li pošiljka odgovara podacima u tovarnom listu i da li su ispunjeni posebni uslovi za prevoz te stvari.
Masu i sadržinu pošiljke prevozilac može proveriti u usputnoj stanici samo ako to zahtevaju potrebe saobraćaja, carinski ili drugi propisi.
Prevozilac je dužan da, na zahtev pošiljaoca koji je upisan u tovarni list utvrdi masu i broj komada ako su sprave za vaganje koje stoje na raspolaganju dovoljne a priroda stvari i saobraćajne prilike to omogućavaju.
Ako se masa ne može utvrditi u otpravnoj stanici to se čini na prvoj podesnoj usputnoj stanici.
Prevozilac je dužan da utvrđenu masu i broj komada pošiljke upiše u tovarni list i da ga overi.
U pogledu stvari koje je utovario pošiljalac, navodi u tovarnom listu, koji se odnose na masu i broj komada, služe kao dokaz prema prevoziocu samo u slučaju kada je prevozilac utvrdio masu i broj komada i to potvrdio u tovarnom listu. Ti navodi u tovarnom listu mogu se, prema potrebi, dokazivati i na drugi način.
Ako se utvrdi da stvarni manjak u masi ili broju komada ne odgovara navodima iz tovarnog lista, ti navodi ne mogu da služe kao dokaz protiv prevozioca, a naročito ako su kola predata primaocu sa ispravnim originalnim plombama.
Za utvrđivanje mase i broja komada korisnik prevoza plaća ugovorenu naknadu.
Za netačno imenovanje stvari koje utiču na visinu prevoznine, kao i za razliku u masi preko 2%, prevozilac ima pravo da, pored naplaćene prevoznine, naplati još i dvostruki iznos razlike u prevoznini.
Ako se usled neispravno, netačno ili nepotpuno upisanih podataka ili izjava u tovarnom listu prevozi pošiljka sa stvarima koje su isključene od prevoza, ili sa stvarima koje se prevoze pod posebnim uslovima a ti uslovi nisu ispunjeni, ili se krše propisi o bezbednosti saobraćaja, ili se preopterete kola (preteg), prevozilac je dužan da celu pošiljku odnosno preteg istovari na prvoj stanici gde je to moguće, na trošak i rizik pošiljaoca, i da ga o tome obavesti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana prevozilac ima pravo da zahteva trostruki iznos prevoznine za izvršeni prevoz, kao i naknadu štete koja je usled toga nastala.
6. Izvršenje carinskih i drugih radnji
Prevozilac može u toku prevoza, za račun korisnika prevoza, da obavlja carinske i druge propisane radnje.
Pošiljalac je dužan da tovarnom listu priloži isprave potrebne za izvršenje radnji koje se, na osnovu carinskih i drugih propisa, moraju obaviti pre izdavanja pošiljke primaocu.
Prevozilac nije dužan da ispituje da li su podnesene isprave tačne i dovoljne.
Pošiljalac odgovara prevoziocu za štetu nastalu usled nedostatka, netačnosti ili neispravnosti isprava, ako za to nema krivice prevozioca.
Prevozilac odgovara za štetu koja nastane gubitkom ili nepravilnom upotrebom isprava priloženih tovarnom listu, osim ako dokaže da nije kriv za štetu.
Iznos odštete u slučaju iz stava 2. ovog člana ne može biti veći od iznosa koji bi prevozilac bio dužan da naknadi da je stvar predata na prevoz izgubljena.
Ako nije izdat prenosivi tovarni list, pošiljalac ima pravo, uz obavezu naknade troškova, da izmeni ugovor o prevozu i da zahteva:
1) da mu se stvar vrati u otpravnoj stanici,
2) da se prevoz stvari uz put zaustavi,
3) da se izdavanje stvari odloži,
4) da se stvar izda nekom drugom primaocu,
5) da se stvar izda u nekoj drugoj uputnoj stanici,
6) da se stvar vrati u otpravnu stanicu,
7) da se novčani iznosi, za koje je u tovarnom listu naznačeno da će ih platiti primalac, naplate od njega umesto od primaoca,
8) da se stvar naknadno optereti pouzećem, ili da se iznos pouzeća poveća ili smanji ili da od pouzeća odustane.
Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti učinjeni u pismenoj formi.
Primalac ima pravo, pod uslovima i na način iz člana 49. ovog zakona, da izmeni ugovor o prevozu, ako pošiljalac u tovarnom listu naznači da primalac ima pravo da raspolaže pošiljkom, ili ako mu pošiljalac preda duplikat tovarnog lista.
Ako je izdat prenosivi tovarni list, stvarima predatim na prevoz može raspolagati samo ovlašćeni imalac prenosivog tovarnog lista, i to pod uslovom da ispuni sve obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista.
Imalac prenosivog tovarnog lista, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ima pravo da izmeni ugovor o prevozu i da zahteva:
1) da se prevoz obustavi,
2) da se stvar izda u nekoj drugoj uputnoj stanici,
3) da se stvar vrati u otpravnu stanicu.
Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti učinjeni u pismenoj formi.
Prevozilac može odbiti izvršenje izmene ugovora o prevozu:
1) ako izvršenje izmene ugovora nije više moguće u trenutku kad je zahtev prispeo u stanicu koja treba da ga izvrši,
2) ako bi usled izvršenja izmene ugovora došlo do poremećaja u saobraćaju,
3) ako je izvršenje izmene ugovora protivno carinskim ili drugim propisima,
4) ako u slučaju izmene uputne stanice vrednost stvari ne bi pokrila troškove prevoza do nove uputne stanice osim ako se iznos tih troškova odmah plati ili preuzme jemstvo.
Ako prevozilac ne izvrši zahtev za izmenu ugovora, a ne postoje razlozi iz člana 52. ovog zakona, odgovoran je za štetu koja zbog toga nastane.
Iznos odštete u slučaju iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od iznosa koji bi prevozilac bio dužan da naknadi da je stvar predata na prevoz izgubljena.
Ako priroda stvari zahteva pakovanje, pošiljalac je dužan da je upakuje na takav način da se za vreme prevoza sačuva od potpunog ili delimičnog gubitka i oštećenja, kao i da se spreči nanošenje štete licima voznim sredstvima ili drugim stvarima.
Pošiljalac odgovara za štetu prouzrokovanu prevoziocu ili drugim licima zbog toga što stvar uopšte nije upakovana ili obeležena, ili je nedovoljno upakovana ili obeležena.
Ako u tovarnom listu nije navedeno da stvar nije uopšte upakovana ili obeležena, ili da nije dovoljno upakovana ili obeležena, prevozilac je dužan da dokaže postojanje tih nedostataka.
Pošiljalac je dužan da utovari stvar u ugovorenom roku (rok utovara).
Ako je rok utovara prekoračen za više od 24 časa, prevozilac može, na trošak i rizik pošiljaoca, istovariti stvar i staviti je na privremeni smeštaj ili je predati špediteru ili javnom skladištu.
U slučaju da prekorači rok utovara prevozilac ima pravo na posebnu naknadu.
Prevozilac je dužan da preveze stvari u ugovorenom roku (rok isporuke).
Ako rok isporuke nije ugovoren, prevozilac je dužan da prevoz izvrši za vreme koje je uobičajeno za prevoz takve stvari, s obzirom na dužinu puta i vrstu prevoza.
Ako nije drukčije ugovoreno, rok isporuke počinje da teče od ponoći posle prijema stvari na prevoz, a za lako kvarljivu stvar i za živu životinju predatu pre podne - od 12 časova istog dana.
Rok isporuke ne teče za vreme zadržavanja pošiljke koje je nastalo usled:
1) proveravanja sadržine i težine pošiljke, ako je ovim proveravanjem utvrđena netačnost navoda u tovarnom listu (čl. 41. i 42),
2) radnji carinskih ili drugih organa,
3) izmene ugovora o prevozu izvršene na zahtev pošiljaoca,
4) posebnih radnji u vezi sa pošiljkom (hranjenje i pojenje živih životinja, dodavanje leda i sl.),
5) drugih uzroka koji sprečavaju početak ili nastavljanje prevoza ako za to nema krivice prevozioca.
Prevozilac se može pozivati na produženje roka isporuke zbog uzroka navedenih u stavu 4. ovog člana, samo ako je uzrok i trajanje zadržavanja pošiljke upisao u tovarni list.
Rok isporuke je održan ako je pre njegovog isteka primalac izvešten o prispeću pošiljke i ako je stvar pripremljena za izdavanje, a za pošiljku o čijem se prispeću ne izveštava - ako je pre isteka roka isporuke stvar pripremljena za izdavanje.
Ako ugovorom nije drukčije određeno, prevozilac je dužan da izvesti primaoca o prispeću pošiljke s tim što ima pravo na naknadu troškova.
Prevozilac je dužan da izvesti primaoca bez odlaganja - čim pošiljku pripremi za izdavanje.
Pri izveštavanju prevozilac mora da naznači rok u kome se stvar mora odneti.
Pretpostavlja se da je izveštavanje izvršeno:
1) preporučenim pismom - 24 časa posle predaje pisma pošti,
2) telegramom - 12 časova posle predaje telegrama,
3) telefonom ili teleksom - posle završenog razgovora, odnosno predaje teleksa,
4) neposredno - predajom izveštaja.
Ako pri prevozu stvari nastupe smetnje koje se mogu otkloniti prevozom pomoćnim putem, stvar će se prevesti do uputne stanice tim pomoćnim putem bez naplate veće prevoznine.
Ako smetnja u prevozu nije nastala krivicom prevozioca, rok isporuke računa se prema stvarno upotrebljenom prevoznom putu.
Ako dalji prevoz usled nastalih smetnji ili iz drugih razloga nije moguć, pošiljalac može raskinuti ugovor o prevozu, ali je dužan da prevoziocu plati prevozninu za izvršeni prevoz, kao i troškove predviđene tarifom, ako ove smetnje odnosno drugi razlozi nisu nastali krivicom prevozioca.
Pošiljalac može u tovarnom listu unapred dati uputstvo za slučaj da se pri prevozu pojavi smetnja.
Smetnja pri izdavanju pošiljke postoji:
1) ako se primalac ne može pronaći,
2) ako primalac odbije prijem pošiljke,
3) ako tovarni list nije iskupljen u predviđenom roku,
4) ako je izdavanje zabranio nadležni organ.
Prevozilac je dužan da bez odlaganja i na najbrži način izvesti pošiljaoca o smetnji pri izdavanju pošiljke i da od njega zatraži uputstvo.
Ako uputstvo pošiljaoca ne prispe u primerenom roku, ili ako se uputstvo ne može izvršiti, ili ako nije moguće izvestiti pošiljaoca, prevozilac ima pravo da stvar stavi na privremeni smeštaj, na trošak i rizik pošiljaoca, i u tom slučaju prevozilac odgovara kao čuvar.
U slučaju iz stava 3. ovog člana prevozilac ima pravo da na trošak i rizik pošiljaoca preda stvar špediteru ili javnom skladištu, s tim što odgovara za njihov izbor.
Prevozilac je dužan da bez odlaganja izvesti pošiljaoca o radnjama iz st. 3. i 4. ovog člana.
Prevozilac je dužan da u uputnoj stanici koju je označio pošiljalac izda primaocu tovarni list i stvar, pošto primalac potvrdi njihov prijem i uplati iznose naznačene u tovarnom listu.
Isto dejstvo, kao i izdavanje stvari primaocu, ima predaja stvari od strane prevozioca drugom prevoziocu javnom skladištu, špediteru carinskim ili drugim organima, kao i stavljanje stvari na privremeni smeštaj u slučajevima određenim ovim zakonom.
Tovarni list i stvar izdaju se donosiocu izveštaja o prispeću stvari na kome je primalac potvrdio prijem.
Ako prevozilac ili imalac prava utvrde ili posumnjaju da postoji delimičan gubitak ili oštećenje stvari primljene na prevoz, prevozilac je dužan da odmah sastavi zapisnik o izviđaju i utvrdi stanje a, prema potrebi, i težinu stvari, kao i uzrok i visinu štete, ako je to moguće, navodeći i vreme kad se i pod kojim okolnostima šteta dogodila.
Prevozilac izdaje imaocu prava primerak zapisnika o izviđaju.
Ako je to moguće, prevozilac je dužan da gubitak ili oštećenje stvari utvrdi u prisustvu imaoca prava a, po potrebi i u prisustvu jednog ili više veštaka ili svedoka.
Ako se izviđanjem izvršenim na zahtev imaoca prava ne utvrdi nikakva šteta ili utvrdi samo šteta koju je prevozilac već priznao, imalac prava je dužan da naknadi nastale troškove.
Imalac prava može, bez posebnog dokazivanja, smatrati da je stvar izgubljena ako nije bila izdata primaocu ili nije bila pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana po isteku roka isporuke.
Ako se stvar pronađe u roku od jedne godine posle isplate odštete, prevozilac je dužan da o pronađenoj stvari, u pismenoj formi, odmah izvesti imaoca prava.
U roku od 30 dana od dana prijema izveštaja o pronalasku stvari, imalac prava može zahtevati da mu se stvar izda u ma kojoj stanici, uz plaćanje prevoznine od prvobitne otpravne stanice do stanice u kojoj se zahteva izdavanje.
Ako preuzme pronađenu stvar, imalac prava je dužan da primljenu odštetu vrati po odbitku troškova koji su, eventualno, bili obuhvaćeni tom odštetom, ali zadržava pravo na potraživanje odštete zbog prekoračenja roka isporuke.
Ako imalac prava nije postavio zahtev prema stavu 3. ovog člana, prevozilac može slobodno da raspolaže sa stvari.
Primalac je dužan da stvar odnese u ugovorenom roku (rok za odnošenje) i u redovnom radnom vremenu određenom za uputnu stanicu.
Ako je rok za odnošenje prekoračen za više od 24 časa, prevozilac može, na trošak i rizik primaoca, istovariti stvar i staviti je na privremeni smeštaj, ili je predati špediteru, javnom skladištu ili drugom prevoziocu radi dostave primaocu, s tim što odgovara za njihov izbor.
U slučaju prekoračenja roka za donošenje, prevozilac ima pravo na posebnu naknadu određenu tarifom.
Prevozilac ima pravo i dužnost, postupajući kao dobar privrednik, da:
1) odmah preda stvar koja se ne može izdati a prema oceni uputne stanice podleži kvaru, žive životinje ili stvar koja se prema mesnim prilikama ne može staviti na privremeni smeštaj, niti predati špediteru ili javnom skladištu,
2) u roku od 30 dana po isteku roka za odnošenje proda stvar koja se ne može izdati i koju pošiljalac ne uzima natrag,
3) pre isteka roka iz tačke 2. ovog stava proda stvar čija bi se vrednost usled dužeg ležanja nesrazmerno smanjila ili troškovi ležanja ne bi bili u srazmeri sa vrednošću.
Prevozilac je dužan da o nameravanoj prodaji, bez odlaganja, izvesti pošiljaoca, ako je to prema okolnostima moguće.
Prevozilac sastavlja zapisnik o prodaji i jedan primerak dostavlja pošiljaocu.
Prevozilac je dužan da iznos dobiven prodajom, po odbitku troškova koji još nisu plaćeni, kao i izdataka koji su nastali u vezi sa prodajom, stavi na raspolaganje pošiljaocu.
Ako iznos dobiven prodajom nije dovoljan za pokriće ovih troškova i izdataka, pošiljalac je dužan da doplati razliku.
Ako je primalac iskupio tovarni list a nije odneo stvar u roku za odnošenje, prevozilac će ga još jednom pozvati da stvar odnese i saopštiti mu da stvar leži na njegov trošak i rizik.
Ako primalac ni posle ponovljenog poziva ne odnese stvar prevozilac može da smesti odnosno da proda stvar, saglasno odredbama st. 1. do 5. ovog člana.
Prevozilac koji je primio stvar na prevoz sa tovarnim listom odgovara za izvršenje prevoza na celom prevoznom putu sve do izdavanja stvari primaocu.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu u toku prevoza zbog potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja stvari, kao i za štetu nastalu zbog prekoračenja roka isporuke.
Prevozilac odgovara za štetu koju prouzrokuju lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog gubitka ili oštećenja stvari, kao i za štetu nastalu zbog prekoračenja roka isporuke, osim ako dokaže da je šteta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili stranih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti.
Za štetu odgovaraju solidarno železničke transportne organizacije udruženog rada koje su učestvovale u prevozu.
Prevozilac se oslobađa odgovornosti ako je gubitak ili oštećenje stvari nastalo zbog posebne opasnosti koja je u vezi sa jednom ili više od niže navedenih okolnosti:
1) prevozom koji se vrši u otvorenim kolima na osnovu važećih propisa ili sporazuma postignutog sa pošiljaocem i navedenog u tovarnom listu,
2) nepostojanjem ili nedovoljnim pakovanjem stvari koja je usled tih nedostataka po svojoj prirodi izložena gubitku ili oštećenju,
3) utovarom stvari, nepravilnim tovarenjem i istovarom, kad utovar ili istovar vrši pošiljalac odnosno primalac na osnovu važećih propisa ili ugovora zaključenog sa pošiljaocem ili primaocem,
4) prirodom stvari koja je po svojim svojstvima naročito izložena potpunom ili delimičnom gubitku ili oštećenju, zbog lomljenja, rđanja, truljenja, mraza, toplote, curenja, sušenja, rasipanja ili sl.,
5) predajom na prevoz pod neispravnim, netačnim ili nepotpunim naznačenjem stvari koja je isključena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima, ili ako pošiljalac ne preduzme mere predostrožnosti koje su propisane za stvar koja se prima na prevoz pod posebnim uslovima,
6) posebnom opasnošću kojoj su izložene žive životinje prilikom prevoza,
7) prevozom živih životinja ili druge stvari koja se, na osnovu tarife ili sporazuma sa pošiljaocem navedenog u tovarnom listu, mora izvršiti uz pratnju, ako gubitak ili oštećenje nastanu zbog propuštanja pratioca da otkloni opasnost u vezi sa prevozom ove pošiljke.
Ako prevozilac utvrdi da je prema okolnostima slučaja gubitak ili oštećenje moglo nastati u vezi sa jednom ili više posebnih opasnosti navedenih u članu 68. ovog zakona, pretpostavlja se da je šteta otuda proizašla.
Ova pretpostavka se ne primenjuje u slučaju predviđenom u članu 68. stav 1. tačka 1) ovog zakona, ako je došlo do očiglednog manjka ili gubitka celih komada.
Imalac prava može dokazivati da šteta nije, potpuno ili delimično, nastala u vezi sa bilo kojom od tih okolnosti.
Kad je u pitanju stvar koja, zbog svoje prirode, redovno gubi u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za onaj deo gubitka koji, bez obzira na dužinu pređenog puta, prelazi sledeće granice gubitka:
1) 2% od mase - za tečnost ili stvari predate na prevoz u vlažnom stanju, kao i za sledeće stvari:
- čekinje svinjske;
- drvo za bojenje, strugano
ili mleveno;
- drvo slatko (gospino bilje);
- duvan u listu, svež;
- duvan sečen;
- hmelj;
- konjsku dlaku;
- korenje;
- kore;
- kosti, cele i mlevene;
- kože prerađene;
- kože sirove;
- krzna;
- lepak svež;
- masti;
- otpatke od kože;
- pečurke sveže;
- povrće sveže;
- ribe sušene;
- rogove i papke;
- sapun i čvrsta ulja;
- so;
- treset;
- ugalj i koks;
- voće, sveže ili sušeno;
- vunu;
- životinjske žile;
2) 1% od mase - za sve ostale stvari.
Prevozilac se ne može pozivati na ograničenje odgovornosti iz stava 1. ovog člana, ako imalac prava dokaže da gubitak nije nastao usled uzroka koji povlače prirodan gubitak u težini stvari, kao i u slučaju potpunog gubitka stvari.
Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava plati odštetu za potpun ili delimičan gubitak, vrednost stvari se računa po tržišnoj ceni, a ako je cena stvari određena - po određenoj ceni.
Cena se određuje po mestu i vremenu prijema stvari na prevoz.
Iznos odštete koju prevozilac plaća za gubitak ili oštećenje stvari ne može da bude veći od 15 dinara po kilogramu bruto mase izgubljene ili oštećene stvari.
U slučaju oštećenja stvari prevozilac je dužan da imaocu prava plati samo iznos za koji je umanjena vrednost stvari.
Ako je usled oštećenja cela pošiljka odnosno samo jedan deo pošiljke izgubio vrednost, odšteta ne može premašiti iznos koji bi se platio u slučaju gubitka cele pošiljke odnosno onog dela koji je izgubio vrednost.
Pored odštete za stvar, prevozilac je dužan da naknadi prevozninu, carinske dažbine i druge troškove u vezi sa prevozom izgubljene stvari.
Ako imalac prava dokaže da je zbog prekoračenja roka isporuke pretrpeo štetu uključujući i oštećenje, prevozilac je dužan da plati dokazanu štetu ali najviše do trostrukog iznosa prevoznine.
U slučaju gubitka stvari ne može se zahtevati odšteta zbog prekoračenja roka isporuke.
U slučaju delimičnog gubitka stvari, odšteta predviđena u stavu 1. ovog člana ne može biti veća od trostrukog iznosa prevoznine za deo pošiljke koji nije izgubljen.
U slučaju oštećenja stvari koje nije nastalo zbog prekoračenja roka isporuke, odšteta predviđena u stavu 1. ovog člana plaća se, zavisno od slučaja, i pored plaćene odštete iz člana 71. ovog zakona.
Ukupna odšteta predviđena u stavu 1. ovog člana, zajedno s odštetom iz člana 71. ovog zakona, ne može da bude veća od iznosa odštete koju je trebalo platiti u slučaju potpunog gubitka stvari.
Zahtev za naknadu štete u slučaju prekoračenja roka isporuke mora se staviti najkasnije u roku od 15 dana od dana izdavanja stvari.
Ako se zahtev za naknadu štete ne stavi u roku iz stava 1. ovog člana, prevozilac više nije odgovoran za tu štetu.
Prevozilac se može pozivati na odredbe iz čl. 71. i 72. ovog zakona samo ako dokaže da štetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Ako je pošiljalac pri predaji stvari na prevoz naznačio u tovarnom listu iznos za posebno obezbeđenje urednog izdavanja, može, pored odštete predviđene u čl. 70, 71. i 72. ovog zakona, zahtevati i naknadu za drugu dokazanu štetu do visine naznačenog iznosa obezbeđenja.
V MEŠOVITI (KOMBINOVANI) PREVOZ
Ako na osnovu ugovora sa pošiljaocem u prevozu učestvuju prevozioci iz raznih grana saobraćaja (mešoviti prevoz), prevozilac koji je zaključio ugovor odgovara za štetu po onim propisima o naknadi štete koji važe za prevozioca na čijem je delu puta nastala šteta.
Ako se prevozilac u izvršenju prevoza koristi prevoziocima iz drugih grana saobraćaja bez znanja pošiljaoca, prevozilac koji je zaključio ugovor odgovara za štetu po odredbama ovog zakona bez obzira na čijem je delu puta nastala šteta, ako je to povoljnije za korisnika prevoza.
Potraživanje iz ugovora o prevozu imalac prava može ostvariti podnošenjem reklamacije prevoziocu u pismenoj formi, na način predviđen tarifom, ili podnošenjem tužbe sudu ukoliko prevozilac ne isplati traženu odštetu u roku od 30 dana od dana dostave reklamacije.
Na zahtev imaoca prava prevozilac plaća zateznu kamatu od dana dostave reklamacije prevoziocu.
Na potraživanje prevozioca kamata teče od dana dostave zahteva korisniku prevoza.
Pravo na reklamaciju odnosno tužbu za potraživanje na osnovu ovog zakona, ima:
1) putnik - ako je u pitanju prevoz putnika i prtljaga,
2) pošiljalac - dok ima pravo da raspolaže stvarima i ako je u pitanju potraživanje iz osnova pouzeća,
3) primalac - od trenutka prijema tovarnog lista.
Reklamaciju odnosno tužbu može podneti i drugo lice, ako je na njega prešlo potraživanje lica iz stava 1. ovog člana prema prevoziocu.
Pravo prema prevoziocu koje proističe iz ugovora o prevozu stvari i prtljaga, prestaje kad imalac prava primi pošiljku.
Izuzetno, pravo potraživanja iz stava 1. ovog člana ne prestaje:
1) ako imalac prava dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom prevozioca,
2) u slučaju delimičnog gubitka ili oštećenja:
a) ako je delimični gubitak ili oštećenje utvrđeno prema odredbama člana 61. ovog zakona pre nego što je imalac prava primio pošiljku,
b) ako je krivicom prevozioca propušteno da se izvrši utvrđivanje prema odredbama člana 61. ovog zakona,
3) ako oštećenje ili delimičan gubitak imalac prava nije mogao opaziti prilikom prijema pošiljke:
- pod uslovom da je zahtev za utvrđivanje oštećenja odnosno delimičnog gubitka, prema odredbama člana 61. ovog zakona, imalac prava stavio odmah čim je otkrio štetu, ali najkasnije u roku od 3 dana za prtljag odnosno 7 dana za stvari, računajući od dana prijema, i ako imalac prava dokaže da se šteta dogodila u vreme između prijema na prevoz i izdavanja pošiljke,
4) ako se potraživanje odnosi na vraćanje plaćenih iznosa ili pouzeća.
Potraživanja iz ugovora o prevozu zastarevaju:
1) potraživanje zbog više odnosno manje naplaćene prevoznine, naknade za sporedne usluge, dodatka na prevozninu ili drugih troškova - za šest meseci,
2) potraživanje zbog smrti, ranjavanja ili druge telesne ili duševne povrede putnika - za tri godine,
3) ostala potraživanja - za jednu godinu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Zastarelost počinje da teče:
1) kod prevoza putnika - od dana isteka roka važenja vozne karte,
2) kod potraživanja zbog smrti, ranjavanja ili druge telesne ili duševne povrede putnika - od dana udesa odnosno od dana nastanka štete,
3) kod potraživanja zbog delimičnog gubitka stvari, kao i zbog prekoračenja roka isporuke - od dana izdavanja stvari odnosno prtljaga,
4) kod potraživanja zbog potpunog gubitka stvari - po isteku trideset dana od dana kada je istekao rok isporuke,
5) kod potraživanja zbog potpunog gubitka prtljaga - po isteku četrnaest dana od dana kada je istekao rok isporuke,
6) kod potraživanja zbog više ili manje plaćenih iznosa - od dana plaćanja, a ako nije bilo plaćanja - od dana izdavanja pošiljke,
7) kod potraživanja zbog više ili manje plaćenih iznosa, ako je pošiljalac položio iznos na ime prevoznih troškova koji se ne mogu tačno utvrditi pri predaji stvari na prevoz već se naknadno obračunavaju - od dana izvršenog obračuna prevozioca sa pošiljaocem,
8) kod potraživanja iznosa koje je primalac platio umesto pošiljaoca, ili koji je platio pošiljalac umesto primaoca, i koji prevozilac ima da vrati imaocu prava - od dana podnošenja reklamacije,
9) kod potraživanja koje se odnosi na pouzeće - po isteku četrnaest dana od dana kada je istekao rok isporuke,
10) kod potraživanja viška koji, u slučaju da prevozilac proda stvar, preostane posle izmirenja potraživanja - od dana kada je prodaja izvršena,
11) kod potraživanja nastalih zbog toga što je prevozilac izvršio isplatu za korisnika prevoza carinskom organu - od dana izvršene isplate,
12) u svim drugim slučajevima - od dana nastanka potraživanja.
Zastarevanje se obustavlja kad se prevoziocu dostavi reklamacija u pismenoj formi i nastavlja dalje da teče od dana kada je imaocu prava dostavljen pismeni odgovor na reklamaciju i kada su mu vraćene isprave priložene uz reklamaciju.
Naknadne reklamacije po istom predmetu ne obustavljaju zastarevanje.
Zastarelost ne može ni u kom slučaju da nastupi pre nego što protekne rok do 30 dana od dana prijema odgovora na reklamaciju.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
U slučaju promene pariteta domaće valute, Savezno izvršno veće može izmeniti novčane iznose iz čl. 21, 27. i 71. ovog zakona do kojih se u ovom zakonu ograničava odgovornost prevozioca, srazmerno promeni pariteta dinara.
Odredbe ovog zakona neće se primenjivati na ugovore o prevozu zaključene pre njegovog stupanja na snagu, kao i na sporove koji su proistekli iz tih ugovora.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o prevozu na železnicama - prečišćeni tekst ("Službeni list SFRJ", br. 55/65).
Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 1974. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona
o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju
("Sl. list SFRJ", br. 17/90)
Član 25
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".