ODLUKA O KRITERIJUMIMA ZA KLASIFIKACIJU BILANSNE AKTIVE I VANBILANSNIH STAVKI PREMA STEPENU NAPLATIVOSTI I VISINI POSEBNE REZERVE BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA ("Sl. glasnik RS", br. 37/2004, 86/2004, 129/2004, 51/2005 i 97/2005)

1. Ovom odlukom utvrđuju se kriterijumi za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i druge finansijske organizacije (u daljem tekstu: banka) prema stepenu naplativosti i visina posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka po aktivi i vanbilansnim stavkama određenog stepena naplativosti.

Pod potraživanjima koja se klasifikuju na način utvrđen ovom odlukom podrazumevaju se bilansna aktiva iz tačke 3. i vanbilansne stavke iz tačke 4. te odluke.

2. Pojedini pojmovi, u smislu ove odluke, imaju sledeća značenja:

a) Posebna rezerva za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka po aktivi i vanbilansnim stavkama određenog stepena naplativosti

Posebnom rezervom za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka po aktivi i vanbilansnim stavkama određenog stepena naplativosti smatraju se rezerve za identifikovane i rezerve za neidentifikovane gubitke.

Rezervama za identifikovane gubitke smatra se deo potraživanja klasifikovanih u kategorije B, V, G i D, i to kao zbir 5% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B, 25% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V, 50% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G i 100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D.

Rezerve za identifikovane gubitke formiraju se na teret rashoda i evidentiraju kao indirektni otpis plasmana po bilansnoj aktivi (opšta ispravka vrednosti) i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi.

Rezervama za neidentifikovane gubitke smatra se deo potraživanja klasifikovanih u kategoriju A u visini od 2% ili, izuzetno, u rasponu od 1 do 2%, u skladu sa internim procedurama.

Rezerve za neidentifikovane gubitke po bilansnim i vanbilansnim stavkama formiraju se iz neraspoređene dobiti i evidentiraju na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti.

b) Povezana lica

Povezanim licima smatraju se međusobno povezana lica u skladu sa Odlukom o bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Službeni glasnik RS", broj 37/2004).

v) Jedan dužnik

Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica koja predstavljaju jedinstven rizik za banku a povezana su na način utvrđen u odeljku pod b) ove tačke.

g) Ovlašćeni procenjivač

Ovlašćenim procenjivačem smatra se sudski veštak odgovarajuće struke ili organ koji je, u skladu sa zakonom kojim su uređeni poreski postupak i poreska administracija, nadležan za vođenje poreskog postupka.

3. Bilansnu aktivu banke koja se klasifikuje u smislu ove odluke čine:

- dospeli i nedospeli kratkoročni i dugoročni krediti,

- kamate i naknade,

- dugoročne i kratkoročne hartije od vrednosti i drugi plasmani namenjeni prodaji,

- učešća banke u kapitalu drugih pravnih lica,

- sredstva stečena naplatom potraživanja,

- druga bilansna aktiva, osim bilansne aktive iz tačke 5. te odluke.

4. Vanbilansne stavke banke koje se klasifikuju u smislu ove odluke čine:

- izdate plative i činidbene garancije,

- avali i akcepti menica,

- drugi oblici jemstva,

- nepokriveni akreditivi,

- neiskorišćene preuzete obaveze,

- druge vanbilansne stavke po kojima može doći do plaćanja.

5. Bilansna aktiva i vanbilansne stavke koji se ne klasifikuju u smislu ove odluke su:

- gotovina u blagajni, sredstva na žiro računu, zlato i drugi plemeniti metali;

- osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja;

- sredstva po viđenju i sredstva oročena do sedam dana na računima banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor's, Fitch-IBCA ili Thompson BankWatch, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvršio Moody's - s najmanje Baa3;

- hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije;

- potraživanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraživanja banke obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;

- potraživanja od vlada i centralnih banaka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) i potraživanja banke obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;

- sredstva stečena naplatom potraživanja u toku godinu dana od dana sticanja;

- obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", broj 36/2002);

- vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja.

6. Banka je dužna da sva potraživanja, osim potraživanja od lica iz stava 5. ove tačke, klasifikuje u sledeće kategorije:

1) u kategoriju A:

- potraživanja od dužnika kod koga se ne očekuju problemi u naplati i koji svoje obaveze izmiruje blagovremeno, a izuzetno s docnjom ne dužom od 30 dana;

2) u kategoriju B:

- potraživanja od dužnika čiji su tokovi gotovine ocenjeni kao adekvatni sa aspekta izmirivanja obaveza ali čije finansijsko stanje nije zadovoljavajuće usled određenih problema u poslovanju, s tim da ne ukazuje na znatnije pogoršanje u budućnosti,

- potraživanja od dužnika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne dužom od 30 dana, a izuzetno s docnjom ne dužom od 90 dana;

3) u kategoriju V:

- potraživanja od dužnika čiji tokovi gotovine nisu adekvatni sa aspekta izmirivanja obaveza i kod koga ročna usklađenost određenih elemenata aktive i pasive ne odgovara njegovoj delatnosti,

- potraživanja od dužnika čija struktura i visina kapitala ne odgovaraju njegovoj delatnosti,

- potraživanja od dužnika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne dužom od 90 dana, a izuzetno s docnjom ne dužom od 180 dana;

- potraživanja po kreditima odobrenim fizičkom licu, čiji je rok otplate do deset godina, i to ako je rata za otplatu odobrenog kredita, uključujući glavnicu i kamatu, veća od 30% neto redovnih prihoda tog fizičkog lica obračunatih kao razlika između njegovih ukupnih redovnih prihoda i drugih kreditnih obaveza, ili ako je fizičko lice kome je odobren kredit položilo učešće ili depozit manji od 20% iznosa odobrenog kredita;

4) u kategoriju G:

- potraživanja od dužnika koji posluje s gubitkom,

- potraživanja od nelikvidnog ili nesolventnog dužnika,

- potraživanja od dužnika protiv koga je pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka,

- potraživanja od banke u sanaciji,

- potraživanja od dužnika koji svoje obaveze uglavnom izmiruje s docnjom ne dužom od 180 dana, a izuzetno s docnjom ne dužom od 360 dana, pod uslovom da se osnovano može očekivati da će dužnik izmiriti bar deo obaveze;

5) u kategoriju D:

- potraživanja sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovom,

- potraživanja od dužnika u stečaju ili kod koga se osnovano može očekivati otvaranje postupka stečaja,

- potraživanja koja ne ispunjavaju uslove za klasifikaciju u ostale kategorije,

- potraživanja od dužnika koji svoje obaveze često izmiruje s docnjom dužom od 360 dana,

- sredstva stečena naplatom potraživanja koja banka nije otuđila ili stavila u funkciju svog poslovanja u roku od jedne godine od datuma sticanja.

Izuzetno od stava 1. odredba pod 4, alineja prva, ove tačke, gubitak u poslovanju dužnika nije uslov za klasifikaciju potraživanja banke u kategoriju G ako je dužnik pravno lice koje svoje obaveze prema banci izmiruje blagovremeno ili s docnjom ne dužom od 180 dana, a pri tom je osnovano ili privatizovano metodom tenderske privatizacije u poslednje tri godine od dana kada se vrši klasifikacija ili se na dan kada se vrši klasifikacija nalazi u postupku tenderske privatizacije, kao i ako ima gubitak u poslovanju ali svoje obaveze izmiruje u roku ili s docnjom ne dužom od 30 dana, s tim što potraživanje prema tom dužniku ne može biti klasifikovano u kategoriju A.

Pod tokovima gotovine, u smislu ove odluke, podrazumeva se razlika između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda uvećana za troškove amortizacije i troškove rezervisanja, s jedne strane, i obaveza za plaćanje dospelih po svim osnovama, s druge strane, koji se odnose na posmatrani izveštajni period.

Tokovi gotovine dužnika smatraju se adekvatnim sa aspekta izmirivanja obaveza prema banci pod sledećim uslovima:

- ako je dužnik iskazao pozitivnu razliku u smislu stava 3. ove tačke u poslednjem izveštajnom periodu, ili

- ako iz analize ekonomičnosti projekta za koji se odobrava kredit (poslovni plan, projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha, projekcija tokova gotovine, ocena rentabilnosti projekta, ocena perioda vraćanja ulaganja, analiza osetljivosti projekta na rizike) proizlazi da će dužnik iskazivati pozitivnu razliku u smislu stava 3. ove tačke dovoljnu za uredno izmirivanje obaveza prema banci.

Potraživanja od fizičkih lica, samostalnih trgovinskih radnji, samostalnih zanatskih radnji i drugih privatnih preduzetnika klasifikuju se na osnovu kriterijuma blagovremenosti, odnosno docnje iz stava 1. ove tačke u izmirivanju obaveza prema banci u toku prethodne dve godine i procene banke o mogućnostima dužnika, odnosno njegovog jemca da uredno izmiruje obaveze prema banci, izvršene na osnovu dokumentacije iz tačke 10. ove odluke, osim potraživanja sa sumnjivim pravnim osnovom koja se klasifikuju u kategoriju D.

7. Sva potraživanja od jednog dužnika klasifikuju se u jednu kategoriju, određenu na osnovu potraživanja koje je, primenom kriterijuma iz tačke 6. ove odluke, najnepovoljnije klasifikovano.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, potraživanja sa sumnjivim i spornim pravnim osnovom ne određuju klasifikaciju ostalih potraživanja.

Sva potraživanja od povezanih lica klasifikuju se u istu kategoriju, određenu na osnovu najnepovoljnije klasifikovanog potraživanja jednog od tih lica.

Izuzetno od stava 3. ove tačke, potraživanja se mogu klasifikovati u povoljniju kategoriju ako postoji finansijska sposobnost i spremnost solidnih lica u okviru povezanih lica da preuzmu potraživanje ili garantuju izmirenje tog potraživanja.

8. Docnja u naplati potraživanja računa se prema prvobitnom datumu dospeća.

Prenos potraživanja na drugog dužnika ne utiče na njegovu klasifikaciju po kriterijumu docnje u naplati.

Potraživanje kojim su dužniku neposredno ili posredno obezbeđena sredstva za izmirivanje prethodno odobrenog potraživanja banke klasifikuje se prema prvobitnom datumu dospeća izmirenog potraživanja, osim ako je prvobitnim ugovorom predviđena mogućnost obnavljanja potraživanja i ako su precizno utvrđeni uslovi za njegovo obnavljanje, a u skladu s kreditnom politikom banke.

9. Odredbe tačke 8. ove odluke ne primenjuju se pri prvom restrukturiranju, a na naredno restrukturiranje se primenjuju ako prethodno nije uspešno sproveden program finansijske konsolidacije dužnika.

Restrukturiranim potraživanjem, u smislu ove odluke, smatra se novo potraživanje regulisano ugovorom ako su tim potraživanjem zamenjena sva bilansna potraživanja od dužnika zbog pogoršanja njegovog finansijskog stanja, bitno promenjeni uslovi pod kojima je to potraživanje odobreno i istovremeno usvojen adekvatan program finansijske konsolidacije tog dužnika.

Bitno promenjenim uslovima iz stava 2. ove tačke smatraju se, naročito, produženje roka vraćanja glavnice ili kamate, smanjenje kamatne stope ili visine potraživanja, zamena ispunjenja, kao i druge promene uslova kojima se olakšava položaj dužnika.

10. Banka je dužna da za svakog dužnika vodi dosije, koji sadrži dokumentaciju sa ažurnim, potpunim i tačnim podacima važnim za preuzimanje kreditnog rizika u odnosu na tog dužnika i za upravljanje tim kreditnim rizikom.

Dosije dužnika koji je pravno lice sadrži naročito:

1) osnovne podatke o dužniku;

2) osnivački akt i statut dužnika, izvod iz sudskog registra i izvod iz registra organa nadležnog za poslove statistike;

3) procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika uključujući i analizu izloženosti dužnika riziku od promene kursa dinara;

4) finansijske izveštaje dužnika u poslednja dva obračunska perioda pre nastanka potraživanja i u svim obračunskim periodima do potpunog izmirivanja potraživanja, uključujući i izveštaj revizora za one dužnike za koje je to propisano zakonom, izuzev onih dužnika koji počinju da se bave delatnošću;

5) dokumentaciju u vezi sa eventualnim restrukturiranjem potraživanja, uključujući program finansijske konsolidacije dužnika i ocenu uspešnosti njegovog sprovođenja;

6) pregled svih potraživanja banke od dužnika, tekućih i onih koja su prestala u toku poslednjih godinu dana, s pratećom originalnom dokumentacijom, uključujući:

- kreditni zahtev,

- odluke banke o odobravanju potraživanja i eventualnim izmenama uslova potraživanja,

- ugovore i druge akte koji su pravni osnov za nastanak, prestanak ili izmene uslova potraživanja, kao i za korišćenje prava banke iz instrumenta obezbeđenja naplate potraživanja,

- dokumentaciju o jemcu i ocenu njegovog finansijskog stanja,

- podatke o klasifikaciji potraživanja prema stepenu naplativosti u trenutku nastanka potraživanja i kasnije,

- prepisku i drugu dokumentaciju o kontaktima banke i dužnika u vezi s potraživanjem,

- izveštaje o kontroli namenskog korišćenja kredita,

- dokumentaciju u vezi s naplatom potraživanja i merama koje je banka preduzela radi naplate,

- akte koji su pravni osnov za promenu dužnika, u slučaju takve promene.

Izuzetno od st. 1. i 2. ove tačke, dosije dužnika kome banka odobri jedan ili više kredita čiji ukupan iznos ne prelazi 1.500.000 dinara sadrži, pored osnovnih podataka o dužniku i njegovom jemcu, podatke o njihovim prihodima, odnosno tokovima gotovine u prethodnih godinu dana i procenu njihovih mogućnosti da u narednom periodu ostvare prihode, odnosno tokove gotovine dovoljne za otplatu kredita, izvršenu na osnovu njihovih prihoda, odnosno tokova gotovine u prethodnih godinu dana, kao i na osnovu projekta dužnika za čiju se realizaciju kredit odobrava - kada je reč o dužniku koji posluje, ili procenu mogućnosti dužnika i njegovog jemca da ostvare prihode, odnosno tokove gotovine dovoljne za otplatu kredita, koja se vrši na osnovu projekta dužnika za čiju se realizaciju kredit odobrava - kada je reč o dužniku kome je kredit potreban za otpočinjanje delatnosti.

Dosije dužnika koji je samostalna trgovinska radnja, samostalna zanatska radnja ili drugi privatni preduzetnik sadrži podatke iz stava 2. odredbe pod 1, 3, 5 i 6 ove tačke, kao i izvod iz registra nadležnog organa lokalne samouprave, izvod iz registra organa nadležnog za poslove statistike, podatke o poreskom zaduženju i plaćenim porezima u poslednje dve godine i podatke o ostvarenom prometu u poslednja dva obračunska perioda, a dosije dužnika koji porez plaća po realizaciji sadrži i bilans uspeha za poslednja dva obračunska perioda.

Dosije dužnika koji je fizičko lice sadrži podatke iz stava 2. odredbe pod 1, 3, 5 i 6 ove tačke, izveštaj Kreditnog biroa (s kojim Narodna banka Srbije ima zaključen sporazum o saradnji) o obavezama tog dužnika, kao i podatke o zaposlenju i zaradi ili penziji tog dužnika u poslednja tri meseca, a, po potrebi, i o prosečnom godišnjem prihodu u poslednje dve godine, s procenom imovinskog stanja ovog dužnika.

Banka je dužna da dosije svih dužnika, s kreditnim dosijeima za sva tekuća potraživanja, čuva na način kojim se obezbeđuje efikasno upravljanje kreditnim rizikom.

11. Potraživanja od dužnika za koga banka ne raspolaže potpunim i ažurnim podacima iz tačke 10. ove odluke klasifikuju se u kategoriju D - osim ako delimično nedostaju ili su neažurni samo manje značajni podaci, ili nedostaje izveštaj Kreditnog biroa (s kojim Narodna banka Srbije ima zaključen sporazum o saradnji) o obavezama tog dužnika, u kom se slučaju potraživanja od tog dužnika klasifikuju u jednu kategoriju nepovoljniju od one u koju bi bila klasifikovana.

Potraživanja od dužnika čije su obaveze prema banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima s valutnom klauzulom klasifikuju se u jednu kategoriju nepovoljniju od one u koju bi bila klasifikovana - ako se banka ne pridržava usvojene metodologije za analizu izloženosti dužnika riziku od promene kursa dinara, odnosno ako kreditni dosije takvog dužnika ne sadrži tu analizu, odnosno ako ne sadrži procenu uticaja rizika od promene kursa dinara na klasifikaciju dužnika.

12. Banka je dužna da posebnu rezervu za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka po aktivi i vanbilansnim stavkama određenog stepena naplativosti obrazuje u ukupnoj visini i na način iz tačke 2. odeljak pod a), st. 2, 3, 4. i 5, i tačke 13. ove odluke.

Banka je dužna da ukupan iznos posebne rezerve iz stava 1. ove tačke redovno obrazuje u skladu s promenama kvaliteta i visine svojih potraživanja, a najmanje jednom tromesečno.

13. Osnovicu za obračun posebne rezerve banke iz tačke 2. odeljak pod a) ove odluke predstavlja knjigovodstvena vrednost potraživanja, umanjena za:

- izvršene pojedinačne ispravke vrednosti u celosti;

- visinu potraživanja obezbeđenih bezuslovnom garancijom fondova koje je osnovala Republika Srbija, plativom na prvi poziv;

- potraživanja osigurana kod fondova koje je osnovala Republika Srbija, u visini osiguranog iznosa;

- potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod banke, pod uslovom da je ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za određena potraživanja banke, da rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino banka može raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja;

- vrednost zaloge na zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, obveznicama Republike Srbije do visine njihove tržišne vrednosti ili hartijama od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja članica OECD-a, kojima su obezbeđena potraživanja banke od tog dužnika;

- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine ili koje banka može bezuslovno i bez najave da otkaže;

- visinu pokrivenih akreditiva;

- 80% iznosa potraživanja od međunarodnih razvojnih banaka (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.) i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;

- 80% potraživanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor's, Fitch-IBCA ili Thompson BankWatch, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvršio Moody's - s najmanje Baa3, kao i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;

- 80% iznosa potraživanja po osnovu dokumentarnih akreditiva obezbeđenih zalogom na robi koja se plaća akreditivom;

- 50% sredstava na računima banaka koje nisu rangirane na način iz alineje osme ove tačke, osim dela sredstava koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza;

- 50% neiskorišćenog iznosa okvirnih kredita sa izvornim rokom dospeća preko jedne godine ili koje banka ne može bezuslovno ili bez najave da otkaže;

- 50% vrednosti činidbenih garancija;

- 50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine, da u tom periodu na tržištu nije došlo do značajnijih promena u cenama nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospeća nije prošlo više od 360 dana;

- 50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih založnim pravom prvenstvenog reda naplate zasnovanim na neuknjiženoj nepokretnosti zaključenjem sudskog poravnanja pred nadležnim sudom a na osnovu zapisnika nadležnog organa pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine, da u tom periodu na tržištu nije došlo do značajnijih promena u cenama nepokretnosti, da vrednost nepokretnosti nije manja od ukupne visine potraživanja i da od prvobitnog datuma dospeća nije prošlo više od 360 dana;

- 50% potraživanja od poljoprivrednih gazdinstava u visini procenjene vrednosti uskladištene robe za koju je izdata skladišnica, umanjene za naknade skladištaru, pod uslovom da je skladišnica preneta indosamentom na banku i da banka raspolaže dokazom o prenosu te skladišnice na banku i njenom prepisu u registar skladišta;

- 50% iznosa vanbilansnih stavki banke, nakon umanjenja po drugim osnovama iz ove tačke, ako su obezbeđene na način propisan alinejama četrnaestom, petnaestom i šesnaestom te tačke.

14. Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije tromesečno dostavlja izveštaje o visini i klasifikaciji svojih potraživanja - prema stepenu naplativosti i visini svoje posebne rezerve obrazovane za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka.

Izveštaji iz stava 1. ove tačke izrađuju se na obrascima koje Narodna banka Srbije propisuje posebnim uputstvom i dostavljaju u rokovima i na način utvrđenim tim uputstvom.

15. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija ("Službeni glasnik RS", broj 39/2003).

16. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

 

Samostalne odredbe Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija

("Sl. glasnik RS", br. 129/2004)

3. Odredba tačke 1. ove odluke primenjivaće se na kredite odobrene od dana stupanja na snagu te odluke.

4. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

 

Samostalne odredbe Odluke o izmeni i dopunama
Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija

("Sl. glasnik RS", br. 97/2005)

4. Odredba tačke 1. ove odluke primenjivaće se na kredite odobrene od dana stupanja na snagu te odluke.

5. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".