ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O PRIZNAVANJU VISOKOŠKOLSKIH STUDIJA, DIPLOMA I STEPENA U MEDITERANSKIM ARAPSKIM I EVROPSKIM DRŽAVAMA("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 10/77) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o priznavanju visokoškolskih studija, diploma i stepena u mediteranskim arapskim i evropskim državama, usvojena 17. decembra 1976. godine u Nici, u originalu na arapskom, engleskom, francuskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
O PRIZNAVANJU VISOKOŠKOLSKIH STUDIJA, DIPLOMA I STEPENA U MEDITERANSKIM ARAPSKIM I EVROPSKIM DRŽAVAMA
Mediteranske arapske i evropske države, strane ugovornice ove konvencije,
u želji da učvrste tesne kulturne veze, koje su u toku istorije i zahvaljujući geografskoj blizini stvarane između njih još od najdavnijih vremena, i da vode politiku zajedničke akcije u oblasti obrazovanja i podizanja naučnih i kulturnih kadrova, doprinoseći na taj način jačanju saradnje u svim njenim vidovima u interesu blagostanja i stalnog napretka svojih naroda,
ubeđene da bi se ti ciljevi lakše ostvarili ukoliko bi stanovnicima svake države ugovornice bilo priznato pravo slobodnog pristupa izvorima obrazovanja drugih država ugovornica, a naročito nastavljanje obrazovanja u visokoškolskim ustanovama drugih država,
smatrajući da priznavanje od strane svih država ugovornica studija i dobijenih diploma u bilo kojoj od ovih zemalja može samo uticati na življu razmenu ljudi i razmenu ideja, naučnih i tehnoloških znanja i iskustava,
konstatujući da to priznavanje predstavlja jedan od neophodnih uslova za:
1. omogućavanje najboljeg zajedničkog korišćenja sredstava obrazovanja koja postoje na njihovim teritorijama,
2. obezbeđivanje većeg kretanja nastavnika, studenata, naučnih radnika i stručnjaka,
3. otklanjanje teškoća na koje nailaze prilikom povratka u svoju zemlju lica koja su stekla obrazovanje u inostranstvu,
želeći da obezbede što šire priznavanje studija i diploma, vodeći pri tom računa o principima koji se odnose na unapređivanje permanentnog obrazovanja, na demokratizaciju nastave, na usvajanje i sprovođenje politike obrazovanja koja je prilagođena strukturalnim, ekonomskim i tehničkim preobražajima, društvenim promenama i odgovarajućim kulturnim sredinama,
rešene da svoju buduću saradnju u tim oblastima utvrde i organizuju zaključivanjem Konvencije koja će predstavljati polaznu tačku za dinamičnu i usklađenu akciju koja bi se vodila prvenstveno uz pomoć nacionalnih, bilateralnih i multilateralnih mehanizama uspostavljenih u te svrhe,
podsećajući da je krajnji cilj koji je sebi postavila Generalna konferencija UNESCO-a "izrada međunarodne konvencije o priznavanju i punovažnosti stručnih naziva, stepena i diploma koje izdaju visokoškolske i naučnoistraživačke ustanove u svim zemljama",
saglasile su se o sledećem:
1. U smislu ove konvencije, pod izrazom "priznavanje" podrazumeva se usvajanje od strane nadležne vlasti jedne države ugovornice visokoškolskih diploma, stručnih naziva ili stepena dobijenih u inostranstvu i davanje njihovim nosiocima prava koja uživaju lica sa nacionalnom diplomom, stručnim nazivom ili stepenom sa kojima se izjednačavaju inostrana diploma, stručni naziv ili stepen. U skladu sa obimom priznavanja, ova prava odnose se bilo na nastavljanje studija, bilo na obavljanje profesionalne delatnosti ili istovremeno i na jedno i na drugo:
(a) Priznavanje diplome, stručnog naziva ili stepena u cilju započinjanja ili nastavljanja studija na nivou visokoškolskog obrazovanja pruža mogućnost njihovim nosiocima da budu primljeni u visokoškolske i naučnoistraživačke ustanove svake države ugovornice pod istim uslovima studiranja kao i nosioci sličnih diploma, stručnih naziva ili stepena, izdatih u državi koja je u pitanju,
(b) Priznavanje inostrane diplome, stručnog naziva ili stepena u cilju obavljanja neke profesionalne delatnosti znači priznavanje stručne spreme koja se traži za obavljanje određene profesije. To priznavanje ne povlači za sobom oslobađanje nosioca inostrane diplome, stručnog naziva ili stepena od ispunjavanja ostalih uslova za obavljanje odgovarajuće profesionalne delatnosti koji se ne odnose na stručnu spremu, a koje su mogli da propišu nadležni državni ili stručni organi.
2. U smislu ove konvencije:
(a) pod izrazom "srednjoškolsko obrazovanje" podrazumeva se etapa u školovanju bilo koje vrste koja se nastavlja na osnovno ili elementarno pripremno obrazovanje i čiji je cilj, pored ostalog, da se učenik pripremi za pristup visokoškolskom obrazovanju,
(b) pod izrazom "visokoškolsko obrazovanje" podrazumevaju se sve vrste obrazovanja i naučnog rada na nivou posle srednjoškolskog obrazovanja, koje su u pojedinim državama i pod uslovima koje su propisale te države dostupne svakom licu koje ima potrebne kvalifikacije, bilo da ono raspolaže diplomom, stručnim nazivom ili svedočanstvom o završenoj srednjoj školi, bilo da je steklo odgovarajuće obrazovanje ili da raspolaže odgovarajućim znanjem.
3. U smislu ove konvencije, pod izrazom "parcijalne studije" podrazumeva se svako obrazovanje koje je, prema važećim normama u ustanovi u kojoj je stečeno nepotpuno u pogledu svog trajanja ili sadržine. Priznavanje od strane jedne države ugovornice "parcijalnih studija", obavljenih u ustanovi koja se nalazi na teritoriji neke druge države ugovornice i koju ta država priznaje, može se vršiti u zavisnosti od nivoa obrazovanja koje je odnosni student postigao prema kriterijumima obrazovnih ustanova države prijema.
1. Države ugovornice svečano potvrđuju svoju čvrstu rešenost da tesno sarađuju, kako bi se:
(a) u interesu svih država ugovornica omogućilo najbolje moguće korišćenje njihovih raspoloživih izvora u oblasti obrazovanja i naučnog istraživanja, i u tu svrhu one će:
(i) omogućiti u najširoj mogućoj meri pristup na svoje visokoškolske ustanove studentima ili naučnim istraživačima koji dolaze iz bilo koje države ugovornice,
(ii) priznavati studije i diplome tih lica,
(iii) usklađivati uslove prijema u obrazovne ustanove svake od tih zemalja,
(iv) usvojiti terminologiju i kriterijume vrednovanja koji bi olakšali primenu sistema koji bi obezbeđivao upoređenje jedinica vrednosti, predmeta studija i diploma,
(v) zauzeti dinamičniji stav prilikom prijema na viši stepen studija i pri tom voditi računa ne samo o znanjima koja su potvrđena diplomama, već i o ličnim dostignućima i iskustvima, u meri u kojoj ih kompetentne ustanove smatraju prihvatljivim,
(vi) usvojiti elastične kriterijume prilikom procene parcijalnih studija, koji bi se zasnivali na postignutom nivou obrazovanja i na sadržini pohađane nastave, vodeći računa o interdisciplinarnom karakteru znanja na nivou visokoškolske nastave,
(vii) usavršiti sistem razmene informacije o priznavanju studija i diploma,
(b) stalno poboljšavali nastavni programi i metodi planiranja i organizacije visokoškolske nastave u državama ugovornicama, vodeći računa o imperativima ekonomskog, društvenog i kulturnog razvoja, o politici svake zemlje i o ciljevima sadržanim u preporukama koje su formulisali kompetentni organi Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu u vezi sa stalnim poboljšavanjem kvaliteta nastave, unapređenjem permanentnog obrazovanja i demokratizacijom obrazovanja,
(c) unapređivala regionalna i svetska saradnja u vezi sa priznavanjem akademskih studija i kvalifikacija.
2. Države ugovornice obavezuju se da će preduzeti sve potrebne mere na nacionalnom, bilateralnom i multilateralnom planu naročito sklapanjem bilateralnih, subregionalnih, regionalnih i drugih sporazuma, sklapanjem sporazuma između univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova i aranžmanima sa kompetentnim nacionalnim i internacionalnim organizacijama i telima u cilju progresivnog postizanja ciljeva utvrđenih u ovom članu.
III OBAVEZE KOJE SE ODMAH PRIMENJUJU
1. Države ugovornice, pod istim uslovima koji se primenjuju na njihove državljane, u cilju nastavljanja studija i neposrednog prijema na sledeću etapu obrazovanja u visokoškolskim ustanovama koje se nalaze na njihovim teritorijama, priznaju diplome o završenom srednjoškolskom obrazovanju koje su izdate u drugim državama ugovornicama i na osnovu kojih nosioci raspolažu kvalifikacijama koje se traže za prijem na sledeću etapu obrazovanja u visokoškolskim ustanovama koje se nalaze na teritorijama tih država ugovornica.
2. Prijem u neku visokoškolsku ustanovu može, međutim, biti uslovljen postojanjem u toj ustanovi raspoloživih mesta, kao i znanjem jezika, koje zahtevaju ili prihvataju obrazovne institucije država ugovornica u cilju pohađanja odabranih studija.
1. Države ugovornice obavezuju se da na nacionalnom planu preduzmu sve potrebne mere, u cilju:
(a) priznavanja, radi neposrednog nastavljanja studija i prijema na sledeću etapu obrazovanja u visokoškolskim ustanovama koje se nalaze na njihovim teritorijama i pod uslovima koji se primenjuju na njihove državljane, akademskih kvalifikacija stečenih u nekoj visokoškolskoj ustanovi koja se nalazi na teritoriji neke druge države ugovornice i koju ta država priznaje, a kojima se potvrđuje da je jedna zaokružena etapa visokoškolskih studija završena u skladu sa zahtevima nadležnih vlasti,
(b) utvrđivanje, u granicama mogućnosti, modaliteta na osnovu kojih bi se radi nastavljanja studija mogli priznati periodi studija provedeni u visokoškolskim ustanovama koje se nalaze u drugim zemljama ugovornicama.
2. Odredbe člana 3. stav 2. ove konvencije mogu se primenjivati u slučajevima koji su predviđeni u ovom članu.
Države ugovornice se obavezuju da preduzmu potrebne mere kako bi se, u cilju obavljanja profesije u smislu člana 1. stav 1. tačka (b) ove konvencije, sprovelo, u granicama mogućnosti, priznavanje visokoškolskih diploma, stručnih naziva i stepena, dodeljenih od strane nadležnih organa ostalih država ugovornica.
1. Smatrajući da se priznavanje odnosi na studije, kao i na diplome, stručne nazive i stepene koji se dodeljuju u ustanovama priznatim od jedne države ugovornice, svako lice koje je pohađalo takve studije ili dobilo odgovarajuće diplome, stručne nazive ili stepene može da se koristi odredbama čl. 3, 4. i 5. ove konvencije, bez obzira na svoje državljanstvo ili politički ili pravni status koji ima.
2. Svaki državljanin jedne države ugovornice koji je na teritoriji neke druge države neugovornice stekao jednu ili više diploma, stručnih naziva ili stepena sličnih onima koji su određeni u čl. 3, 4. i 5. ove konvencije, može da se koristi onim odredbama koje se mogu primeniti, pod uslovom da su njegova diploma, stručni naziv ili stepen priznati u zemlji njegovog porekla i u zemlji u kojoj on želi da nastavi svoje studije, ne dovodeći pri tom u pitanje odredbe koje su predviđene članom 20. ove konvencije.
Države ugovornice ostvaruju ciljeve određene članom 2. ove konvencije i obezbeđuju izvršenje obaveza predviđenih u čl. 3, 4. i 5. ove konvencije, posredstvom:
(a) nacionalnih tela,
(b) Međuvladinog komiteta utvrđenog članom 9. ove konvencije,
(c) bilateralnih i subregionalnih tela.
1. Države ugovornice uviđaju da ostvarivanje ciljeva i izvršenje obaveza određenih u ovoj konvenciji zahtevaju, na nacionalnom planu, tesnu saradnju i koordinaciju napora veoma raznorodnih nacionalnih organa, vladinih ili nevladinih, naročito univerziteta i drugih obrazovnih ustanova. One se stoga obavezuju da povere proučavanje pitanja koja se odnose na primenu ove konvencije odgovarajućim nacionalnim telima, koja će zajedno sa zainteresovanim sektorima biti ovlašćena da predlažu odgovarajuća rešenja. Države ugovornice, osim toga, obavezuju se da preduzimaju sve potrebne administrativne mere kako bi se što efikasnije ubrzalo funkcionisanje ovih nacionalnih tela.
2. Svako nacionalno telo mora da raspolaže potrebnim sredstvima koja će mu omogućiti bilo da samo prikuplja, analizira i klasira sve informacije korisne za njegovu aktivnost u vezi sa visokoškolskim studijama i diplomama, bilo da u najkraćim rokovima dobija obaveštenja iz nekog posebnog nacionalnog centra za dokumentaciju, koja bi mu mogla biti potrebna u ovoj oblasti.
1. Obrazuje se Međuvladin komitet sastavljen od eksperata koje su opunomoćile države ugovornice, a čiji se sekretarijat poverava generalnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
2. Međuvladin komitet ima zadatak da unapređuje primenu ove konvencije. On prima i razmatra periodične izveštaje koje mu dostavljaju države ugovornice o postignutom napretku i teškoćama na koje nailaze u primeni Konvencije, kao i studije koje o ovoj konvenciji sačini sekretarijat Komiteta. Države ugovornice se obavezuju da podnose izveštaj Komitetu najmanje jednom u dve godine.
3. Međuvladin komitet, u slučaju potrebe, upućuje državama ugovornicama preporuke od opšteg ili posebnog značaja u cilju primene ove konvencije.
4. Sekretarijat Međuvladinog komiteta pomaže nacionalnim organima da dobiju obaveštenja koja su im potrebna u okviru njihovih delatnosti.
Međuvladin komitet bira svog predsednika i donosi svoj poslovnik. On održava redovna zasedanja svake druge godine. Komitet će održati prvi sastanak tri meseca posle deponovanja šestog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
Države ugovornice mogu da povere bilateralnim ili subregionalnim telima koja već postoje, ili koja će se specijalno obrazovati u tu svrhu, proučavanje problema koji, na bilateralnom ili subregionalnom planu, proističu iz primene ove konvencije, i da unapređuju njihovo rešavanje.
1. Države ugovornice redovno će vršiti međusobnu široku razmenu informacija i dokumentacije u vezi sa visokoškolskim studijama i diplomama.
2. One će nastojati da podstiču razvoj metoda i mehanizama koji omogućuju prikupljanje, analiziranje, klasiranje i širenje potrebnih informacija u vezi sa priznavanjem visokoškolskih studija, diploma i stepena, vodeći računa o korišćenim metodama i mehanizmima i o informacijama koje prikupe nacionalna, regionalna i internacionalna tela, naročito Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
VI SARADNJA SA MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA
Međuvladin komitet će preduzimati sve potrebne mere kako bi u svoje napore za obezbeđenje što bolje primene ove konvencije uključio kompetentne međunarodne vladine i nevladine organizacije.
VII VISOKOŠKOLSKE USTANOVE POD UPRAVOM JEDNE DRŽAVE UGOVORNICE KOJE SE NALAZE VAN NJENE TERITORIJE
Odredbe ove konvencije odnose se na studije, na dobijene diplome ili stepene u svakoj visokoškolskoj ustanovi koja se nalazi pod upravom jedne države ugovornice, pa i kad se ta ustanova nalazi van teritorije te države.
VIII RATIFIKACIJA, PRISTUPANJE I STUPANJE NA SNAGU
Ova konvencija je otvorena za potpisivanje i ratifikaciju mediteranskim arapskim i evropskim državama koje su pozvane da učestvuju u radu Diplomatske konferencije zadužene za izradu ove konvencije.
1. I druge države, članice Organizacije Ujedinjenih nacija, neke specijalizovane institucije ili međunarodne agencije za atomsku energiju ili potpisnice Statuta Međunarodnog suda pravde, mogu da budu ovlašćene da pristupe ovoj konvenciji.
2. Svaki zahtev u tom smislu mora biti upućen generalnom direktoru Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, koji ga dostavlja državama ugovornicama najmanje tri meseca pre sastanka Međuvladinog komiteta.
3. Komitet će se sastati ad hoc radi izjašnjavanja o tom zahtevu. Njegovi članovi će u tu svrhu raspolagati izričitim ovlašćenjem svojih vlada. Za donošenje odluke o takvom slučaju mora da postoji dvotrećinska većina država ugovornica.
4. Ovaj postupak će se primenjivati od dana kad većina država navedenih u članu 15. ove konvencije bude ratifikovala ovu konvenciju.
Ratifikacija ove konvencije ili pristupanje vrši se deponovanjem instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju kod generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Ova konvencija stupa na snagu mesec dana posle deponovanja drugog instrumenta o ratifikaciji, ali samo u odnosu na države koje već budu deponovale svoje instrumente o ratifikaciji. Za svaku drugu državu ona stupa na snagu mesec dana posle deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
1. Države ugovornice mogu da otkažu ovu konvenciju.
2. Otkaz se saopštava pismenim putem i deponuje se kod generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
3. Otkaz stupa na snagu 12 meseci posle prijema akta kojim se otkazuje Konvencija. Međutim lica koja su se koristila odredbama ove konvencije i koja se nađu na studijama na teritoriji države ugovornice koja otkazuje Konvenciju mogu da završe započeti ciklus studija.
Ova konvencija ni na koji način ne dira u ugovore i konvencije koji su već na snazi između država ugovornica, niti u nacionalna zakonodavstva koja su one donele, ukoliko pružaju veće prednosti od predviđenih u ovoj konvenciji.
Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu obavestiće države ugovornice i druge države pomenute u čl. 15. i 16. ove konvencije, kao i Organizaciju Ujedinjenih nacija, o deponovanju svih instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, navedenih u članu 17. ove konvencije, kao i o otkazima predviđenim članom 19. ove konvencije.
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova konvencija biće registrovana u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija na zahtev generalnog direktora Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu.
Sačinjeno u Nici, na dan 17. decembra 1976. godine, na arapskom, engleskom, francuskom i španskom jeziku, u jednom primerku, koji će biti deponovan u arhivu Organizacije Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu, a čija će po jedna overena kopija biti dostavljena svim državama navedenim u čl. 15. i 16. ove konvencije, kao i Organizaciji Ujedinjenih nacija.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".