ODLUKA O VISINI NAKNADE ZA KORIŠĆENJE USLUGA OBEZBEĐENJA VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA ("Sl. glasnik RS", br. 99/2005)

1. Za korišćenje usluga obezbeđenja vazdušnog saobraćaja korisnik vazduhoplova plaća naknadu za prelete kroz vazdušni prostor Oblasti informisanja u letu Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: FIR Beograd).

2. Visina naknade za prelete kroz FIR Beograd iskazuje se u evrima (u daljem tekstu: EUR) za svaki let koji ulazi u FIR Beograd, ubiranjem naknade (R) koja je jednaka sumi naknada za pojedinačni let:

R =	S	r
	n

2.1. Pojedinačna naknada (r) za letove u FIR Beograd obračunava se u skladu sa sledećom formulom:

r = t x N

gde je (t) koeficijent za obračun naknade, a (N) broj servisnih jedinica koje odgovaraju pojedinačnom letu.

Vrednost koeficijenta za obračun naknade (t) iznosi 37,08 EUR.

2.1.1. Broj servisnih jedinica (N) koji odgovaraju za svaki pojedinačni let obračunava se pomoću sledeće formule:

N = d x p

gde je (d) faktor rastojanja pređenog puta u vazdušnom prostoru FIR Beograd, a (p) koeficijent težine određenog vazduhoplova.

2.1.1.1. Faktor rastojanja (d) izračunava se kada se broj pređenih kilometara po velikom krugu podeli se 100 između:

- aerodroma polaska unutar FIR Beograd, ili ulazne tačke u FIR Beograd,

i

- aerodroma dolaska unutar FIR Beograd, ili izlazne tačke iz FIR Beograd.

Navedene ulazne i izlazne tačke biće tačke na kojima su pređene granice FIR Beograd na rutama koje su opisane u planu leta. Ovaj plan leta sadrži sve izmene koje je operator dao u odnosu na početni, predati plan leta kao i sve izmene koje je odobrio operator, a koje su proistekle iz mera za upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja.

Kod letova koji se završavaju na aerodromu poletanja, bez međusletanja (kružni letovi), i za koje se najudaljenija tačka od aerodroma nalazi u FIR Beograd, koeficijent rastojanja (d) će se dobiti tako što se sa 100 podeli broj kilometara rastojanja velikog kruga između:

- aerodroma poletanja, ili ulazne tačke u FIR Beograd,

i

- najudaljenije tačke od aerodroma

i doda broj kilometara razdaljine velikog kruga između:

- najudaljenije tačke od aerodroma,

i

- aerodroma u FIR Beograd ili izlazne tačke iz FIR Beograd.

2.1.1.2. Faktor težine predstavlja kvadratni koren iz količnika koji se dobija kada se broj tona maksimalne sertifikovane mase vazduhoplova u poletanju, koja je upisana u dozvoli za plovidbenost, priručniku za letenje ili nekom drugom zvaničnom dokumentu, podeli sa 50, po sledećem:

Kada maksimalna sertifikovana masa vazduhoplova u poletanju nije poznata, faktor težine računa se tako što se uzima maksimalna poznata masa vazduhoplova tog tipa.

Kada neki vazduhoplov ima više overenih maksimalnih masa za poletanje, faktor težine utvrdiće se na osnovu maksimalno dozvoljene mase vazduhoplova u poletanju koju je potvrdila država u kojoj je registrovan.

Ukoliko prevozilac naznači da leti sa dva ili više vazduhoplova koji su različita verzija istog tipa, za obračun faktora težine svakog vazduhoplova tog tipa uzimaće se prosek maksimalnih masa u poletanju svih vazduhoplova tog tipa. Obračun faktora težine po tipu vazduhoplova i po prevoziocu vršiće se najmanje jednom godišnje.

Faktor težine izračunava se sa tačnošću od 10-2 (dva decimalna mesta).

3. Stranim korisnicima vazduhoplova naknada iz tačke 2. ove odluke, naplaćuje se u EUR u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.

4. Domaćim korisnicima vazduhoplova naknada iz tačke 2. ove odluke, naplaćuje se u dinarskoj protivvrednosti deviza, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.

5. Prema korisnicima vazduhoplova koji nisu platili naknadu za korišćenje usluga obezbeđenja vazdušnog saobraćaja u vazdušnom prostoru FIR Beograd, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. ima pravo privremenog uskraćivanja, ograničavanja i kompletnog otkazivanja pružanja usluga obezbeđenja letenja, do donošenja konačne odluke generalnog direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo države Srbije i države Crne Gore.

6. Prevoznici i drugi korisnici ili vlasnici vazduhoplova koji ne izmire dospele obaveze za učinjene usluge u roku, plaćaju propisanu kamatu za potraživanja u dinarima, a za potraživanja u devizama plaća se kamata koju primenjuje Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe (Eurocontrol).

7. Obaveze plaćanja naknada za obezbeđenje vazdušnog saobraćaja oslobođeni su:

1) vazduhoplovi koji obavljaju letove po pravilima za vizuelno letenje (VFR);

2) vazduhoplovi koji obavljaju letove isključivo radi dobijanja ili održavanja letačke dozvole članova posade vazduhoplova, što mora biti propisno naznačeno u planu leta;

3) vazduhoplovi čiji su letovi prekinuti na aerodromu poletanja i u toku kojih nije izvršeno međusletanje;

4) vazduhoplovi koji obavljaju letove isključivo radi kalibraže radio-navigacionih uređaja;

5) vazduhoplovi koji obavljaju letove u završnim kontrolisanim oblastima, isključivo radi ispitivanja tehničke ispravnosti vazduhoplova;

6) vojni vazduhoplovi koji obavljaju letove za potrebe letačke obuke i trenaže;

7) vazduhoplovi čija je maksimalna masa u poletanju manja od 2.000 kg;

8) letovi koji se izvode za potrebe zvaničnih misija vladajućih monarha, njihove uže porodice, predsednika država, predsednika vlada i ministara u vladi. U ovim slučajevima u planu leta mora biti naznačen odgovarajući status;

9) vazduhoplovi ovlašćeni i angažovani u postupku traganja i spasavanja.

8. Za vazduhoplove koji za poletanje koriste poletno-sletnu stazu za koju je propisan postupak za ograničavanje buke u vremenu od 22,00 do 6,00 časova (noćno letenje), visina naknade iz tačke 2. ove odluke uvećava se za 30%.

9. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o visini naknade za korišćenje usluga obezbeđenja vazdušnog saobraćaja ("Službeni list SRJ", br. 11/99 i 64/02).

10. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku RS" i "Službenom listu CG", a primenjivaće se za obračun od 1. oktobra 2005. godine.