ZAKONO SPREČAVANJU DOPINGA U SPORTU("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) |
Ovim zakonom uređuju se mere i aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu.
Zabranjen je doping u sportu.
Doping u sportu, u smislu ovog zakona, jeste postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. ovog zakona.
Povreda antidoping pravila postoji u slučajevima:
1) prisustva zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste;
2) korišćenja ili pokušaja korišćenja (primena, unošenje, ubrizgavanje ili konzumiranje) zabranjene supstance ili zabranjenog metoda (u daljem tekstu: doping sredstva);
3) odbijanja, ili nepristupanja bez ubedljivog opravdanja, davanja uzorka posle obaveštenja o doping kontroli ili izbegavanja davanja uzorka na drugi način;
4) neispunjavanja obaveza utvrđenih pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testiranje izvan takmičenja, kao i nepružanja podataka o boravištu i propuštanja objavljenih testiranja izvan takmičenja;
5) neovlašćenog ometanja ili pokušaja ometanja bilo kojeg dela doping kontrole;
6) nedozvoljenog posedovanja doping sredstava;
7) neovlašćene prodaje, transporta, slanja, isporuke ili distribucije doping sredstava sportisti, bilo neposredno ili posredstvom trećeg lica;
8) davanja ili pokušaja davanja doping sredstava sportisti, ili propisivanja, izdavanja, pomaganja, podsticanja, prikrivanja, navođenja, nalaganja, stvaranja uslova ili bilo kojeg drugog vida učestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila.
Povreda antidoping pravila iz stava 1. tač. 1), 2), 6), 7) i 8) ovog člana ne postoji u slučajevima odobrenih izuzetaka za terapeutsku upotrebu.
Pod ovlašćenom antidoping organizacijom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija i nadležna međunarodna i nacionalna sportska asocijacija (olimpijski komitet, savez).
Obaveze utvrđene ovim zakonom primenjuju se na sve organizacije u oblasti sporta koje imaju svoje sedište na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju sportske aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
Proizvodnja i promet zabranjenih doping supstanci koje u sebi sadrže opojne droge vrši se u skladu sa zakonom.
Obaveze utvrđene ovim zakonom shodno se primenjuju i na doping životinja koje učestvuju u sportskim takmičenjima.
II MERE ZA SPREČAVANJE DOPINGA U SPORTU
Sportisti i drugi učesnici u obavljanju sportskih aktivnosti i delatnosti dužni su da dozvole i omoguće obavljanje doping kontrole.
Sportisti koji odbije, ne pristupi, izbegne ili onemogući doping kontrolu, izreći će se mera zbog povrede antidoping pravila kao da je na doping testu bio pozitivan, a u slučaju takvog pokušaja, može mu se mera izreći i ako doping test bude negativan.
Sportista je dužan da obavesti lekara koji ga leči o svojoj obavezi da ne koristi doping sredstva i da se uveri da bilo kakva dobijena medicinska terapija ne sadrži doping sredstva.
Doping kontrola sprovodi se po pravilima utvrđenim od strane Antidoping agencije Republike Srbije (u daljem tekstu: Antidoping agencija), a u slučajevima kada se doping kontrola preduzima na međunarodnom takmičenju - pod rukovodstvom međunarodnog sportskog saveza, po pravilima tog saveza.
Pravila Antidoping agencije moraju biti u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu i međunarodnim standardima za doping testiranje odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
Doping kontrola je postupak koji uključuje planiranje rasporeda testova, izbor sportista za testiranje, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, vođenje rezultata, pretrese i žalbe.
Doping kontrola organizuje se i sprovodi tako da je isključena svaka mogućnost zamene uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste.
Doping kontrola može se organizovati kako na takmičenjima tako i izvan takmičenja, najavljeno i nenajavljeno.
Doping kontrola sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i krvi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.
Doping kontrola može se sprovoditi samo od strane ovlašćenih i kvalifikovanih kontrolora, odnosno od strane lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane Antidoping agencije ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.
Organizacija u kojoj se sprovodi doping analiza mora posedovati važeću homologaciju izdatu od strane ovlašćenog međunarodnog organa ili organizacije (Svetske antidoping agencije), a u postupku doping kontrole uzete uzorke mora skladištiti, njima rukovati i analizirati ih u skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
Nacionalna sportska asocijacija iz člana 4. ovog zakona dužna je:
1) da utvrdi mere i uredi postupak njihovog izricanja u slučajevima utvrđenog dopingovanja sportiste i da obezbedi da se u postupku izricanja mera licima odgovornim za doping poštuje njihova ličnost i pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu (poštovanje privatnosti, pravovremeni pretres, jemčenje prava na pravno izjašnjenje, pošteno i nepristrastno telo za pretres, pravo na zastupnika o ličnom trošku, uvid u spise, podnošenje dokaza, standarde u pogledu dokazivanja dopinga, blagovremeno informisanje, pravovremena, pismena i obrazložena odluka, pravo na žalbu i dr.);
2) da obezbedi, u okvirima nadležnosti saveza da sportistima, trenerima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping budu izrečene odgovarajuće mere, u skladu s ovim zakonom i pravilima nadležne antidoping organizacije;
3) da ne prizna sportski rezultat u čijem postizanju je učestvovao dopingovani sportista;
4) da ne dozvoli učešće na sportskoj priredbi sportisti kome je izrečena mera zbog dopinga;
5) da donese program antidoping delovanja;
6) da propiše postupak za uzajamno priznavanje suspenzija i drugih mera koje izreknu druge sportske asocijacije, u zemlji i inostranstvu;
7) da obezbedi stalno individualno medicinsko praćenje vrhunskih sportista, i u tom cilju donese potrebne akte i preduzme konkretne mere;
8) da neprekidno, a najmanje jedanput godišnje, obaveštava i edukuje svoje članove i sportiste o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu i štetnim posledicama po zdravlje upotrebe doping sredstava;
9) da odgovarajućim opštim aktima obezbedi da članovi asocijacije poštuju obaveze koje proističu iz primene mera borbe protiv dopinga u sportu;
10) da odredi odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga;
11) da najmanje sedam dana pre održavanja takmičenja koje organizuje, ili koje je pod njenom kontrolom, prijavi takmičenje Antidoping agenciji;
12) da najmanje jedanput u šest meseci obavesti Antidoping agenciju o planovima treninga i priprema vrhunskih sportista i reprezentativnih selekcija;
13) da uskrati delimično ili u potpunosti finansiranje sportista, sportskih organizacija i drugih lica koja ne poštuju važeća antidoping pravila;
14) da kontroliše antidoping programe svojih članica, kao i sprovođenje tih programa;
15) da na kraju godine obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta i Antidoping agenciju o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine;
16) da u sportu u kome se takmiče životinje utvrde i sprovode antidoping pravila za životinje koje učestvuju u tom sportu, u skladu sa pravilima nadležne međunarodne sportske asocijacije.
Nacionalna sportska asocijacija koja ne poštuje obaveze iz stava 1. ovog člana ne može dobijati sredstva iz javnih prihoda.
Nadležna sportska asocijacija dužna je da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu sportskih pravila kojima su utvrđene mere za prevenciju i sprečavanje dopinga, odnosno njihovih izmena i dopuna, dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji.
Nadležna sportska asocijacija može predložiti Antidoping agenciji da sprovede kontrolu na određenim takmičenjima ili kontrolu izvan takmičenja određenih timova, trening grupa ili pojedinih sportista.
Kontroli izvan takmičenja podležu sportisti koji su označeni kao olimpijski kandidati, vrhunski sportisti, sportisti međunarodnog ranga, sportisti koji žele da nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane učešća na takmičenjima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi Antidoping agencija (registrovana test grupa).
Kontrola izvan takmičenja sprovodi se:
1) na osnovu periodičnog plana kontrole;
2) na osnovu posebne odluke Antidoping agencije;
3) na obrazloženi predlog sportiste ili nadležnog sportskog saveza;
4) na zahtev sportskog inspektora.
Sportisti koji podležu kontroli izvan takmičenja u skladu sa stavom 1. ovog člana, dužni su da Antidoping agenciju i ovlašćeno lice u njihovoj sportskoj asocijaciji redovno obaveštavaju o svakoj promeni mesta boravišta i vremenu i mestu održavanja treninga, kao i o odsustvu iz mesta boravka duže od pet dana.
Svi učesnici u doping kontroli dužni su da dobijene informacije iz stava 3. ovog člana čuvaju kao poverljive i mogu ih koristiti isključivo u svrhe planiranja, koordiniranja i sprovođenja testiranja.
Lekar koji prilikom pregleda sportiste u cilju izdavanja medicinskog sertifikata (potvrde) o zdravstvenoj sposobnosti za učešće na takmičenjima posumnja da je sportista koristio doping sredstva, dužan je da o tome obavesti Antidoping agenciju.
Lekar koji sportisti propiše sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance u cilju lečenja dužan je da o tome obavesti sportistu ako mu je on saopštio da se bavi sportskim aktivnostima.
Sportista može zatražiti od Antidoping agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava, u slučaju kada postoji jasna i nužna medicinska potreba.
Antidoping agencija utvrđuje pravila za odobravanje izuzetaka za terapeutsku upotrebu, u skladu sa međunarodnim standardima za proces odobravanja izuzetaka za terapeutsku upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
Mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu:
1) diskvalifikacija sportskih rezultata;
2) privremena suspenzija;
3) zabrana učešća na takmičenjima;
4) zabrana obavljanja funkcija u oblasti sporta.
U slučaju povrede antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:
1) dve godine za prvu povredu;
2) trajna zabrana za drugu povredu.
U slučaju povrede antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 7) i 8) ovog zakona mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:
1) najmanje četiri godine do trajne zabrane;
2) trajna zabrana ako je povreda počinjena prema maloletnom sportisti ili ako je počinjena od strane tima za podršku sportiste.
U slučaju povrede antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tačka 4) ovog zakona mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:
1) najmanje tri meseca i najviše dve godine za prvu povredu;
2) najmanje godinu dana i najviše četiri godine za drugu povredu.
Sportisti za koga se utvrdi da je odgovoran zbog dopinga supstancom koja je posebno identifikovana u referentnoj listi zabranjenih farmakoloških klasa doping supstanci i doping metoda kao opšte dostupna u medicinskim proizvodima ili kao supstanca za koju je malo verovatno da se može uspešno zloupotrebiti kao doping činilac, mera zabrane učešća na takmičenjima izriče se u sledećem trajanju:
1) najduže do godinu dana za prvu povredu antidoping pravila, uz mogućnost da se umesto te mere izrekne opomena;
2) dve godine za drugu povredu;
3) trajna zabrana za treću povredu.
Mera zabrane učešća na takmičenjima iz čl. 17. do 20. ovog zakona neće biti izrečena za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona ako sportista dokaže da nije kriv, odnosno odgovoran za propust ili nemar.
Sportisti mera zabrane učešća na takmičenjima u smislu čl. 17. do 20. ovog zakona može biti izrečena u kraćem trajanju:
1) ali ne kraće od polovine minimalnog trajanja zabrane, odnosno osam godina ako bi inače trebalo izreći meru trajne zabrane, za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 1), 2), 3) i 8) ovog zakona - ako sportista dokaže da nije postupao sa grubom nepažnjom, odnosno da nije učinio značajan propust ili nemar;
2) ali ne kraće od polovine minimalnog trajanja zabrane, odnosno osam godina ako bi inače trebalo izreći meru trajne zabrane, za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tačka 6) počinjenu od strane pomoćnog osoblja sportiste i za povredu antidoping pravila iz člana 3. stav 1. tač. 7) i 8) ovog zakona - ako sportista pruži značajan doprinos u otkrivanju ili utvrđivanju povrede antidoping pravila počinjene od strane pomoćnog osoblja sportiste ili drugih lica.
Sportista kome je od strane nadležne antidoping organizacije izrečena mera zabrane učešća na takmičenjima ne može za vreme trajanja zabrane učestvovati u bilo kom svojstvu, i u bilo kom sportu, na sportskim priredbama, niti obavljati funkcije u organizacijama u oblasti sporta, uključujući i aktivnosti vezane za rad sa sportistima.
Odredbe čl. 17. do 22. ovog zakona shodno se primenjuju i na meru zabrane obavljanja funkcija u oblasti sporta.
Lica za koja se utvrdi da su odgovorna za doping odgovaraju za štetu koja nastane za druga lica prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Sportista ili sportski stručnjak za koga se utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vreme trajanja izrečene mere status koji ima po Republičkoj kategorizaciji sportista, odnosno Republičkoj kategorizaciji sportskih stručnjaka.
U cilju iniciranja, sprovođenja i kontrole postupka borbe protiv dopinga u sportu osniva se Antidoping agencija Republike Srbije.
Antidoping agencija posluje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Antidoping agencija ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom.
Sedište Antidoping agencije je u Beogradu.
Sredstva za osnivanje i rad Antidoping agencije obezbeđuju se iz:
1) budžeta Republike Srbije;
2) donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;
3) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Antidoping agencija obavlja sportske aktivnosti i delatnosti u vezi sa sportskim takmičenjima, a posebno:
1) uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na sportskim takmičenjima, osim one koju sprovodi nadležni međunarodni sportski savez na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici;
2) uređuje, određuje, organizuje i sprovodi doping kontrolu izvan sportskih takmičenja;
3) imenuje stručna lica ovlašćena za obavljanje doping kontrole (kontrolore), ustanovljava i izdaje im legitimacije i brine se o njihovom stalnom stručnom osposobljavanju i usavršavanju;
4) određuje organizacije iz člana 9. ovog zakona u kojima će se obaviti analiza doping uzoraka sportista;
5) utvrđuje odgovornost lica koje je učinilo povredu antidoping pravila, u slučaju da nadležna sportska asocijacija ne izrekne mere i odlučuje po žalbi na meru koju je izrekla nacionalna sportska asocijacija, osim ako u skladu sa zakonom nije određena, odnosno ugovorena nadležnost međunarodne sportske arbitraže za odlučivanje po žalbi; uređuje postupak u kojem izriče mere i odlučuje po žalbama;
6) preduzima mere za smanjenje dopinga u sportu i njegovo dugoročno otklanjanje;
7) objašnjava šta se pod određenim pojmom vezanim za problem dopinga u sportu podrazumeva;
8) stara se o obezbeđenju potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za antidoping kontrolu;
9) ostvaruje uvid u organizovanje i sprovođenje doping kontrole na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Republici;
10) utvrđuje godišnji plan doping kontrole koju sprovodi;
11) izdaje službeni bilten;
12) ostvaruje međunarodnu stručnu saradnju na pitanjima koja su vezana za sprečavanje dopinga u sportu i zaključuje sporazume o testiranju;
13) ostvaruje saradnju sa zainteresovanim vladinim i nevladinim organizacijama u vezi sa sprečavanjem dopinga u sportu i oštećenjem zdravlja sportista upotrebom dopinga;
14) organizuje obrazovne i druge kampanje protiv dopinga u sportu;
15) informiše javnost o aktivnostima koje se preduzimaju protiv dopinga u sportu;
16) daje preporuke i savete za preduzimanje mera od strane državnih organa i organizacija u oblasti sporta u cilju sprečavanja dopinga u sportu;
17) organizuje istraživanja, savetovanja, seminare, okrugle stolove i izdaje publikacije o pitanjima vezanim za borbu protiv dopinga u sportu;
18) prati i prikuplja informacije u vezi sa zakonskim i drugim merama koje se u drugim zemljama i međunarodnim organizacijama preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu;
19) prati i prikuplja informacije o merama koje državni organi i organizacije u oblasti sporta preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu;
20) utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance;
21) obavlja druge poslove koji se odnose na borbu protiv dopinga u sportu, u skladu sa zakonom.
Antidoping agencija poslove iz stava 1. tač. 1) do 5), i tač. 12) i 20) ovog člana obavlja kao poverene poslove.
Protiv odluka Antidoping agencije iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana ne može se pokrenuti spor pred sudom.
Antidoping agencija utvrđuje, najmanje jedanput godišnje, Listu zabranjenih doping sredstava (referentnu listu zabranjenih farmakoloških klasa doping supstanci i doping metoda), u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu i međunarodnim standardima za listu zabranjenih sredstava odobrenim od strane Svetske antidoping agencije.
Lista zabranjenih doping sredstava objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Antidoping agencija poslove iz stava 1. ovog člana obavlja kao poverene poslove.
Organi Antidoping agencije jesu: upravni odbor, direktor i antidoping odbor.
Članovi upravnog i antidoping odbora, kao i direktor, imenuju se na period od četiri godine.
Upravni odbor Antidoping agencije ima 15 članova, i to:
1) pet lica koja imenuje ministar nadležan za poslove sporta;
2) dva lica koje imenuje ministar nadležan za poslove zdravlja;
3) tri lica koja imenuje Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore;
4) dva lica koja imenuje Sportski savez Srbije;
5) jedno lice koje imenuje Vrhovni sud Srbije;
6) dva lica koja imenuje Sportska asocijacija Srbije.
Članovi upravnog odbora biraju predsednika iz svog sastava, u skladu sa statutom.
Članovi upravnog odbora imenuju se isključivo iz reda vrhunskih sportista i istaknutih stručnjaka iz profesija koje su od značaja za sprečavanje dopinga u sportu (eksperti sportske medicine, eksperti za toksikologiju i farmakologiju, pravni eksperti za problem dopinga, eksperti za kliničku biohemiju, eksperti za biomehaniku, vrhunski sportski stručnjaci).
Upravni odbor može da odlučuje ako je sednici prisutna većina od ukupnog broja članova.
Upravni odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova o pitanjima iz člana 34. stav 1. tač. 1) do 13) ovog zakona.
Upravni odbor:
1) donosi statut Antidoping agencije;
2) donosi program rada;
3) donosi godišnji program sprovođenja doping kontrole;
4) usvaja finansijski plan;
5) usvaja izveštaj o poslovanju;
6) usvaja završni račun;
7) određuje organizacije u kojima će se sprovesti analiza doping uzoraka;
8) imenuje stručna lica ovlašćena za obavljanje doping kontrole (kontrolore);
9) utvrđuje Listu zabranjenih doping sredstava;
10) imenuje članove antidoping odbora;
11) donosi opšte akte;
12) donosi poslovnik o radu;
13) donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
14) imenuje direktora Antidoping agencije;
15) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Odluke iz stava 1. tač. 1), 4) i 6) ovog člana donose se uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove sporta.
Antidoping odbor utvrđuje odgovornost za povredu antidoping pravila i odlučuje po žalbama u slučajevima iz člana 30. tačka 5) ovog zakona.
Antidoping odbor nezavisan je u donošenju odluka od drugih organa Antidoping agencije, a njegovi članovi moraju biti istaknuti stručnjaci u odgovarajućim oblastima.
U postupku utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila moraju se poštovati prava i principi utvrđeni u članu 10. stav 1. tačka 4) ovog zakona.
Direktora Antidoping agencije imenuje i razrešava upravni odbor.
Za direktora Antidoping agencije može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu i koje ispunjava uslove koji su utvrđeni članom 33. stav 3. ovog zakona za članove upravnog odbora.
Direktor Antidoping agencije ne može obavljati drugu profesionalnu funkciju ili posao, izuzev profesure na fakultetu u Republici.
Direktor:
1) zastupa Antidoping agenciju;
2) organizuje i rukovodi radom Antidoping agencije;
3) izvršava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
4) stara se o zakonitosti rada Antidoping agencije i odgovara za zakonitost rada;
5) predlaže program rada;
6) vrši i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Upravni odbor Antidoping agencije sastaje se najmanje dva puta godišnje, a obavezno se saziva kada to zahteva većina članova, ministar nadležan za poslove sporta, ministar nadležan za poslove zdravlja, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, ili predsednik Sportskog saveza Srbije, odnosno Sportske asocijacije Srbije.
Upravni odbor posle svake sednice dostavlja izveštaj o usvojenim odlukama svakom organu odnosno organizaciji koji imaju svog predstavnika u Upravnom odboru, kao i nacionalnim sportskim asocijacijama iz člana 4. ovog zakona.
Upravni odbor može pozvati bilo koju zainteresovanu organizaciju u oblasti sporta da ima svog posmatrača na jednoj ili više sednica.
Antidoping agencija nezavisna je u svom radu.
Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Antidoping agencija može angažovati druga pravna ili fizička lica, domaća ili strana.
Antidoping agencija dužna je da obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta o svakom slučaju planiranog sprovođenja doping kontrole, najmanje tri dana pre njenog održavanja.
Opšti akti Antidoping agencije jesu: statut, pravilnik i drugi akti kojima se na opšti način uređuju određena pitanja.
Statut je osnovni opšti akt Antidoping agencije.
Statut sadrži odredbe o:
1) delatnosti Antidoping agencije;
2) organima i njihovom delokrugu;
3) zastupanju;
4) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;
5) unutrašnjoj organizaciji;
6) drugim pitanjima od značaja za rad Antidoping agencije.
Statut i opšti akti Antidoping agencije kojima se uređuje doping kontrola i postupak izricanja mera i odlučivanja po žalbi i utvrđuje izgled znaka upozorenja koji se stavlja na proizvode koji se stavljaju u promet a u sebi sadrže zabranjene doping supstance, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Antidoping agencija najmanje dva puta godišnje podnosi izveštaj o poslovanju ministarstvu nadležnom za poslove sporta.
Upravni nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, ministarstvo nadležno za poslove sporta vrši preko sportskih inspektora.
Organizacije i pojedinci (sportisti, treneri, i dr.) u oblasti sporta dužni su da sportskom inspektoru omoguće obavljanje nadzora.
Sportski inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:
1) kontroliše da li organizacije i pojedinci u oblasti sporta preduzimaju aktivnosti protiv dopinga u skladu sa zakonom i sportskim pravilima;
2) kontroliše da li se mere doping kontrole od strane ovlašćenih organizacija i lica preduzimaju u skladu sa zakonom;
3) kontroliše da li se sprovode nalozi doneti pri vršenju nadzora;
4) preduzme druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom.
U vršenju inspekcijskog nadzora, sportski inspektor je ovlašćen da:
1) utvrdi identitet lica koja koriste doping ili učestvuju u dopingu sportiste;
2) privremeno oduzme evidencije, dokumenta i druga sredstva od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja i privremeno oduzme zabranjene doping supstance;
3) zabrani učešće na takmičenju sportisti kome je zbog dopinga izrečena mera zabrane učešća na takmičenjima;
4) zabrani obavljanje funkcije u organizaciji ili vršenje aktivnosti sa sportistima licu kome je izrečena mera zabrane obavljanja funkcija u oblasti sporta zbog učešća u dopingovanju sportiste;
5) naredi da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklone u određenom roku i da se u određenom roku izvrši propisana obaveza koja nije izvršena;
6) zatraži od Antidoping agencije sprovođenje doping kontrole u slučaju kada prilikom inspekcijskog nadzora posumnja da postoji slučaj korišćenja dopinga;
7) privremeno zabrani obavljanje aktivnosti i delatnosti organizaciji u oblasti sporta, do otklanjanja nedostataka koji su razlog zabrane - ukoliko: onemogućava inspektoru inspekcijski nadzor; ne donese zakonom propisane opšte akte (sportska pravila) vezane za doping; ne sprovede nalog dat pri vršenju nadzora;
8) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
9) preduzme i druge mere i radnje za koje je zakonom i drugim propisom ovlašćen.
Odluke sportskog inspektora donete u vršenju inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana, konačne su u upravnom postupku.
Upotreba doping sredstava
Sportista koji na sportskom takmičenju namerno upotrebi doping sredstvo, ili namerno upotrebi određeno sredstvo ili supstancu u cilju da prevari doping kontrolu, kazniće se zatvorom do jedne godine.
Omogućavanje upotrebe doping sredstava
Ko sportisti u cilju dopinga u sportu da ili propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, ili navede, pomogne, ili na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping sredstvo, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletniku ili prema više lica, ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje tri godine.
Doping sredstva oduzeće se.
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava
Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži, ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet doping sredstva, kazniće se zatvorom od najmanje pet godina.
Ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju ili pripremanje doping sredstava, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Doping sredstva i sredstva za njihovo spravljanje, oduzeće se.
Novčanom kaznom od 50.000 do 350.000 dinara kazniće se za prekršaj nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo pravno lice:
1) ako neovlašćeno ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);
2) ako neovlašćeno prodaje, transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira doping sredstva sportisti, bilo neposredno ili posredstvom trećeg lica (član 3. stav 1. tačka 7);
3) ako da ili pokuša davanje doping sredstva sportisti, ili pomogne, podstakne, prikrije, navede, naloži, stvori uslove ili ostvaruje bilo koji drugi vid učestvovanja u povredi ili pokušaju povrede antidoping pravila (član 3. stav 1. tačka 8);
4) ako ne dozvoli, odnosno ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);
5) ako uzete uzorke ne skladišti, ili ako njima ne rukuje ili ih ne analizira u skladu s odredbama ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije (član 9. stav 1);
6) ako u okviru svojih nadležnosti ne preduzme mere i aktivnosti utvrđene članom 10. stav 1. ovog zakona;
7) ako u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu sportskih pravila ne dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadležnom za poslove sporta i Antidoping agenciji (član 11);
8) ako omogući učešće na sportskoj priredbi licu koje je kažnjeno zbog dopinga ili mu omogući obavljanje neke funkcije u organizacijama u oblasti sporta, uključujući i aktivnosti vezane za rad sa sportistima (čl. 22. i 23);
9) ako stavi u promet proizvod bez propisanog znaka upozorenja (član 30. tačka 20);
10) ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 44. stav 2);
11) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 46);
12) ako ne uskladi svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u propisanom roku (član 53).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u nacionalnoj sportskoj asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom, pravnom licu u iznosu od 5.000 do 35.000 dinara.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
1) ako kao sportista koristi doping sredstva (član 3. stav 1. tačka 2);
2) ako odbije ili ne pristupi bez ubedljivog opravdanja davanju uzorka posle obaveštenja ili izbegava davanje uzorka na drugi način (član 3. stav 1. tačka 3);
3) ako kao sportista iz registrovane test grupe ne ispunjava obaveze utvrđene pravilima ovlašćene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti za testiranje izvan takmičenja ili ne pruža podatke o boravištu, vremenu i mestu održavanja treninga i o odsustvu iz mesta boravka duže od pet dana ili propusti objavljena testiranja izvan takmičenja (član 3. stav 1. tačka 4. i član 13. stav 3);
4) ako ometa bilo koji deo doping kontrole (član 3. stav 1. tačka 5);
5) ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogući obavljanje doping kontrole (član 6. stav 1);
6) ako vrši doping kontrolu iako nije za to ovlašćen (član 8);
7) ako ne obavesti Antidoping agenciju o mogućnosti da je sportista bio dopingovan (član 14. stav 1);
8) ako ne obavesti sportistu koji mu je saopštio da se bavi sportskim aktivnostima da mu je propisao u cilju lečenja sredstvo koje sadrži zabranjene doping supstance (član 14. stav 2);
9) ako učestvuje na sportskim priredbama iako mu je izrečena mera zabrana učešća na takmičenjima zbog dopinga ili ako obavlja u organizacijama u oblasti sporta neku funkciju ili aktivnost vezane za rad sa sportistima iako mu je izrečena mera zabrane obavljanja funkcija u oblasti sporta zbog dopinga sportiste (čl. 22. i 23);
10) ako onemogući sportskom inspektoru obavljanje nadzora (član 44. stav 2);
11) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (član 46).
Postojeće organizacije u oblasti sporta dužne su uskladiti svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Organi i organizacije iz člana 33. stav 1. ovog zakona imenovaće članove upravnog odbora u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Upravni odbor Antidoping agencije dužan je da u roku od sedam dana od dana imenovanja donese statut Antidoping agencije i druga akta potrebna za upis Antidoping agencije u registar i imenuje direktora Antidoping agencije.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe član 79. stav 1. tačka 1) i član 80. tačka 1) Zakona o sportu ("Službeni glasnik RS", broj 52/96).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".