ZAKONO VODAMA("Sl. glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/2005 - dr. zakon) |
Ovim zakonom uređuje se zaštita voda, zaštita od štetnog dejstva voda, korišćenje i upravljanje vodama, kao dobrima od opšteg interesa, uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti, organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona.
Odredbe ovog zakona odnose se na sve površinske i podzemne vode, uključujući vodu za piće, termalnu i mineralnu vodu.
Odredbe ovog zakona odnose se i na granične i državnom granicom presečene vodotoke i međurepubličke vode u granicama Republike Srbije, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Vode se mogu koristiti na način kojim se ne ugrožavaju prirodna svojstva vode, ne dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, ne ugrožava biljni i životinjski svet, prirodne vrednosti i nepokretna kulturna dobra.
Vodu prirodnih vodotoka, prirodnih jezera, prirodnih izvora, javnih bunara i javnih česmi mogu koristiti svi, pod jednakim uslovima za zadovoljavanje životnih potreba.
Vodoprivrednom delatnošću, u smislu ovog zakona, smatra se uređenje voda i vodotoka, zaštita od štetnog dejstva voda, zaštita voda od zagađivanja i obezbeđivanje vode za korišćenje.
Vodoprivrednim objektima u smislu ovog zakona smatraju se:
1) objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda sa vodoprivrednim uređajima i opremom: nasipi, regulacione građevine, retencije, brane, akumulacije, odvodni kanali, drenažni bunari, ustave, crpne stanice i objekti za zaštitu od erozija i bujica;
2) objekti za korišćenje voda: akumulacije, vodozahvati, crpne stanice, rezervoari za vodosnabdevanje, magistralni cevovodi ili kanali sa objektima postrojenja za pripremu pitke vode i brodske prevodnice;
3) objekti za zaštitu voda: glavni kolektor za dovođenje otpadnih voda do uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, uređaji za prečišćavanje otpadnih voda i objekti za odvođenje prečišćenih voda;
4) hidromelioracioni objekti sa vodoprivrednim uređajima i opremom: objekti za navodnjavanje i objekti za odvodnjavanje.
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1) vodno područje je područje koje obuhvata jedan ili više slivova ili njihovih delova koji čine prirodnu hidrografsku celinu;
2) melioraciono područje je deo vodnog područja koje obuhvata jedan ili više slivova unutrašnjih voda za koje se jedinstveno uređuje odvodnjavanje suvišnih voda ili dovođenje voda za navodnjavanje;
3) vodna zadruga je oblik organizovanja korisnika voda na određenom području radi korišćenja voda u privredne svrhe;
4) vodni režim je kvalitativno i kvantitativno stanje voda na određenom području i u određenom vremenu;
5) vodoprivredni bilans je kvantitativni i kvalitativni odnos raspoloživih i potrebnih količina površinskih i podzemnih voda u određenom periodu i na određenom području;
6) izvorište je prostor na kome se zahvata voda radi javnog snabdevanja stanovništva (izvor, bunar, deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo);
7) javno snabdevanje stanovništva vodom za piće je snabdevanje vodom više od pet domaćinstava, odnosno više od 20 stanovnika, snabdevanje objekata preduzeća vodom, kao i građana koji samostalno obavljaju delatnosti proizvodnje i prometa životnih namirnica i snabdevanje vodom javnih objekata (škole, domovi kulture, autobuske i železničke stanice i dr.);
8) garantovani minimum je proticaj koji se nizvodno od vodozahvata mora obezbediti u vodotoku;
9) korito za malu vodu je udubljenje kroz koje teku vode vodotoka pri niskim i srednjim vodama, odnosno koje je redovno pokriveno vodama jezera;
10) korito za veliku vodu je prostor preko kojeg teče velika voda vodotoka ili su pokrivena vodama jezera pri visokim vodostajima do verovatnoće pojave jednom u 50 godina;
11) obala je pojas zemljišta koji se proteže neposredno uz korito za veliku vodu vodotoka ili jezera, odnosno akumulacije, a obala u području zaštićenom od poplava je pojas zemljišta širine 50 metara računajući od unutrašnje nožice nasipa prema branjenom području;
12) inundaciono područje je pojas zemljišta između korita za malu vodu i spoljne nožice nasipa, odnosno pojas zemljišta između korita za malu vodu i poplavne linije na području na kojem nisu izgrađeni objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda;
13) vodno zemljište je korito i obale vodotoka, jezera i akumulacije;
14) zemljište ugroženo od erozije je zemljište na kome usled dejstva vode nastaju pojave opiranja, brazdanja, podrivanja i klizanja kao i zemljište podložno ovim uticajima;
15) regionalni sistem za snabdevanje vodom je sistem koji snabdeva vodom dve ili više opština;
16) javni vodovod je sistem za snabdevanje vodom za piće koji ima uređeno i zaštićeno izvorište, kaptažu, rezervoar i vodovodnu mrežu;
17) seoski vodovod je sistem za snabdevanje vodom za piće seoskog naselja koji ima uređeno i zaštićeno izvorište, kaptažu, uređaj za pripremu vode, rezervoar i razvodnu mrežu a kojim ne upravlja javno komunalno preduzeće, odnosno drugo preduzeće;
18) prijemnikom se smatra prirodni i veštački vodotok, jezero i podzemne vode.
Radi obezbeđivanja zaštite voda, zaštite od štetnog dejstva voda, uređenja, korišćenja i upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, obrazuju se vodna područja i to:
1) Vodno područje Dunava koje obuhvata delove slivova Dunava, Tise i Timoka i slivove Mlave i Peka;
2) Vodno područje Save koje obuhvata delove slivova Save i Drine i sliv Kolubare;
3) Vodno područje Morave koje obuhvata sliv Velike Morave i delove slivova Južne Morave, Zapadne Morave, Pčinje, Dragovištice, Lepenca, Belog Drima, Ibra, Čajlanske i Crnog Kamena.
Granice vodnih područja iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
Teritorija Republike Srbije predstavlja jedinstven vodoprivredni prostor.
Melioraciono područje kao deo vodnog područja obuhvata poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište, zemljište pod saobraćajnicama i drugo zemljište za koje se sistemima za odvodnjavanje neposredno ili posredno omogućava brže i pogodnije oticanje suvišne vode, sa kojeg dotiče voda na zemljište koje se sistemima za odvodnjavanje štiti od suvišne vode i za koje se dovodi voda za navodnjavanje.
Melioraciono područje i njegove granice određuje ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Vodni režim održava se i unapređuje uređivanjem i održavanjem vodotoka, izgradnjom i održavanjem vodoprivrednih objekata i primenom mera za zaštitu od štetnog dejstva voda, korišćenje voda i zaštitu voda od zagađivanja, a u skladu sa vodoprivrednom osnovom, odnosno vodoprivrednim uslovima, vodoprivrednim saglasnostima i vodoprivrednim dozvolama.
Vodoprivredna osnova je dugoročni plan za održavanje i razvoj vodnog režima na teritoriji Republike Srbije, na jednom ili više vodnih područja ili delu vodnog područja.
Vodoprivredna osnova sadrži naročito: postojeće stanje vodnog režima i vodoprivrednih objekata na određenom području, uslove za održavanje i razvoj vodnog režima kojima se obezbeđuju najpovoljnija i najcelishodnija tehnička, ekonomska i ekološka rešenja za jedinstveno upravljanje vodama, zaštitu od štetnog dejstva voda, zaštitu voda i korišćenje voda.
Po isteku vremena od 10 godina od dana donošenja vodoprivredne osnove preispitaće se rešenja utvrđena vodoprivrednom osnovom.
Vodoprivredna osnova vodnog područja i dela vodnog područja mora biti u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije.
Vodoprivredne osnove iz stava 1. ovog člana, prostorni i urbanistički planovi moraju biti međusobno usklađeni.
Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije i vodoprivrednu osnovu vodnih područja iz člana 6. ovog zakona donosi Vlada.
Vodoprivrednu osnovu dela vodnog područja donosi ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije priprema ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Vodoprivrednu osnovu vodnog područja i dela vodnog područja priprema javno vodoprivredno preduzeće.
2. Vodoprivredni bilans i plan za upravljanje vodnim režimom
Vodoprivredni bilans služi za praćenje raspoloživih količina voda po kvalitetu i kvantitetu za srednjoročno i dugoročno planiranje.
Vodoprivredni bilans se izrađuje za teritoriju Republike Srbije, po vodnim područjima i njihovim delovima, na propisan način.
Ministar nadležan za poslove vodoprivrede (u daljem tekstu: ministar vodoprivrede) donosi bliži propis o sadržini i načinu izrade vodoprivrednog bilansa.
Radi zaštite voda, zaštite od štetnog dejstva voda i usklađene upotrebe voda, donosi se plan za upravljanje vodnim režimom.
Plan za upravljanje vodnim režimom se izrađuje za teritoriju Republike Srbije i vodno područje.
Planom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se mere za upravljanje vodnim režimom.
Vodoprivredni bilans za teritoriju Republike Srbije i vodno područje i plan za upravljanje vodnim režimom za teritoriju Republike Srbije, donosi Vlada.
Vodoprivredni bilans za deo vodnog područja i plan za upravljanje vodnim režimom za vodno područje donosi ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Vodoprivredni bilans i plan za upravljanje vodnim režimom za teritoriju Republike Srbije, priprema ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Vodoprivredni bilans za vodno područje i njegove delove i plan za upravljanje vodnim režimom za vodno područje priprema javno vodoprivredno preduzeće.
Preduzeća i druga pravna lica koja zahvataju ili ispuštaju vodu dužna su da dostave javnom vodoprivrednom preduzeću podatke o potrošnji i količinama zahvaćenih i ispuštenih voda radi izrade vodoprivrednog bilansa.
U postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i za izvođenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu, investitor je dužan da pribavi vodoprivredne uslove.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana za građenje stambenih, manjih poslovnih objekata i drugih objekata koji se grade u skladu sa odgovarajućim urbanističkim, odnosno prostornim planom i ako se priključuju na javni vodovod i kanalizaciju i bunare za snabdevanje vodom za piće jednog domaćinstva, nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova.
Uz zahtev za izdavanje vodoprivrednih uslova investitor podnosi i osnovne podatke o lokaciji, nameni i veličini objekta, a po potrebi i prethodne studije i idejna rešenja kojima se bliže sagledava uticaj objekta na vodni režim.
Vodoprivrednim uslovima se može propisati obaveza da se ispuštanje vode vrši uzvodno od mesta zahvatanja vode istog korisnika.
Ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede odrediće poslovne i druge objekte iz stava 2. ovog člana za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova.
Vodoprivredni uslovi su potrebni za izgradnju, odnosno rekonstrukciju objekata i izvođenje drugih radova i to:
1) brane i akumulacije;
2) sisteme za snabdevanje vodom;
3) hidroelektrane, termoelektrane i rudnike;
4) zahvat i dovođenje vode za industrijske objekte iz površinskih i podzemnih voda;
5) industrijske objekte čije se otpadne vode ispuštaju u površinske i podzemne vode ili javnu kanalizaciju;
6) postrojenja za prečišćavanje i objekti za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda;
7) magistralne i regionalne puteve, železnice i mostove na njima, aerodrome, prevodnice, luke i pristaništa;
8) industrijske i komunalne deponije;
9) uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodoprivrednih objekata;
10) magistralne naftovode, gasovode i produktovode;
11) vađenje peska, šljunka, kamena i drugog materijala iz korita vodotoka, sprudova, napuštenih korita i s obala prirodnih vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija i na područjima ugroženim od erozije;
12) ispiranje akumulacionih jezera ili čišćenje nataloženog nanosa iz akumulacionog jezera;
13) sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje;
14) zahvat i dovođenje vode za objekte, izuzev industrijskih, iz površinskih i podzemnih voda;
15) objekte, izuzev industrijskih, čije se otpadne vode ispuštaju u površinske i podzemne vode;
16) veštačko obogaćivanje podzemnih izdana;
17) ribnjake;
18) seoske vodotoke;
19) izgradnju ili zatrpavanje bušenih i reni bunara i drugih bušotina za potrebe rudarskih i geoloških radova;
20) sađenje drveća i žbunastog bilja i njihovu seču u koritu za veliku vodu i na obali;
21) promenu katastarske kulture zemljišta na erozivnom području;
22) navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta otpadnim vodama;
23) skladištenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu;
24) podzemna i nadzemna skladišta za naftu i njene derivate i druge opasne materije;
25) objekte, izuzev industrijskih, čije se otpadne vode ispuštaju u javnu kanalizaciju, osim za atmosferske vode koje nisu zagađene i vode iz domaćinstva;
26) vodenice i objekte na splavovima;
27) ostale objekte koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može da utiče vodni režim.
Vodoprivredne uslove iz stava 1. tač. 1) do 10), 13), 22), 23) i 24) ovog člana izdaje ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Vodoprivredne uslove iz stava 1. tač. 18), 20), 21), 25) i 26) ovog člana izdaje opštinski organ uprave nadležan za poslove vodoprivrede.
Vodoprivredne uslove iz stava 1. tač. 11), 12), 14), 15), 16), 17), 19) i 27) ovog člana izdaje javno vodoprivredno preduzeće.
Pre izdavanja vodoprivrednih uslova za objekte i radove iz st. 2. i 4. ovog člana investitor je dužan da pribavi mišljenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a za objekte i radove iz stava 2. ovog člana i mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća.
Odobrenje za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i postrojenja i izvođenje drugih radova, izuzev objekata i radova iz člana 14. stav 2. ovog zakona, može se izdati po prethodno pribavljenoj vodoprivrednoj saglasnosti.
Vodoprivrednu saglasnost izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće za objekte i radove za koje su izdali vodoprivredne uslove.
Za objekte i radove iz člana 15. stav 1. tač. 1) (akumulacija za vodosnabdevanje) 2), 3), 5), 6), 7), 8), 14), 16), 22), 23) i 24) ovog zakona potrebna je i saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i zaštite životne sredine, za objekte i radove koji se odnose na podzemne vode iz stava 1. tač. 4), 14) i 16) ovog člana ministarstva nadležnog za geološke poslove, a za radove iz stava 1. tač. 18) i 19) ovog člana opštinskog organa uprave nadležnog za poslove zdravlja i zaštitu životne sredine.
Vodoprivrednom saglasnošću se utvrđuje da je tehnička dokumentacija za objekte i radove, urađena u skladu sa vodoprivrednim uslovima.
Ako se izgradnjom objekta ili izvođenjem radova ne otpočne u roku od dve godine vodoprivredna saglasnost prestaje da važi.
Vodoprivredna dozvola je potrebna za:
1) korišćenje i upotrebu voda iz prirodnih i veštačkih vodotoka, jezera i podzemnih voda;
2) ispuštanje voda i drugih materija u prirodne i veštačke vodotoke, jezera, podzemne vode i javnu kanalizaciju;
3) povećanje količine zahvaćenih i ispuštenih voda, izmenjene prirode i kvaliteta ispuštenih voda.
Vodoprivrednom dozvolom se utvrđuje način i uslovi za upotrebu i korišćenje voda i ispuštanje voda.
Vodoprivrednu dozvolu izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće za objekte i radove za koje su izdali vodoprivrednu saglasnost.
Vodoprivredna dozvola se izdaje na određeno vreme a najduže za period od 10 godina.
Pravo stečeno na osnovu vodoprivredne dozvole ne može se preneti na drugog korisnika bez saglasnosti organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzeća koje je izdalo vodoprivrednu dozvolu.
Pravo stečeno na osnovu vodoprivredne dozvole prestaje:
1) istekom roka trajanja dozvole;
2) ako se korisnik odrekne prava iz dozvole;
3) kad se pravo ne vrši bez opravdanih razloga duže od dve godine.
Rešenje o utvrđivanju prestanka prava iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana donosi organ odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je izdalo vodoprivrednu dozvolu.
Odobrenje za upotrebu objekata i postrojenja može se izdati ako je prethodno za njih izdata vodoprivredna dozvola.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana odobrenje za upotrebu objekata i to za regulaciju vodotoka, izgradnju nasipa, dalekovoda, magistralnih i regionalnih puteva, železnica, magistralnih naftovoda, gasovoda i produktovoda, mostova, podzemnih i nadzemnih skladišta za naftu i njene derivate i druge opasne materije, sađenje drveća i žbunastog bilja u koritu za veliku vodu i na obali, može se izdati po prethodno pribavljenoj potvrdi o ispunjenosti uslova iz vodoprivredne saglasnosti.
Potvrdu iz stava 2. ovog člana izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je izdalo vodoprivrednu saglasnost.
6. Ostale odredbe o vodnom režimu
Vodoprivredni uslovi, vodoprivredna saglasnost i vodoprivredna dozvola izdaju se u skladu sa vodoprivrednom osnovom.
Uz zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole prilaže se tehnička dokumentacija propisane sadržine.
Ministar vodoprivrede donosi bliži propis o sadržini tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole.
Organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužni su da sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrdu iz člana 21. stav 2. ovog zakona registruje u vodnoj knjizi, na propisani način.
Opštinski organ uprave nadležan za poslove vodoprivrede i javno vodoprivredno preduzeće dužni su da sve izdate vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole i potvrdu iz člana 21. stav 2. ovog zakona dostave ministarstvu nadležnom za poslove vodoprivrede.
Ministar vodoprivrede donosi bliži propis o obrascu i načinu vođenja vodne knjige.
Radi obezbeđivanja podataka za zaštitu voda i zaštitu od štetnog dejstva voda, javno vodoprivredno preduzeće vodi katastre zagađivača voda, vodoprivrednih objekata i bujičnih tokova, na propisan način.
Katastri iz stava 1. ovog člana su javne knjige.
Ministar vodoprivrede i ministar nadležan za poslove zdravlja i zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar zdravlja i zaštite životne sredine) donose bliži propis o sadržini i načinu vođenja katastra zagađivača voda.
Ministar vodoprivrede donosi bliži propis o sadržini i načinu vođenja katastra vodoprivrednih objekata i bujičnih tokova.
1. Zaštita od štetnog dejstva voda
Zaštita od štetnog dejstva voda obuhvata radove i mere za zaštitu od poplava i leda, zaštitu od erozije i bujica i otklanjanje posledica od takvog dejstva voda.
Mere i radovi za odbranu od poplava na određenom području utvrđuju se opštim i operativnim planom za odbranu od poplava.
Planovi iz stava 1. ovog člana i plan zaštite od elementarnih nepogoda usklađuju se međusobno.
Opšti plan za odbranu od poplava sadrži mere koje se moraju preduzeti preventivno i u periodu nailaska velikih voda (spoljnih i unutrašnjih voda), dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, način osmatranja i evidentiranja hidroloških i drugih podataka, prognozu pojava, obaveštavanja i druge podatke.
Opšti plan za odbranu od poplava donosi Vlada za period od pet godina.
Operativni plan odbrane od poplava sadrži nazive sektora i deonica, nazive preduzeća i organizacija koja vrše odbranu i imena odgovornih lica, potrebna sredstva, kao i kriterijume za proglašavanje redovne i vanredne odbrane od poplava.
Operativni plan odbrane od poplava se donosi za period od jedne godine, a najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu.
Operativni plan za odbranu od poplava donosi ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Planovi iz člana 27. stav 1. ovog zakona donose se za vodotoke na kojima postoje objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda.
Za područja koja nisu obuhvaćena planovima iz stava 1. ovog člana, a mogu biti ugrožena od poplava, mere i radove na zaštiti od poplava propisuje skupština opštine.
Planove za odbranu od poplava donose i preduzeća i druga pravna lica čija je imovina, odnosno područje ugroženo poplavama.
U slučaju opasnosti od poplava ministar vodoprivrede u sporazumu sa ministrom nadležnim za poslove saobraćaja, može na ugroženom području zabraniti drumski, železnički ili rečni saobraćaj.
Član 32
Odluku o probijanju nasipa i usmerenom plavljenju u slučajevima koji su predviđeni planovima iz čl. 28. i 29. ovog zakona donosi glavni rukovodilac odbrane od poplava, a u slučajevima koji nisu predviđeni planovima za odbranu od poplava takvu odluku donose nadležni organi civilne zaštite, odnosno odgovarajuće operativno telo određeno planom iz člana 29. ovog zakona.
Preduzeća i druga pravna lica koja koriste akumulacione i retencione basene, dužna su da ove objekte održavaju i iskorišćavaju na način kojim se obezbeđuje prihvatanje poplavnih talasa, u meri koja odgovara veličini i drugim tehničkim osobinama ovih objekata.
Veličinu zapremine, odnosno visinu slobodnog prostora koji se mora u akumulaciji održavati za prihvatanje poplavnih talasa u pojedinim periodima kao i pogonske uslove za ispuštanje vode iz akumulacije, određuje ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Preduzeća i druga pravna lica iz stava 1. ovog člana dužna su da redovno dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove vodoprivrede, Republičkom hidrometeorološkom zavodu i glavnom rukovodiocu za odbranu od poplava, podatke o stanju i stepenu napunjenosti akumulacionih basena.
Ako se zbog nagomilavanja leda stvore ledene pregrade koje mogu prouzrokovati poplave ili ako zbog pokretanja leda u rekama može doći do oštećenja objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda i drugih objekata preduzeće se mere za razbijanje i otklanjanje leda prema planovima iz čl. 28. i 29. ovog zakona.
Mere iz stava 1. ovog člana da bi se zaštitili od oštećenja mostovi, prelazi, vodoprivredni, plovni i drugi objekti i postrojenja, dužna su preduzimati preduzeća koja te objekte i postrojenja grade ili održavaju i iskorišćavaju u skladu sa planovima iz stava 1. ovog člana i naređenjima rukovodioca za odbranu od poplava.
U slučaju proglašenja vanrednog stanja odbrane od poplava pored mera predviđenih planovima iz čl. 28. i 29. ovog zakona preduzeće se i sledeće mere: evakuacija stanovništva, mobilizacija građana i njihovih sredstava, ljudstva i sredstava preduzeća i drugih pravnih lica, radi sprovođenja mera i spasavanja lica i imovine.
Zemljište između nasipa za odbranu od poplava i korita (inundaciono područje) vodotoka i na zaštićenoj strani iza nasipa u širini od 50 metara može se koristiti na način kojim se ne ugrožava sprovođenje odbrane od poplava a u skladu sa planom odbrane od poplava.
Sastavni deo nasipa za odbranu od poplave čine zaštitni pojas sa šumom i zaštitnim zelenilom (zaštitne šume) u inundacionom području u širini od 50 metara pored nasipa.
Gazdovanje zaštitnim šumama sprovodi javno vodoprivredno preduzeće u skladu sa posebnom šumskom osnovom.
Osnova iz stava 3. ovog člana mora biti usklađena sa planom odbrane od poplava.
Vodno zemljište se može koristiti, bez vodoprivredne saglasnosti, kao pašnjak, livada i oranica.
U plavnim zonama mogu se graditi objekti u skladu sa prostornim, odnosno urbanističkim planovima kojima se određuje zemljište koje je ugroženo od poplava i uslovi gradnje na tom zemljištu.
U cilju sprečavanja dejstva erozije i bujica sopstvenici, odnosno korisnici zemljišta dužni su da grade i održavaju zaštitne objekte (pregrade, ustave, retencije i sl.), izvode zaštitne radove (pošumljavanje, zatravljivanje, terasiranje, čišćenje korita i sl.) i sprovode mere zaštite (zabrana ili ograničenje seče drveća, zabrana ili ograničenje vađenja peska, šljunka, način korišćenja poljoprivrednog zemljišta i dr.).
Na zemljištima ugroženim od erozije skupština opštine utvrdiće erozivno područje.
Radi sprečavanja štete od erozije skupština opštine na erozivnom području propisuje protiverozivne mere uz prethodno pribavljeno mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća.
Ako je na erozivnom području zbog iskorišćavanja zemljišta, šuma, kamena i radi izvođenja radova, rekonstrukcije i izgradnje građevinskih i drugih investicionih objekata došlo do oštećenja površina zemljišta i zbog toga veće izloženosti eroziji, stvaranja brazdi i jaruga, oštećenja izvora, staza, puteva i vodoprivrednih objekata, izvođač radova, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice koje iskorišćava objekte i druga dobra od opšteg interesa, dužni su da u najkraćem mogućem roku zaštite vegetacijom ili na drugi pogodan način dovedu zemljište i objekte u prvobitno stanje.
Voda se mora koristiti racionalno i ekonomično.
Korišćenje voda za snabdevanje stanovništva vodom za piće, sanitarne potrebe i napajanje stoke ima prvenstvo nad korišćenjem voda za ostale namene.
U cilju obezbeđenja potreba u vodi za snabdevanje stanovništva, sanitarne i komunalne potrebe, napajanje stoke, za industrije koje traže visokokvalitetnu vodu (prehrambena, lekova i dr.) i malih potrošača, podzemne vode sa kvalitetom podobnim za piće i vode sa izvora po pravilu se imaju koristiti samo za podmirenje navedenih potreba.
Prilikom svakog zahvatanja površinskih voda mora se nizvodno od zahvata obezbediti garantovani minimum.
Prirodnim jezerima, izvorima, javnim bunarima i javnim česmama upravlja opština, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Način iskorišćavanja i održavanja seoskih vodovoda vrši se u skladu sa opštim uslovima koje propisuje skupština opštine.
Ministar vodoprivrede donosi bliži propis o načinu određivanja garantovanog minimuma.
Voda koja služi ili je namenjena za piće ili za proizvodnju i preradu životnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe i mineralna voda koja služi za piće ne sme sadržavati materije škodljive za zdravlje iznad propisanih granica, a u pogledu fizičkih, hemijskih, bioloških, bakterioloških, virusoloških i radioloških svojstava mora odgovarati propisanim uslovima.
Vode koje su vodoprivrednom osnovom ili na drugi način određene za piće ne mogu se koristiti za druge svrhe na način koji bi nepovoljno uticao na potrebnu količinu i svojstva vode.
Voda koja je namenjena za navodnjavanje poljoprivrednih kultura mora biti propisanog kvaliteta.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar poljoprivrede) i ministar zdravlja i zaštite životne sredine, donose bliži propis o kvalitetu vode koja se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura i vodosnabdevanje ribnjaka.
Ministar zdravlja i zaštite životne sredine donosi bliži propis o kvalitetu vode koja služi ili je namenjena za piće ili proizvodnju ili preradu životnih namirnica, za sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe.
U cilju korišćenja vode za potrebe vodosnabdevanja i rekreacije vrši se sistematsko ispitivanje kvaliteta vode na vodozahvatima (zona neposredne zaštite) i javnim kupalištima.
Sistematsko ispitivanje iz stava 1. ovog člana vrši se prema programu koji donosi Vlada.
Sistematsko ispitivanje iz stava 2. ovog člana vrši organizacija koja je posebnim propisom ovlašćena za obavljanje tih poslova.
Područja na kojima se nalaze izvorišta koja se po količini i kvalitetu mogu koristiti ili se koriste za snabdevanje vodom za piće moraju biti zaštićena od namernog ili slučajnog zagađivanja i drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdašnost izvorišta i na zdravstvenu ispravnost vode.
Mere zaštite iz stava 1. ovog člana, za izvorišta i druge objekte vodosnabdevanja određuju se vodoprivrednom osnovom i prostornim planom.
Izvorišta od posebnog značaja služe za regionalno snabdevanje vodom.
Izvorišta iz stava 1. ovog člana i njegove granice određuje Vlada.
Područja na kojima se nalaze izvorišta iz člana 43. ovog zakona su pod posebnom zaštitom.
U područjima iz stava 1. ovog člana ustanovljavaju se tri zone zaštite i to: šira zona zaštite, uža zona zaštite i zona neposredne zaštite.
Šira zona zaštite obuhvata područje iz stava 1. ovog člana.
Uža zona zaštite obuhvata površinu akumulacionog jezera na najvišem nivou vode, s obalnim pojasom u širini od oko 500 metara.
Zona neposredne zaštite nalazi se unutar uže zone zaštite.
Područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite sa režimima organizacije, uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite utvrđuju se prostornim, odnosno urbanističkim planovima u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta.
Rešenje o određivanju i održavanju zona i pojaseva sanitarne zaštite i ograničenja iz stava 1. ovog člana donosi ministar zdravlja i zaštite životne sredine u skladu sa propisom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite.
Ministar zdravlja i zaštite životne sredine donosi bliži propis iz stava 7. ovog člana.
Za zone neposredne zaštite i uže zone zaštite koje su pod šumom, opštom i posebnom šumskom osnovom određuju se posebni uslovi i način gazdovanja šumama i šumskim zemljištem, u skladu s namenom tih zona i propisanim merama zaštite.
Sanitarne i druge preventivne mere zaštite izvorišta odnose se na sve tri zone zaštite područja izvorišta.
Javno vodoprivredno preduzeće, odnosno drugo preduzeće privremeno će ograničiti ili uskratiti korišćenje vode ukoliko zbog rekonstrukcije i kvarova na objektima i postrojenjima, nastupi nestašica vode u tolikoj meri da se ne mogu zadovoljiti sve potrebe, u skladu sa prioritetima za korišćenje vode utvrđenim ovim zakonom i vodoprivrednom osnovom.
Komunalna i druga preduzeća kao i druga pravna lica koja koriste vode, dužna su da postave uređaje za merenje, da mere i registruju količinu zahvaćene vode i da podatke o tome dostavljaju javnom vodoprivrednom preduzeću.
Radi zaštite, korišćenja i upotrebe površinskih voda obavezno se prate kvantitativni parametri voda.
Kvantitativne parametre iz stava 1. ovog člana prati Republički hidrometeorološki zavod prema posebnom programu koji donosi Vlada.
Radi zaštite i korišćenja podzemnih voda obavezno se prati stanje nivoa i kvaliteta podzemnih voda prve freatske izdani, dubljih izdani i dubokih podzemnih voda.
Stanje nivoa i kvaliteta podzemnih voda prve (freatske) izdani, prati Republički hidrometeorološki zavod, a dubljih izdani i dubokih podzemnih voda, preduzeće, odnosno drugo pravno lice kome to poveri ministarstvo nadležno za geološke poslove.
Preduzeće ili drugo pravno lice koje prati nivo podzemnih voda prve izdani putem svojih kontrolnih (pijezometarskih) bunara, dužno je da podatke redovno dostavlja Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Podaci iz stava 2. ovog člana su javni i mogu se koristiti bez naknade.
Ako se prilikom bušenja i istražnih radova u rudarstvu ili prilikom izvođenja rudarskih i drugih radova naiđe na podzemne vodonosne slojeve, izuzev prve (freatske) izdani, izvođač je dužan da odmah obavesti ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede i ministarstvo nadležno za geološke poslove i preduzme mere da ne dođe do zagađivanja podzemnih voda.
Ako se pronađene vode iz stava 1. ovog člana neće odmah iskorišćavati izvođač je dužan da o svom trošku zatvori bušotinu.
Bunari i bušotine sa slobodnim isticanjem vode moraju biti opremljeni uređajima za regulisanje isticanja i zatvaranja i zaštitu voda od zagađivanja.
Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se radi omogućavanja neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda, zaštite zdravlja ljudi, životinjskog i biljnog sveta i zaštite životne sredine.
Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se zabranom, ograničavanjem i sprečavanjem unošenja u vode opasnih i štetnih materija, propisivanjem i preduzimanjem drugih mera za očuvanje i poboljšanje kvaliteta voda.
Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se kontrolom i zabranom rada brana i ustava na rekama koje remete u određenom periodu godine osnovne karakteristike vodotoka.
Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se u skladu sa planom za zaštitu voda od zagađivanja.
Planom za zaštitu voda od zagađivanja utvrđuju se naročito: mere za sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih i štetnih materija, mere za sprečavanje i odlaganje otpadnih i drugih materija na područjima na kojima to može uticati na pogoršanje kvaliteta voda, mere za prečišćavanje zagađenih voda, način sprovođenja interventnih mera u određenim slučajevima zagađivanja, organizacije koje su dužne sprovoditi pojedine mere, rokovi za smanjenje zagađivanja vode, kao i odgovornosti i ovlašćenja u vezi sa sprovođenjem zaštite.
Plan za zaštitu voda od zagađivanja donosi Vlada.
Plan za zaštitu voda od zagađivanja priprema ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i zaštitu životne sredine.
Radi utvrđivanja upotrebljivosti vode za određene namene vrši se klasifikacija voda i kategorizacija vodotoka.
Klasifikacijom voda se vrši opšta podela voda u klase i određuju osnovni pokazatelji i granice njihovih dozvoljenih vrednosti za pojedine namene.
Kategorizacijom vodotoka se vrši razvrstavanje vodotoka i jezera, odnosno njihovih delova prema kvalitetu vode koji treba da se održi, odnosno postigne radi stvaranja uslova za život stanovništva i razvoj privrede.
Vlada donosi bliži propis o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka.
U cilju zaštita voda zabranjeno je:
1) unošenje opasnih i štetnih materija koje dovode do prekoračenja propisanih vrednosti;
2) unošenje čvrstih i tečnih materija koje mogu zagaditi vodu ili mogu izazvati zamuljivanje, zaslanjivanje vode i taloženje nanosa;
3) ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije iznad propisanih vrednosti ili koje mogu štetno delovati na mogućnost prečišćavanja voda iz kanalizacije ili koje mogu oštetiti kanalizaciju i postrojenje za prečišćavanje voda;
4) korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama;
5) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i veštačkih vodotoka i jezera materijala koji mogu zagaditi vode.
Ministar zdravlja i zaštite životne sredine donosi bliži propis o opasnim i štetnim materijama u vodama.
Skupština opštine donosi bliži propis o sanitarno-tehničkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u javnu kanalizaciju.
U cilju praćenja stanja zagađenosti voda vrši se sistematsko ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, na propisani način.
Sistematsko ispitivanje kvaliteta voda vrši se prema programu koji donosi Vlada.
Republički hidrometeorološki zavod vrši sistematsko ispitivanje iz stava 1. ovog člana.
Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zaštite životne sredine donose bliži propis o načinu ispitivanja kvaliteta voda.
Republički hidrometeorološki zavod dostavlja izveštaj o stanju i promenama kvaliteta voda za prethodnu godinu (do 31. aprila tekuće godine za prethodnu godinu) ministarstvu nadležnom za poslove vodoprivrede, ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja i zaštitu životne sredine i javnom vodoprivrednom preduzeću.
Republički hidrometeorološki zavod je dužan da odmah po saznanju o havarijskom zagađivanju voda obavesti o tome ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i zaštitu životne sredine i javno vodoprivredno preduzeće.
Republički hidrometeorološki zavod dužan je da omogući korišćenje podataka iz člana 57. ovog zakona svim zainteresovanim naučnim i stručnim organizacijama, bez naknade.
Republički hidrometeorološki zavod u slučaju havarijskih zagađenja voda dužan je da neprekidno prati kretanje talasa havarijskog zagađenja vode duž vodotoka i obaveštava nadležne organe i javno vodoprivredno preduzeće sve do trenutka nestanka havarijskog zagađenja.
Komunalna i druga preduzeća, kao i druga pravna lica koja ispuštaju otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju dužna su da postave uređaj za merenje, da mere i registruju količine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom vodoprivrednom preduzeću.
Preduzeća i druga pravna lica koja imaju uređaje za prečišćavanje vode i merne uređaje dužna su ove uređaje održavati u ispravnom stanju i obezbediti njihovo redovno funkcionisanje i vode dnevnik rada uređaja za prečišćavanje voda.
Preduzeća i druga pravna lica iz stava 1. ovog člana koja ispuštaju otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju dužna su da obezbede ispitivanje kvaliteta vode koje ispuštaju i njihov uticaj na prijemnik, a preko preduzeća i drugih pravnih lica koja su ovlašćena za vršenje ovih ispitivanja.
Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zaštite životne sredine donose bliži propis o načinu i postupku za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, minimalnom broju ispitivanja, kao i sadržini izveštaja o utvrđenom kvalitetu otpadnih voda.
Preduzeća i druga pravna lica mogu da vrše određenu vrstu (fizičko-hemijskih, mikrobioloških, hidrobioloških, bakterioloških i radioloških) ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ako ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme, prostorija i druge propisane uslove.
Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zaštite životne sredine donose bliži propis o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna lica iz stava 1. ovog člana.
Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zaštite životne sredine aktom određuju preduzeća i druga pravna lica koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.
Akt iz stava 3. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Preduzeća i druga pravna lica iz stava 1. ovog člana dužna su da rezultate ispitivanja dostave Republičkom hidrometeorološkom zavodu i javnom vodoprivrednom preduzeću jedanput mesečno, a obaveštenje o havarijskom zagađenju vode u toku istog dana.
Ako dođe do neposredne opasnosti od zagađenja ili do zagađenja vodotoka ili jezera i podzemnih voda, preduzeća i druga pravna lica iz člana 59. ovog zakona dužna su da preduzmu potrebne mere za smanjenje zagađivanja.
Ako preduzeća i druga pravna lica ne postupe u smislu stava 1. ovog člana, mere za smanjenje zagađivanja preduzeće javno vodoprivredno preduzeće o njihovom trošku.
Preduzeća i druga pravna lica koja ispuštaju otpadnu vodu u prijemnike dužna su da vrše sanaciju i preduzimaju mere za smanjivanje i sprečavanje zagađivanja vode i planiraju sredstva i rokove za njihovo ostvarivanje.
Građanin, sopstvenik, odnosno korisnik dela obale, zapovednik plovnog objekta i drugo odgovorno lice na plovnom objektu, dužan je da odmah prijavi nadležnom organu (kapetaniji pristaništa ili vodoprivrednoj inspekciji ili organu unutrašnjih poslova ili javnom vodoprivrednom preduzeću) ako primeti da je došlo do zagađivanja vode u vodotoku i jezeru.
V OGRANIČENJE PRAVA SOPSTVENIKA, ODNOSNO KORISNIKA
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta dužan je da:
1) dopusti prolaz preko zemljišta licima koja su ovlašćena da premeravaju, snimaju, projektuju i obeležavaju zemljište ili vode, za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije vodoprivrednih objekata, organima koji vrše inspekcijski nadzor, kao i licima koja izvode radove na izgradnji, rekonstrukciji i održavanju tih objekata;
2) dopusti korišćenje korita za veliku vodu i obalu reke u širini od 3 metra licima koja su ovlašćena da vrše pregled stanja i održavanja rečnih korita i obala;
3) dopusti slobodno oticanje vode koja dolazi sa uzvodnih zemljišta bez promene pravca i brzine vode;
4) gazduje šumama na inundacionom području tako da se ne prave smetnje prirodnom oticanju vode i leda, plovidbi na plovnim putevima, održavanju objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda i sprovođenju odbrane od poplava.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta ima pravo na naknadu štete u slučajevima iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.
Prava i obaveze i druge odnose koji nastanu u vezi s izvođenjem radova iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana sporazumno uređuju sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta i preduzeće koje izvodi radove.
Na izgrađeni seoski vodovod se mogu priključiti preduzeća i druga pravna lica i građani koji nisu učestvovali u izgradnji tog vodovoda pod sledećim uslovima:
1. ako isti, s obzirom na količinu vode, može da zadovolji njihove potrebe, i
2. ako se njihovo snabdevanje vodom ne može drukčije rešiti na ekonomičan i racionalan način.
Odobrenje za priključak iz stava 1. ovog člana izdaje opštinski organ uprave nadležan za poslove vodoprivrede.
Preduzeća i druga pravna lica i građani koji se priključuju na vodovod iz stava 1. ovog člana obavezna su:
1. da nadoknade srazmerni deo troškova izgradnje;
2. da od časa priključenja snose troškove održavanja i iskorišćavanja vodovoda;
3. da snose sve troškove priključenja.
Preduzeća i druga pravna lica i građani koji su se priključili na seoski vodovod imaju jednaka prava kao i ostali investitori, odnosno korisnici seoskog vodovoda.
Kada se izgradnjom objekta kojim se trajno podiže nivo vode prirodnog vodotoka povećavaju troškovi zaštite od štetnog dejstva voda, vlasnik, odnosno korisnik tog objekta dužan je da te povećane troškove naknadi preduzeću koje je prema ovom zakonu dužno da preduzme mere zaštite od štetnog dejstva voda.
Sopstvenik, odnosno korisnik vodnog zemljišta, odnosno sopstvenik ili korisnik vodoprivrednog objekta na obali dužan je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzeća, učestvuje na delu na kome je sopstvenik, odnosno korisnik u izvođenju manjih radova na održavanju korita za veliku vodu i obala, osim korita za malu vodu, radi sprečavanja erozije, odronjavanja obala ili zagušivanja korita zbog štetne vegetacije ili drugih prepreka koje mogu ometati normalan proticaj vode.
Radi zaštite obala od rušenja i radi učvršćivanja korita i obezbeđenja proticanja vode i leda, vodoprivredni inspektor će, na zahtev javnog vodoprivrednog preduzeća, naložiti sopstveniku, odnosno korisniku zemljišta koji čini obalu da na tom zemljištu izvrše sađenje drveća i žbunastog bilja.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta dužan je da na zahtev javnog vodoprivrednog preduzeća ukloni drvo iz korita bujičnih tokova.
Ako sopstvenik, odnosno korisnik ne ukloni drvo iz korita bujičnih tokova, odnosno ako je sopstvenik, odnosno korisnik nepoznat, uklanjanje će izvršiti javno vodoprivredno preduzeće bez naknade vrednosti uklonjenog drveta.
Radi zaštite voda i vodotoka, sprečavanja oštećenja i zaštite vodoprivrednih objekata i postrojenja, zabranjeno je:
1) vršiti radnje koje mogu oštetiti korita i obale prirodnih i veštačkih vodotoka, kao i objekata za uređenje vodnih tokova ili za zaštitu od štetnog dejstva voda;
2) unositi u prirodne, veštačke vodotoke, jezera i retencije, kamen, zemlju, jalovinu, posečeno drvo i drugi materijal, kao i upuštati zagađene vode i materije;
3) izvoditi radove i vaditi materijal iz vodotoka, koji bi mogli ugroziti: vodni režim, stabilnost brane ili njenu namensku upotrebu, stabilnost odbrambenih nasipa, regulacionih i drugih vodoprivrednih objekata, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retencionih bazena usled čega bi moglo doći do klizanja terena, pojave erozije ili nastajanja vododerina i bujica;
4) graditi objekte ili vršiti sadnju u plavnoj zoni na način koji ometa proticanje vode i leda ili je u suprotnosti sa propisima za gradnju na plavnom području;
5) saditi drveće na odbrambenom nasipu ili pored nasipa u pojasu širine 10 metara prema vodotoku i 50 metara na branjenom području, računajući od nožice nasipa;
6) saditi drveće pored kanala u pojasu od 5 metara sa obe strane, računajući od ivice kanala;
7) kopati bunare, rovove i paralelne kanale duž nasipa u pojasu 50 metara prema vodotoku i 100 metara prema branjenom području, izuzev ukoliko je tehničkom dokumentacijom dokazano da nije ugrožena stabilnost nasipa;
8) menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskorišćavati te vode u obimu kojim se ugrožavaju snabdevanje pitkom ili tehnološkom vodom, mineralna i termalna izvorišta, stabilnost tla i objekata;
9) na kanalima na udaljenosti manjoj od 2 metra, odnosno drugoj udaljenosti utvrđenoj odlukom javnog vodoprivrednog preduzeća, orati ili kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se mogu oštetiti kanali ili poremetiti njihovo redovno funkcionisanje.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana javno vodoprivredno preduzeće može odobriti obradu zemljišta, sađenje drveća ili drugih zasada, seču drveća, ispašu stoke ili obavljanje drugih radova ako se time ne ugrožava stabilnost i sigurnost vodoprivrednih objekata, odnosno vodni režim.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta dužan je da dozvoli drugom sopstveniku, odnosno korisniku izvođenje radova radi dovođenja, odnosno odvođenja vode preko njegovog zemljišta ako ne postoje povoljniji tehnički ili ekonomski uslovi, uz pravo na naknadu štete koju sporazumno utvrđuju.
Ako zainteresovane strane ne postignu sporazum o utvrđivanju prava službenosti i o visini odgovarajuće naknade odluku donosi sud.
Sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta dužan je da dopusti da javno vodoprivredno preduzeće, odnosno drugo preduzeće na njegovom zemljištu privremeno smesti materijal izvađen iz vodotoka i jezera radi izvršenja vodoprivrednih radova i da taj materijal transportuje preko tog zemljišta.
U slučaju iz stava 1. ovog člana sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta ima pravo na naknadu štete.
Čl. 72 - 80
(Brisano)
VII JAVNO VODOPRIVREDNO PREDUZEĆE
Osniva se Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" sa potpunom odgovornošću (u daljem tekstu: javno vodoprivredno preduzeće) za obavljanje vodoprivredne delatnosti.
Skraćeni naziv preduzeća je: JVP "Srbijavode" sa p.o.
Sedište preduzeća je u Beogradu.
Javno vodoprivredno preduzeće iz stava 1. ovog člana upravlja vodoprivrednim objektima iz člana 4. tačke 1), tačke 2) - akumulacije i brodske prevodnice i tačke 4) ovog zakona, kao dobrima u opštoj upotrebi, osim objekata koje su preduzeća i druga pravna lica izgradila za sopstvene potrebe.
Objekti iz stava 2. ovog člana i druga sredstva kojima raspolaže javno vodoprivredno preduzeće su u državnoj svojini.
Delatnost javnog vodoprivrednog preduzeća je: gazdovanje vodnim resursima i usklađivanje potrebe za vodom raznih korisnika; praćenje, održavanje i unapređivanje vodnog režima; održavanje i rekonstrukcija vodoprivrednih objekata; organizovanje i sprovođenje odbrane od poplava; odvođenje suvišnih vod a i organizovanje odbrane od unutrašnjih voda na melioracionom području; organizovanje i sprovođenje mera za zaštitu od bujica i erozije; obezbeđenje vode za korišćenje; organizovanje i spro vođenje mera za zaštitu voda od zagađivanja; vršenje investitorskih poslova kod izgradnje, odnosno rekonstrukcije vodoprivrednih objekata; izradu tehničke dokumentacije u oblasti vodoprivrede; pripremanje planova i programa u vodoprivredi; organizovanje i vođenje vodoprivrednog informacionog sistema i dokumentacije o vodama; izvršavanje zadataka iz međudržavnih sporazuma u oblasti vodoprivrede i organizovanje studijsko-istraživačkih radova u oblasti vodoprivrede.
Delatnosti iz stava 1. ovog člana su od javnog interesa.
Javno vodoprivredno preduzeće može studijsko-istraživačke radove iz stava 1. ovog člana poveriti naučno-istraživačkoj instituciji.
Statutom javnog vodoprivrednog preduzeća bliže se uređuju pitanja unutrašnje organizacije, delokrug rada organa preduzeća, prava i obaveze delova preduzeća u pravnom prometu, ovlašćenja u pogledu raspolaganja sredstvima od strane delova preduzeća i druga pitanja od značaja za poslovanje preduzeća.
Javno vodoprivredno preduzeće može samostalno ili sa stranim, odnosno domaćim licima da osnuje preduzeća za obavljanje pojedinih delatnosti iz predmeta svog poslovanja ako te delatnosti predstavljaju tehničko-tehnološku i ekonomsku celinu.
Pretvaranje državne svojine u druge oblike i organizovanje javnog vodoprivrednog preduzeća u društvo vršiće se na način određen propisima kojima se uređuje pitanje transformacije društvenih preduzeća u preduzeća u mešovitoj ili privatnoj svojini, u skladu sa programom prestruktuiranja koji donosi Upravni odbor javnog vodoprivrednog preduzeća.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, učešće državnog kapitala ne može biti manje od 51% od ukupnog kapitala javnog vodoprivrednog preduzeća.
Javno vodoprivredno preduzeće donosi dugoročne i srednjoročne planove razvoja i godišnji program rada.
Na planove razvoja iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Vlada, a na godišnji program rada saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Nad javnim vodoprivrednim preduzećem ne može se sprovoditi postupak stečaja.
U slučaju nastupanja uslova za otvaranje i sprovođenje stečajnog postupka nad javnim vodoprivrednim preduzećem, Narodna skupština Republike Srbije preduzima mere za obezbeđenje uslova za nesmetan rad javnog vodoprivrednog preduzeća i jemči za njegove obaveze.
Član 86
Javno vodoprivredno preduzeće stiče i pribavlja finansijska sredstva za obavljanje delatnosti i to iz:
1) sredstava budžeta Republike Srbije koja se obezbeđuju za realizaciju poslova od opšteg interesa,
2) naknada utvrđenih ovim zakonom,
3) ulaganja domaćih i stranih lica,
4) izdavanjem i prodajom hartija od vrednosti,
5) prodajom delova preduzeća, izdavanjem deonica i iz drugih izvora.
Organi javnog vodoprivrednog preduzeća su: Upravni odbor, direktor i Nadzorni odbor.
Organ upravljanja javnog vodoprivrednog preduzeća je Up ravni odbor, koji ima 11 članova, od čega tri člana Upravnog odbora se imenuju od predstavnika zaposlenih u javnom vodoprivrednom preduzeću na način utvrđen statutom .
U slučaju organizovanja javnog vodoprivrednog preduzeća, kao preduzeća u mešovitoj svojini broj članova Upravnog odbora povećava se za broj predstavnika vlasnika kapitala srazmerno visini tog kapitala u ukupnom kapitalu preduzeća.
Upravni odbor:
1) utvrđuje poslovnu politiku;
2) donosi dugoročne i srednjoročne planove razvoja i godišnji program rada;
3) odlučuje o statusnim promenama;
4) odlučuje o smanjenju i povećanju glavnice;
5) odlučuje o osnivanju novih preduzeća;
6) usvaja izveštaje o poslovanju preduzeća i godišnji obračun;
7) donosi statut i odluku o usvajanju plana razvoja i programa rada;
8) donosi investicione odluke;
9) utvrđuje visinu naknada koje predstavljaju izvor prihoda;
10) odlučuje o kupovini deonica, odnosno udela drugih preduzeća;
11) utvrđuje normative i standarde za redovno održavanje vodoprivrednih objekata i kriterijume za obrazovanje cena na redovnom održavanju, kao i uslove i način korišćenja vodoprivrednih objekata.
Odluku iz stava 1. tačka 9) ovog člana Upravni odbor donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede.
Obrazovanjem Skupštine, poslove iz stava 1. tač. 2), 3), 4), 5) i 10) ovog člana, obavlja Skupština.
Direktor javnog vodoprivrednog preduzeća predstavlja i zastupa preduzeće, organizuje i rukovodi procesom rada, vodi poslovanje preduzeća, samostalno donosi odluke i odgovara za zakonitost rada javnog vodoprivrednog preduzeća, predlaže program rada i plan razvoja i preduzima mere za njihovo sprovođenje, izvršava odluke Upravnog odbora, potpisuje kolektivni ugovor, vrši druge poslove određene zakonom i statutom.
Direktor javnog vodoprivrednog preduzeća donosi akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost Upravnog odbora.
Organizovanjem javnog vodoprivrednog preduzeća u preduzeće u mešovitoj svojini, direktora imenuje Upravni odbor uz saglasnost Vlade.
Nadzorni odbor javnog vodoprivrednog preduzeća ima pet članova.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad poslovanjem javnog vodoprivrednog preduzeća, pregleda godišnji izveštaj i godišnji obračun.
O rezultatima nadzora u pismenom obliku Nadzorni odbor obaveštava Vladu i Upravni odbor javnog vodoprivrednog preduzeća.
Vlada:
1) daje saglasnost na statut javnog vodoprivrednog preduzeća;
2) daje saglasnost na program prestruktuiranja;
3) daje saglasnost na statusne promene preduzeća;
4) daje saglasnost na osnivanje ili suosnivanje preduzeća za obavljanje pojedinih delatnosti iz oblasti poslovanja javnog vodoprivrednog preduzeća;
5) imenuje članove upravnog odbora;
6) imenuje direktora javnog vodoprivrednog preduzeća;
7) imenuje članove Nadzornog odbora;
8) razmatra izveštaj Nadzornog odbora.
Radi zaštite interesa građana, preduzeća i drugih pravnih lica statutom ili drugim opštim aktom javnog vodoprivrednog preduzeća, utvrdiće se poslovi koji se u vršenju vodoprivredne delatnosti moraju obavljati u tom preduzeću u vreme štrajka i način njihovog izvršavanja, u skladu sa zakonom.
Direktor javnog vodoprivrednog preduzeća će odrediti radnike koji će raditi na izvršavanju poslova iz stava 1. ovog člana i način njihovog izvršavanja.
Prema licu koje ne izvrši nalog direktora iz stava 2. ovog člana preduzeće se mere utvrđene statutom, odnosno kolektivnim ugovorom.
U slučaju da se preduzimanjem mera iz stava 2. ovog člana ne može obezbediti zaštita interesa iz stava 1. ovog člana, ministar vodoprivrede preduzima mere kojima se obezbeđuje zaštita tog interesa.
Ako javno vodoprivredno preduzeće zbog nedostatka sredstava nije u mogućnosti da kvalitetno i uredno izvršava poslove, a posebno da kvalitetno i uredno održava, stara se o čuvanju, redovnom održavanju, korišćenju i funkcionisanju vodoprivrednih objekata, dužno je da o tome blagovremeno obavesti ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Javno vodoprivredno preduzeće je dužno da u vršenju javnih ovlašćenja obezbedi efikasno i pod jednakim uslovima ostvarivanje prava i dužnosti preduzeća i drugih pravnih lica i građana pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Protiv upravnog akta javnog vodoprivrednog preduzeća u vršenju javnih ovlašćenja može se podneti žalba ministarstvu nadležnom za poslove vodoprivrede.
Javno vodoprivredno preduzeće u vršenju javnih ovlašćenja ima pravo na stvarne troškove utvrđene opštim aktom preduzeća.
Na opšti akt iz stava 3. ovog člana saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
U cilju odbrane od štetnog dejstva voda ili obezbeđenja uslova za korišćenje voda, zainteresovana lica na melioracionom području ili delu melioracionog područja mogu osnovati vodnu zadrugu u skladu sa zakonom kojim se uređuju pitanja poslovanja i osnivanja zadruge.
Vodna zadruga je dužna da radove na odvodnjavanju i navodnjavanju uskladi sa planovima i programima javnog vodoprivrednog preduzeća.
IX FINANSIRANJE VODOPRIVREDNE DELATNOSTI
Sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti iz člana 82. ovog zakona obezbeđuju se iz naknade za korišćenje voda; naknade za zaštitu voda; naknade za odvodnjavanje; naknade za navodnjavanje; naknade za izvađeni materijal iz vodotoka i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga, kao i iz sredstava budžeta Republike Srbije za finansiranje poslova od opšteg interesa.
Naknada za korišćenje voda plaća se za korišćenje površinskih, podzemnih i mineralnih voda.
Sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga su prihod javnog vodoprivrednog preduzeća.
Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka evidentiraju se na posebnom računu ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede.
Visinu naknade iz stava 4. ovog člana utvrđuje Vlada.
Poslovi od opšteg interesa su:
1) izgradnja, rekonstrukcija i održavanje objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda;
2) izgradnja, rekonstrukcija i održavanje višenamenskih akumulacija, hidromelioracionih objekata i objekata regionalnih sistema za snabdevanje vodom do vodozahvata pojedinih korisnika, odnosno do priključka na komunalni sistem vodosnabdevanja, kao i za izgradnju objekata za vodosnabdevanje naselja koja se ne mogu uključiti u regionalne sisteme za snabdevanje vodom;
3) preduzimanje mera za zaštitu voda od zagađivanja (ispitivanje kvaliteta voda, izgradnju, rekonstrukciju i proširenje uređaja i postrojenja za prečišćavanje voda i dr.);
4) zaštita zemljišta od erozije;
5) studijsko-istražni radovi (vodoprivredni informacioni sistem, istražni radovi, izrada studija, planova, programa, vodoprivrednih osnova, vodoprivrednog bilansa, katastra, tehničkih propisa i normativa i dr.);
6) realizacija obaveza i učešća u međunarodnoj saradnji.
Sredstva ostvarena od naknada iz člana 99. stav 4. ovog zakona i druga sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije za namene iz stava 1. ovog člana koriste se prema godišnjem programu radova.
Sredstva iz stava 2. ovog člana koriste se kao učešće u finansiranju poslova od opšteg interesa.
Program iz stava 2. ovog člana donosi Vlada.
Programom iz stava 2. ovog člana određuju se objekti, vrsta i obim radova koji će se finansirati u periodu za koji se program donosi, predračun radova, dinamika izvođenja radova i ulaganja, visina učešća i druga pitanja vezana za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje vodoprivrednih objekata.
Bliže uslove i kriterijume za dodelu i korišćenje sredstava i način dodele sredstava iz stava 2. ovog člana, utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Dodelu sredstava za izgradnju i izvođenje drugih radova vrši ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede, ugovorom na osnovu sprovedenog konkursa.
Neutrošena sredstva u prethodnoj godini prenose se za iste namene u narednu godinu.
Naknadu za odvodnjavanje plaćaju korisnici, odnosno sopstvenici poljoprivrednog, građevinskog i šumskog zemljišta, zemljišta pod saobraćajnicama i drugog zemljišta na melioracionom području koje se neposredno, odnosno posredno odvodnjava.
Naknada za odvodnjavanje se ne plaća za zemljište pod nasipima za odbranu od poplave, pod ribnjacima i retencijama, kanalima i drugim vodoprivrednim objektima kojima upravlja javno vodoprivredno preduzeće.
Visina naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u zavisnosti od visine troškova odvodnjavanja i održavanja, funkcionisanja i izgradnje objekata za odvodnjavanje na melioracionom području.
Naknada za odvodnjavanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta obračunava se i plaća na osnovu katastarskog prihoda, odnosno po jedinici površine.
Naknada za odvodnjavanje šumskog zemljišta ne može biti manja od polovine propisane naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.
Naknada za odvodnjavanje građevinskog zemljišta plaća se po jedinici površine, zavisno od namene zemljišta, količine vode koja se sa njega sliva.
Visina naknade iz stava 3. ovog člana ne može biti manja od desetostrukog ni veća od dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.
Sredstva ostvarena od naknade iz st. 1. i 3. ovog člana koriste se za održavanje, funkcionisanje i izgradnju objekata za odvodnjavanje na melioracionom području.
Naknadu za navodnjavanje plaćaju sopstvenici, odnosno korisnici zemljišta za koje je obezbeđena voda. Visina naknade za navodnjavanje se određuje u zavisnosti od visine troškova za održavanje i funkcionisanje objekata za navodnjavanje i količine zahvaćene vode iskazane po m3 ili po jedinici površine.
Sredstva ostvarena od naknade za navodnjavanje koriste se za održavanje, funkcionisanje i rekonstrukciju objekata za navodnjavanje na melioracionom području.
Naknadu za korišćenje voda plaćaju korisnici površinskih, podzemnih i mineralnih voda srazmerno količini i kvalitetu zahvaćene vode i zavisno od namene za koju se voda koristi.
Javno elektroprivredno preduzeće plaća naknadu srazmerno količini proizvedene električne energije u hidroelektranama.
Sredstva ostvarena od naknade za korišćenje voda koriste se za finansiranje izgradnje objekata za snabdevanje stanovništva i privrede vodom i za uređenje vodotoka.
Naknadu za zaštitu voda plaćaju preduzeća i druga pravna lica i građani srazmerno količini, stepenu zagađenosti i vrsti otpadne ili druge vode promenjenih svojstava, odnosno druge materije kojom se pogoršava kvalitet voda i uslovi njenog korišćenja, koju direktno ili indirektno ispuštaju u površinske ili podzemne vode.
Sredstva ostvarena od naknade za zaštitu voda koriste se za preduzimanje mera zaštite voda od zagađivanja i prečišćavanja otpadnih voda.
Naknada za izvađeni pesak, šljunak i drugi materijal izvađen iz korita vodotoka, sprudova, napuštenih korita i sa obala prirodnih vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija i na područjima ugroženim od erozije, plaća se prema količini izvađenog materijala.
Naknadu iz stava 1. ovog člana ne plaća javno vodoprivredno preduzeće za količine peska, šljunka i drugog materijala koji se koristi za izgradnju i održavanje objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana koriste se za uređenje vodotoka.
Visinu naknada za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga (plovidba, proizvodnja električne energije i dr.), utvrđuje javno vodoprivredno preduzeće uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede.
U pogledu rokova plaćanja akontacije naknada, zastarelosti, kamata, obnove postupka i postupka prinudne naplate naknada i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, kada su u pitanju preduzeća koja imaju status korporacija primenjuju se propisi o porezu na dobit korporacija a za ostale obveznike plaćanja naknada propisi o plaćanju poreza na dohodak građana.
Nadzor nad zakonitošću akata javnog vodoprivrednog preduzeća kojima se rešava o pravima i dužnostima građana, preduzeća i drugih pravnih lica i inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede vrši ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede.
Inspekcijski nadzor obuhvata nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa i opštih akata koji se odnose na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu.
Inspekcijski nadzor u oblasti koja se odnosi na vodu za piće vrše organi sanitarne inspekcije.
U vršenju poslova vodoprivredne inspekcije, vodoprivredni inspektor:
1) vrši kontrolu nad izgradnjom objekata i izvođenjem radova koji mogu da prouzrokuju kvalitativne ili kvantitativne promene u prirodnom ili veštački uspostavljenom vodnom režimu;
2) vrši kontrolu vodoprivrednih dozvola, vodoprivrednih saglasnosti, potvrda, dokumentacije za odbranu od poplava, vodnih knjiga, katastara voda, zagađivača voda, bujičnih tokova i vodoprivrednih objekata, poslovnih knjiga i ostalih dokumenata;
3) vrši kontrolu načina iskorišćavanja vodoprivrednih objekata radi utvrđivanja da li je njihovo iskorišćavanje u skladu sa izdatim vodoprivrednim saglasnostima, vodoprivrednim dozvolama i potvrdama;
4) kontroliše funkcionisanje uređaja na objektima koji su od značaja za sigurnost objekata i postrojenja;
5) kontroliše režim i kvalitet voda u prirodnim i veštačkim vodotocima, jezerima i podzemnim vodama;
6) kontroliše funkcionisanje, ispravnost i efikasnost uređaja za prečišćavanje otpadnih voda;
7) kontroliše poštovanje propisanog vodnog režima u pogledu obezbeđenja garantovanog minimalnog proticaja nizvodno od zahvata.
Vodoprivredni inspektor ovlašćen je i dužan da naredi da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklone u roku koji on odredi i to da:
1) zabrani, odnosno obustavi izvođenje radova koji se izvode suprotno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti, odnosno vodoprivrednoj dozvoli ili bez vodoprivredne saglasnosti, odnosno vodoprivredne dozvole;
2) naredi sađenje drveća i žbunastog bilja u slučajevima utvrđenim ovim zakonom;
3) zabrani ili ograniči korišćenje voda, ispuštanje voda, vađenje materijala, odnosno korišćenje objekata i postrojenja u slučajevima utvrđenim ovim zakonom;
4) naredi rušenje objekata i postrojenja ili uklanjanje drveća i žbunastog bilja koji su izgrađeni, odnosno zasađeni bez vodoprivredne saglasnosti, ako u roku određenom rešenjem vodoprivrednog inspektora nije podnet zahtev za izdavanje vodoprivredne saglasnosti ili je podnet zahtev pravosnažno odbijen;
5) naredi prestanak rada preduzećima i drugim pravnim licima kada utvrdi da otpadne vode koje ispuštaju sadrže opasne materije u količinama većim od dozvoljenih, dok se količine tih materija ne smanje ispod dozvoljenih granica.
Preduzeća i druga pravna lica i građani dužni su da vodoprivrednom inspektoru omoguće vršenje nadzora i pruže potrebne podatke.
Ako prilikom vršenja nadzora utvrdi da se preduzeće ili drugo pravno lice i građanin nisu pridržavali ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega, vodoprivredni inspektor pismeno će konstatovati nađene nepravilnosti i nedostatke i narediće rešenjem mere za njihovo otklanjanje, određujući i rokove za njihovo sprovođenje.
Protiv rešenja vodoprivrednog inspektora može se izjaviti žalba Vladi.
Žalba protiv rešenja iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Vodoprivredni inspektor može po potrebi organizovati uzimanje uzoraka vode i otpadnih voda radi analize i provere stepena zagađenosti vode, a troškove analize snosi preduzeće i drugo pravno lice ili građanin od koga potiče zagađenje ako analiza pokaže da je došlo do zagađenja vode iznad propisanih granica.
Poslove vodoprivrednog inspektora može obavljati radnik koji pored zakonom utvrđenih uslova za rad u organima uprave ima stručnu spremu sedmog stupnja i to: diplomirani građevinski inženjer hidrotehničkog smera, diplomirani inženjer šumarstva bujičarskog smera, diplomirani tehnolog, diplomirani inženjer poljoprivrede vodoprivrednog smera i sa najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima iz okvira vodoprivredne delatnosti.
Organ sanitarne inspekcije je ovlašćen i dužan da:
1) zabrani korišćenje za druge svrhe vode koja služi za piće ili je namenjena za piće, ako bi to korišćenje nepovoljno uticalo na zdravstvenu ispravnost vode;
2) zabrani izgradnju ili upotrebu objekata i postrojenja, korišćenje zemljišta ili vršenje druge delatnosti u zoni zaštite, odnosno koja su u pojasu sanitarne zaštite izvorišta koja služe za javno snabdevanje vodom za piće, ako to ugrožava zdravstvenu ispravnost;
3) zabrani izgradnju ili rekonstrukciju, odnosno puštanje u rad objekata i postrojenja za javno snabdevanje vodom za piće ako nije pribavljena saglasnost nadležnog organa za poslove zdravlja i zaštite životne sredine;
4) naredi otklanjanje nedostataka na objektima i postrojenjima za javno snabdevanje vodom za piće koji mogu nepovoljno delovati na zdravstvenu ispravnost vode za piće;
5) zabrani upotrebu vode za piće za koju je ovlašćeno preduzeće ili drugo pravno lice utvrdilo da s obzirom na propisana fizička, hemijska, biološka, bakteriološka, virusološka i radiološka svojstva, nije zdravstveno ispravna;
6) naredi prečišćavanje, dezinfekciju i druge propisane sanitarne mere radi popravke ili zaštite kvaliteta vode za piće;
7) naredi preduzimanje drugih mera koje su potrebne u cilju zaštite zdravstvene ispravnosti vode za piće.
Ko ošteti, uništi ili učini neupotrebljivim vodoprivredni objekat kazniće se za krivično delo zatvorom do pet godina.
Ko vađenjem peska, šljunka i drugog materijala iz korita vodotoka, ošteti korito, obale i regulacione građevine kazniće se za krivično delo zatvorom do pet godina ili novčanom kaznom.
Ko bez vodoprivredne dozvole vrši punjenje akumulacije ili koristi vode iz akumulacije i time izazove opasnost po život ili zdravlje ljudi ili imovine većih razmera kazniće se za krivično delo zatvorom do pet godina.
Preduzeće ili drugo pravno lice kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 3.000.000 dinara, ako:
1) izvodi radove na izgradnji novih ili rekonstrukciju ili uklanjanje postojećih vodoprivrednih objekata ili izgradnju ili rekonstrukciju drugih objekata ili postrojenja, ili vrši druge radove bez vodoprivredne saglasnosti ili protivno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti (član 16. stav 1. ovog zakona);
2) vrši neku radnju bez vodoprivredne dozvole (član 18. ovog zakona) ili protivno vodoprivrednoj dozvoli (član 19. stav 1. ovog zakona);
3) pravo stečeno na osnovu vodoprivredne dozvole prenosi bez saglasnosti organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzeća koji je izdao dozvolu (član 19. stav 4. ovog zakona);
4) preduzeće ili drugo pravno lice ako ne donese plan za odbranu od poplava (član 30. stav 3. ovog zakona);
5) ne preduzme mere za zaštitu vodoprivrednih, plovnih ili drugih objekata i postrojenja u slučaju nagomilavanja leda (član 34. stav 2. ovog zakona);
6) u plavnim zonama gradi objekte suprotno propisanim uslovima (član 36. stav 6. ovog zakona);
7) kao izvođač radova ili preduzeće ili drugo pravno lice koje iskorišćava objekte ili druga dobra ne preduzme potrebne mere iz člana 39. ovog zakona;
8) prilikom svakog zahvatanja površinskih voda, nizvodno od zahvata ne obezbedi vode za potrebe garantovanog minimuma (član 40. stav 4. ovog zakona);
9) voda za piće sadrži materije škodljive za zdravlje iznad propisanih granica, a u pogledu fizičkih, hemijskih, bioloških, bakterioloških, virusoloških i radioloških svojstava ne odgovara propisanim uslovima (član 41. stav 1. ovog zakona);
10) vodu određenu za piće koristi za druge svrhe koje nepovoljno utiču na potrebnu količinu i svojstvo vode (član 41. stav 2. ovog zakona);
11) preduzme neku od radnji iz člana 56. ovog zakona;
12) ne preduzme potrebne mere iz člana 61. stav 1. ovog zakona;
13) ako preduzme neku od radnji iz člana 69. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 90.000 do 200.000 dinara.
Preduzeće ili drugo pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara ako:
1) ne dostavi podatke o potrošnji i količinama vode radi izrade vodoprivrednog bilansa (član 13. stav 5. ovog zakona);
2) u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih vodoprivrednih i drugih objekata i izvođenje drugih radova, ne pribavi vodoprivredne uslove (član 15. stav 1. ovog zakona);
3) sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrde ne registruje u vodnoj knjizi (član 24. stav 1. ovog zakona) ili sve izdate vodoprivredne saglasnosti, vodoprivredne dozvole i potvrde ne dostavi ministarstvu nadležnom za poslove vodoprivrede (član 24. stav 2. ovog zakona);
4) katastre zagađivača voda, vodoprivrednih objekata, bujičnih tokova i protiverozionih objekata, ne vodi na propisani način (član 25. stav 1. ovog zakona);
5) koristi akumulacione i retencione bazene suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
6) ne dostavi podatke iz člana 33. stav 3. ovog zakona;
7) ako zemljište koristi na način kojim se ugrožava sprovođenje odbrane od poplava (član 36. stav 1. ovog zakona);
8) ako ne preduzme mere iz člana 37. ovog zakona;
9) protivno vodoprivrednoj osnovi ili prostornom planu ne zaštiti izvorište i druge objekte od namernog ili slučajnog zagađenja ili drugih uticaja koji mogu nepovoljno delovati na izdašnost izvorišta i na zdravstvenu ispravnost vode (član 43. ovog zakona);
10) ukoliko privremeno ne ograniči ili uskrati korišćenje vode u slučajevima predviđenim u članu 48. ovog zakona;
11) ne postave uređaj za merenje, mere i registruju količinu zahvaćene vode i podatke o tome ne dostave javnom vodoprivrednom preduzeću (član 49. ovog zakona);
12) redovno ne dostavlja podatke o nivou i kvalitetu podzemnih voda prve izdani koje prate putem svojih kontrolnih (pijezometarskih) bunara (član 51. stav 3. ovog zakona);
13) kao izvođač radova ne postupi po odredbama člana 52. st. 1. i 2. ovog zakona;
14) bunare i bušotine sa slobodnim isticanjem vode ne opremi uređajima za regulisanje isticanja i zatvaranja i zaštitu voda od zagađivanja (član 52. stav 3. ovog zakona);
15) ne postavi uređaje za merenje, mere i registruju količine otpadnih voda i da podatke o tome dostave javnom vodoprivrednom preduzeću (član 59. stav 1. ovog zakona);
16) uređaj za prečišćavanje voda i merne uređaje ne održavaju u ispravnom stanju i ne obezbeđuju njihovo redovno funkcionisanje i ne vode dnevnik rada ovih uređaja (član 59. stav 2. ovog zakona);
17) ne obezbede ispitivanje kvaliteta voda koje ispuštaju u prijemnike i javnu kanalizaciju, preko preduzeća i drugih pravnih lica koja su ovlašćena za vršenje ovih ispitivanja (član 59. stav 3. ovog zakona);
18) ne dostave Republičkom hidrometeorološkom zavodu, rezultate ispitivanja u rokovima određenim članom 60. stav 5. ovog zakona;
19) ne preduzmu mere iz člana 62. ovog zakona;
20) kao sopstvenik, odnosno korisnik dela obale primeti a ne prijavi nadležnom organu da je došlo do zagađivanja voda u vodotocima i jezeru (član 63. ovog zakona);
21) kao sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta ne dopusti korišćenje nekog od prava iz čl. 64. ovog zakona;
22) kao sopstvenik ili korisnik vodnog zemljišta, odnosno sopstvenik ili korisnik vodnog zemljišta na obali ne izvrši neku od radnji iz člana 67. ovog zakona;
23) iz korita bujičnih tokova ne ukloni drvo na zahtev javnog vodoprivrednog preduzeća (član 68. stav 1. ovog zakona);
24) kao sopstvenik, odnosno korisnik zemljišta ne dopusti korišćenje nekog od prava iz člana 71. stav 1. ovog zakona;
25) vodoprivrednom inspektoru ne omogući vršenje nadzora ili mu ne pruži potrebne podatke (član 109. ovog zakona);
26) ne postupi po rešenju vodoprivrednog inspektora, odnosno organa sanitarne inspekcije donetog na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, ukoliko za takvu radnju nije propisana stroža kazna;
27) postupi protivno propisu donetom na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona ukoliko za takvu radnju nije propisana stroža kazna.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću ili drugom pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Odgovorno lice u Republičkom hidrometeorološkom zavodu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara ako ne vrši sistematsko ispitivanje kvaliteta voda u vodotocima, u skladu sa programom iz čl. 57. stav 2. ovog zakona ili ako ne izvrši neku obavezu iz člana 58. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara za prekršaj kazniće se građanin ako:
1) u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih vodoprivrednih i drugih objekata i izvođenje drugih radova ne pribavi vodoprivredne uslove (član 15. stav 1. ovog zakona);
2) izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji objekata ili postrojenja ili vrši druge radove bez vodoprivredne saglasnosti ili protivno izdatoj vodoprivrednoj saglasnosti (član 16. stav 1. ovog zakona);
3) vrši neku radnju bez vodoprivredne dozvole, odnosno nove vodoprivredne dozvole (član 18. ovog zakona) ili protivno vodoprivrednoj dozvoli (član 19. stav 1. ovog zakona);
4) pravo stečeno na osnovu vodoprivredne dozvole prenosi bez saglasnosti organa koji je izdao dozvolu (član 19. stav 4. ovog zakona);
5) u plavnim zonama gradi objekte suprotno propisanim uslovima (član 36. stav 6. ovog zakona);
6) ne prijavi da je došlo do zagađenja voda u vodotocima i jezerima (član 63. ovog zakona).
Za prekršaj će se kazniti građanin novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara ako izvrši i neku od radnji iz člana 117. stav 1. tač. 7), 8), 10), 11) i 13) i člana 118. stav 1. tač. 7), 8), 13), 14), 20), 21), 22), 23), 24), 25), 26) i 27) ovog zakona.
Za krivično delo iz člana 115. ovog zakona učiniocu će se pored propisane kazne oduzeti i predmet izvršenja krivičnog dela.
Za privredni prestup iz člana 117. stav 1. tačka 1) ovog zakona preduzeću ili drugom pravnom licu pored propisane kazne izreći će se i zaštitna mera obaveznog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa ili su nastali ili pribavljeni izvršenjem privrednog prestupa.
Za privredni prestup iz člana 117. stav 1. tačka 3) ovog zakona može se preduzeću ili drugom pravnom licu pored propisane kazne izreći i zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi.
Odgovornom licu iz člana 117. stav 2. ovog zakona može se za privredni prestup iz člana 117. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 7) i 8) ovog zakona pored propisane kazne izreći i zaštitna mera zabrana vršenja određenih dužnosti.
Za prekršaj iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona, može se građaninu pored kazne izreći zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi stečene izvršenjem prekršaja.
Za prekršaj iz člana 119. stav 1. tačka 2) ovog zakona, građaninu pored kazne izreći će se i zaštitna mera obaveznog oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali ili pribavljeni izvršenjem prekršaja.
Vodoprivredni inspektor privremeno će oduzeti predmet izvršenja iz čl. 120, 121. i 122. ovog zakona.
O oduzimanju predmeta vodoprivredni inspektor je dužan da izda potvrdu sa tačnim naznačenjem oduzetog predmeta.
O izvršenom privremenom .oduzimanju predmeta vodoprivredni inspektor je dužan da odmah obavesti organ nadležan za pokretanje postupka zbog učinjenog krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja.
Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u ministarstvu nadležnom za poslove vodoprivrede i organu sanitarne inspekcije ako u vršenju inspekcijskog nadzora ne preduzme mere u skladu sa čl. 109. i 113. ovog zakona.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Granice vodnih područja iz člana 6. ovog zakona utvrdiće Vlada u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vodoprivredna osnova Republike Srbije doneće se najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vodoprivredne osnove za vodna područja iz člana 10. ovog zakona doneće se najkasnije u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja vodoprivredne osnove, vodoprivredni uslovi, vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole mogu se izdavati u skladu s postojećom dokumentacijom.
Ministar vodoprivrede doneće propise iz člana 11. stav 3, člana 23. stav 2, člana 24. stav 3, člana 25. stav 4. i člana 40. stav 7. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar zdravlja i zaštite životne sredine doneće propise iz člana 41. stav 5, člana 45. stav 8. i člana 56. stav 2. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar vodoprivrede i ministar zdravlja i zaštite životne sredine doneće propise iz člana 25. stav 3, člana 57. stav 4, člana 59. stav 4. i člana 60. stav 2. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar poljoprivrede i ministar zdravlja i zaštite životne sredine doneće propis iz člana 41. stav 4. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Skupština opštine doneće propis iz člana 56. stav 3. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sopstvenici odnosno korisnici postojećih vodoprivrednih objekata i postrojenja dužni su da način korišćenja ovih objekata usklade sa vodoprivrednom osnovom u roku određenom u vodoprivrednoj osnovi.
Ako se način korišćenja objekata i postrojenja iz stava 1. ovog člana ne uskladi s vodoprivrednom osnovom u roku određenom tom osnovom, ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede zabraniće iskorišćavanje tih objekata i postrojenja dok se ne usklade s vodoprivrednom osnovom.
Fond iz člana 72. stav 1. ovog zakona počeće s radom 1. januara 1992. godine.
Društveni fond za vode Srbije, Društveni fond voda Vojvodine i Društveni fond za vode Kosova i Metohije čija je obaveza osnivanja utvrđena zakonom, prestaju sa radom 31. decembra 1991. godine.
Fondovi za melioraciju čija je obaveza osnivanja utvrđena Zakonom o vodama ("Službeni list SAPV", broj 25/90 i 38/90) i društveni fondovi za melioraciju osnovani prema Zakonu o vodama ("Službeni glasnik SRS", br. 49/80, 59/89, 14/90 i 32/90 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90 i 24/90) prestaju sa radom 31. decembra 1991. godine.
Fond iz stava 1. ovog člana preuzima sredstva, prava i obaveze fondova iz st. 2. i 3. ovog člana.
Fondovi iz st. 2. i 3. ovog člana od dana stupanja na snagu ovog zakona mogu preduzimati materijalne obaveze koje se mogu izvršiti u celini do 31. decembra 1991. godine.
Fondovi iz st. 2. i 3. ovog člana mogu preuzeti i materijalne obaveze koje će se izvršavati i posle roka utvrđenog u stavu 5. ovog člana, uz saglasnost Vlade.
Javna vodoprivredna preduzeća iz člana 81. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona počinju s radom 1. januara 1992. godine.
Statut preduzeća iz stava 1. ovog člana doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana početka rada javnog vodoprivrednog preduzeća.
Vlada će imenovati vršioce dužnosti direktora javnih vodoprivrednih preduzeća koji će privremeno do imenovanja direktora obavljati poslove utvrđene ovim zakonom.
Vršioci dužnosti direktora imenovaće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vršioci dužnosti direktora do donošenja statuta, posebnom odlukom će utvrditi organizaciju rada i način rukovođenja i finansijskog poslovanja u javnim vodoprivrednim preduzećima i organizovati pripremu statuta i drugih akata.
Danom početka rada javnih vodoprivrednih preduzeća iz člana 131. ovog zakona prestaju sa radom:
1) Javno vodoprivredno preduzeće "Dunav" ("Službeni glasnik SRS", broj 14/90);
2) Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" ("Službeni list SAPV", broj 31/90).
Javno vodoprivredno preduzeće iz člana 81. stav 1. tačke 1) ovog zakona preuzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, uređaje i druga sredstva kojim posluje preduzeće iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.
Javno vodoprivredno preduzeće iz člana 81. stav 1. tačka 2) ovog zakona pruzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, uređaje i druga sredstva kojim posluje preduzeće iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.
Javno vodoprivredno preduzeće iz člana 81. stav 1. tačka 3) ovog zakona preuzima deo zaposlenih, objekte, postrojenja, uređaje i druga sredstva kojim posluje preduzeće iz stava 1. tačke 1) ovog člana.
Od dana stupanja na snagu ovog zakona preduzeća iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana mogu otuđiti ili opteretiti imovinu, vršiti prodaju ili vršiti povećanje kapitala izdavanjem deonica ili zapošljavati nove radnike uz saglasnost Vlade Republike.
Akti i radnje koje budu preduzela preduzeća suprotno stavu 5. ovog člana ništavni su.
Danom početka rada javna vodoprivredna preduzeća iz člana 81. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona preuzimaju objekte, postrojenja, uređaje i druga sredstva kojim posluju javna vodoprivredna preduzeća iz člana 132. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona koja su izgrađena i koriste se na vodnom području za koja se osnivaju ova javna vodoprivredna preduzeća, kao i zaposlene koji su radili na tim objektima, postrojenjima i uređajima.
Preduzeće i druga pravna lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona upravljala objektima iz člana 81. stav 2. ovog zakona dužna su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenesu te objekte na javno vodoprivredno preduzeće koje upravlja objektima na vodnom području na kome se nalaze objekti tih preduzeća i drugih pravnih lica.
Preduzećima i drugim pravnim licima iz stava 2. ovog člana, pojedine poslove javno vodoprivredno preudzeće može poveriti na osnovu ugovora kojim će se urediti uslovi za njihovo obavljanje i druga prava i obaveze u vezi sa obavljanjem tih poslova.
Javno vodoprivredno preduzeće osniva preduzeća za obavljanje pojedinih delatnosti iz predmeta svog poslovanja, ako te delatnosti predstavljaju tehničko-tehnološku i ekonomsku celinu ili za obavljanje delatnosti kojima se doprinosi efikasnijem i racionalnijem funkcionisanju sistema na vodnom području.
Javno vodoprivredno preduzeće preuzimanjem objekata iz stava 2. ovog člana preuzima prava i neizvršene obaveze nastale u vezi izgradnje, korišćenja i održavanja tih objekata.
(Brisan)
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o vodama ("Službeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i 32/90 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90 i 24/90) osim čl. 5, 6, 11, 12, 13, 13a, 13b, 13v, 13g, 13d, 13đ, 13e, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 32a, 33, 34, 120, 140, 147. stav 1. tačka 1) i član 149. i propisi doneti na osnovu tih članova koji prestaju da važe 31. decembra 1991. godine;
2) Zakon o vodama ("Službeni list SAPV", br. 25/90 i 38/90) i propisi doneti na osnovu tog zakona osim čl. 54. do 101, 107. i 122. i propisi doneti na osnovu tih članova koji prestaju da važe 31. decembra 1991. godine;
3) Zakon o vodama ("Službeni list SAPK", br. 30/76 i 20/78 i "Službeni glasnik RS", br. 16/90 i 21/90) i propisi doneti na osnovu tog zakona, osim čl. 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 17a, 17b, 17v, 24, 25, 26, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 182, 186a, 187, 188a i propisi doneti na osnovu tih članova koji prestaju da važe 31. decembra 1991. godine;
4) Pravilnik o sadržini vodoprivredne osnove dela vodnog područja ("Službeni glasnik SRS", broj 17/78);
5) Pravilnik o količini vode koja se smatra kao neznatno mala količina pri upotrebljavanju i odvođenju odnosno ispuštanju vode ("Službeni glasnik SRS", broj 67/81);
6) Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije za odbranu od poplava i leda ("Službeni glasnik SRS", broj 47/83);
7) Pravilnik o sistematskom tehničkom osmatranju vodoprivrednih objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 53/83);
8) Pravilnik o rokovima atestiranja vodoprivrednih objekata, uređaja i njihovih delova ("Službeni glasnik SRS", broj 47/83);
9) Pravilnik o načinu na koji Republički hidrometeorološki zavod prati i dostavlja prognoze promena kvaliteta vode i upozorava na havarijska zagađenja vode ("Službeni glasnik SRS", broj 28/84).
Sastavni deo Zakona o zaštiti i iskorišćavanju izvorišta vodosnabdevanja, koji je prema članu 147. stav 1. tačka 2) Zakona o vodama ("Službeni glasnik SRS", br. 49/89, 59/89, 14/90 i 42/90 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90 i 24/90) ostao na snazi, primenjivaće se do donošenja vodoprivredne osnove iz člana 126. stav 1. ovog zakona.
Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, ostaju na snazi:
1) Uredba o klasifikaciji voda ("Službeni glasnik SRS", broj 5/68);
2) Uredba o kategorizaciji vodotoka ("Službeni glasnik RS", broj 5/68);
3) Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije koja se podnosi u postupku za dobijanje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole ("Službeni glasnik SRS", broj 3/78);
4) Pravilnik o obrascu i načinu vođenja vodne knjige ("Službeni glasnik SRS", br. 16/78 i 20/85);
5) Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Službeni glasnik SRS", broj 31/82);
6) Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ("Službeni glasnik SRS", broj 33/78);
7) Pravilnik o načinu i broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Službeni glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84);
8) Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Službeni glasnik SRS", broj 49/90);
9) Odluka o određivanju granice vodnih područja ("Službeni glasnik SRS", broj 29/90).
Zahtevi za izdavanje vodoprivrednih saglasnosti i vodoprivrednih dozvola podneti do stupanja na snagu ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme podnošenja zahteva.
Zahtevi iz stava 1. ovog člana koji u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ne budu rešeni, njihovo rešavanje preuzeće organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće određeni ovim zakonom.
Odredbe člana 108. stav 1. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 1992. godine.
Član 139
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o vodama
("Sl. glasnik RS", br. 53/93)
Član 8
Sredstva od naknade za odvodnjavanje su prihod javnog vodoprivrednog preduzeća, počev od 1. januara 1994. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i
dopunama
Zakona o vodama
("Sl. glasnik RS", br. 54/96)
Član 10
Fond za vode prestaje sa radom 31. decembra 1996. godine.
Ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede preuzeće sredstva, prava, obaveze i zaposlene Fonda za vode danom prestanka rada Fonda za vode.
Član 11
Javno vodoprivredno preduzeće iz člana 2. ovog zakona počeće sa radom 1. januara 1997. godine.
Statut preduzeća iz stava 1. ovog člana doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana početka rada javnog vodoprivrednog preduzeća.
Član 12
Vlada će imenovati vršioca dužnosti direktora javnog vodoprivrednog preduzeća koji će privremeno, do imenovanja direktora, obavljati poslove utvrđene ovim zakonom.
Vršilac dužnosti direktora imenovaće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vršilac dužnosti direktora, do donošenja statuta, posebnom odlukom će utvrditi organizaciju rada i način rukovođenja i finansijskog poslovanja u javnom vodoprivrednom preduzeću i organizovati pripremu statuta i drugih akata.
Član 13
Javno vodoprivredno preduzeće "Dunav", Javno vodoprivredno preduzeće "Sava" i Javno vodoprivredno preduzeće "Morava" prestaju sa radom 31. decembra 1996. godine.
Danom početka rada javno vodoprivredno preduzeće iz člana 2. ovog zakona preuzeće sredstva, prava i obaveze i zaposlene preduzeća iz stava 1. ovog člana.
Od dana stupanja na snagu ovog zakona, preduzeća iz stava 1. ovog člana ne mogu otuđiti ili opteretiti imovinu, vršiti prodaju ili zapošljavati nove radnike.
Akti i radnje koje budu preduzeli Javno vodoprivredno preduzeće "Dunav", Javno vodoprivredno preduzeće "Sava" i Javno vodoprivredno preduzeće "Morava" suprotno stavu 3. ovog člana, ništavi su.
Član 14
Javno vodoprivredno preduzeće preuzeće objekte, postrojenja, uređaje i druga sredstva u državnoj svojini, kao i zaposlene koji su radili na tim objektima, postrojenjima i uređajima koja nisu preuzela javna vodoprivredna preduzeća iz člana 13. stav 1. ovog zakona, do 31. decembra 1996. godine, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Posebna komisija, koju će obrazovati ministar nadležan za poslove vodoprivrede, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, sačiniće, u saradnji sa vršiocem dužnosti direktora javnog vodoprivrednog preduzeća, elaborat koji služi kao osnova za preuzimanje objekata, postrojenja, uređaja, drugih sredstava, prava i obaveza, kao i zaposlenih u preduzećima, odnosno drugim pravnim licima iz stava 1. ovog člana.
Preduzeća, odnosno druga pravna lica koja upravljaju objektima iz stava 1. ovog člana dužna su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prenesu te objekte na javno vodoprivredno preduzeće.
Javno vodoprivredno preduzeće preuzimanjem objekata iz stava 1. ovog člana, preuzima prava i neizvršene obaveze nastale usled izgradnje, korišćenja i održavanja tih objekata.
* Novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o valorizovanju novčanih kazni za prekršaje iz republičkih zakona ("Sl. glasnik RS", br. 53/93 i 67/93), Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 48/94) i Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).