ZAKONO ZADRUGAMA("Sl. list SRJ", br. 41/96 i 12/98 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) |
Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu: zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.
Zadruge se osnivaju kao zemljoradničke - opšte i specijalizovane (žitarske, voćarske, vinogradarske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radinosti i sl.), stambene, potrošačke, zanatske, zdravstvene, omladinske, studentske i učeničke, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe i vršenje usluga, u skladu sa ovim zakonom.
Zadruge se mogu osnovati i kao štedno-kreditne zadruge.
Na osnivanje, organizaciju, poslovanje i način upravljanja štedno-kreditnim zadrugama, primenjuju se odredbe saveznog zakona kojim se uređuju banke i druge finansijske organizacije.
Zemljoradničke zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, prerađuju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara, snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vrše promet roba zadrugara i za zadrugare i organizuju štedno-kreditne poslove u zadruzi.
Zemljoradničke zadruge mogu biti opšte i specijalizovane (žitarske, voćarske, vinogradarske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radinosti i dr.).
Zemljoradnici mogu osnovati i zemljoradničko štedno-kreditne zadruge.
Stambene zadruge, kao investitori i izvođači radova, organizuju izgradnju i održavanje i grade i održavaju stanove, stambene zgrade i poslovni prostor za zadrugare, angažovanjem sredstava i rada zadrugara i drugih fizičkih i pravnih lica.
Potrošačke zadruge snabdevaju svoje zadrugare i zadrugare drugih potrošačkih zadruga - članica istog zadružnog saveza proizvodima široke potrošnje.
Zanatske zadruge izrađuju i prodaju svoje zanatske proizvode i zanatske proizvode svojih zadrugara, obavljaju zanatske usluge i snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom i sredstvima za proizvodnju.
Zdravstvene zadruge pružaju pomoć zadrugarima i članovima njihovih porodica u ostvarivanju zdravstvene zaštite, nabavkom lekova i pružanjem drugih zdravstvenih usluga.
Omladinske i studentske zadruge obezbeđuju zadrugarima da, na organizovan način za potrebe poslodavaca obavljaju povremene, privremene i slične poslove za koje se ne zasniva radni odnos, radi sticanja sredstava za školovanje i zadovoljavanje osnovnih, socijalnih, kulturnih i drugih ličnih i zajedničkih potreba zadrugara.
Učeničke zadruge kroz rad obrazuju i osposobljavaju učenike - zadrugare za određena zanimanja i omogućavaju im da tim radom stiču sredstva za vannastavne, društvene, sportske i kulturne aktivnosti, organizovanje ekskurzija, nabavku učila, pomoć učenicima slabijeg materijalnog stanja i druge slične potrebe.
Zavisno od ciljeva osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnivati i poslovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima.
Zadruga je pravno lice.
Zadruga se ne može organizovati kao preduzeće ili drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili spojiti s preduzećem ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.
Zadruga u pravnom prometu istupa u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara.
Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.
Za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju zadrugari solidarno, najmanje iznosom svog udela, ako ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima nije predviđeno da odgovaraju većim iznosom.
Zadružnim pravilima utvrđuje se rok, koji ne može biti kraći od godinu dana, u kome zadrugar kome je taj status prestao odgovara za obaveze zadruge nastale za vreme dok je bio zadrugar.
Zadruga može, ako je to u interesu zadrugara i ako je to utvrđeno njenim pravilima, obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na način i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.
Zemljoradničku zadrugu može osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljište, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi.
Stambenu zadrugu može osnovati najmanje 30 fizičkih lica.
Potrošačku zadrugu može osnovati najmanje deset fizičkih lica.
Zanatsku zadrugu može osnovati najmanje deset fizičkih lica koja imaju stručnu spremu potrebnu za obavljanje poslova iz delatnosti zadruge.
Zdravstvenu zadrugu može osnovati najmanje deset fizičkih lica, od kojih najmanje jedno mora biti lekar.
Omladinsku i studentsku zadrugu može osnovati najmanje deset fizičkih lica (studenti, učenici i nezaposlena lica).
Učeničku zadrugu mogu osnovati škole i domovi učenika.
Drugu vrstu zadruge može osnovati najmanje deset fizičkih lica.
Osnivački akt zadruge je ugovor o osnivanju.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, osnivački akt učeničke zadruge koju osniva jedno pravno lice je odluka o osnivanju.
Osnivački akt sačinjava se u pismenom obliku i potpisuju ga osnivači.
Ugovor o osnivanju sadrži odredbe o:
1) firmi i sedištu zadruge;
2) imenima, zanimanju i adresi osnivača;
3) imenu lica koje će obavljati poslove privremenog poslovodnog organa;
4) delatnosti zadruge;
5) iznosu sredstava potrebnih za osnivanje zadruge i načinu obezbeđenja tih sredstava;
6) iznosu i obliku udela pojedinog osnivača ili iznosu sredstava pojedinog osnivača za zadrugu koja se osniva i posluje bez udela;
7) odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge;
8) načinu i roku uplate, odnosno unošenja udela osnivača ili načinu i roku uplate, odnosno unošenja sredstava osnivača za zadrugu koja se osniva i posluje bez udela;
9) načinu sazivanja i roku u kome su osnivači obavezni da sazovu osnivačku skupštinu, kao i načinu donošenja odluka;
10) drugim pitanjima značajnim za osnivanje zadruge.
Ugovor, odnosno odluka o osnivanju učeničke zadruge sadrži odredbe o firmi i sedištu zadruge, nazivu i sedištu osnivača, iznosu sredstava potrebnih za osnivanje zadruge, pravima i obavezama osnivača i drugim pitanjima značajnim za osnivanje učeničke zadruge.
Zadružna pravila donose se na osnivačkoj skupštini većinom glasova osnivača.
Na osnivačkoj skupštini vrši se izbor prvih organa zadruge, osim ako osnivači zadruge ne odluče da izbor organa zadruge obave u određenom roku, a najdocnije u roku od 30 dana od dana održavanja osnivačke skupštine.
Zadružna pravila sadrže odredbe o:
1) firmi i sedištu zadruge;
2) delatnosti zadruge;
3) statusnim promenama i prestanku zadruge;
4) zastupanju i predstavljanju zadruge;
5) uslovima i načinu sticanja statusa zadrugara;
6) uslovima i načinu prestanka statusa zadrugara;
7) obliku i iznosu udela koje upisuju zadrugari i roku uplate udela;
8) načinu i roku uplate, odnosno unošenja sredstava osnivača i roku za vraćanje sredstava osnivača za zadruge koje se osnivaju i posluju bez udela;
9) odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge;
10) ostalim pravima i obavezama zadrugara;
11) raspodeli dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima i pokrivanju gubitaka, odnosno manjaka u poslovanju;
12) delu dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima koji se raspoređuje u obavezni rezervni fond;
13) izboru, opozivu i delokrugu organa zadruge;
14) načinu odlučivanja skupštine zadruge, izboru, opozivu i pravima i obavezama predstavnika zadrugara, ako skupštinu čine predstavnici zadrugara;
15) povraćaju udela;
16) zadružnoj knjizi;
17) zadružnoj reviziji;
18) obaveštavanju zadrugara i poslovnoj tajni;
19) međuzadružnoj saradnji i zadružnom obrazovanju zadrugara;
20) opštim aktima zadruge i načinu njihovog donošenja;
21) drugim pitanjima značajnim za poslovanje zadruge.
Zadruga se smatra osnovanom i stiče svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar (u daljem tekstu: registar).
Prijava za upis u registar podnosi se nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana održavanja osnivačke skupštine.
Uz prijavu za upis u registar podnose se:
1) osnivački akt;
2) zadružna pravila;
3) zapisnik sa osnivačke skupštine;
4) druge isprave i dokazi, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje upis u registar.
III STICANJE I PRESTANAK STATUSA ZADRUGARA
Fizička lica - osnivači zadruge stiču status zadrugara osnivanjem zadruge.
Status zadrugara mogu steći fizička lica koja ispunjavaju uslove propisane za osnivače te vrste zadruga.
Status zadrugara učeničke zadruge mogu steći učenici škole, odnosno doma učenika, osnivača te zadruge.
Status zadrugara posle osnivanja zadruge stiče se po osnovu zahteva i pristupne izjave kojom potpisnik prihvata prava, obaveze i odgovornosti zadrugara, utvrđene ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima.
Pristupna izjava sadrži naročito: dokaz o izvršenoj uplati, odnosno unošenju udela ili uplati članarine ili izjavu potpisnika da će u određenom roku uplatiti, odnosno uneti udeo, i izjavu potpisnika da prihvata odredbe ugovora o osnivanju, odnosno zadružna pravila o odgovornosti za obaveze zadruge i da je upoznat sa obavezama zadruge nastalim pre potpisivanja pristupne izjave.
Odluku o sticanju statusa zadrugara donosi organ zadruge određen zadružnim pravilima.
Zadruga je dužna da, najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, pismeno obavesti podnosioca zahteva da li je zahtev prihvaćen.
Ako zadruga o svojoj odluci ne obavesti podnosioca zahteva u roku iz stava 2. ovog člana, smatraće se da zahtev nije prihvaćen.
Podnosilac zahteva čiji je zahtev odbijen, ima pravo žalbe skupštini zadruge, u roku utvrđenom zadružnim pravilima.
Po prihvatanju zahteva za sticanje statusa zadrugara, podnosilac zahteva potpisuje pristupnu izjavu i time stiče status zadrugara.
Sticanjem statusa zadrugara, zadrugar odgovara i za obaveze zadruge nastale pre sticanja tog statusa.
2. Prestanak statusa zadrugara
Status zadrugara prestaje istupanjem iz zadruge, isključenjem iz zadruge, smrću zadrugara ili prestankom zadruge.
Zadrugar može da istupi iz zadruge po osnovu pismene izjave o istupanju.
Status zadrugara prestaje danom kad zadruga primi njegovu pismenu izjavu o istupanju, ako zadružnim pravilima nije određen otkazni rok.
Ako zadrugar ima dospele obaveze prema zadruzi, status zadrugara prestaje po podmirenju tih obaveza, ali ne pre isteka otkaznog roka.
Zadrugar može biti isključen iz zadruge zbog razloga utvrđenih zadružnim pravilima.
Odluku o isključenju zadrugara donosi organ određen zadružnim pravilima.
Odluka o isključenju mora biti obrazložena.
Protiv odluke o isključenju zadrugar može podneti žalbu skupštini zadruge, u roku utvrđenom zadružnim pravilima.
Odluku po žalbi zadrugara skupština zadruge donosi u roku utvrđenom zadružnim pravilima.
Ako odluka po žalbi zadrugara nije donesena u roku iz stava 5. ovog člana, smatraće se da je žalba odbijena.
Status zadrugara prestaje danom koji je određen odlukom o isključenju.
Ako je protiv odluke o isključenju zadrugar podneo žalbu, status zadrugara prestaje danom donošenja odluke o odbijanju žalbe na odluku o isključenju, a ako odluka po žalbi nije doneta u roku iz stava 5. ovog člana - danom proteka tog roka.
Naslednici umrlog zadrugara mogu steći status zadrugara, s pravima i obavezama umrlog zadrugara, ako o tome odluči organ zadruge određen zadružnim pravilima i ako ispunjavaju uslove za sticanje statusa zadrugara.
Danom prestanka statusa zadrugara prestaju prava i obaveze zadrugara, osim imovinskih prava i obaveza utvrđenih ugovorom o osnivanju, zadružnim pravilima i ovim zakonom.
Zadruga je dužna da uredno vodi knjigu zadrugara.
U knjigu zadrugara upisuju se: ime, adresa i zanimanje zadrugara, datum sticanja statusa zadrugara, oblik i iznos upisanih udela, datum i iznos uplate, odnosno unošenja udela ili članarine, datum i način prestanka statusa zadrugara, datum povraćaja udela i drugi podaci od interesa za zadrugu, određeni zadružnim pravilima.
Zadruga je dužna da trajno čuva knjigu zadrugara.
Knjiga zadrugara ima karakter javne isprave.
Poverioci zadruge i druga lica koja imaju pravni interes mogu tražiti uvid u knjigu zadrugara.
V OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA U ZADRUZI
Zadrugar može obavljati stručne i druge poslove u zadruzi prema svojim stručnim sposobnostima, u skladu sa zadružnim pravilima.
Za obavljanje stručnih i drugih poslova u zadruzi, zadruga može zapošljavati lica izvan reda zadrugara ili te poslove poveriti drugim pravnim i fizičkim licima.
Lice zaposleno u zadruzi može postati zadrugar te zadruge ako je to predviđeno zadružnim pravilima.
VI UPRAVLJANJE ZADRUGOM I ORGANI ZADRUGE
Zadrugom upravljaju zadrugari.
U upravljanju zadrugom zadrugari imaju jednako pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas).
Organi zadruge su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor zadruge, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Predsednik i članovi upravnog odbora, direktor zadruge, predsednik i članovi nadzornog odbora biraju se na vreme određeno zadružnim pravilima, koje ne može biti duže od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Skupštinu zadruge čine svi zadrugari.
Skupština zadruge:
1) donosi zadružna pravila;
2) utvrđuje poslovnu politiku zadruge;
3) odlučuje o statusnim promenama i prestanku zadruge;
4) odlučuje o osnivanju preduzeća i drugog oblika organizovanja;
5) usvaja godišnji obračun i izveštaje o poslovanju;
6) donosi programe i planove razvoja;
7) odlučuje o raspodeli dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima i pokrivanje gubitaka, odnosno manjaka;
8) bira i opoziva predsednika i članove upravnog odbora i predsednika i članove nadzornog odbora;
9) bira i razrešava direktora zadruge;
10) donosi poslovnik o svom radu;
11) odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim saveznim zakonom, ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima.
Ako zadruga ima više od 100 zadrugara, zadružnim pravilima može se odrediti da se poslovi iz delokruga skupštine zadruge prenesu na skupštinu predstavnika zadrugara.
Predstavnici zadrugara biraju se na vreme koje ne može biti duže od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Način i postupak izbora, kao i pitanja koja se odnose na prava i obaveze članova skupštine predstavnika zadrugara uređuju se zadružnim pravilima.
Skupština zadruge održava se najmanje jedanput godišnje.
Sazivanje sednice skupštine zadruge, način odlučivanja, način rada i druga pitanja koja se odnose na rad i odlučivanje skupštine uređuju se zadružnim pravilima.
O donošenju zadružnih pravila, statusnim promenama i prestanku zadruge, raspodeli dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima i pokrivanju gubitaka, odnosno manjaka, izboru i opozivu predsednika i članova upravnog odbora i predsednika i članova nadzornog odbora i izboru i razrešenju direktora zadruge - skupština odlučuje većinom glasova ukupnog broja svojih članova, ako zadružnim pravilima nije predviđeno da se te odluke donose drugom kvalifikovanom većinom.
Upravni odbor sastoji se od najmanje pet članova.
Članovi upravnog odbora biraju se iz reda zadruga.
Ako u zadruzi ima više od 50 zaposlenih koji nisu zadrugari, jedan član upravnog odbora bira se iz reda tih zaposlenih.
Zadruga sa manje od 20 zadrugara ne mora obrazovati upravni odbor.
Ako zadruga ne obrazuje upravni odbor, poslove iz delokruga upravnog odbora obavlja organ zadruge određen zadružnim pravilima.
Upravni odbor:
1) sprovodi poslovnu politiku zadruge;
2) razmatra i predlaže skupštini zadruge usvajanje godišnjeg obračuna;
3) usvaja periodični obračun;
4) priprema predloge odluka za skupštinu zadruge i izvršava odluke skupštine;
5) priprema izveštaje o poslovanju, bilansu sredstava i bilansu uspeha i sprovođenju poslovne politike;
6) predlaže raspodelu dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima i način pokrivanja gubitaka, odnosno manjaka;
7) donosi investicione odluke u skladu sa osnivačkim aktom i zadružnim pravilima;
8) donosi poslovnik o svom radu;
9) obavlja i druge poslove određene saveznim zakonom, ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima.
Upravni odbor može odlučivati ako sednici prisustvuje više od polovine članova.
Upravni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, ako zadružnim pravilima nije predviđena druga kvalifikovana većina.
Sazivanje sednice, način rada i druga pitanja koja se odnose na rad i odlučivanje upravnog odbora uređuju se zadružnim pravilima.
Predsednik i članovi upravnog odbora odgovaraju solidarno za štetu koju svojom odlukom prouzrokuju ako je ta odluka donesena grubom nepažnjom ili s namerom da se šteta prouzrokuje.
Lica iz stava 1. ovog člana ne snose odgovornost za štetu ako su bila protiv donošenja odluke i ako su izdvojila svoje mišljenje u zapisnik.
Nadzorni odbor sastoji se od najmanje tri člana.
Članovi nadzornog odbora biraju se iz reda zadrugara.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad zakonitošću rada upravnog odbora i direktora;
2) pregleda periodične i godišnje obračune i utvrđuje da li su sačinjeni u skladu s propisima;
3) utvrđuje da li se poslovne knjige i druga dokumenta zadruge vode uredno i u skladu s propisima, a može ih dati na veštačenje;
4) pregleda izveštaje koji se podnose skupštini o poslovanju i o bilansima zadruge;
5) razmatra izveštaje revizora i predlaže mere za otklanjanje uočenih nepravilnosti;
6) pregleda predloge za raspodelu dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima;
7) obaveštava skupštinu zadruge a, po potrebi, i upravni odbor i direktora zadruge, o rezultatima nadzora;
8) podnosi skupštini zadruge godišnji izveštaj o svom radu;
9) donosi poslovnik o svom radu;
10) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Upravni odbor i direktor zadruge dužni su da nadzorom odboru daju obaveštenja o poslovanju zadruge i omoguće mu nesmetan rad.
Nadzorni odbor dužan je da zahteva sazivanje sednice skupštine zadruge ako u vršenju nadzora utvrdi da su povređeni interesi zadruge, a naročito ako utvrdi teže nepravilnosti u radu zadruge.
Nadzorni odbor može odlučivati ako sednici prisustvuju dve trećine članova.
Nadzorni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova, ako zadružnim pravilima nije drukčije predviđeno.
Direktor zadruge organizuje i vodi poslovanje zadruge, zastupa zadrugu, stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zadruge i obavlja druge poslove utvrđene saveznim zakonom, osnivačkim aktom i zadružnim pravilima.
Ako direktor zadruge nije izabran, skupština zadruge imenovaće vršioca dužnosti direktora.
Vršilac dužnosti direktora obavlja tu funkciju do imenovanja direktora zadruge, a najduže godinu dana.
Direktor zadruge može biti razrešen zbog gubitaka u poslovanju, kršenja zakona, nesposobnosti, kao i iz drugih razloga utvrđenih zadružnim pravilima.
Direktor zadruge snosi i materijalnu odgovornost za odluke koje je doneo, a kojima je zadruzi nanesena materijalna šteta.
Predsednik i članovi upravnog odbora, direktor zadruge i predsednik i članovi nadzornog odbora ne mogu biti lica koja su osuđena za krivična dela protiv privrede i službene dužnosti za koja su nastupile pravne posledice osude, dok te posledice traju.
Direktor zadruge ne može biti biran za predsednika upravnog odbora i predsednika i člana nadzornog odbora.
Član upravnog odbora ne može biti biran za člana nadzornog odbora.
Predsednik i članovi upravnog odbora i nadzornog odbora i direktor zadruge ne mogu za svoj ili tuđ račun obavljati delatnost koja spada u delatnost zadruge, niti mogu biti zadrugari ili zaposleni u drugoj zadruzi, odnosno vlasnici i zaposleni u preduzeću ili drugom pravnom licu koje obavlja istu ili sličnu delatnost kao zadruga.
Zadružnim pravilima i kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi zabrane iz stava 1. ovog člana i za zadrugare i pojedine zaposlene u zadruzi.
Ako predsednik i član upravnog odbora, nadzornog odbora ili direktor prekrše zabrane iz stava 1. ovog člana, zadruga ih može opozvati, odnosno razrešiti dužnosti, a ako se zabrana odnosi i na zadrugare i pojedine zaposlene, zadruga ih može isključiti iz zadruge, odnosno izreći im prestanak radnog odnosa.
Zadružnim pravilima mogu se propisati i druge mere za slučaj da se prekrše zabrane iz stava 1. ovog člana.
Zadružnim pravilima može se utvrditi da zabrana iz stava 1. ovog člana traje i posle gubitka svojstva iz tog stava, ali ne duže od dve godine.
Imovinu zadruge čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčanim sredstvima i hartijama od vrednosti (zadružna svojina) i druga imovinska prava.
Zadružna svojina obrazuje se iz udela zadrugara koji su preneseni u svojinu zadruge ili članarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koja je zadruga stekla na drugi način.
U obavljanju delatnosti, zadruga koristi zadružnu svojinu, a na osnovu drugih imovinskih prava može koristiti i sredstva u svojini zadrugara, kao i sredstva drugih domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Zadruga raspolaže svojom imovinom na način određen zakonom, osnivačkim aktom, odnosno zadružnim pravilima.
Udeli su sredstva koja zadrugari obezbeđuju za osnivanje i poslovanje zadruge.
Svaki zadrugar upisuje jednak udeo.
Zadrugar upisuje udeo u novčanim sredstvima.
Zadrugar može, u celini ili delimično, da upiše udeo i u nenovčanim sredstvima, koja se izražavaju u novčanom iznosu, ako je tako određeno osnivačkim aktom, odnosno zadružnim pravilima.
Vrednost nenovčanog udela sporazumno procenjuju osnivači, a posle osnivanja zadruge - organ određen zadružnim pravilima.
Ako zadrugar uloži pravo svojine na jednu stvar ili više stvari, u pogledu odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke stvari shodno se primenjuju pravila o ugovoru o prodaji.
Ako zadrugar uloži pravo na upotrebu stvari, odgovoran je za materijalne i pravne nedostatke stvari prema pravilima ugovora o zakupu, odnosno posluzi.
Ako zadrugar uloži potraživanje, odgovoran je za postojanje i naplativosti potraživanja.
Udeli se ne mogu vraćati, zalagati niti biti predmet izvršenja za obaveze zadrugara za vreme trajanja statusa zadrugara.
Udeli se valorizuju odlukom skupštine zadruge, u skladu sa zakonom.
Po prestanku statusa zadrugara, valorizovani udeli vraćaju se zadrugarima, odnosno njihovim naslednicima.
Udeli se vraćaju u obliku, na način i u roku određenim zadružnim pravilima.
Udeli se ne mogu vraćati pre prestanka odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge.
Zadruge koje se osnivaju i posluju bez udela zadrugara mogu sredstva za poslovanje obezbeđivati članarinom zadrugara.
Po prestanku statusa zadrugara, članarina se ne vraća.
VIII RASPODELA DOBITI, ODNOSNO VIŠKA I POKRIVANJE GUBITAKA, ODNOSNO MANJAKA
Deo dobiti, odnosno višak prihoda nad rashodima zadruga raspoređuje u obavezni rezervni fond, u procentu utvrđenom zadružnim pravilima.
Zadružnim pravilima mogu se predvideti i drugi fondovi i izdvajanje sredstava za druge namene.
Deo dobiti, odnosno višak prihoda nad rashodima koji zadruga ne unese u fondove ili ne upotrebi za druge namene raspodeljuje se zadrugarima u skladu sa zadružnim pravilima.
Zadruga pokriva gubitak, odnosno manjak na teret obaveznog rezervnog fonda.
Ako se gubitak, odnosno manjak ne može pokriti iz obaveznog rezervnog fonda, pokriva se iz drugih fondova i sredstava za druge namene, a ako se ne može pokriti ni iz tih sredstava - na teret udela.
IX DELATNOST, SEDIŠTE I FIRMA ZADRUGE
Zadruga može obavljati sve delatnosti za koje je registrovana.
Zadruga može da otpočne obavljanje delatnosti, da obavlja delatnost i da menja uslove njenog obavljanja kad nadležni organ donese rešenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i drugi propisani uslovi.
Sedište zadruge je mesto u kome se obavlja delatnost zadruge.
Ako se delatnost zadruge obavlja u više mesta, sedište zadruge određuje se zadružnim pravilima.
Firma je naziv pod kojim zadruga posluje.
Firma sadrži oznaku vrste zadruge, oznaku "zadruga", oznaku naziva zadruge i sedište zadruge.
Pravo i obavezu da u firmi koriste oznaku "zadruga" imaju samo zadruge koje su osnovane i koje posluju u skladu sa ovim zakonom.
Na zahtev nadležnog organa, zainteresovane zadruge ili zadružnog saveza, sud koji vodi registar brisaće iz registra zadrugu ako utvrdi da nije osnovana i ne posluje u skladu sa ovim zakonom, a koristi oznaku "zadruga".
Zadruga može imati i skraćenu oznaku firme, koja sadrži skraćenu oznaku vrste zadruge, oznaku "zadruga" i oznaku naziva.
Na delatnost, sedište, firmu, matični broj, odgovornost organa za nezakonite odluke, odgovornost članova organa za štetu pričinjenu zadruzi, ograničenje izbora za člana upravnog odbora, zastupanje, prokuru, obaveštavanje, poslovnu tajnu, klauzulu konkurencije i zastarelost potraživanja, shodno se primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
XI VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA I SASTAVLJANJE RAČUNOVODSTVENIH ISKAZA
Zadruga vodi poslovne knjige i sastavlja i podnosi računovodstvene iskaze i poslovne izveštaje na način propisan saveznim zakonom kojim se uređuje računovodstvo.
Revizija računovodstvenih iskaza zadruge vrši se u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje revizija.
Zadruga prestaje:
1) ako joj je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost;
2) spajanjem sa drugom zadrugom, pripajanjem drugoj zadruzi, odnosno podelom na više novih zadruga;
3) istekom vremena za koje je osnovana, a skupština zadruge pre isteka tog vremena ne odluči da zadruga nastavi poslovanje;
4) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti;
5) ako se pravnosnažnom odlukom suda utvrdi ništavnost upisa u registar;
6) odlukom skupštine zadruge;
7) ako se broj zadrugara smanji ispod broja propisanog za osnivanje zadruge, a u roku od šest meseci se ne poveća do propisanog broja, o čemu je zadruga dužna da obavesti sud kod kog je upisana u registar;
8) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno;
9) stečajem;
10) u drugim slučajevima utvrđenim saveznim zakonom.
U slučajevima iz stava 1. tač. 1), 3), 4), 5), 6), 7), 8) i 10) ovog člana sprovodi se, po pravilu, likvidacija zadruge.
U slučaju iz stava 1. tačke 6) ovog člana skupština zadruge ne može odlučiti o prestanku zadruge ako se određeni broj zadrugara, koji ne može biti manji od broja potrebnog za osnivanje te vrste zadruge, pre donošenja odluke o prestanku zadruge pismeno izjasni da zadruga ne prestaje. U tom slučaju glasa se poimenično, a za zadrugare koji su glasali za prestanak zadruge - smatra se da su istupili iz zadruge.
Zadruga gubi svojstvo pravnog lica brisanjem iz registra.
Brisanje zadruge iz registra objavljuje se u "Službenom listu SRJ".
U slučaju prestanka zadruge spajanjem, pripajanjem ili podelom, imovina zadruge prenosi se na njene pravne sledbenike.
U drugim slučajevima prestanka zadruge, posle namirenja poverilaca i povraćaja udela zadrugarima, preostala zadružna imovina prenosi se republičkom zadružnom savezu čija je zadruga bila članica, za osnivanje nove zadruge, odnosno zadružnom savezu osnovanom na teritoriji na kojoj je bilo sedište te zadruge i koristi se za osnivanje nove zadruge, odnosno za razvoj zadruge na teritoriji na kojoj je bilo sedište te zadruge.
U slučaju prestanka zadruge sredstva zadrugara koja se vode na posebnom računu ne mogu biti predmet namirenja poverioca zadruge.
Zadružni savezi su samostalne interesne i stručne poslovne organizacije, koje se osnivaju radi unapređenja delatnosti zadruga i zaštite njihovih zajedničkih interesa.
Zadružni savezi se osnivaju po vrstama zadruga i za određenu teritoriju, kao okružni za određeno područje i područje pokrajina, teritoriju republika i Savezne Republike Jugoslavije.
Područje za koje se osniva okružni zadružni savez, sedište, poslove i zadatke utvrđuje nadležni Zadružni savez Republike.
Zadružni savezi obavljaju naročito sledeće poslove:
1) pružaju stručnu i drugu pomoć pri osnivanju i unapređivanju poslovanja zadruga;
2) zastupaju interese zadruga pred državnim organima i organizacijama i bankarskim i drugim finansijskim organizacijama u oblasti zadrugarstva;
3) organizuju i podstiču stručno usavršavanje, naučno-istraživački rad i informativno-izdavačku i propagandnu delatnost od interesa za unapređenje zadrugarstva;
4) odlučuju o prenosu, odnosno davanju na korišćenje imovine koja im je predata po prestanku zadruge, u skladu sa ovim zakonom;
5) donose pravila zadružnog saveza;
6) organizuju arbitražu i uređuju način njenog rada;
7) prikupljaju podatke potrebne za vođenje zadružne statistike;
8) obavljaju i druge poslove koje im povere zadruge, u skladu s pravilima zadružnog saveza.
Zadružni savezi koji se osnivaju za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije, pored poslova iz člana 70. ovog zakona, obavljaju naročito sledeće poslove:
1) predstavljaju zadruge u inostranstvu i ostvaruju saradnju s međunarodnim zadružnim organizacijama;
2) organizuju sud časti i uređuju način njegovog rad;
3) obezbeđuju obavljanje zadružne revizije;
4) staraju se o unapređenju zadrugarstva;
5) vode evidenciju o zadrugama (zadružni registar) i zadružnu statistiku;
6) obavljaju druge poslove propisane ovim zakonom i pravilima zadružnog saveza.
Zadružni savez je pravno lice.
Zadružni savez osnivaju zadruge, odnosno zadružni savezi zaključivanjem ugovora o osnivanju i donošenju pravila zadružnog saveza.
Ugovorom o osnivanju utvrđuju se zadaci i poslovi saveza, firma, sedište i organi saveza, sticanje članstva u savezu i druga pitanja od interesa za osnivanje saveza.
Pravilima zadružnog saveza uređuju se: zadaci, obaveze i odgovornosti saveza, organi saveza i njihov delokrug, način njihovog izbora, uslovi i način njihovog opoziva, mandat, način predstavljanja zadruga pred nadležnim organima, javnost rada, način obavljanja stručnih i drugih poslova i druga pitanja značajna za rad zadružnog saveza.
Sredstva za rad zadružnih saveza obezbeđuju se u skladu sa ugovorom o osnivanju.
Zadružna revizija je ispitivanje primene zadružnih principa u zadruzi, poslovanja zadruge sa zadrugarima i trećim licima, imovinskopravnih odnosa i međusobnih odnosa zadruge i zaposlenih, kao i primene opštih i zadružnih pravila u pogledu osnivanja, organizovanja i celokupnog poslovanja zadruge.
Zadružna revizija obavezna je za sve zadruge i može biti redovna i vanredna.
Redovna zadružna revizija obavlja se svake druge godine, a vanredna - po odluci organa zadruge, odnosno na zahtev zadružnog saveza, nadležnih državnih organa, određenog broja zadrugara utvrđenog zadružnim pravilima ili poverilaca zadruge.
Ako se zadruga ne podvrgne redovnoj zadružnoj reviziji u roku iz stava 2. ovog člana, odnosno u roku utvrđenom odlukom ili zahtevom za sprovođenje vanredne revizije, revizija će se obaviti na zahtev zadružnog saveza osnovanog za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije koji je taj zahtev dužan da podnese zadružnom savezu koji obavlja zadružnu reviziju, u roku od 60 dana od dana kad je revizija trebalo da bude obavljena.
Troškove redovne zadružne revizije snosi zadruga, a troškove vanredne zadružne revizije - podnosilac zahteva ako je zahtev bio neosnovan.
Zadružnu reviziju obavljaju zadružni savezi koji ispunjavaju propisane uslove.
Zadružni savezi osnovani za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije utvrđuju koji zadružni savezi ispunjavaju uslove za obavljanje zadružne revizije i vode njihov registar.
Zadruga je dužna da revizoru stavi na raspolaganje isprave i dokumentaciju i pruži druge informacije neophodne za obavljanje revizije i sastavljanje izveštaja o izvršenoj reviziji.
Revizor može da učestvuje u radu sednice organa zadruge davanjem odgovora i mišljenja o svim pitanjima koja su predmet zadružne revizije.
Revizor je dužan da sastavi pismeni izveštaj o obavljenoj reviziji.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži nalaz i ocenu o pitanjima koja su predmet zadružne revizije.
Izveštaj o obavljenoj reviziji sadrži obrazloženje date ocene.
Zadružni savez koji obavlja zadružnu reviziju dužan je da izveštaj o obavljenoj reviziji, s primedbama i uputstvima dostavi zadruzi, zadružnom savezu u koji je zadruga učlanjena, odnosno zadružnom savezu koji je osnovan za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije.
Zadruga može dostaviti zadružnom savezu koji je obavio reviziju prigovor na izveštaj o obavljenoj zadružnoj reviziji, u roku od 15 dana od dana prijema izveštaja.
Izveštaj o obavljenoj zadružnoj reviziji, postaje konačan danom isteka roka za dostavljanje prigovora, odnosno danom kad zadruga primi odluku zadružnog saveza koji je obavio zadružnu reviziju o odbijanju prigovora.
Zadruga je dužna, u roku od 60 dana od dana kada je izveštaj o obavljenoj reviziji postao konačan, da obavesti zadružni savez koji je obavio reviziju i zadružni savez u koji je učlanjena, odnosno zadružni savez koji je osnovan za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije o svom postupanju po primedbama i uputstvima iz tog izveštaja.
Ako zadružni savez koji je obavio zadružnu reviziju, na osnovu izveštaja o zadružnoj reviziji, oceni da je učinjeno krivično delo, privredni prestup ili prekršaj, dužan je da nadležnom organu podnese prijavu za pokretanje postupka.
Ako zadružni savez koji je obavio zadružnu reviziju, na osnovu izveštaja o obavljenoj zadružnoj reviziji, oceni da su ispunjeni uslovi za likvidaciju zadruge, podnosi sudu koji vodi registar prijavu za pokretanje postupka likvidacije zadruge.
O podnesenoj prijavi iz stava 1. ovog člana zadružni savez koji je obavio zadružnu reviziju obaveštava subjekte iz člana 80. ovog zakona.
Zadružna revizija obavezna je i za zadružne saveze.
Odredbe čl. 75. do 83. ovog zakona shodno se primenjuju i na zadružne saveze.
XV POVERAVANJE JAVNIH OVLAŠĆENJA
Zadružni savez Jugoslavije, Savez stambenih zadruga Jugoslavije, Savez studentskih i omladinskih zadruga Jugoslavije i Savez zadrugara Jugoslavije (u daljem tekstu: savezi) vrše sledeća javna ovlašćenja:
1) donose opšta pravila kojima se uređuje primena zadružnih principa i druga pitanja od značaja za poslovanje vrsta zadruga koje povezuju ti savezi;
2) donose pravila kojima se propisuju uslovi koje moraju ispunjavati zadružni savezi i revizori koji obavljaju zadružnu reviziju, sadržina izveštaja o obavljenoj reviziji, kao i druga pitanja od značaja za zadružnu reviziju zadruga koje povezuju ti savezi;
3) utvrđuju koji zadružni savezi ispunjavaju uslove za vođenje zadružne revizije i vode registar tih saveza.
Radi vršenja javnih ovlašćenja koja su poverena savezima, pravilima saveza određuje se koji će organi saveza doneti pravila iz tač. 1) i 2) ovog člana.
Pravila iz tač. 1) i 2) stava 1. ovog člana objavljuju se u "Službenom listu SRJ".
Nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja saveza vrši nadležni savezni organ.
Ako nadležni savezni organ utvrdi da se javna ovlašćenja ne vrše u skladu sa ovim zakonom, naložiće da se utvrđene nepravilnosti otklone u određenom periodu.
Savezi podnose Saveznoj vladi godišnji izveštaj o vršenju javnih ovlašćenja najdocnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Novčanom kaznom od 50.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup zadruga:
1) ako obavlja delatnost za koju ne ispunjava propisane uslove ili ta delatnost nije u skladu s predmetom poslovanja te vrste zadruge ili ako otpočne obavljanje delatnosti, obavlja delatnost ili menja uslove njenog obavljanja pre nego što nadležni organ donese rešenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine kao i drugi propisani uslovi (član 59. st. 1. i 2);
2) ako se u roku predviđenom ovim zakonom ne podvrgne redovnoj zadružnoj reviziji (član 76. stav 2).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u zadruzi novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zadružni savez osnovan za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije ako ne podnese zahtev ili u propisanom roku ne podnese zahtev za obavljanje zadružne revizije zadružnom savezu za obavljanje zadružne revizije za zadruge koje se nisu podvrgle redovnoj, odnosno vanrednoj zadružnoj reviziji (član 76. stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u zadružnom savezu osnovanom za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zadruga:
1) ako ne vodi ili uredno ne vodi knjigu zadrugara (član 26. stav 1);
2) ako ne omogući poveriocu zadruge ili drugom licu koje ima pravni interes uvid u knjigu zadrugara (član 26. stav 5);
3) ako u svojoj firmi koristi oznaku: "zadruga", a nije osnovana i ne posluje u skladu sa ovim zakonom ili ako je osnovana ili posluje u skladu sa ovim zakonom, a u svojoj firmi ne koristi oznaku: "zadruga" (član 61. stav 3);
4) ako po isteku roka predviđenog ovim zakonom ne obavesti sud kod kog je upisana u registar da se broj zadrugara smanjio ispod broja propisanog za osnivanje zadruge (član 64. stav 1. tačka 7).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u zadruzi, a za radnju iz stava 1. tačka 3) ovog člana - i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog zakona postojeće zadruge i zadružni savezi nastavljaju da rade na način i pod uslovima pod kojima su upisani u registar.
Postojeće zadruge i zadružni savezi dužni su da usaglase svoju organizaciju, poslovanje i opšte akte s odredbama ovog zakona do 4. jula 1998. godine.
Postojeće zadruge i zadružni savezi, koji ne postupe po odredbi stava 2. ovog člana prestaju sa radom i sud će ih posle sprovedenog postupka likvidacije brisati iz registra.
Preduzeća ili delovi preduzeća koja su nastala na osnovama ranijih zadruga, mogu se ličnim izjašnjavanjem njihovih radnika, zadrugara i kooperanata organizovati u zadrugu u skladu sa odredbama ovog zakona.
Ako je postupak osnovan ili statusne promene zadruge i zadružnog saveza, kao i postupak izbora organa i donošenja zadružnih pravila i drugih opštih akata zadruga, odnosno zadružnog saveza bio u toku na dan stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Sredstva koja su zadruge udružile putem raznih ugovora, samoupravnih sporazuma i dogovora, o udruživanju rada i sredstava za izgradnju preradnih i drugih industrijskih kapaciteta, vratiće se zadrugama - udružiocima, putem izdavanja akcija bez naknade, od strane korisnika udruženih sredstava, kada se isti transformiše u akcionarsko društvo.
Kada se korisnik udruženih sredstava iz stava 1. ovog člana transformiše u društvo sa ograničenom odgovornošću, udružena sredstva zadruga upisuju se kao osnivački ulog zadruge u ovom društvu.
Imovina koja je bila u vlasništvu zadruga i zadružnih saveza, odnosno saveza zadruga, posle 1. jula 1953. godine, a koja je organizacionim odnosno statusnim promenama ili na drugi način preneta bez naknade drugim korisnicima koji nisu zadruge ili zadružni savezi, biće vraćena zadruzi iste vrste čija je imovina bila, odnosno zadružnom savezu, koji vrši funkciju zadružnih saveza čija je imovina bila, a ako nje nema onda zadruzi iste vrste koja posluje na području na kome je poslovala zadruga koja je bila vlasnik imovine čiji se povraćaj traži, odnosno zadružnom savezu koji vrši funkcije zadružnog saveza odnosno saveza zadruga čija je imovina bila.
Zadruga, odnosno zadružni savez iz prethodnog člana (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), podnosi zahtev za vraćanje imovine pravnom licu kome je imovina preneta bez naknade, odnosno njegovom pravnom sledbeniku (u daljem tekstu: obveznik vraćanja imovine).
U slučaju da se u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, ne postigne sporazum o vraćanju imovine, podnosilac zahteva može u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od dana formiranja novoosnovane zadruge, pokrenuti upravni postupak pred nadležnim opštinskim organom.
Protiv prvostepenog rešenja u upravnom postupku može se podneti žalba.
Protiv drugostepenog rešenja u upravnom postupku može se voditi upravni spor.
Ako se imovina iz čl. 95. i 96. ovog zakona ne može vratiti u oblik u kome je preneta bez naknade podnosilac zahteva ima pravo da traži novčanu protivvrednost imovine ako se sa obveznikom vraćanja imovine ne sporazume da se vraćanje imovine izvrši u drugim stvarima i pravima.
Novčana protivvrednost iz stava 1. ovog člana određuje se prema prometnoj vrednosti imovine koja se utvrđuje propisima o prometu nepokretnosti u vreme vraćanja imovine.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o zadrugama ("Službeni list SFRJ", br. 3/90) i član 28. Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Službeni list SRJ", br. 24/94).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".
* Novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).