ZAKONO RATIFIKACIJI KONVENCIJE O PRUŽANJU POMOĆI U SLUČAJU NUKLEARNIH NESREĆA ILI RADIOLOŠKE OPASNOSTI("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/91) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Konvencija o pružanju pomoći u slučaju nuklearnih nesreća ili radiološke opasnosti, potpisana 26. septembra 1986. godine u Beču, u originalu na arapskom, engleskom, francuskom, kineskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom i u prevodu na srpskohrvatski jezik glasi:
O PRUŽANJU POMOĆI U SLUČAJU NUKLEARNIH NESREĆA ILI RADIOLOŠKE OPASNOSTI
Države ugovornice ove konvencije,
Svesne činjenice da se nuklearne aktivnosti odvijaju u nizu država,
Konstatujući da su već preduzete i da se još uvek preduzimaju opsežne mere za osiguranje visokog stepena bezbednosti nuklearnih aktivnosti radi sprečavanja nuklearnih nesreća i svođenja na minimum posledica takvih nesreća ako do njih dođe,
U želji da ojačaju međunarodnu saradnju u bezbednom razvoju i korišćenju nuklearne energije,
Uverene da postoji potreba za međunarodnim okvirom koji bi olakšao brzo pružanje pomoći u slučaju nuklearnih nesreća ili radioloških opasnosti kako bi se ublažile njene posledice,
Konstatujući korisnost bilateralnih i multilateralnih aranžmana za uzajamnu pomoć u ovoj oblasti,
Imajući u vidu aktivnost Međunarodne agencije za atomsku energiju u izradi smernica za aranžmane o uzajamnoj pomoći u vanrednim situacijama u vezi sa nuklearnim nesrećama ili radiološkom opasnošću,
Saglasile su se o sledećem:
Opšte odredbe
1. Države ugovornice će sarađivati među sobom i sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (u daljem tekstu: Agencija), u skladu s odredbama ove konvencije, kako bi olakšale brzo pružanje pomoći u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti, svele na minimum njihove posledice i zaštitile život, imovinu i okolinu od uticaja radioaktivnih emisija.
2. Da bi olakšale ovu saradnju, države ugovornice mogu dogovoriti bilateralne ili multilateralne aranžmane ili, prema prilici, kombinaciju ovih aranžmana radi zaštite ili maksimalnog smanjenja povreda i šteta koje mogu nastati u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti.
3. Države ugovornice mogu zatražiti od Agencije da, delujući u skladu sa svojim statutom, uloži maksimalne napore da, shodno odredbama ove konvencije, olakša i podrži saradnju između država ugovornica predviđenu ovom konvencijom.
Pružanje pomoći
1. Ako državi ugovornici zatreba pomoć u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti, bez obzira na to da li su se nesreća ili opasnost javili na njenoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom, ona može zatražiti takvu pomoć od bilo koje države ugovornice, neposredno ili putem Agencije, kao i od same Agencije ili, prema prilici, od drugih međunarodnih međuvladinih organizacija (u daljem tekstu: međunarodne organizacije).
2. Država ugovornica koja zatraži pomoć navešće obim i vrstu pomoći koja joj je potrebna i, ako to bude moguće, dostaviće strani koja pruža pomoć one informacije koje su joj potrebne za određivanje obima u kome će ona biti u mogućnosti da odgovori na takav zahtev. Ako strana koja traži pomoć nije u mogućnosti da navede obim i vrstu potrebne pomoći, država koja traži pomoć i država koja pruža pomoć odlučiće međusobnim dogovorom o obimu i uslovima pomoći koja bi mogla biti ukazana.
3. Svaka država ugovornica kojoj je upućen takav zahtev za pomoć odmah će doneti odluku i obavestiti državu koja traži pomoć, neposredno ili preko Agencije, da li je u mogućnosti da pruži traženu pomoć i kakvi su obim i uslovi pomoći koja bi mogla biti pružena.
4. Država ugovornica će, u granicama svojih mogućnosti utvrditi i obavestiti Agenciju o stručnjacima, opremi i materijalima koji bi mogli biti stavljeni na raspolaganje za pružanje pomoći drugim državama ugovornicama u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti, kao i o uslovima, pre svega finansijskim, pod kojima bi takva pomoć mogla biti pružena.
5. Svaka država ugovornica može zatražiti pomoć koja se odnosi na medicinsko lečenje ili privremenu relokaciju na teritoriju druge države ugovornice ljudi koji su bili izloženi nuklearnoj nesreći ili radiološkoj opasnosti.
6. Agencija će, u skladu sa svojim statutom i odredbama ove konvencije, na zahtev države ugovornice i države članice za pomoć u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti odgovoriti tako što će:
(a) staviti na raspolaganje odgovarajuća sredstva izdvojena za tu svrhu,
(b) odmah uputiti zahtev drugim državama i međunarodnim organizacijama koje, prema informacijama Agencije, mogu raspolagati potrebnim sredstvima,
(c) ako to zatraži država koja podnosi zahtev, koordinisati pomoć na međunarodnom nivou koja bi na taj način postala dostupna.
Usmeravanje i kontrola pomoći
Ako se strane drukčije ne dogovore:
(a) ukupno usmeravanje, kontrola, koordinacija i nadzor nad pružanjem pomoći biće odgovornost zemlje koja podnosi zahtev na njenoj teritoriji. Strana koja pruža pomoć, ako se pod pomoći podrazumeva i osoblje, trebalo bi da, u konsultaciji sa zemljom koja podnosi zahtev, odredi odgovorno lice koje će vršiti radni nadzor nad osobljem i opremom koju ona daje. Određeno lice bi trebalo da takav nadzor sprovodi u saradnji sa odgovarajućim organima zemlje koja podnosi zahtev,
(b) zemlja koja podnosi zahtev trabalo bi da, u granicama svojih mogućnosti, obezbedi lokalne pogodnosti i usluge za odgovarajuće i efikasno pružanje pomoći. Ona će, takođe, obezbediti zaštitu osoblja, opreme i materijala koji za tu svrhu budu uneseni na njenu teritoriju od strane ili u ime strane koja pruža pomoć,
(c) vlasništvo nad opremom i materijalima koje bude obezbedila bilo koja strana za vreme pružanja pomoći neće se menjati, a njihov povraćaj će biti osiguran,
(d) država ugovornica koja pruža pomoć u odgovoru na zahtev iz stava 5. član 2. koordinisaće pružanje te pomoći na svojoj teritoriji.
Nadležni organi i kontaktni punktovi
1. Svaka država ugovornica će obavestiti Agenciju i druge države ugovornice, neposredno ili preko Agencije, o svojim nadležnim organima ili kontaktnim punktovima koji su ovlašćeni da upućuju i primaju zahteve za pomoć i prihvataju ponude za pomoć. Takvi kontaktni punktovi i centralni punktovi Agencije biće stalno raspoloživi.
2. Svaka država ugovornica će odmah obavestiti Agenciju o bilo kojoj promeni koja se dogodi u vezi sa informacijom iz stava 1.
3. Agencija će redovno i ekspeditivno pružati državama ugovornicama, državama članicama i odgovarajućim međunarodnim organizacijama informacije iz st. 1. i 2.
Funkcije Agencije
Države ugovornice zahtevaju od Agencije da, u skladu sa stavom 3. člana 1, i ne kršeći druge odredbe ove konvencije:
(a) sakuplja i distribuira zemljama ugovornicama i državama članicama informacije koje se odnose na:
(i) stručnjake, opremu i materijale koji bi mogli biti stavljeni na raspolaganje u slučaju nuklearne nesreće ili radioloških opasnosti,
(ii) metodologije, tehnike i raspoložive rezultate istraživanja koji se odnose na reagovanje u slučaju nuklearnih nesreća ili radioloških opasnosti,
(b) pruži pomoć državi ugovornici ili državi članici kada to od nje bude zatraženo u vezi sa sledećim ili drugim odgovarajućim pitanjima:
(i) pripremom planova za postupak u vanrednim situacijama u slučaju nuklearnih nesreća i radioloških opasnosti i pripremom odgovarajućih propisa,
(ii) izradom odgovarajućih programa obuke za osoblje koje će raditi na saniranju nuklearnih nesreća i radioloških opasnosti,
(iii) prenosom zahteva za pomoć i odgovarajućih informacija u slučaju nuklearnih nesreća ili radioloških opasnosti,
(iv) izradom odgovarajućih programa, postupaka i standarda za kontrolu zračenja,
(v) ispita izvodljivost uspostavljanja odgovarajućeg sistema za kontrolu zračenja,
(c) stavlja na raspolaganje državi ugovornici ili državi članici koja upućuje zahtev za pomoć u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti odgovarajuća sredstva izdvojena za svrhu prve procene nesreće ili opasnosti,
(d) ponudi svoje usluge državama ugovornicama ili državama članicama u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti,
(e) uspostavlja i održava vezu sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama za svrhu pribavljanja i razmene odgovarajućih informacija i podataka i listu takvih organizacija stavlja na raspolaganje državama ugovornicama i državama članicama, kao i pomenutim organizacijama.
Poverljive i javne izjave
1. Država koja upućuje zahtev i strana koja pruža pomoć štitiće poverljivost bilo koje poverljive informacije koja im postane dostupna u vezi sa pružanjem pomoći u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti. Takva informacija će biti korišćena isključivo za svrhu dogovorene pomoći.
2. Strana koja pruža pomoć uložiće maksimum napora da ostvari dogovor sa državom koja zahteva pomoć pre nego što objavi neku informaciju o pružanju pomoći u vezi sa nuklearnom nesrećom ili radiološkom opasnošću.
Naknada troškova
1. Strana koja pruža pomoć može je ponuditi državi koja traži pomoć bez ikakve naknade. Prilikom razmatranja mogućnosti nuđenja pomoći pod ovakvim uslovima strana koja pruža pomoć imaće u vidu:
(a) prirodu nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti,
(b) mesto i poreklo nuklearne nesreće ili radiološke opasnosti,
(c) potrebe zemalja u razvoju,
(d) posebne potrebe zemalja bez nuklearnih postrojenja,
(e) sve druge relevantne činjenice.
2. Ako se pomoć pruža uz potpunu ili delimičnu naknadu troškova, država koja upućuje zahtev će strani koja pruža pomoć nadoknaditi troškove usluga koje su pružila lica ili organizacije koji su delovali u njeno ime, kao i svih troškova u vezi sa pružanjem pomoći, u onoj meri u kojoj te troškove nije direktno snosila država koja je uputila zahtev. Ako se drukčije ne dogovore, naknada će biti isplaćena odmah nakon što strana koja je pružila pomoć podnese svoj zahtev za naknadu zemlji koja je tražila pomoć, a njen će transfer biti slobodan u odnosu na sve troškove, osim lokalnih.
3. Ne kršeći odredbe stava 2, strana koja pruža pomoć može u bilo koje vreme odustati od naknade ili se saglasiti sa njenim odlaganjem u celosti ili delimično. Prilikom razmatranja mogućnosti ovakvog odricanja ili odlaganja, strane koje pružaju pomoć uzeće u razmatranje potrebe zemalja u razvoju.
Privilegije, imuniteti i olakšice
1. Država koja upućuje zahtev za pomoć daće osoblju strane koja pruža pomoć, kao i osoblju koje deluje u njeno ime, sve neophodne privilegije, imunitete i olakšice neophodne za obavljanje njihovih dužnosti u pružanju pomoći.
2. Država koja upućuje zahtev za pomoć daće osoblju strane koja pruža pomoć i osoblju koje deluje u njeno ime, a o kome je pravovremeno obavestila državu koja je zatražila pomoć i koje je ta država prihvatila, sledeće privilegije i imunitete:
(a) imunitet u odnosu na hapšenje, pritvor ili postupak u okviru krivične, građanske i upravne jurisdikcije države koja upućuje zahtev u vezi sa radnjama ili propustima u rešenju njihovih dužnosti,
(b) izuzeće od poreza, carina i drugih dažbina, izuzev onih koje su ugrađene u cenu robe ili plaćanje pruženih usluga, u vezi sa vršenjem njihovih dužnosti u pružanju pomoći.
3. Država koja upućuje zahtev za pomoć:
(a) odobriće strani koja pruža pomoć izuzeće od poreza, carina i drugih dažbina u vezi sa opremom ili imovinom koje za svrhu pružanja pomoći ta strana unosi na teritoriju države koja je uputila zahtev za pomoć,
(b) obezbediće imunitet od oduzimanja, zaplene ili rekvizicije te opreme ili imovine.
4. Država koja upućuje zahtev za pomoć obezbediće povraćaj takve opreme ili imovine. Ako to od nje zatraži strana koja pruža pomoć, država koja je zatražila pomoć organizovaće, u okviru svojih mogućnosti, neophodnu dekontaminaciju opreme koja se može ponovo koristiti, a koja je upotrebljena u pružanju pomoći pre njenog povraćaja.
5. Država koja upućuje zahtev za pomoć olakšaće ulazak na svoju nacionalnu teritoriju osoblju o kome je obaveštena, shodno stavu 3, opremi i imovini koji se koriste za pružanje pomoći, kao i njihov boravak i izlazak sa te teritorije.
6. Ništa u ovom članu neće zahtevati od države koja je uputila zahtev za pomoć da svojim državljanima ili stalnim rezidentima da privilegije i imunitete predviđene prethodnim stavovima.
7. Ne kršeći privilegije i imunitete, svi oni koji po osnovu ovog člana uživaju takve privilegije i imunitete dužni su da poštuju zakone i propise države koja je zatražila pomoć i da se ne mešaju u unutrašnja pitanja države koja je zatražila pomoć.
8. Ništa u ovom članu neće uticati na prava i obaveze u pogledu privilegija i imuniteta koji se daju u skladu sa drugim međunarodnim sporazumima ili pravilima uobičajenog međunarodnog prava.
9. Prilikom potpisivanja ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja Konvencije ili pristupanja ovoj konvenciji država može izjaviti da se ne smatra obavezanom st. 2. i 3, u celosti ili delimično.
10. Država ugovornica koja je dala izjavu u skladu sa stavom 9. može u bilo koje vreme tu izjavu povući obaveštenjem depozitaru.
Tranzit osoblja, opreme i imovine
Svaka država ugovornica, na zahtev strane koja upućuje zahtev za pomoć ili strane koja pruža pomoć, nastojaće da olakša prelazak preko njene teritorije osoblja, opreme i imovine o kojima je pravovremeno obaveštena, a koji se koriste za svrhu pružanja pomoći prilikom dolaska ili odlaska iz zemlje koja je zatražila pomoć.
Potraživanja i naknada
1. Države ugovornice će tesno sarađivati kako bi olakšale rešavanje postupaka i potraživanja po osnovu ovog člana.
2. Ako se drukčije ne saglase, zemlja koja podnosi zahtev u vezi sa smrću ili povredom lica, oštećenjem ili gubitkom imovine ili oštećenjem okoline izazvanim na njenoj teritoriji ili drugom području pod njenom jurisdikcijom ili kontrolom u toku pružanja pomoći:
(a) neće pokrenuti postupak protiv strane koja je pružila pomoć ili lica ili drugih pravnih lica koja su delovala u njeno ime,
(b) neće preuzeti odgovornost za vođenje postupka ili potraživanja trećih strana protiv strane koja je pružila pomoć ili fizičkih lica ili drugih pravnih lica koja su delovala u njeno ime,
(c) oslobodiće stranu koja pruža pomoć ili fizička ili pravna lica koja deluju u njeno ime svake odgovornosti u pogledu zakonskog postupka iz tačke (b),
(d) obezbediće naknadu strani koja pruža pomoć ili fizičkim ili pravnim licima koja deluju u njeno ime u slučaju:
(i) smrti ili povrede osoblja strane koja pruža pomoć ili lica koja deluju u njeno ime,
(ii) gubitka ili oštećenja nepotrošne opreme ili materijala za pružanje pomoći, izuzev u slučajevima svesnog nepriličnog ponašanja pojedinca koji je izazvao smrt, povredu, gubitak ili štetu.
3. Ovaj član ne onemogućava naknadu ili obeštećenje po osnovu nekog drugog primenjivog međunarodnog sporazuma ili nacionalnog prava bilo koje države.
4. Ništa u ovom članu neće zahtevati od države koja traži pomoć da primeni stav 2. u celini ili delimično na njene državljane ili stalne rezidente.
5. Prilikom potpisivanja, ratifikacije ili prihvatanja ove konvencije ili pristupanja ovoj konvenciji države mogu izjaviti:
(a) da se ne smatraju obavezanim stavom 2. u celosti ili delimično,
(b) da neće primenjivati stav 2, u celosti ili delimično, u slučaju grubog nehata lica koje je izazvalo smrt, povredu, gubitak ili štetu.
6. Država ugovornica koja je dala izjavu u skladu sa stavom 5. može u bilo koje vreme povući tu izjavu obaveštenjem depozitaru.
Prestanak pomoći
Država koja traži pomoć ili strana koja pruža pomoć mogu u bilo koje vreme, nakon odgovarajućih konsultacija i pisanim obaveštenjem, zatražiti prestanak pomoći koju primaju ili pružaju po osnovu ove konvencije. Nakon podnošenja takvog zahteva zainteresovane strane će se konsultovati kako bi sačinile aranžmane za odgovarajući prestanak pomoći.
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
Ova konvencija neće uticati na međusobna prava i obaveze država ugovornica po osnovu postojećih međunarodnih sporazuma koji se odnose na pitanja regulisana ovom konvencijom ili po osnovu budućih međunarodnih sporazuma koji se zaključuju u skladu sa ciljem i svrhom ove konvencije.
Rešavanje sporova
1. U slučaju spora između država ugovornica ili između države ugovornice i Agencije koji se odnose na tumačenje ili primenu ove konvencije, strane u sporu će se konsultovati radi rešavanja spora pregovorima ili drugim miroljubivim načinom rešavanja sporova koji je za njih prihvatljiv.
2. Ako spor ove prirode između država ugovornica ne bude rešen u roku od godine od dana upućivanja zahteva za konsultacije u skladu sa stavom 1, on će, na zahtev bilo koje strane u sporu, biti podnesen na arbitražu ili upućen Međunarodnom sudu pravde na odlučivanje. Ako je spor podnesen na arbitražu, a u roku od šest meseci od dana upućivanja zahteva strane u sporu ne budu mogle da se saglase o organizovanju arbitraže, bilo koja strana može zatražiti od predsednika Međunarodnog suda pravde ili generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da imenuje jednog ili više arbitara. U slučaju oprečnih zahteva strana u sporu, prednost će imati zahtev upućen generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
3. Prilikom potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ove konvencije ili pristupanja ovoj konvenciji država može da izjavi da se ne smatra obavezanom jednim ili nijednim načinom rešavanja sporova predviđenim u stavu 2. Druge države ugovornice neće biti obavezane postupkom rešavanja sporova iz stava 2. u odnosu na državu ugovornicu čija je izjava u tom smislu na snazi.
4. Država ugovornica koja je dala izjavu shodno stavu 3. može je u bilo koje vreme povući obaveštenjem depozitaru.
Stupanje na snagu
1. Ova konvencija će biti otvorena za potpisivanje svim državama i Namibiji, koju zastupa Savet Ujedinjenih nacija za Namibiju, u sedištu Međunarodne organizacije za atomsku energiju u Beču i u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, od 26. septembra 1986. i 6. oktobra 1986. do stupanja na snagu ili u periodu od dvanaest meseci, zavisno od toga koji je period duži.
2. Svaka država i Namibija, koju zastupa Savet Ujedinjenih nacija za Namibiju, mogu izraziti saglasnost da budu vezane odredbama ove konvencije, potpisom ili deponovanjem instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja nakon potpisivanja koje podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju ili deponovanjem instrumenta o pristupanju. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju biće deponovani kod depozitara.
3. Ova konvencija će stupiti na snagu trideset dana nakon što su tri države izrazile saglasnost da budu vezane odredbama ove konvencije.
4. Za svaku državu koja izrazi saglasnost da bude vezana ovom konvencijom nakon njenog stupanja na snagu, Konvencija će stupiti na snagu trideset dana od dana davanja te saglasnosti.
5. (a) Konvencija će biti otvorena za pristupanje, na način predviđen ovim članom, međunarodnim organizacijama i regionalnim integracijama koje čine suverene države koje su nadležne za pregovaranje, zaključivanje i primenu međunarodnih sporazuma o pitanjima obuhvaćenim ovom konvencijom.
(b) Ove organizacije će, u vezi sa pitanjima iz svoje nadležnosti i u svoje ime, vršiti prava i obaveze koji su ovom konvencijom dati državama ugovornicama.
(c) Prilikom deponovanja instrumenata o pristupanju takva organizacija će dostaviti depozitaru izjavu u kojoj će naznačiti obim svoje nadležnosti u odnosu na pitanja obuhvaćena ovom konvencijom.
(d) Ovakva organizacija neće imati ni jedan glas više od glasova svojih država članica.
Privremena primena
Svaka država može, nakon potpisivanja ili u bilo koje doba nakon toga, pre nego što ova konvencija stupi na snagu, izjaviti da će je primenjivati privremeno.
Izmene i dopune
1. Država ugovornica može predložiti izmenu ili dopunu ove konvencije. Predložena izmena ili dopuna biće podnesena depozitaru koji će je odmah dostaviti svim drugim državama ugovornicama.
2. Ako većina država ugovornica zatraži od depozitara da sazove konferenciju za razmatranje predložene izmene ili dopune, depozitar će pozvati sve države ugovornice da prisustvuju toj konferenciji, koja će početi najranije trideset dana od dana upućivanja poziva. Svaka izmena ili dopuna koju konferencija usvoji dvotrećinskom većinom država ugovornica biće unesena u protokol otvoren za potpisivanje u Beču i Njujorku svim državama ugovornicama.
3. Protokol će stupiti na snagu trideset dana od dana nakon što su tri države izrazile svoju saglasnost. Za svaku državu koja izrazi svoju saglasnost da bude vezana Protokolom nakon njegovog stupanja na snagu, Protokol će stupiti na snagu trideset dana od dana davanja te saglasnosti.
Otkazivanje
1. Država ugovornica može otkazati ovu konvenciju pisanim obaveštenjima depozitaru.
2. Otkazivanje će stupiti na snagu godinu dana od dana kada je depozitar primio takvo obaveštenje.
Depozitar
1. Generalni direktor Agencije će biti depozitar ove konvencije.
2. Generalni direktor će odmah obavestiti države ugovornice i druge države o:
(a) svakom potpisivanju konvencije ili protokola o izmeni ili dopuni,
(b) svakom deponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju ove konvencije ili pristupanju ovoj konvenciji ili o bilo kom protokolu o izmeni ili dopuni,
(c) svakoj izjavi ili njenom povlačenju u skladu sa čl. 8, 10. i 13,
(d) bilo kojoj izjavi o privremenoj primeni ove konvencije u skladu sa članom 15,
(e) stupanju na snagu ove konvencije i bilo koje izmene ili dopune,
(f) bilo kom otkazivanju u skladu sa članom 17.
Verodostojni tekstovi i overeni primerci
Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako verodostojni, biće deponovan kod generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji će overene primerke poslati državama ugovornicama i svim drugim državama.
Potvrđujući navedeno, potpisnici za to propisno ovlašćeni potpisali su ovu konvenciju otvorenu za potpisivanje u skladu sa stavom 1. člana 14.
Usvojeno na specijalnom zasedanju Generalne konferencije Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču na dan 26. septembra 1986. godine.
ČLAN 3
O sprovođenju ovog zakona staraće se Savezni sekretarijat za energetiku i industriju, koji je obavezan da javnost blagovremeno i objektivno informiše o svim incidentnim događajima u vezi sa delovanjem nuklearnih objekata.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ - Međunarodni ugovori".