ZAKONO UGOVORIMA O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU("Sl. list SFRJ", br. 2/74) |
Odredbe ovog zakona primenjuju se na odnose nastale iz ugovora o prevozu putnika i stvari u unutrašnjem drumskom saobraćaju, kao i u međunarodnom drumskom saobraćaju, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Odnosi uređeni ovim zakonom mogu se ugovorom i drukčije urediti, ako to zakonom nije zabranjeno.
Opštim uslovima prevoza ili drugim ugovornim odredbama između prevozioca i putnika odnosno pošiljaoca ne mogu se predvideti odredbe kojima se prevozilac, potpuno ili delimično, oslobađa odgovornosti predviđene ovim zakonom, prebacuje teret dokazivanja sa prevozioca ili kojima se predviđaju ograničenja odgovornosti povoljnija za prevozioca od ograničenja predviđenih ovim zakonom.
Prevozilac je dužan da zainteresovanom licu, na njegov zahtev, stavi na uvid opšte uslove prevoza.
Na prava i dužnosti prevozioca odnosno korisnika prevoza koja nisu uređena ugovorom ili zakonom, primenjivaće se poslovni običaji o prevozu u drumskom saobraćaju.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1) prevozilac je lice koje na osnovu ugovora prevozi putnike i stvari,
2) korisnik prevoza je lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem stiče određena prava ili preuzima određene obaveze,
3) putnik je lice koje na osnovu ugovora ima pravo na prevoz,
4) naručilac prevoza je lice koje u svoje ime a za račun drugog lica, sa prevoziocem zaključuje ugovor o prevozu,
5) pošiljalac je lice koje na osnovu ugovora predaje stvar na prevoz,
6) primalac je lice koje je ovlašćeno da u mestu opredeljenja primi stvar predatu na prevoz,
7) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora ima zahtev prema prevoziocu,
8) prtljag su stvari koje putnik ima pravo da ponese sa sobom na osnovu ugovora ili opštih uslova prevoza putnika,
9) ručni prtljag su stvari koje se mogu uneti u vozilo i smestiti na određeno mesto i koje putnik sam čuva,
10) mesto polaska odnosno otpreme je mesto u kome započinje ugovoreni prevoz,
11) mesto utovara je mesto na kome se predaje stvar prevoziocu radi prevoza,
12) mesto opredeljenja je mesto završetka ugovorenog prevoza,
13) mesto istovara je mesto na kome primalac prima stvar.
Ugovorom o prevozu putnika prevozilac se obavezuje da putnika preveze do određenog mesta, a putnik se obavezuje da prevoziocu plati odgovarajuću prevozninu.
Odredbe ove glave shodno se primenjuju i na prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju, ako posebnim propisima nije drukčije određeno.
Ugovor o prevozu putnika zaključuje se između prevozioca i putnika ili između prevozioca i naručioca prevoza.
Ugovorom, zaključenim između prevozioca i naručioca prevoza prevozilac se obavezuje da će pod uslovima, utvrđenim ugovorom i opštim uslovima poslovanja prevozioca, prevesti putnika koga odredi naručilac prevoza.
Prevozilac je dužan da preveze putnika prema objavljenom redu vožnje, uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti prevoza vozila i dužini putovanja, smatraju potrebnim.
Prevozilac je dužan da obezbedi putniku označeno mesto u određenom vozilu, ili prevoz određenim vozilom, ako je to posebno ugovoreno.
Ugovor o prevozu se može zaključiti sa licem koje je obolelo ili za koje postoji sumnja da je obolelo od neke zarazne bolesti, samo ako su ispunjeni uslovi predviđeni posebnim propisima.
Ako se za vreme prevoza kod putnika pojave znaci neke od zaraznih bolesti predviđenih posebnim propisima, prevozilac je dužan da postupi po tim propisima i da tog putnika preveze do prvog mesta gde ima mogućnosti da mu se pruži potrebna zdravstvena pomoć.
Prevozilac nije dužan da primi na prevoz lice za koje se, zbog njegovog ponašanja, može opravdano pretpostaviti da će onemogućiti prevozioca u izvršenju njegovih obaveza prema drugim putnicima (pijana lica, nasilnici i sl).
Prevozilac može isključiti iz prevoza putnika koji svojim ponašanjem uznemirava druge putnike, ili koji se ne pridržava propisa o javnom redu u vozilu za vreme putovanja, bez obaveze vraćanja prevoznine.
Ugovor između prevozioca i naručioca prevoza može se zaključiti za određeno vreme, ili za jedno ili više putovanja.
Prevozilac je dužan da putniku izda voznu kartu.
Vozna karta je dokaz da je zaključen ugovor o prevozu putnika, ali se postojanje ugovora o prevozu može dokazivati i na drugi način.
Vozna karta po pravilu glasi na donosioca a može glasiti i na ime.
Ako vozna karta glasi na ime ne može se preneti na drugo lice bez saglasnosti prevozioca.
Ako je ugovor o prevozu zaključen sa naručiocem prevoza prevozilac po pravilu ne izdaje voznu kartu.
Putnik ima pravo da odustane od ugovora pre nego što započne njegovo izvršenje.
Prevozilac je dužan da vrati putniku prevozninu ako putnik odustane od putovanja - u domaćem saobraćaju najkasnije 2 sata pre početka putovanja a u međunarodnom saobraćaju - najkasnije 6 sati pre početka putovanja.
Ako putnik odustane od putovanja pod uslovima iz stava 1. ovog člana, prevozilac može zadržati najviše 10% od iznosa prevoznine.
Ugovorom o prevozu odredbe st. 2. i 3. ovog člana ne mogu se menjati na štetu putnika.
Naručilac prevoza odgovara prevoziocu za obaveze koje proizilaze iz ugovora o prevozu putnika.
Ako prevoz ne započne u vreme koje je određeno ugovorom ili redom vožnje prevozioca, putnik odnosno naručilac prevoza može odustati od ugovora i zahtevati da mu se vrati prevoznina.
Ako je u toku prevoza došlo do prekida prevoza iz razloga za koji putnik nije odgovoran, putnik ima pravo da:
1) zahteva da ga prevozilac svojim ili drugim pogodnim prevoznim sredstvom preveze do mesta opredeljenja,
2) zahteva da ga prevozilac, zajedno sa prtljagom, u primerenom roku vrati u polazno mesto i da mu vrati prevozninu,
3) odustane od ugovora i da traži da mu prevozilac vrati prevozninu.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika i za štetu zbog zakašnjenja ili prekida putovanja.
Prevozilac odgovara za štetu koju putniku prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu radilo na izvršenju prevoza.
Za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika odgovara prevozilac ako je takva šteta nastala za vreme za koje se putnik nalazio u vozilu ili za vreme ulaska u vozilo odnosno izlaska iz vozila.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika, osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana radnjom putnika, ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti izbeći ili otkloniti.
Za štetu nastalu zbog zakašnjenja ili prekida putovanja, prevozilac nije odgovoran ako dokaže da do zakašnjenja odnosno prekida nije došlo njegovom krivicom.
Za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika prevozilac odgovara do iznosa od 200.000 dinara po putniku.
Za štetu nastalu zbog zakašnjenja odnosno prekida putovanja, prevozilac odgovara do iznosa dvostruke prevoznine.
Prevozilac se može pozivati na odredbe iz st. 1. i 2. ovog člana samo ako dokaže da štetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Zahtev za naknadu štete u slučaju zakašnjenja odnosno prekida putovanja mora se staviti najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je putovanje završeno odnosno od dana kada je trebalo da bude završeno.
Ako se zahtev za naknadu štete ne stavi u roku iz stava 1. ovog člana, prevozilac više nije odgovoran za tu štetu.
Prevozilac je dužan da primi na prevoz i preveze prtljag putnika.
Prtljag se prevozi uz naknadu ako ugovorom o prevozu putnika nije drukčije određeno.
Ručni prtljag prevozi se bez posebne naknade.
Prevozilac je dužan da izda putniku potvrdu o prijemu prtljaga na prevoz.
Potvrda iz stava 1. ovog člana mora da sadrži broj i vrstu koleta.
Putnik je dužan da prevoziocu naknadi štetu nastalu usled svojstava ili stanja prtljaga, osim ako su svojstva ili stanje prtljaga bili ili morali biti poznati prevoziocu.
Prevozilac je dužan da putniku izda prtljag u mestu i u vreme završetka putovanja.
Prtljag se izdaje donosiocu potvrde o prijemu prtljaga, pri čemu prevozilac nije dužan da ispituje da li je lice koje podnosi potvrdu ovlašćeno za preuzimanje prtljaga.
Ako lice koje zahteva da mu se preda prtljag ne podnese potvrdu o prijemu prtljaga, prevozilac je dužan da tom licu preda prtljag samo ako ono dokaže da ima pravo na prtljag ili ako prevoziocu pruži odgovarajuće obezbeđenje.
Ako putnik po prispeću vozila u mesto opredeljenja iz bilo kojih razloga ne preuzme prtljag, prevozilac je dužan da čuva prtljag na sigurnom mestu, i to na trošak i rizik putnika, ili da ga poveri na čuvanje trećem licu.
Prevozilac odgovara za izbor čuvara kome je predao prtljag na čuvanje.
Za štetu nastalu gubitkom ili oštećenjem prtljaga prevozilac odgovara prema odredbama ovog zakona koje se odnose na naknadu štete zbog gubitka ili oštećenja stvari predatih na prevoz.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu gubitkom ili oštećenjem ručnog prtljaga, ako putnik dokaže da je do štete došlo krivicom prevozioca.
Ako je gubitak ili oštećenje nastalo pod uslovima u kojima je došlo do smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika - prevozilac odgovara za ručni prtljag, osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana radnjom putnika ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti.
Za štetu nastalu zakašnjenjem u prevozu prtljaga, prevozilac odgovara prema odredbama ovog zakona koje se odnose na odgovornost prevozioca za štetu nastalu zakašnjenjem u prevozu putnika.
Pretpostavlja se da je prtljag izgubljen ako putniku nije predat u roku od sedam dana od dana kada je putnik završio putovanje.
Ako prevozilac pre isteka roka iz stava 1. ovog člana izjavi da je prtljag izgubljen, pretpostavlja se da je izgubljen onog dana kada je prevozilac izjavio da je prtljag izgubljen.
Iznos odštete za gubitak ili oštećenje prtljaga za koju odgovara prevozilac, ne može preći iznos od:
1) 2.000 dinara po koletu - za prtljag,
2) 1.000 dinara po putniku - za ručni prtljag.
Prevozilac se može pozivati na odredbu iz stava 1. ovog člana samo ako dokaže da štetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Putnik može tražiti da se u potvrdi o prijemu prtljaga naznači i veći iznos od iznosa iz stava 1. ovog člana.
Ako se saglasi sa zahtevom putnika iz stava 3. ovog člana, prevozilac odgovara za štetu do iznosa naznačenog u potvrdi o prijemu prtljaga.
U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana prevozilac može naplatiti od putnika srazmerno povećanu prevozninu.
Prevozilac ne odgovara za štetu zbog gubitka ili oštećenja prtljaga ako putnik ne stavi prevoziocu prigovor odmah po završetku putovanja odnosno po preuzimanju prtljaga.
Izuzetno, ako je šteta na prtljagu nastala zbog saobraćajnog udesa ili drugih uzroka usled kojih putnik nije mogao da podnese prigovor u roku iz stava 1. ovog člana, prigovor se mora podneti čim je to moguće, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je putovanje završeno ili kad je trebalo da bude završeno.
Ugovorom o prevozu stvari prevozilac se obavezuje da stvar preveze u mesto opredeljenja i da je u tom mestu preda primaocu ili drugom ovlašćenom licu koje primalac odredi, a pošiljalac se obavezuje da prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu.
Ugovor o prevozu stvari može se zaključiti na bilo koji način ako za pojedine vrste ugovora zakonom nije drukčije određeno.
Prevozilac ne može primiti na prevoz stvar ako je prevoz te stvari zabranjen zakonom ili drugim propisom.
Stvar za koju je propisano da se može prevoziti samo pod određenim uslovima, može se primiti na prevoz samo ako su ti uslovi ispunjeni.
Prevozilac je dužan da stvar preveze vozilom koje je ugovoreno ili koje ima ugovorena svojstva.
Ako ugovorom o prevozu vozilo nije određeno, prevozilac je dužan da stvar preveze vozilom koje obezbeđuje uredno i blagovremeno izvršenje ugovora o prevozu.
Količina stvari koje se predaju na prevoz određuje se brojem komada, težinom ili zapreminom.
Ako se količina stvari ne može tačno odrediti na koji od načina iz stava 1. ovog člana određuje se merom koja je uobičajena u mestu otpreme.
Umesto stvari čiji je prevoz ugovoren, na prevoz se mogu predati druge stvari:
1) ako se time ne menjaju uslovi prevoza na štetu prevozioca,
2) ako zbog toga neće doći do znatnijeg zadržavanja vozila u mestu utovara ili istovara,
3) ako time neće biti ugrožena bezbednost vozila i saobraćaja,
4) ako pošiljalac pruži prevoziocu, na njegov zahtev, obezbeđenje za potraživanje koje bi moglo nastati zbog zamene stvari.
Pošiljalac je dužan da prevoziocu da uputstvo za čuvanje i rukovanje sa stvari, ako je reč o stvari čiji prevoz nije uobičajen ili ako to prevozilac zahteva.
Pošiljalac je odgovoran za štetu koja je prouzrokovana licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstava stvari koja je predata na prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila poznata niti su morala biti poznata.
Prevozilac je dužan da vozilo postavi na mesto koje je ugovorom određeno za utovar stvari na prevoz.
Ako mesto utovara stvari nije ugovoreno pošiljalac je dužan da blagovremeno odredi mesto utovara.
Prevozilac je dužan da vozilo postavi na mesto utovara ako to može učiniti bez opasnosti za vozilo i ako se na tom mestu stvar može utovariti bez oštećenja vozila.
Ako mesto utovara, koje je odredio pošiljalac, ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, prevozilac je dužan da vozilo postavi na najbliže mesto koje ispunjava uslove za utovar.
Prevozilac je dužan da vozilo postavi na mesto utovara ugovorenog dana i sata.
Ako je ugovorom određen samo dan postavljenja vozila na mesto utovara, prevozilac je dužan da vozilo postavi tog dana ali najkasnije u roku koji omogućava utovar pre isteka radnog vremena pošiljaoca.
Prevozilac je dužan da pošiljaoca, ili lice koje on odredi, obavesti o postavljanju vozila na mesto utovara.
Pošiljalac utovara stvar u vozilo a istovara je primalac, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Pri utovaru stvari u vozilo pošiljalac se mora pridržavati uputstva prevozioca koja se odnose na raspodelu stvari u vozilu i na ostale okolnosti koje bi mogle uticati na sigurnost lica, vozila i stvari u vozilu.
Utovar stvari u vozilo mora se započeti i izvršiti u primerenom roku, ako ugovorom o prevozu stvari nije drukčije određeno.
Rok za utovar stvari u vozilo produžava se za vreme za koje se utovar nije mogao izvršiti zbog razloga za koje nisu odgovorni ni pošiljalac ni prevozilac.
Ako stvar nije utovarena u vozilo u ugovorenom roku, zbog razloga za koji je odgovoran pošiljalac prevozilac mora zadržati vozilo na mestu utovara još najviše za vreme koje dogovara polovini ugovorenog vremena za utovar (dodatno vreme utovara).
Za dodatno vreme utovara prevozilac ima pravo na posebnu naknadu, a ako ta naknada nije ugovorena - visina se određuje po tarifi prevozioca.
Ako stvar nije utovarena u vozilo ni po isteku dodatnog vremena utovara, prevozilac može odustati od ugovora i zahtevati naknadu štete.
U vreme utovara u vozilo računa se i vreme potrebno za:
1) popunjavanje tovarnog lista i predaju prevoziocu isprava koje se odnose na stvar,
2) pokrivanje, vezivanje i drugo obezbeđivanje stvari u vozilu ako je pošiljalac dužan da to izvrši,
3) obavljanje radnji bez kojih se prevoz ne može započeti.
Kad prevozilac sa započinjanjem prevoza kasni toliko dugo da druga strana više nema interesa za ugovoreni prevoz, druga strana može odustati od ugovora i zahtevati naknadu štete.
Tovarni list se izdaje ako to zahtevaju prevozilac ili pošiljalac.
Tovarni list se izdaje prilikom prijema stvari na prevoz.
Izdavanjem tovarnog lista prevozilac potvrđuje da je zaključen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz.
Nepostojanje, neispravnost ili gubitak tovarnog lista nemaju uticaja na postojanje i sadržinu ugovora o prevozu stvari, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Tovarni list se izdaje u tri originalna primerka.
Prvi primerak tovarnog lista predaje se pošiljaocu, drugi prati stvar u prevozu i predaje se primaocu, a treći ostaje kod prevozioca.
Ako stvari koje se primaju na prevoz moraju biti utovarene u različita vozila ili ako je reč o različitim vrstama stvari, ili ako su stvari podeljene u grupe, pošiljalac ili prevozilac mogu zahtevati da se za svako vozilo ili za svaku vrstu stvari ili za svaku grupu stvari izda poseban tovarni list.
Odredbe ugovora o prevozu koje su suprotne st. 1. do 3. ovog člana nemaju pravno dejstvo.
Tovarni list mora da sadrži:
1) datum i mesto izdavanja tovarnog lista,
2) ime ili naziv i adresu pošiljaoca,
3) ime ili naziv prevozioca,
4) registarski broj vozila,
5) datum i mesto utovara stvari,
6) ime ili naziv primaoca i mesto istovara,
7) uobičajeni opis stvari i način pakovanja, a za opasne stvari - propisani opis stvari,
8) broj koleta njihove oznake i brojčane oznake,
9) bruto težinu stvari ili količinu izraženu na drugi način (član 38),
10) troškove u vezi sa prevozom stvari (naknade za prevoz, dodatni troškovi, carinske dažbine i drugi izdaci učinjeni od zaključenja ugovora o prevozu do predaje stvari primaocu) kao i ko ih plaća,
11) uputstva potrebna za carinske i druge radnje,
12) spisak isprava koje se prilažu uz tovarni list.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana tovarni list može sadržati i druge podatke, kao što su:
1) podaci o zabrani pretovara stvari,
2) podaci o troškovima koje pošiljalac preuzima na sebe,
3) podaci o iznosu pouzeća,
4) podaci o iznosu vrednosti stvari ili iznosu posebne vrednosti stvari,
5) podaci o uputstvima pošiljaoca prevoziocu u pogledu osiguranja stvari,
6) podaci o ugovorenom roku prevoza,
7) bliži podaci o načinu utvrđivanja količine stvari (vaganje, merenje, brojanje i dr).
Sva tri primerka tovarnog lista potpisuju prevozilac i pošiljalac. Potpisi mogu biti odštampani ili zamenjeni pečatom pošiljaoca i prevozioca.
Lice koje je pošiljalac ovlastio da utovari stvari može, u njegovo ime, potpisati tovarni list, uz naznačenje da je tovarni list potpisalo u ime pošiljaoca.
Ako je izvršen prepis tovarnog lista na svakom prepisu to mora biti vidno označeno a ti prepisi moraju imati upozorenje da se na osnovu njih ne može raspolagati sa stvari.
Podatke iz člana 55. stav 1. tač. 5. do 12. ovog zakona u tovarni list unosi pošiljalac, a podatke iz člana 55. stav 1. tač. 1. do 4. ovog zakona - prevozilac.
Podatke iz člana 55. stav 2. ovog zakona u tovarni list unosi ugovorna strana koja zahteva da ti podaci budu sadržani u tovarnom listu.
Ako na zahtev pošiljaoca prevozilac u tovarni list unosi podatke koje, prema odredbama st. 1. i 2. ovog člana, treba da unese pošiljalac - smatra se da ih je uneo u ime i za račun pošiljaoca.
Pošiljalac je odgovoran za štetu nastalu zbog netačnih i nepotpunih podataka koje je sam uneo u tovarni list ili koje je, na njegov zahtev, uneo prevozilac.
Pre preuzimanja stvari na prevoz prevozilac je dužan, ako mu to dozvoljavaju okolnosti, da proveri:
1) tačnost podataka koji su uneti u tovarni list a koji se odnose na broj koleta, na njihovu oznaku, kao i brojčanu oznaku koleta,
2) spoljno stanje stvari i ambalaže.
Prevozilac može uneti u tovarni list obrazložene primedbe o podacima iz stava 1. ovog člana odnosno razloge zbog kojih nije mogao da proveri te podatke.
Primedbe prevozioca iz stava 2. ovog člana smatraju se kao tačne ako se pošiljalac izričito saglasio s tim primedbama i o tome uneo svoju izjavu u tovarni list.
Pošiljalac može zahtevati od prevozioca, ako to ne stvara veće troškove ili nesrazmeran gubitak u vremenu, da na njegov trošak proveri:
1) bruto težinu stvari predate na prevoz ili njenu količinu označenu na drugi način (član 38),
2) sadržaj koleta radi utvrđivanja uobičajenog naziva stvari u prevozu i njihovog stanja.
Nalaz o proveri iz stava 1. ovog člana unosi se u tovarni list.
Ako tovarni list ne sadrži primedbe prevozioca stavljene u smislu odredbe člana 60. stav 2. ovog zakona, pretpostavlja se, dok prevozilac suprotno ne dokaže, da su stvar i ambalaža bili u dobrom spoljnom stanju, kao i da broj i oznake koleta odgovaraju podacima iz tovarnog lista.
Pošiljalac je dužan da pruži prevoziocu sve podatke i da uz tovarni list priloži i stavi na raspolaganje prevoziocu sve isprave koje su potrebne za sprovođenje carinskih i drugih radnji.
Prevozilac nije dužan da ispituje ispravnost i tačnost podataka i isprava iz stava 1. ovog člana.
Pošiljalac je odgovoran za štetu koja bi mogla nastati zbog nedostatka, netačnosti ili neispravnosti podataka i isprava iz stava 1. ovog člana.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu gubitkom ili nepravilnim korišćenjem isprava iz člana 63. stav 1. ovog zakona, osim ako dokaže da nije kriv.
Iznos odštete u slučaju iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od iznosa koji bi prevozilac bio dužan da naknadi da je stvar predata na prevoz izgubljena.
Pošiljalac i prevozilac mogu sporazumno odrediti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca (prenosivi tovarni list).
Ako je izdat prenosivi tovarni list, na primerku koji se predaje pošiljaocu mora biti izričito naznačeno da je reč o prenosivom tovarnom listu, a na ostalim primercima originala tovarnog lista - mora se naznačiti da je izdat prenosivi tovarni list.
Uslovi ugovora o prevozu i opšti uslovi prevozioca obavezuju imaoca prenosivog tovarnog lista koji nije pošiljalac samo ako su sadržani u prenosivom tovarnom listu ili se na njih u tovarnom listu izričito poziva.
Prenosivi tovarni list mora da sadrži potpise prevozioca i pošiljaoca ili lica koja oni ovlaste.
Pošiljalac i prevozilac mogu zahtevati da se za njihove potrebe sačini prepis prenosivog tovarnog lista.
Ako je izvršen prepis prenosivog tovarnog lista - na svakom prepisu to mora biti vidno označeno i ti prepisi moraju imati upozorenje da se na osnovu njih ne može raspolagati sa stvari.
Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca - predajom.
Na oblik i pravno dejstvo indosamenta shodno se primenjuju odgovarajući propisi o menici, osim odredaba koje se odnose na regres.
Ako u prenosivom tovarnom listu po naredbi nije označen primalac stvari, takav tovarni list prenosi se naredbom pošiljaoca.
Prevozilac je dužan da prevoz stvari izvrši putem koji je ugovoren.
Ako put prevoza nije ugovoren prevozilac mora izvršiti prevoz putem koji je najpovoljniji za prevoz takve stvari.
Prevozilac je dužan da prevoz stvari izvrši u ugovorenom roku (rok prevoza).
Ako rok prevoza nije ugovoren prevozilac je dužan da prevoz izvrši za vreme koje je uobičajeno za prevoz takve stvari, s obzirom na vrstu i dužinu puta kao i vrstu vozila.
Rok prevoza počinje da teče od isteka vremena za utovar odnosno isteka dodatnog vremena za utovar stvari.
Pretpostavlja se da je rok prevoza istekao časom obaveštenja datog primaocu da je stvar prispela u mesto opredeljenja i pripremljena za predaju primaocu, ili od časa kada je prevozilac pokušao predati stvar primaocu.
Ako prevoz stvari nije moguće izvršiti u ugovorenom roku i pod ugovorenim uslovima, prevozilac je dužan da zahteva uputstva od lica ovlašćenog za raspolaganje sa stvari u toku prevoza, a ako imalac prenosivog tovarnog lista prevoziocu nije poznat - prevozilac je dužan da potrebna uputstva zahteva od pošiljaoca.
Ako prevozilac nije u mogućnosti da uputstva iz stava 1. ovog člana dobije u primerenom roku, dužan je da preduzme odgovarajuće mere u cilju zaštite interesa lica koje je ovlašćeno da raspolaže sa stvari.
Prevozilac je dužan da postupi po odredbama st. 1. i 2. ovog člana i u slučaju da okolnosti bitno otežavaju izvršenje prevoza pod ugovorenim uslovima.
Prevozilac mora da preduzme sve mere potrebne za očuvanje stvari predate na prevoz.
Ako prevozilac ne zatraži od pošiljaoca uputstva o merama potrebnim za očuvanje stvari, smatra se da mu je bilo poznato koje se mere moraju preduzeti u cilju očuvanja stvari.
Ako u tovarnom listu nije sadržano obaveštenje o vrsti opasnosti od stvari predate na prevoz, na korisnika prevoza pada teret dokaza da je prevozilac znao ili je morao znati za vrstu opasnosti stvari.
5.Pravo raspolaganja u toku prevoza
Ako nije izdat prenosivi tovarni list pošiljalac raspolaže sa stvari u toku prevoza i može da zahteva:
1) da se obustavi prevoz stvari,
2) da se predaja stvari primaocu odloži,
3) da se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja,
4) da se stvar preda njemu ili nekom drugom primaocu koji nije određen ugovorom o prevozu ili u tovarnom listu,
5) da se stvar vrati u mesto otpreme.
Zahtevi iz stava 1. ovog člana kao i potvrda o prijemu, moraju biti učinjeni u pismenoj formi.
Prevozilac je odgovoran za štetu nastalu zbog neizvršenja zahteva iz člana 74. ovog zakona.
Iznos odštete u slučaju iz stava 1. ovog člana ne može preći iznos odštete za koji bi prevozilac odgovarao da je stvar predata na prevoz izgubljena.
Pravo pošiljaoca da raspolaže sa stvari u toku prevoza prestaje predajom tovarnog lista drugom licu.
Primalac stvari može raspolagati sa stvari u toku prevoza pod uslovima i na način iz člana 74. ovog zakona, ako pošiljalac stavi u tovarni list napomenu da primalac ima pravo da raspolaže sa stvari.
Primalac može raspolagati sa stvari koja je u prevozu i ako mu pošiljalac preda svoj primerak tovarnog lista, ili ako stvar stigne u mesto opredeljenja.
Ako je izdat prenosivi tovarni list, sa stvari predatom na provoz može raspolagati samo ovlašćeni imalac prenosivog tovarnog lista, i to pod uslovom da su ispunjene sve obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista.
Imalac prenosivog tovarnog lista u slučaju iz stava 1. ovog člana, može od prevozioca zahtevati:
1) da obustavi prevoz,
2) da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja,
3) da se stvar vrati u mesto otpreme.
Ako imalac prenosivog tovarnog lista zahteva da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja, on mora prevoziocu, prilikom prijema stvari, vratiti prenosivi tovarni list.
Ako se sa stvari raspolaže na koji drugi način iz stava 2. ovog člana, zahtev se mora uneti u prenosivi tovarni list i potvrditi potpisom imaoca prenosivog tovarnog lista. U protivnom, ovaj zahtev ne proizvodi pravno dejstvo.
Prevozilac ne može odbiti izvršenje izmene ugovora o prevozu:
1) ako je izvršenje zahteva moguće u vreme kada zahtev stigne licu koje mora da ga izvrši,
2) ako izvršenjem zahteva ne nastaje šteta drugom korisniku prevoza,
3) ako se prevoziocu naknadi šteta i svi troškovi nastali zbog izvršenja zahteva,
4) ako izvršenje izmene ugovora nije protivno carinskim ili drugim propisima.
Prevozilac je dužan da stvar preda u mestu opredeljenja, ili u mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlašćeno da raspolaže sa stvari.
Prevozilac je dužan da stvar preda primaocu ili imaocu prenosivog tovarnog lista, a ako tovarni list ili prenosivi tovarni list nije izdat - licu koje je ugovorom o prevozu ili na drugi način određeno za prijem stvari.
Primalac može, po prispeću stvari u mesto opredeljenja, zahtevati od prevozioca da mu preda drugi primerak tovarnog lista, ako je ispunio svoje obaveze iz ugovora o prevozu.
Prevozilac je dužan da udovolji zahtevu primaoca iz stava 1. ovog člana, ako u zahtevu pošiljaoca koji je izdat na osnovu člana 74. ovog zakona nije drukčije određeno.
Primalac je dužan da potvrdi prevoziocu prijem stvari iz tovarnog lista.
Primalac koji je odbio prijem stvari može naknadno zahtevati predaju stvari i to sve dok prevozilac ne dobije drukčiji nalog.
Prevozilac je dužan da bez odlaganja obavesti primaoca o prispeću stvari u mesto opredeljenja.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se na adresu koju je označio pošiljalac - i to u toku radnog vremena primaoca, a ako je primalac građanin - u uobičajeno vreme.
Primalac je dužan da stvar istovari, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Prilikom istovara primalac se mora pridržavati uputstava prevozioca koja se odnose na bezbednost i zaštitu od štete lica vozila i stvari utovarenih u vozilo.
Mesto istovara određuje primalac, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Na istovar stvari shodno se primenjuju odredbe čl. 44. i 47. ovog zakona.
Ako istovar stvari nije izvršen po odredbama stava 2. ovog člana prevozilac može istovariti stvar na trošak i rizik primaoca i postupiti po odredbama člana 89. ovog zakona.
Imalac prenosivog tovarnog lista je dužan da prilikom preuzimanja stvari vrati prevoziocu prenosivi tovarni list.
Ako primalac primi stvar bez prigovora - smatra se da mu je stvar uredno predata u stanju koje je označeno u tovarnom listu ili u prenosivom tovarnom listu, a ako te isprave ne postoje - onda u stanju u kakvom je primljena na prevoz.
Za oštećenja koja se nisu mogla opaziti u času predaje primalac je dužan da, u pismenoj formi i bez odlaganja po otkrivanju oštećenja, stavi prigovor, a najkasnije u roku od sedam dana od dana predaje. U protivnom, prestaje pravo na naknadu štete.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog zakašnjenja u predaji stvari primaocu samo ako primalac podnese prevoziocu zahtev za naknadu štete, u roku od 15 dana od dana kada mu je stvar stavljena na raspolaganje radi prijema.
Ako primalac odbije prijem stvari ili se ne može pronaći, prevozilac je dužan da, bez odlaganja, zatraži uputstvo od pošiljaoca.
Ako prevozilac ne dobije uputstvo iz člana 88. ovog zakona, ili ako ne postoji mogućnost predaje stvari, prevozilac može, u ime i na trošak i rizik lica koje je ovlašćeno da raspolaže sa stvari:
- istovariti stvar i predati je na čuvanje javnom skladištu ili drugom pogodnom licu, ili je može sam čuvati,
- stvar odmah izložiti prodaji ako je u kvaru ili ako joj neposredno preti opasnost od kvara, ili ako troškovi čuvanja ne bi bili u srazmeri sa vrednošću stvari.
Prevozilac je dužan da o predaji stvari na čuvanje obavesti, bez odlaganja lice koje je ovlašćeno da raspolaže sa stvari.
Ako stvar preda na čuvanje javnom skladištu ili drugom licu, prevozilac je odgovoran za njihov izbor.
Kada prevozilac postupi po odredbama stava 1. ovog člana smatra se da je prevoz završen.
Prevozilac može izložiti prodaji stvar i ako lice koje je ovlašćeno da raspolaže sa stvari ne preuzme stvar u roku od 30 dana od dana njene predaje na čuvanje, ili ne da uputstvo po kome prevozilac treba da postupi.
Iznos ostvaren prodajom stvari prema odredbama čl. 89. i 90. ovog zakona prevozilac je dužan da, po odbitku svojih potraživanja koja su nastala u vezi sa prevozom i troškovima čuvanja i prodaje stvari, položi kod suda u korist lica koje je ovlašćeno da raspolaže sa stvari.
O izvršenoj prodaji i polaganju preostalog iznosa kod suda prevozilac je dužan da obavesti pošiljaoca ili lice koje je ovlašćeno da raspolaže sa stvari.
Prevozilac je odgovoran za gubitak ili oštećenje stvari koju preuzme na prevoz, i to od časa preuzimanja stvari na prevoz do njene predaje primaocu, kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu.
Prevozilac odgovara za gubitak ili oštećenje stvari, kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu, osim ako dokaže da je šteta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili stranih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbeći ili otkloniti.
Prevozilac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da su gubitak odnosno oštećenje stvari nastali zbog posebne opasnosti koja je u vezi sa jednom ili više od niže navedenih okolnosti:
1) upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila, ako je upotreba takvih vozila izričito ugovorena i naznačena u tovarnom listu,
2) nedostatka ili lošeg stanja ambalaže za stvar koja je po svojoj prirodi podložna rasturu ili oštećenju, ako nije upakovana ili nije uredno upakovana,
3) rukovanja, utovara, slaganja i istovara stvari od strane pošiljaoca odnosno primaoca ili lica koja su radila na tim poslovima po nalogu pošiljaoca odnosno primaoca,
4) prirode stvari koja je po svojim svojstvima izložena potpunom ili delimičnom gubitku ili oštećenju, naročito zbog loma, rđe, truljenja, sušenja, curenja, normalnog rastura ili dejstva insekata,
5) nedostatka ili nepotpunosti oznake na koletima.
Prevozilac nije odgovoran za štetu nastalu gubitkom ili oštećenjem žive životinje predate na prevoz, ako dokaže da je preduzeo sve mere koje je prema okolnostima bio dužan da preduzme kao i da je postupio po posebnim uputstvima - ako su mu data.
Ako prevozilac utvrdi da je, prema okolnostima slučaja gubitak ili oštećenje moglo nastati iz jedne ili više posebnih opasnosti navedenih u stavu 1. ovog člana, pretpostavlja se da je šteta otuda proizašla.
Imalac prava, međutim, zadržava pravo dokazivanja da šteta nije, potpuno ili delimično, nastala zbog bilo koje od tih okolnosti.
Prevozilac odgovara za štetu koju prouzrokuju lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na druge prevozioce koje prevozilac koristi za prevoz stvari kao i na lica koja su po nalogu drugih prevozioca radila na izvršenju prevoza.
Prevozilac se ne može osloboditi od odgovornosti za štetu pozivanjem na odredbe člana 94. ovog zakona:
1) ako pri prevozu otvorenim ili nepokrivenim vozilom dođe do gubitka cele pošiljke ili do neuobičajeno velikog gubitka stvari,
2) ako je prevoz stvari izvršen vozilom koje je snabdeveno potrebnom opremom u cilju zaštite stvari od toplote, hladnoće,razlike u temperaturama ili vlažnosti vazduha a ne dokaže da je preduzeo sve mere koje je prema okolnostima bio dužan da preduzme u pogledu izbora, održavanja i upotrebe takve opreme kao i da je postupio po posebnim uputstvima - ako su mu data.
Smatra se da je stvar izgubljena u prevozu ako je prevozilac nije predao primaocu u roku od 30 dana od dana kada je po ugovoru bio dužan da preda stvar.
Ako prevozilac pre isteka roka iz stava 1. ovog člana izjavi da je stvar izgubljena, smatra se da je izgubljena onog dana kada je prevozilac izjavio da je izgubljena.
Prevozilac ne odgovara za štetu nastalu prevozom opasne stvari, ako pri preuzimanju te stvari na prevoz nije znao niti je mogao znati da je reč o opasnoj stvari.
Iznos odštete za gubitak i oštećenje stvari predate na prevoz određuje se prema određenoj odnosno tržišnoj ceni koju je stvar imala u vreme i u mestu otpreme.
Iznos odštete iz stava 1. ovog člana ne može preći:
1) iznos koji bi prevozilac morao da plati u slučaju potpunog gubitka stvari - ako je cela stvar oštećena,
2) iznos koji bi prevozilac morao da plati u slučaju gubitka oštećenog dela stvari - ako je oštećen samo jedan deo stvari.
Iznos odštete za koji prevozilac odgovara zbog gubitka ili oštećenja stvari ne može biti veći od 200 dinara po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene stvari.
Pored iznosa iz stava 1. ovog člana, prevozilac je dužan da pošiljaocu naknadi plaćenu prevozninu i druge troškove nastale u prevozu stvari - u potpunosti ako je reč o gubitku stvari, a u srazmernom iznosu - ako je reč o oštećenju stvari.
U slučaju zakašnjenja sa predajom stvari, prevozilac je dužan da plati 1/10 prevoznine za svaki dan zakašnjenja, a najviše do 1/3 ukupne prevoznine.
Ako imalac prava dokaže da je zbog zakašnjenja sa predajom stvari pretrpeo štetu, prevozilac je dužan da plati dokazanu štetu - ali najviše do dvostrukog iznosa prevoznine.
Zahtevi iz st. 3. i 4. ovog člana moraju se staviti najkasnije u roku od 15 dana od dana predaje stvari. U protivnom gubi se pravo na naknadu.
U ugovoru o prevozu može se označiti vrednost stvari u većem iznosu od iznosa iz člana 100. stav 1. ovog zakona i u tom slučaju prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog gubitka ili oštećenja stvari do označenog iznosa.
Ako je vrednost stvari označena na način iz stava 1. ovog člana prevozilac ima pravo na povećanje prevoznine.
Prevozilac se može pozivati na odredbe ovog zakona kojima se ograničava njegova odgovornost samo ako dokaže da šteta nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom prevozioca ili lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.
Visina prevoznine određuje se ugovorom ili na drugi uobičajeni način.
Prevoznina se plaća samo za stvar koja je prevezena i u mestu opredeljenja stavljena na raspolaganje primaocu ili drugom ovlašćenom licu.
Ako je stvar prevezena samo jednim delom puta - prevozilac ima pravo na srazmernu prevozninu za pređeni put, a ako je za to odgovoran korisnik prevoza - ima pravo na prevozninu u punom iznosu.
Ako primalac ne ispuni svoje obaveze u vezi sa prevozom prevozilac nije dužan da preda stvar ako mu primalac na njegov zahtev i bez odlaganja, ne pruži odgovarajuće obezbeđenje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana prevozilac može stvar predati na čuvanje javnom skladištu ili drugom pogodnom licu, ili je može sam čuvati.
Prevozilac je dužan da bez odlaganja obavesti primaoca i pošiljaoca o predaji stvari na čuvanje.
Ako prevozilac preda stvar na čuvanje javnom skladištu ili drugom pogodnom licu, odgovara za njihov izbor.
Prevozilac može prodati stvar ako obaveze iz stava 1. ovog člana ne budu ispunjene u roku od 15 dana od dana obaveštenja o prodaji na čuvanje odnosno odmah - ako je stvar u kvaru ili joj neposredno preti opasnost od kvara ili ako troškovi čuvanja nisu u srazmeri sa vrednošću stvari.
Na prodaju stvari primenjuju se odredbe čl. 90. i 91. ovog zakona.
Radi obezbeđenja svojih potraživanja iz ugovora o prevozu stvari, prevozilac ima pravo zaloge i pravo pridržaja na stvari koju je preuzeo na prevoz.
V PREVOZ U KOME UČESTVUJE VIŠE PREVOZILACA
Kod prevoza u kome učestvuje više prevozilaca za gubitak ili oštećenje stvari i prtljaga, kao i za zakašnjenje u prevozu solidarno odgovaraju prevozilac koji je zaključio ugovor o prevozu, prevozilac na čijem je delu puta došlo do gubitka odnosno oštećenja i poslednji prevozilac (uzastopni prevozilac).
Ako se ne može utvrditi na čijem je delu puta došlo do gubitka odnosno oštećenja stvari, za nastalu štetu odgovaraju solidarno svi prevoznici.
Ako je prevozilac delimično izvršenje prevoza poverio drugom licu (potprevozilac), za sve obaveze iz ugovora o prevozu odgovara prevozilac.
Za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika, kao i za štetu nastalu zakašnjenjem u prevozu putnika, odgovaraju solidarno prevozilac koji je zaključio ugovor o prevozu i prevozilac na čijem je delu puta došlo do smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika odnosno zakašnjenja u prevozu.
Prevozilac koji je naknadio štetu korisniku prevoza prema odredbama čl. 107. i 108. ovog zakona ima pravo regresa prema ostalim prevoziocima koji odgovaraju solidarno.
Ako se iznos štete nastale na pojedinim delovima puta može utvrditi svaki prevozilac odgovoran je za štetu srazmerno svom udelu u prevoznini.
VI MEŠOVITI (KOMBINOVANI) PREVOZ
Ako se na osnovu ugovora prevoz vrši uz učešće prevozilaca iz raznih grana saobraćaja (mešoviti prevoz), prevozilac koji je zaključio ugovor odgovara za štetu po onim propisima o naknadi štete koji važe za prevozioca na čijem je delu puta šteta nastala.
Ako se prevozilac u izvršenju prevoza bez znanja pošiljaoca koristi prevoziocima iz drugih grana saobraćaja, prevozilac koji je zaključio ugovor odgovara za štetu po odredbama ovog zakona, bez obzira na čijem je delu puta šteta nastala, ako je to povoljnije za korisnika prevoza.
Potraživanje iz ugovora o prevozu imalac prava može ostvariti podnošenjem reklamacije prevoziocu u pismenoj formi ili podnošenjem tužbe sudu - ukoliko prevozilac u roku od 30 dana od dana dostave reklamacije ne isplati traženu odštetu.
Na zahtev imaoca prava prevozilac plaća zateznu kamatu od dana dostave reklamacije.
Na potraživanje prevozioca kamata teče od dana dostave zahteva korisnika prevoza.
Potraživanja iz ugovora o prevozu stvari zastarevaju za jednu godinu.
Zastarevanje potraživanja iz stava 1. ovog člana počinje da teče:
1) za potraživanja zbog oštećenja stvari, kao i zbog zakašnjenja u prevozu stvari - od dana kada je prevozilac predao stvar,
2) za potraživanja zbog gubitka stvari odnosno prtljaga - od dana kada se, prema odredbama ovog zakona, smatra da je stvar izgubljena.
Potraživanja nastala zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika, zastarevaju za dve godine.
Zastarevanje potraživanja koja su nastala zbog oštećenja zdravlja ili povrede putnika - počinje da teče od dana kada je putovanje završeno a potraživanja nastala zbog smrti putnika - od dana smrti.
Zastarevanje se obustavlja kad se prevoziocu u pismenoj formi dostavi reklamacija i nastavlja dalje da teče od dana kada je imaocu prava u pismenoj formi dostavljen odgovor na reklamaciju i kada su mu vraćene isprave priložene uz reklamaciju.
Naknadne reklamacije po istom predmetu ne obustavljaju zastarevanje.
Zastarelost ne može ni u kom slučaju nastupiti pre nego što protekne rok od 30 dana od dana prijema odgovora na reklamaciju.
U slučaju promene pariteta domaće valute, Savezno izvršno veće može izmeniti novčane iznose do kojih se u ovom zakonu ograničava odgovornost prevozioca.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 1974. godine.