ZAKONO POSTUPKU PRED USTAVNIM SUDOM I PRAVNOM DEJSTVU NJEGOVIH ODLUKA("Sl. glasnik RS", br. 32/91, 67/93 i 101/2005 - dr. zakon) |
Ovim zakonom uređuje se postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka.
Postupak pred Ustavnim sudom sastoji se od prethodnog postupka, pokretanja i vođenja postupka, odlučivanja i objavljivanja odluka Ustavnog suda.
O pitanjima postupka koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona.
O pitanjima postupka koja nisu uređena ovim zakonom ili odredbama procesnih zakona, Ustavni sud će odlučiti u svakom konkretnom slučaju.
Ustavni sud postupa:
1) na osnovu predloga državnih organa;
2) na osnovu predloga drugih organa i organizacija kada ocene da su im prava i interesi neposredno povređeni aktom čija se ustavnost i zakonitost osporava;
3) kad Ustavni sud Jugoslavije pokrene postupak pod uslovima utvrđenim Ustavom SFRJ;
4) povodom inicijativa građana, organa i organizacija;
5) kad Ustavni sud sam pokrene postupak.
Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti utvrđene Ustavom Republike Srbije.
Ustavni sud odlučuje o suprotnosti propisa i opštih akata državnih i drugih organa i opštih akata organizacija sa saveznim zakonom za čije izvršavanje su odgovorni organi u Republici.
Ustavni sud odlučuje na sednici, većinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Postupak pred Ustavnim sudom vodi se na srpskohrvatskom jeziku.
U postupku pred Ustavnim sudom u upotrebi je ćirilično pismo.
U postupku pred Ustavnim sudom svako ima pravo na upotrebu svog jezika i pisma, na način i pod uslovima utvrđenim Ustavom i zakonom.
Rad Ustavnog suda dostupan je javnosti.
Javnost rada Ustavnog suda obezbeđuje se javnim raspravljanjem u postupku pred Ustavnim sudom, objavljivanjem odluka, obaveštavanjem javnosti o radu i na drugi način koji odredi Ustavni sud.
Javnost u radu Ustavnog suda može se izuzetno ograničiti ili isključiti samo u interesu bezbednosti ili odbrane zemlje, ili kada to zahteva drugi društveni interes utvrđen zakonom, o čemu odlučuje Ustavni sud.
U postupku pred Ustavnim sudom ne plaća se taksa.
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove.
Ustavni sud može naknaditi troškove drugim pozvanim licima.
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom su:
1) državni organi, kao i drugi organi i organizacije kad ocene da su im prava i interesi neposredno povređeni aktom čija se ustavnost i zakonitost osporava (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač);
2) svako po čijoj se inicijativi vodi postupak;
3) donosilac zakona, statuta autonomne pokrajine, drugog propisa i opšteg akta (u daljem tekstu: opšti akt) koji je predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti;
4) sudovi i drugi organi koji prihvataju, odnosno odbijaju nadležnost, kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo;
5) politička stranka ili druga politička organizacija čiji je statut ili drugi opšti akt predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti ili o čijoj se zabrani rada odlučuje;
6) svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu koji nije u nadležnosti sudova i drugih državnih organa, kao i organ za sprovođenje izbora u vezi čije izborne aktivnosti se pokreće spor.
U postupku pred Ustavnim sudom mogu učestvovati i druga lica koja Ustavni sud pozove.
Učesnici u postupku, kao i druga zainteresovana lica, mogu tražiti uvid u predmet i vršiti prepise isprava u predmetu, osim isprava koji su razlog za ograničenje ili isključenje javnosti iz člana 8. stav 3. ovog zakona.
Lica iz stava 1. ovog člana snose troškove prepisa isprava u predmetu.
U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovim opštim aktom ovlašćeni predstavnici.
U postupku pred Ustavnim sudom mogu učestvovati i lica koja ovlasti učesnik u postupku.
Ovlašćeni predlagač ima pravo da daje predloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obaveštenja u toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda.
Ovlašćeni predlagač ima pravo da iznese i obrazloži svoj stav i razloge tokom postupka, kao i da daje odgovor na navode i razloge drugih učesnika u postupku.
Ovlašćeni predlagač može u toku postupka odustati od predloga.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana imaju i drugi učesnici postupka iz člana 11. stav 1. ovog zakona.
Na zahtev Ustavnog suda, odgovor na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta daje donosilac tog akta, odnosno organ koga on ovlasti.
Povodom inicijativa za ocenu ustavnosti zakona odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog propisa i opšteg akta koji donosi Narodna skupština, Ustavni sud može, pre pokretanja postupka, da zatraži mišljenje od Narodne skupštine.
Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statuta autonomne pokrajine, Ustavni sud može, pre pokretanja postupka, da zatraži mišljenje od skupštine autonomne pokrajine.
Donosilac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju i da pruži podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje.
Drugi organi i organizacije dužni su da, na zahtev i u roku koji odredi Ustavni sud, daju potrebne podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje.
Ako u određenom roku Ustavni sud ne dobije odgovor, mišljenje, tražene podatke i obaveštenja, postupak se može nastaviti.
Podnesci upućeni Ustavnom sudu predaju se preko pošte ili neposredno Ustavnom sudu.
Inicijativa se može izjaviti i na zapisnik kod Ustavnog suda.
Predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada je predat Ustavnom sudu, odnosno kad prispe u Ustavni sud.
Ako je predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak upućen preko pošte preporučeno, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje Ustavnom sudu.
Prethodni postupak sastoji se od prikupljanja podataka i obaveštenja i obavljanja drugih radnji koje su od značaja za raspravljanje i odlučivanje na sednici Ustavnog suda, a naročito: da li je Ustavni sud nadležan za odlučivanje; da li je predlog podnet od ovlašćenog predlagača, odnosno da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumljivi; da li su dostavljeni potrebni prilozi i pribavljena potrebna obaveštenja i dokumenta; da li su ispunjene i druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.
U prethodnom postupku pribavljaju se odgovori i obaveštenja od učesnika u postupku, stručna i druga mišljenja, dokazi i drugi podaci od značaja za odlučivanje.
Ustavni sud odbaciće predlog, odnosno inicijativu:
1) kad utvrdi da nije nadležan za odlučivanje;
2) koji nije podnet u određenom roku;
3) kad u ostavljenom roku podnosilac predloga, odnosno inicijative nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje po predlogu, odnosno inicijativi;
4) kad za vođenje postupka i odlučivanje ne postoje druge procesne pretpostavke utvrđene zakonom.
Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadležan za odlučivanje, može predlog, odnosno inicijativu ustupiti nadležnom organu.
IV POKRETANJE I VOĐENJE POSTUPKA
1. Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka.
Predlog za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta sadrži: naziv opšteg akta, oznaku odredbe, naziv i broj službenog glasila u kome je objavljen, razloge na kojima se predlog zasniva, kao i druge podatke od značaja za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Inicijativa, po pravilu, sadrži podatke iz stava 1. ovog člana.
Ako opšti akt čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava nije objavljen u službenom glasilu, uz predlog se prilaže i overeni prepis tog akta.
Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom rešenja o pokretanju postupka.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, u pogledu roka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta koji je prestao da važi, smatra se da je postupak pokrenut u roku, ako su predlog, odnosno inicijativa podneti pre isteka roka od godinu dana od dana prestanka njegovog važenja.
Postupak se smatra pokrenutim i kad Ustavni sud Jugoslavije pokrene postupak pod uslovima iz Ustava SFRJ, danom prijema predmeta u Ustavnom sudu.
Kad Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, postupak pokreće rešenjem.
Kad se inicijativom osporava ustavnost i zakonitost opšteg akta, osim zakona i statuta autonomne pokrajine, odnosno pojedinih odredaba ovog akta kojima se regulišu pitanja o kojima Ustavni sud već ima zauzet stav ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud odlučuje bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.
Kad Ustavni sud nađe da nema osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, inicijativu neće prihvatiti.
U postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora.
Kad ovlašćeni predlagač, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti, ako za to nađe osnova.
Ustavni sud će obustaviti postupak:
1) kad je u toku postupka opšti akt usaglašen sa Ustavom, odnosno zakonom ili drugim republičkim propisom, a Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti, odnosno nezakonitosti treba doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neustavnosti, odnosno nezakonitosti;
2) kad u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka.
2. Postupak odlučivanja o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa
Kad nastane sukob nadležnosti između suda i drugog organa, zahtev za odlučivanje o sukobu nadležnosti podnosi jedan ili oba organa koji su u sukobu.
Zahtev za odlučivanje o sukobu nadležnosti može podneti i lice povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti, kao i republički javni tužilac.
Zahtev za odlučivanje o sukobu nadležnosti, po pravilu, sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine.
Postupak za odlučivanje o sukobu nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev prispeo u Ustavni sud.
Ustavni sud može odrediti da se do donošenja odluke Ustavnog suda prekine postupak pred sudom i drugim organom između kojih je nastao sukob nadležnosti.
3. Postupak odlučivanja o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije
Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije na osnovu predloga Vlade, republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka i drugih političkih organizacija.
U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke ili druge političke organizacije.
4. Postupak odlučivanja o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova ili drugih državnih organa
Član 31
Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu koji nije u nadležnosti sudova ili drugih državnih organa može podneti: svaki birač; kandidat za predsednika Republike, poslanika, odnosno odbornika i podnosilac predloga kandidata.
Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu.
Zahtev se može podneti najkasnije u roku od petnaest dana od dana okončanja izbornog postupka koji se osporava.
Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovođenje izbora u vezi čije aktivnosti se izborni spor pokreće, sa nalogom da u određenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.
Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviće se u roku od 10 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
U postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, pre konačnog odlučivanja, Ustavni sud održava javnu raspravu o zahtevima za zabranu rada političke stranke ili druge političke organizacije i odlučivanje o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova ili drugih državnih organa.
Ustavni sud, po pravilu, održava javnu raspravu i o predlozima za ocenjivanje ustavnosti zakona i statuta autonomne pokrajine, kao i za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti statuta političke stranke ili druge političke organizacije. Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava: ako oceni da je u toku postupka stvar dovoljno razjašnjena i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučiti i bez održavanja javne rasprave; ako je o istoj stvari već odlučivao, a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari, kao i ako postoje uslovi za obustavu postupka.
Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno, a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti i zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.
Javnu raspravu zakazuje i njom rukovodi predsednik Ustavnog suda ili sudija koji ga zamenjuje.
Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stava i davanja potrebnih obaveštenja.
Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti i zakonitosti, Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje odnosnog opšteg akta, kao i statuta ili drugog opšteg akta političke stranke ili druge političke organizacije.
Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, naučni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja.
Učesnicima u postupku i drugim licima koja budu pozvana na javnu raspravu, pismeni poziv se dostavlja najkasnije na osam dana pre održavanja javne rasprave. Ustavni sud može, zavisno od predmeta spora, odrediti i kraći rok za dostavljanje pismenih poziva.
U pozivu za javnu raspravu navodi se predmet javne rasprave, datum i mesto održavanja.
O vremenu i mestu održavanja javne rasprave može se, na odgovarajući način, obavestiti javnost.
Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku.
Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.
O održavanju reda na javnoj raspravi stara se predsednik Ustavnog suda.
Predsednik Ustavnog suda može, posle opomene, oduzeti reč govorniku koji zloupotrebljava reč u Ustavnom sudu ili udaljiti učesnika u postupku, kao i druge prisutne koji ometaju red na javnoj raspravi.
Na javnoj raspravi sudija izvestilac u predmetu izlaže pravna pitanja u vezi sa zahtevom za ocenu ustavnosti i zakonitosti uočena u prethodnom postupku, ne iznoseći predlog za odluku.
Posle izlaganja sudije izvestioca, učesnici u postupku iznose i obrazlažu mišljenja i činjenice od interesa za razjašnjenje stanja stvari.
U toku javne rasprave sudije Ustavnog suda, bez iznošenja svog mišljenja, mogu postavljati pitanja i tražiti razjašnjenja od učesnika u postupku i drugih pozvanih lica o stvari koja je predmet javne rasprave.
2. Mogućnost da donosilac opšteg akta sam otkloni uočenu neustavnost ili nezakonitost
U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti, odnosno zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti.
Ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak i doneti odgovarajuću odluku.
3. Obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje
Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice.
Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali, ukinuće meru obustave izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje.
Ustavni sud će odbaciti zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje kad donosi konačnu odluku.
Sednice Ustavnog suda zakazuje i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda ili sudija koji ga zamenjuje.
Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik.
Kad Ustavni sud odluči, pored zapisnika, vodi se i stenogram.
5. Akti Ustavnog suda i način njihovog objavljivanja
Ustavni sud donosi odluke, rešenja i zaključke.
Ustavni sud odlukom:
1) utvrđuje da zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis i opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti s Ustavom;
2) utvrđuje da propis i opšti akt republičkog organa nije u saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom;
3) utvrđuje da drugi propis i opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom i drugim republičkim propisom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom i drugim republičkim propisom;
4) utvrđuje da statut i drugi opšti akt političke stranke ili druge političke organizacije nije u saglasnosti s Ustavom i zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti s Ustavom i zakonom;
5) zabranjuje rad političke stranke i druge političke organizacije;
6) određuje način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom;
7) odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa;
8) odlučuje o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova i drugih državnih organa;
9) odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti.
Ustavni sud rešenjem:
1) pokreće postupak;
2) obustavlja izvršenje pojedinačnog akta, odnosno radnje, i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje;
3) ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti;
4) obustavlja postupak u slučajevima iz člana 25. ovog zakona;
5) odbacuje zahtev kojim se traži preispitivanje odluke, odnosno rešenja Ustavnog suda kad ne postoje razlozi za ponovno odlučivanje;
6) odbacuje zahtev za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta o kome je već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje.
Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.
Odluke Ustavnog suda objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i u službenom glasniku u kome je objavljen statut autonomne pokrajine, drugi propis i opšti akt, odnosno na način na koji je objavljen opšti akt preduzeća ili druge organizacije o kome je Ustavni sud odlučivao.
U "Službenom glasniku Republike Srbije" objavljuju se i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Ustavni sud donosi poslovnik o svom radu.
Poslovnikom o radu Ustavnog suda bliže se uređuje postupak pred Ustavnim sudom.
VI PRAVNO DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA
Kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, taj zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Kad Ustavni sud utvrdi da propis ili drugi opšti akt republičkog organa nije u saglasnosti sa zakonom, taj propis ili opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Kad Ustavni sud utvrdi da drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom i drugim republičkim propisom, taj propis ili opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke ili druge političke organizacije, ta politička stranka ili druga politička organizacija briše se iz registra političkih stranaka i drugih političkih organizacija danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Kad Ustavni sud odluči o sukobu nadležnosti između suda i drugog organa, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
Zakoni i drugi propisi i opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravosnažno rešeni.
Propisi i drugi opšti akti doneti za izvršenje zakona i drugih propisa za koje se odlukom Ustavnog suda utvrdi da nisu u saglasnosti s Ustavom i zakonom, neće se primenjivati od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako iz odluke proizilazi da su ti propisi i drugi opšti akti nesaglasni Ustavu ili zakonu.
Izvršenje pravosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta.
Predlog za izmenu konačnog ili pravosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.
Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.
Ako sud u postupku oceni da zakon ili drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, privremeno će prekinuti postupak i pokrenuće postupak za ocenu ustavnosti odnosno zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom.
Kad je u toku postupka opšti akt prestao da važi ili je usaglašen s Ustavom, odnosno zakonom, ali nisu otklonjene posledice neustavnosti, odnosno nezakonitosti, Ustavni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, odnosno zakonom. Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrđuje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, odnosno zakonom.
VII IZVRŠENJE ODLUKA USTAVNOG SUDA
Državni i drugi organi, preduzeća i druge organizacije, političke stranke i druge političke organizacije dužni su, u okviru svojih prava i dužnosti, da izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.
U slučaju potrebe, izvršenje odluke Ustavnog suda obezbediće Vlada.
U obezbeđenju izvršenja odluke Ustavnog suda Vlada može neposredno ili preko nadležnog organa državne uprave izvršiti odluku Ustavnog suda.
VIII ODNOS USTAVNOG SUDA PREMA NARODNOJ SKUPŠTINI
Ustavni sud obaveštava Narodnu skupštinu o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, daje mišljenje i ukazuje na potrebu donošenja i izmena zakona i preduzimanju drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Kad Ustavni sud utvrdi da nadležni organ nije doneo propis za izvršavanje odredaba Ustava, zakona ili drugog republičkog propisa, a bio je dužan da takav propis donese, obavestiće o tome Narodnu skupštinu.
Predlog ovlašćenog predlagača i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog propisa ili opšteg akta koji je donela Narodna skupština, Ustavni sud dostavlja Narodnoj skupštini na odgovor.
Ustavni sud dostavlja Narodnoj skupštini odluku kojom je utvrdio da zakon, drugi propis ili opšti akt koji je donela Narodna skupština nije u saglasnosti s Ustavom, odnosno zakonom.
Ko u državnom, drugom organu ili drugom pravnom licu ne izvrši odluku Ustavnog suda, ili rešenje iz člana 42. stav 1. ovog zakona, kazniće se za krivično delo novčanom kaznom ili kaznom zatvora do šest meseci.
Novčanom kaznom od 20.000 do 900.000 dinara kazniće se za prekršaj organizacija, odnosno drugo pravno lice:
1) ako u roku ne dostavi Ustavnom sudu osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju i pruži podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje (član 16. stav 1);
2) ako ne dostavi Ustavnom sudu potrebne podatke i obaveštenja od značaja za vođenje postupka i odlučivanje (član 16. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organizaciji, odnosno drugom pravnom licu novčanom kaznom do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u državnom i drugom organu, novčanom kaznom do 50.000 dinara.
Postupci za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Radnici u službi Ustavnog suda Srbije nastavljaju da rade u Ustavnom sudu na poslovima na kojima su bili raspoređeni do stupanja na snagu ovog zakona, a do donošenja rešenja o raspoređivanju radnika u skladu s aktom Ustavnog suda.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Ustavnom sudu Vojvodine ("Službeni list SAP Vojvodine", br. 24/76 i 32/89) i Odluka o organizaciji i radu Ustavnog suda Kosova ("Službeni list SAP Kosova", broj 17/76).
Danom stupanja na snagu ovog zakona Ustavni sud će preuzeti predmete, arhivu i drugi registraturski materijal od Ustavnog suda Vojvodine i Ustavnog suda Kosova.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
* Novčane kazne za prekršaje određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o valorizovanju novčanih kazni za prekršaje iz republičkih zakona ("Sl. glasnik RS", br. 67/93) i Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).