ZAKONO OSNIVANJU MUZEJA ŽRTAVA GENOCIDA("Sl. glasnik RS", br. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon) |
Radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, osniva se: "Muzej žrtava genocida", sa sedištem u Kragujevcu (u daljem tekstu: Muzej).
Muzej se može baviti i prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina.
Radi obeležavanja sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima ustanovljava se 22. april dan proboja zatvorenika ustaškog logora Jasenovac 1945. godine, kao Dan sećanja na žrtve genocida.
Muzej:
1. prikuplja, obrađuje i čuva podatke o pojedinačnim i grupnim žrtvama zločina genocida (lični i porodični podaci, vreme, mesto i način streljanja, nastupile posledice i dr.) i drugim genocidnim činjenicama (prinudno raseljavanje, uzimanje talaca, odvođenje u logor, prinudni rad, pljačka imovine, upotreba nedozvoljenih sredstava u borbi, uništavanje i pljačkanje kulturno-istorijskih spomenika i dobara i dr.);
2. prikuplja, ispituje i čuva građu (službena dokumenta, spiskove, svedočenja, muzejske eksponate, fotografije, filmove, video i tonske snimke, knjige, medicinsku i drugu dokumentaciju i dr.) o zločinu genocida;
3. prikuplja, obrađuje i čuva podatke od značaja za utvrđivanje organizatora, izvršilaca zločina, naredbodavaca i saučesnika odgovornih za učinjene zločine genocida (lični i porodični podaci, vreme, mesto i način izvršenja zločina i dr.);
4. prikuplja, obrađuje i čuva podatke o spasiocima žrtava zločina genocida (lični i porodični podaci, vreme, mesto i način spasavanja žrtava i dr.);
5. utvrđuje i radi na obeležavanju mesta stradanja (logora, jama, stratišta) žrtava;
6. obezbeđuje korišćenje kulturno-istorijske građe i saznanja kojim raspolaže u kulturne, obrazovne, vaspitne, informativne i druge svrhe putem izlaganja ove građe u okviru stalnih i povremenih izložbi, publikovanja i na drugi način čini dostupnim javnosti;
7. sarađuje sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu.
Muzej može obrazovati stalne zbirke i odeljenja i u mestu van svog sedišta.
Statutom Muzeja bliže se uređuju poslovi Muzeja iz stava 1. ovog člana, kao i organizacija rada na prikupljanju i obradi podataka (način uključivanja istaknutih stručnjaka i naučnih radnika, obrazovanje ekspertskih grupa za obradu određenih podataka i dr.).
Muzej organizuje stručne i naučne skupove posvećene sećanju na zločine genocida.
Poslovi iz stava 1. ovog člana su poslovi od interesa za Republiku.
Muzej, podatke koje u skladu sa ovim zakonom obrađuje i čuva, prikuplja od građana, organizacija i organa.
Državni i drugi organi, preduzeća, ustanove i druge organizacije dužni su da Muzeju dostavljaju podatke i građu o zločinu genocida kojima raspolažu, a koje u skladu sa ovim zakonom prikuplja i obrađuje Muzej.
Nadležni republički organi preduzimaju mere na obezbeđivanju podataka i druge građe za Muzej kojima raspolažu organi i organizacije van teritorije Republike Srbije, odnosno odgovarajući savezni organi.
Na rad Muzeja primenjuju se propisi koji važe za ustanove, kao i propisi o kulturnim dobrima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Sredstva za osnivanje i rad Muzeja obezbeđuju se u budžetu Republike.
Muzej može da stiče sredstva za ostvarivanje svoje delatnosti i iz: poklona, legata, fondova, zadužbina, sopstvene izdavačke delatnosti i iz drugih izvora.
Organi Muzeja su direktor, upravni odbor i nadzorni odbor.
Radom Muzeja rukovodi direktor.
Direktora Muzeja imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), na vreme od četiri godine.
Direktor odgovara Vladi za izvršavanje poslova Muzeja i odgovoran je za zakonitost njegovog rada.
Upravni odbor ima pet članova, od kojih su dva iz reda zaposlenih u Muzeju.
Predsednika i članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada, na vreme od četiri godine.
Upravni odbor:
1. donosi statut Muzeja;
2. odlučuje o poslovanju Muzeja;
3. usvaja godišnji izveštaj o poslovanju i godišnji obračun;
4. donosi program rada Muzeja;
5. odlučuje o korišćenju sredstava, u skladu sa zakonom;
6. vrši i druge poslove utvrđene statutom.
Saglasnost na statut i program rada Muzeja daje Vlada.
Upravni odbor daje odobrenje za korišćenje i publikovanje podataka ili dokumenata kojima raspolaže Muzej.
Nadzorni odbor ima tri člana, od kojih je jedan iz reda zaposlenih u Muzeju.
Predsednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrešava Vlada, na vreme od dve godine.
Nadzorni odbor:
1. vrši nadzor nad poslovanjem Muzeja, pregleda godišnji izveštaj i godišnji obračun;
2. ukazuje Vladi na propuste upravnog odbora i direktora;
3. predlaže Vladi i upravnom odboru Muzeja mere koje treba preduzeti radi uspešnijeg poslovanja na osnovu nađenog činjeničnog stanja.
Direktor Muzeja može obrazovati, u skladu sa statutom, savet Muzeja, kao svoje savetodavno telo, koga čine istaknuti naučni radnici.
Nadzor nad zakonitošću rada Muzeja vrši Ministarstvo kulture.
Novčanom kaznom do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće, ustanova i druga organizacija koja Muzeju ne dostavi podatke iz člana 4. stav 2. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi i organizaciji novčanom kaznom do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u državnom organu.
Ministarstvo kulture utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada Muzeja.
Član 19
Direktor Muzeja podnosi prijavu za upis Muzeja u sudski registar.
Ministarstvo kulture i Ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije obavljaće administrativno-stručne poslove za Muzej, do njegovog upisa u sudski registar.
Muzej počinje sa radom u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Upravni odbor je dužan da donese statut u roku od 60 dana od dana početka rada Muzeja.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
* Novčane kazne za prekršaje određene ovim zakonom izmenjene su Zakonom o valorizovanju novčanih kazni za prekršaje iz republičkih zakona ("Sl. glasnik RS", br. 53/93 i 67/93), Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 48/94) i Zakonom o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).