MEMORANDUM O RAZUMEVANJUO RAZMENI INFORMACIJA I MEĐUSOBNOJ POMOĆI U PITANJIMA NADZORA TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI |
Komisija za hartije od vrijednosti Republike Crne Gore (u daljem tekstu: "Komisija CG") i Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije (u daljem tekstu: "Komisija RS") smatraju da razvoj međunarodne trgovine vrednosnim papirima iziskuje obostranu pomoć nadležnih tela koja je potrebna za obavljanje njihovih funkcija, te su stoga postigle sledeći sporazum:
U smislu ovog Memoranduma o razumevanju:
a) "Nadležni organ" označava:
(i) Komisiju za hartije od vrijednosti Republike Crne Gore, ili
(ii) Komisiju za hartije od vrednosti Republike Srbije.
b) (i) "Primalac molbe" označava nadležni organ kojem je upućena molba po ovom Memorandumu o razumevanju;
(ii) "Podnosilac molbe" označava nadležni organ koji upućuje molbu po ovom Memorandumu o razumevanju.
c) "Hartije od vrednosti" su akcije, obveznice, prenosivi dužnički instrumenti, derivati i drugi finansijski instrumenti, čiji promet nadziru nadležni organi i u skladu sa zakonima Republike Crne Gore i Republike Srbije.
1. Komisija za hartije od vrijednosti Republike Crne Gore
Komisija za hartije od vrijednosti Republike Crne Gore osnovana je u julu 2000. godine, a otpočela je sa radom 23.11.2000 godine. Komisija CG je samostalna i nezavisna organizacija odgovorna za svoj rad Skupštini Republike Crne Gore. Komisija CG je nacionalno regulatorno i nadzorno telo za emitovanje i trgovanje hartijama od vrednosti u Republici Crnoj Gori. Komisija CG je odgovorna za zakonito funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tog tržišta. Komisija CG je nadležna za sprovođenje Zakona o hartijama od vrijednosti, Zakona o investicionim fondovima, propisa donetih na osnovu ovih zakona i svih drugih zakona i propisa kojima se uređuju hartije od vrednosti. Komisiju CG čine predsednik, zamenik predsednika i tri člana, koje imenuje Skupština Republike Crne Gore, na predlog Vlade Republike Crne Gore. Komisija CG ima sekretara koji rukovodi stručnom službom.
2. Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije
Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, koja je sukcesor Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište na osnovu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, osnovana je 16. februara 1990. godine na osnovu Zakona o tržištu novca i tržištu kapitala. Komisija RS vrši nadzor nad primenom Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. list SRJ", br. 65/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 55/2004 i 45/2005) i obavlja druge poslove u skladu sa tim zakonom i drugim zakonima kojima se uređuje poslovanje sa hartijama od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu. Cilj Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata je obezbeđenje otvorenog, javnog, ravnopravnog, efikasnog i ekonomičnog tržišta hartija od vrednosti i zaštite investitora, drugih korisnika finansijskih usluga i ostalih učesnika na tržištu hartija od vrednosti. Komisija RS ima pet članova, uključujući i predsednika Komisije RS koje, na pet godina, bira i razrešava Skupština Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije. Radom stručne službe rukovodi sekretar Komisije RS. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Komisija RS je odgovorna Skupštini Republike Srbije.
1. Svrha ovog Memoranduma o razumevanju je da ustanovi i implementira procedure za uzajamnu saradnju između nadležnih organa u cilju ostvarivanja njihovih pravnih funkcija i odgovornosti na tržištu hartija od vrednosti.
2. Ovaj Memorandum o razumevanju služi kao osnova za saradnju između nadležnih organa. On nije pravno obavezujući i ne može zameniti bilo koji zakon ili regulatorne zahteve na snazi u Republici Crnoj Gori ili Republici Srbiji. Memorandum o razumevanju ne stvara nikakva prava za treća lica, niti utiče na prava i obaveze proistekle iz drugih memoranduma o razumevanju.
3. Primena odredbi ovog Memoranduma o razumevanju ostvarivaće se u skladu sa nacionalnim zakonima i drugim propisima država čiji su organi potpisnici ovog sporazuma i ako nije u suprotnosti sa javnim interesom države primaoca molbe.
1. Nadležni organi će pružiti najveću moguću uzajamnu pomoć u stepenu dozvoljenom zakonima Republike Crne Gore i Republike Srbije, a u skladu sa ovim Memorandumom o razumevanju. Takva pomoć će se pružiti kako bi se olakšala primena zakona i drugih propisa koji se odnose na tržište hartija od vrednosti i učesnike na njemu, nadzor tržišta, izdavanje dozvola za rad i odobrenja, pregled i ispitivanje ulagačkih usluga i vođenja istraga, kada su informacije potrebne da bi se utvrdilo ili dokazalo da je došlo do kršenja zakona i drugih propisa države organa podnosioca molbe, a u okviru nadležnosti organa podnosioca molbe. Nadležni organi mogu pružiti pomoć u vezi sa pitanjima koja nužno ne predstavljaju kršenje zakona i drugih propisa za čiju primenu su nadležni.
2. Saradnja u skladu sa ovim Memorandumom o razumevanju uključuje, ali nije ograničena na:
a) dostavljanje informacija koje su u posedu primaoca molbe;
b) ako zahtev uključuje informacije o određenim subjektima i njihovom poslovanju, primalac molbe će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi pružio potrebnu pomoć podnosiocu molbe. U slučaju teškoća u prikupljanju relevantnih informacija organi potpisnici se dogovaraju o mogućnosti međusobnih konsultacija.
3. U stepenu dozvoljenom nacionalnim zakonima i bez prethodnog zahteva, svaki nadležni organ može pružiti drugom nadležnom organu sve relevantne informacije koje poseduje, a za koje veruje da će biti od pomoći drugom nadležnom organu prilikom vršenja njegovih funkcija i u svrhe naznačene u komunikaciji.
4. Odredba stava 3. ovog člana će se odnositi samo na nadležnost, ovlašćenja i funkcionisanje Komisije CG i Komisije RS, a ne i na ostale nadležne organe u Republici Crnoj Gori i Republici Srbiji.
1. Molbe za pomoć upućuju se pismenim putem i naslovljavaju na osobu za kontakt primaoca molbe navedenu u Dodatku A.
2. Primalac molbe će razmotriti svaku molbu kako bi utvrdio da li može pružiti zahtevanu pomoć u skladu sa odredbama ovog Memoranduma o razumevanju.
3. Molba sadrži:
a) uopšten opis predmeta molbe i svrhe zbog koje se zahteva pomoć ili dostavljanje informacija;
b) uopšten opis oblika pomoći, zahtevanih dokumenata i traženih informacija;
c) sve informacije koje poseduje podnosilac molbe, a koje bi mogle pomoći primaocu molbe radi identifikovanja fizičkog ili pravnog lica za koje organ koji upućuje zahtev smatra da poseduje zahtevane informacije ili naznaku mesta na kome se te informacije mogu pribaviti;
d) odgovarajuće zakonske odredbe koje se odnose na predmet molbe;
e) ukoliko je potrebno, poželjno je odrediti i rok za odgovor na zahtev.
4. Ukoliko, u skladu sa odredbama ovog Memoranduma o razumevanju, podnosilac molbe podnosi molbu za pomoć u ime drugog nadležnog organa iste države, ta činjenica će biti naznačena u molbi. Nadležni organi će se međusobno konsultovati u vezi sa daljim postupanjem i utvrditi koje informacije mogu biti dostavljene od strane organa primaoca molbe.
Dozvoljena upotreba informacija
1. Podnosilac molbe može koristiti informacije samo u svrhe navedene u molbi, u cilju poštovanja i obezbeđenja primene zakonskih odredbi naznačenih u molbi, kao i u svrhu sprovođenja krivičnog ili upravnog postupka koji je pokrenut kao posledica kršenja odredbi navedenih u molbi.
2. Za obavljanje svojih zakonskih funkcija podnosilac molbe može razmeniti informacije sa drugim nadležnim organima iste države. U svakom slučaju, da bi postupio tako, mora pribaviti pismeno odobrenje primaoca molbe.
3. Ukoliko podnosilac molbe namerava da upotrebi dobijene informacije u druge svrhe od onih navedenih u stavu 1. ovog člana, mora pribaviti prethodno pismeno odobrenje primaoca molbe. Ako primalac molbe da saglasnost da se informacije mogu koristiti u druge svrhe, on to može usloviti određenim uslovima.
Poverljivost molbe i dobijenih informacija
1. Svaki od nadležnih organa će u zakonskim okvirima u tajnosti držati sve molbe upućene u skladu sa ovim Memorandumom o razumevanju, sadržine tih molbi i informacija koje su pribavljene u skladu sa ovim Memorandumom o razumevanju, kao i sva druga pitanja koja nastanu prilikom sprovođenja sporazuma, a posebno konsultacije nadležnih organa.
2. Izuzev u slučajevima iz člana 5. ovog Memoranduma o razumevanju, podnosilac molbe neće saopštavati informacije i učiniće sve svoje napore da one ne budu dostupne licima koja nisu navedena u molbi.
3. Podnosilac molbe se u zakonskim okvirima pridržava barem istog stepena poverljivosti informacija u okviru ovog Memoranduma o razumevanju kojeg se pridržava primalac molbe.
1. Nadležni organi su saglasni da se međusobno obaveštavaju o svim izmenama zakona i drugih propisa kojima se reguliše područje primene ovog Memoranduma o razumevanju i da, po potrebi, vrše konsultacije.
2. Nadležni organi će periodično preispitati implementaciju ovog sporazuma i pristupiti konsultacijama u cilju unapređenja njegove primene i rešenja mogućih problema.
3. Nadležni organi se mogu zajedno dogovoriti i o nekim praktičnim merama koje mogu biti potrebne kako bi se olakšala primena ovog Memoranduma o razumevanju.
4. U slučaju spora u vezi sa tumačenjem i sprovođenjem ovog Memoranduma o razumevanju nadležni organi će pristupiti međusobnim konsultacijama u cilju postizanja zajedničkog tumačenja.
5. Svi uslovi ovog Memoranduma o razumevanju mogu se izmeniti, dopuniti i ublažiti ili odbaciti zajedničkim dogovorom.
Ukoliko primalac molbe smatra da će mu odgovor na molbu za pomoć u skladu sa ovim Memorandumom o razumevanju stvoriti dodatne troškove, on može sa podnosiocem molbe zaključiti sporazum o podeli troškova, pre nego što nastavi sa postupanjem po molbi za pomoć.
Ovaj Memorandum o razumevanju stupa na snagu danom potpisivanja.
Saradnja u skladu sa odredbama ovog Memoranduma nastaviće se do isteka roka od trideset dana od dana kada bilo koji od nadležnih organa dostavi pismeno obaveštenje o svojoj nameri da raskine saradnju. Ukoliko bilo koji od nadležnih organa uputi takvo obaveštenje, saradnja u skladu sa odredbama ovog Memoranduma o razumevanju nastaviće se u vezi sa svim molbama za pomoć koje su podnete pre obaveštenja, sve dok primalac molbe ne završi postupanje po tim molbama. Ipak, odredbe koje se odnose na poverljivost, ostaju na snazi i nakon toga.
Ovaj Memorandum o razumevanju je sastavljen na sledećim jezicima: srpskom jeziku ijekavskog izgovora i srpskom jeziku ekavskog izgovora.
Potpisano u po dva primerka,
U Beogradu, 3. novembra 2005. godine
ZA KOMISIJU |
ZA KOMISIJU |
ZA HARTIJE OD VRIJEDNOSTI |
ZA HARTIJE OD VREDNOSTI |
REPUBLIKE CRNE GORE |
REPUBLIKE SRBIJE |
Zamenik predsednika |
Predsednik |
Draško Malbaški |
Milko Štimac |
__________________ |
_______________________ |
DODATAK A
Kontakt osoba organa kojem se zahtev podnosi kao što je definisano u članu 5. ovog Memoranduma o razumevanju su:
DODATAK A
Osobe za kontakt u smislu člana 5. ovog Memoranduma o razumevanju su:
Za Komisiju za hartije od vrijednosti Republike Crne Gore:
Predsjednik Komisije mr Zoran Đikanović i
Sekretar Komisije mr Nađa Marović
Adresa: |
Novaka Miloševa b.b |
|
81 000 Podgorica |
|
Crna Gora |
|
|
Telefon: |
+381 81 231 525/ +381 81 231 526 |
Fax: |
+381 81 231 526 |
|
|
E-mail: |
scmn@cg.yu |
|
nmarovic@scmn.cg.yu |
Za Komisiju za hartije od vrednosti Republike Srbije
Milko Štimac, predsednik Komisije i
Olivera Savović, sekretar Komisije
Adresa: |
Omladinskih brigada br. 1 |
|
11070 Novi Beograd |
|
Srbija |
|
|
Telefon: |
+381 11 603 774 |
Fax: |
+381 11 21 37 924 |
|
|
E-mail: |
office@sec.sr.gov.yu |
|
milko.stimac@sec.sr.gov.yu |
|
olivera.savovic@sec.sr.gov.yu |