ZAKON
O RATIFIKACIJI KARTAGENA PROTOKOLA O BIOLOŠKOJ ZAŠTITI UZ KONVENCIJU O BIOLOŠKOJ RAZNOVRSNOSTI, SA ANEKSIMA

("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 16/2005)

ČLAN 1

Ratifikuje se Kartagena protokol o biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, sa aneksima, koji je sačinjen 29. januara 2000. godine u Montrealu u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Protokola, sa aneksima, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

 

KARTAGENA PROTOKOL O BIOLOŠKOJ ZAŠTITI UZ KONVENCIJU O BIOLOŠKOJ RAZNOVRSNOSTI

Članice ovog protokola,

Postavši članice Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, dalje u tekstu: Konvencija,

Pozivajući se na član 19, st. 3. i 4, kao i čl. 8(g) i 17. Konvencije,

Pozivajući se, takođe, na odluku II/5 od 17. novembra 1995. godine sa Konferencije članica Konvencije za pripremu Protokola o biološkoj zaštiti, s posebnim akcentom na prekogranični promet bilo kog modifikovanog živog organizma, stvorenog modernom biotehnologijom, koji može da ima nepovoljan uticaj na očuvanje i održivost korišćenja biološke raznovrsnosti, stavljajući posebno u razmatranje odgovarajuće procedure za pripremu preliminarnog informativnog sporazuma,

Ponovo ističući pristup predostrožnosti sadržan u Načelu 15. Deklaracije o zaštiti životne sredine i razvoju iz Rio de Žaneira,

Svesni brzog širenja moderne biotehnologije i rastuće zabrinutosti javnosti zbog njenih potencijalno štetnih uticaja na biološku raznovrsnost, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje.

Priznajući da moderna biotehnologija pruža velike mogućnosti za dobrobit čoveka ako se razvija i koristi u skladu s adekvatnim merama za zaštitu životne sredine i ljudskog zdravlja,

Priznajući, takođe, suštinski značaj za čovečanstvo centara porekla i centara genetske raznovrsnosti,

Uzimajući u obzir ograničene mogućnosti mnogih zemalja, naročito zemalja u razvoju, da se suoče sa prirodom i razmerama poznatih i potencijalnih opasnosti koje se dovode u vezu sa modifikovano živim organizmima,

Priznajući da bi sporazumi o trgovini i zaštiti životne sredine trebalo da se uzajamno dopunjuju u cilju ostvarivanja održivog razvoja,

Naglašavajući da se ovaj protokol neće tumačiti tako da podrazumeva promenu u pravima i obavezama bilo koje članice na osnovu svih postojećih međunarodnih sporazuma,

Shvatajući da gore navedeno nema za cilj podređivanje ovog protokola drugim međunarodnim sporazumima,

Dogovoreno je sledeće:

Član 1

CILJ

U skladu sa pristupom predostrožnosti sadržanom u Načelu 15. Deklaracije o zaštiti životne sredine i razvoju iz Rio de Žaneira, cilj ovog protokola je da doprinese obezbeđenju adekvatnog stepena zaštite u oblasti bezbednog transfera, upravljanja i korišćenja modifikovanih živih organizama stvorenih modernom biotehnologijom, koji mogu da imaju štetne posledice po očuvanje i održivost korišćenja biološke raznovrsnosti, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje, usredsređujući se posebno na prekogranični promet.

Član 2

OPŠTE ODREDBE

1. Svaka Članica preduzeće potrebne i odgovarajuće pravne, administrativne i druge mere u cilju ostvarivanja svojih obaveza utvrđenih ovim protokolom.

2. Članice će obezbediti da se razvoj, rukovođenje, transport, korišćenje, transfer i oslobađanje modifikovanih živih organizama ostvaruje na način koji sprečava i smanjuje rizike za biološku raznovrsnost, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje.

3. Nijedna odredba ovog protokola ni na koji način neće povrediti suverenitet država nad njihovim teritorijalnim morem po međunarodnom pravu, i na suverena prava i jurisdikciju država u ekskluzivnim ekonomskim zonama i epikontinentalnom pojasu u skladu sa međunarodnim pravom, i na navigaciona prava i slobode brodova i vazduhoplova svih država kako je predviđeno međunarodnim pravom i sadržano u relevantnim međunarodnim instrumentima.

4. Nijedna odredba ovog protokola se neće tumačiti kao ograničavanje prava članice da preduzme akciju u cilju veće zaštite očuvanja i održivog korišćenja biološke raznovrsnosti nego što je predviđeno ovim protokolom, pod uslovom da je takva akcija u skladu sa ciljem i odredbama ovog protokola i u skladu sa drugim obavezama članice prema međunarodnom pravu.

5. Članice se podstiču da imaju u vidu, po potrebi, raspoloživu ekspertizu, instrumente i rezultate rada međunarodnih foruma u oblasti rizika po ljudsko zdravlje.

Član 3

POJMOVI KOJI SE KORISTE

Za potrebe ovog protokola:

(a) "Konferencija članica" predstavlja Konferenciju članica Konvencije;

(b) "Kontrolisano korišćenje" predstavlja svaku operaciju preduzetu u okviru postrojenja, objekta i drugih fizičkih konstrukcija, koje sadrže modifikovane žive organizme kontrolisane posebnim merama koje efektivno ograničavaju njihov kontakt i uticaj na spoljnu sredinu;

(c) "Izvoz" predstavlja međunarodni prekogranični promet iz jedne članice u drugu;

(d) "Izvoznik" predstavlja svako pravno ili fizičko lice, pod jurisdikcijom članice-izvoznice, koje priprema izvoz modifikovanih živih organizama;

(e) "Uvoz" predstavlja međunarodni prekogranični promet iz jedne članice u drugu;

(f) "Uvoznik" predstavlja svako pravno ili fizičko lice, pod jurisdikcijom članice-uvoznice, koje priprema uvoz modifikovanih živih organizama;

(g) "Modifikovani živi organizam" predstavlja svaki živi organizam koji poseduje novu kombinaciju genetskog materijala dobijenog korišćenjem moderne tehnologije;

(h) "Živi organizam" predstavlja svaku biološku jedinku sposobnu da prenosi i kopira genetički materijal, uključujući sterilne organizme, viruse i viroide;

(i) "Moderna biotehnologija" predstavlja primenu:

a. tehnika in vitro nukleinske kiseline, uključujući rekombinovanje dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i direktno ubrizgavanje nukleinske kiseline u ćelije ili organele, ili

b. fuzije ćelija izvan taksonomične porodice, koja prevazilazi prirodne fiziološke reprodukovne ili rekonbinovane granice, a koje nisu tehnike korišćene u tradicionalnom uzgajanju i selekciji;

(j) "Regionalna organizacija ekonomske integracije" predstavlja organizaciju konstituisanu od strane suverenih država datog regiona, na koju su njene države članice prenele nadležnost u vezi s pitanjima koja su regulisana ovim protokolom, i koja je ovlašćena, u skladu sa svojom internom procedurom, da potpisuje, ratifikuje, prihvata, potvrđuje ili pristupa istom;

(k) "Prekogranični promet" predstavlja promet modifikovanog živog organizma od jedne članice u drugu, osim u slučaju predviđenom čl. 17. i 24. kada prekogranični promet prerasta u promet između članica i nečlanica.

Član 4

DOMET

Ovaj protokol se primenjuje na prekogranični promet, tranzit, upravljanje i korišćenje svih modifikovanih živih organizama koji mogu da imaju negativno dejstvo na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje.

Član 5

FARMACEUTSKI PROIZVODI

Bez obzira na član 4. i bez štete po bilo koje pravo članice da podvrgne sve modifikovane žive organizme proceni rizika pre donošenja odluka o uvozu, ovaj protokol se neće primenjivati na prekogranični promet modifikovanih živih organizama koji predstavljaju farmaceutske proizvode namenjene ljudima, koji su predmet drugih relevantnih međunarodnih sporazuma ili organizacija.

Član 6

TRANZIT I KONTROLISANA UPOTREBA

1. Bez obzira na član 4. i bez štete po bilo koje pravo članice na tranzit u cilju regulisanja transporta modifikovanih živih organizama preko svoje teritorije i stavljanja na raspolaganje Ustanovi za kontrolu biološke zaštite svake odluke članice, shodno članu 2. stav 3, u vezi sa tranzitom preko njene teritorije posebno modifikovanog živog organizma, odredbe ovog protokola koje se odnose na proceduru preliminarnog informativnog sporazuma neće se primenjivati na modifikovane žive organizme u tranzitu.

2. Bez obzira na član 4. i bez štete po bilo koje pravo članice da sve modifikovane žive organizme podvrgne proceni rizika pre donošenja odluke o uvozu i utvrđivanja standarda za kontrolisano korišćenje u okviru svoje jurisdikcije, odredbe ovog protokola koje se odnose na proceduru preliminarnog informativnog sporazuma neće se primenjivati na prekogranični promet modifikovanih živih organizama namenjenih za kontrolisanu upotrebu koja se vrši u skladu sa standardima članice - uvoznice.

Član 7

PRIMENA PROCEDURE PRELIMINARNOG INFORMATIVNOG SPORAZUMA

1. Shodno čl. 5. i 6. procedura preliminarnog informativnog sporazuma iz čl. 8. do 10. i člana 12. primeniće se pre prvog nameravanog prekograničnog prometa modifikovanih živih organizama za nameravano unošenje u životnu sredinu članice-uvoznice.

2. "Nameravano unošenje u životnu sredinu" iz prethodnog stava 1, ne odnosi se na modifikovane žive organizme za nameravanu direktnu upotrebu u obliku hrane, stočne hrane ili za preradu.

3. Član 11. primenjivaće se pre prvog prekograničnog prometa modifikovanih živih organizama namenjenih za direktnu upotrebu u obliku hrane, stočne hrane ili za preradu.

4. Procedura preliminarnog informativnog sporazuma neće se primenjivati na nameravani prekogranični promet modifikovanih živih organizama za koje je odlukom Konferencije članica, koje se sastaju u svojstvu članica ovog protokola, utvrđeno da se neće negativno odraziti na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje.

Član 8

OBAVEŠTAVANJE

1. Članica-izvoznica obavestiće ili od izvoznika zahtevati da pruži pismeno obaveštenje nadležnom nacionalnom organu članice-uvoznice pre nameravanog prekograničnog prometa modifikovanih živih organizama, koji potpada pod odredbe člana 7. stav 1. Obaveštenje treba da sadrži najmanje podatke predviđene u Aneksu I.

2. Članica-izvoznica će predvideti zakonsku obavezu u pogledu tačnosti podataka koje dostavlja izvoznik.

Član 9

POTVRĐIVANJE PRIJEMA NOTIFIKACIJE

1. Članica-uvoznica potvrdiće notifikatoru prijem obaveštenja, u pismenoj formi, u roku od 90 dana od njegovog prijema.

2. Potvrđivanjem će se konstatovati:

(a) datum prijema obaveštenja;

(b) da li obaveštenje, prima facie, sadrži informaciju koja se odnosi na član 8;

(c) da li je postupano u skladu sa domaćom regulativom članice-uvoznice ili u skladu sa procedurom predviđenom u članu 10.

3. Domaća regulativa iz stava 2(c) mora biti u skladu sa ovim protokolom.

4. Propust članice-uvoznice da potvrdi prijem notifikacije ne podrazumeva njenu saglasnost sa međunarodnim prekograničnim prometom.

Član 10

PROCEDURA DONOŠENJA ODLUKE

1. Odluke donete od strane članice-uvoznice biće u skladu sa članom 15.

2. Članica-uvoznica će, u vremenskom periodu predviđenom članom 9, obavestiti notifikatora, u pismenoj formi, da li se može pristupiti međunarodnom prekograničnom prometu:

(a) samo posle davanja pismene saglasnosti članice-uvoznice; ili

(b) posle najmanje 90 dana bez naknadne pismene saglasnosti.

3. U roku od 270 dana od datuma prijema notifikacije, članica-uvoznica će obavestiti pismenim putem notifikatora i Ustanovu za kontrolu biološke zaštite o odluci iz stava 2 (a) ovog člana:

(a) o odobravanju uvoza, sa ili bez uslova, uključujući način primenjivanja odluke na naknadni uvoz istih živih modifikovanih organizama;

(b) o zabrani uvoza;

(c) o zahtevanju dodatnih relevantnih informacija u skladu sa njenom unutrašnjom regulativom ili Aneksom I; prilikom računanja vremena u kojem je svaka članica-uvoznica dužna da odgovori neće se uzimati u obzir broj dana potrebnih za dobijanje dodatnih relevantnih informacija; ili

(d) o obaveštavanju notifikatora da je period predviđen u ovom stavu produžen na određeni vremenski period.

4. Osim kada je saglasnost bezuslovna, u odluci iz prethodnog stava 3. biće navedeni razlozi na kojima je ona zasnovana.

5. Propust članice - uvoznice da o svojoj odluci obavesti u roku od 270 dana od datuma prijema obaveštenja ne podrazumeva njenu saglasnost sa međunarodnim prekograničnim prometom.

6. Nepostojanje naučne sigurnosti usled nedostatka relevantnih naučnih informacija i znanja u pogledu razmera potencijalno štetnih uticaja živih modifikovanih organizama na očuvanje i održivu upotrebu biološke raznovrsnosti u članici - uvoznici, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje, neće sprečiti članicu - uvoznicu u donošenju odgovarajuće odluke o uvozu određenog živog modifikovanog organizma, kao što je pomenuto u prethodnom stavu 3. ovog člana, u cilju izbegavanja ili minimiziranja takvih potencijalnih štetnih uticaja.

7. Konferencija članica u funkciji sastanka članica, na svom prvom sastanku. odlučiće o odgovarajućim procedurama i mehanizmima koji će olakšavati odlučivanje članica - uvoznica.

Član 11

PROCEDURA PREDVIĐENA ZA MODIFIKOVANE ŽIVE ORGANIZME NAMENJENE NEPOSREDNOM KORIŠĆENJU U OBLIKU HRANE, STOČNE HRANE ILI ZA PRERADU

1. Članica koja donosi konačnu odluku o unutrašnjoj upotrebi, uključujući plasiranje na tržište, modifikovanog živog organizma koji može biti predmet prekograničnog prometa za neposredno korišćenje u obliku hrane. stočne hrane ili za preradu, obavestiće članice preko Ustanove za biozaštitnu kontrolu u roku od 15 dana od donošenja takve odluke. To obaveštenje će najmanje sadržavati informacije navedene u Aneksu II. Članica može dostaviti kopiju pismenog obaveštenja nadležnom nacionalnom telu svake članice koje, sa svoje strane, unapred obaveštava Sekretarijat da nema pristup mehanizmu razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti. Ova odredba se ne primenjuje na odluke koje se tiču ispitivanja na terenu.

2. Članica koja donosi odluku u skladu sa stavom 1. ovog člana stara se o postojanju zakonske odredbe koja se odnosi na tačnost podataka koje dostavlja podnosilac.

3. Bilo koja članica može da zatraži dodatne informacije od nadležnog organa navedenog u stavu (b) Aneksa II.

4. Članica može da odluči o uvozu modifikovanog živog organizma namenjenog za direktnu upotrebu u obliku hrane, stočne hrane ili za preradu, u skladu sa svojom unutrašnjom regulativom koja je u skladu sa ciljem ovog protokola.

5. Svaka članica staviće na raspolaganje mehanizmu razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti kopije svih nacionalnih zakona, propisa i uputstava koji se odnose na uvoz modifikovanih živih organizama, namenjenih za direktno korišćenje u obliku hrane, stočne hrane ili za preradu, ako oni postoje.

6. Zemlja u razvoju - članica ili članica sa ekonomijom u tranziciji, u odsustvu unutrašnje regulative pomenute u stavu 4. ovog člana, a u vršenju svoje unutrašnje jurisdikcije može da izjavi preko mehanizma razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti da će njena odluka pre prvog uvoza modifikovanog živog organizma namenjenog za direktnu upotrebu u obliku hrane, stočne hrane ili za preradu, o čemu je informacija dostavljena na osnovu stava 1. ovog člana, biti doneta u skladu sa sledećim:

(a) procena rizika pripremljena u skladu sa Aneksom III; i

(b) odluka doneta u predviđenom vremenskom roku koji nije duži od 270 dana.

7. Propust članice da obavesti o svojoj odluci u skladu sa prethodnim stavom 6, ne podrazumeva njenu saglasnost ili odbijanje uvoza modifikovanog živog organizma namenjenog za direktnu upotrebu u obliku hrane, stočne hrane ili za preradu, ukoliko članica drugačije nije navela.

8. Nepostojanje naučne sigurnosti usled nedostatka relevantnih naučnih informacija i znanja u pogledu razmera potencijalno štetnih uticaja živih modifikovanih organizama na očuvanje i održivu upotrebu biološke raznovrsnosti u članici - uvoznici, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje, neće sprečiti članicu - uvoznicu u donošenju odgovarajuće odluke o uvozu određenog živog modifikovanog organizma, u cilju izbegavanja ili minimiziranja takvih potencijalnih štetnih uticaja.

9. Članica može ukazati na svoje potrebe za finansijskom ili tehničkom pomoći, kao i izgradnjom kapaciteta koji se odnose na modifikovane žive organizme namenjene za direktno korišćenje u obliku hrane, stočne hrane ali za preradu. Članice će sarađivati radi zadovoljavanja ovih potreba shodno čl. 22. i 28.

Član 12

RAZMATRANJE ODLUKA

1. Članica - uvoznica može, u bilo koje vreme, u svetlu novih naučnih informacija o potencijalno štetnim uticajima na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje, da razmotri i promeni odluku u vezi s nameravanim prekograničnim prometom. U tom slučaju, članica će, u roku od 30 dana, obavestiti notifikatora o prethodno notificiranom prometu modifikovanih živih organizama koji se pominju u toj odluci, kao i mehanizma razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti i, izložiće razloge takve svoje odluke.

2. Članica - izvoznica ili notifikator može zahtevati od članice - uvoznice da preispita odluku koju je u tom pogledu donela u skladu sa članom 10, gde članica - izvoznica ili notifikator razmatra sledeće:

(a) promenu okolnosti koje mogu da utiču na rezultat procene rizika na kojem je odluka zasnovana; ili

(b) dodatne relevantne naučne ili tehničke informacije koje su u međuvremenu postale dostupne.

3. Članica - uvoznica odgovoriće pismeno na takav zahtev u roku od 90 dana i izložiće razloge za takvu odluku.

4. Članica - uvoznica može, po svom nahođenju, zahtevati procenu rizika u pogledu kasnijeg uvoza.

Član 13

POJEDNOSTAVLJENA PROCEDURA

1. Članica - uvoznica može, ako su adekvatne mere primenjene, da osigura bezbedan nameravani prekogranični promet modifikovanih živih organizama, u skladu sa ciljevima ovog protokola, unapred da precizira mehanizam razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti.

(a) Slučajevi kada se nameravani prekogranični promet podudara sa prometom u članici - uvoznici; i

(b) Uvoz modifikovanih živih organizama može biti izuzet iz procedure preliminarnog informativnog sporazuma.

Obaveštenja iz prednjeg podstava (a) mogu se primeniti u narednim slučajevima takvog prometa u toj članici.

2. Informacije o nameravanom prekograničnom prometu koje se dostavljaju u notifikacijama iz stava 1 (a) ovog člana predstavljaju informacije utvrđene u Aneksu I.

Član 14

BILATERALNI, REGIONALNI I MULTILATERALNI SPORAZUMI I ARANŽMANI

1. Članice mogu stupiti u bilateralne, regionalne i multilateralne sporazume i aranžmane u vezi sa nameravanim prekograničnim prometom modifikovanih živih organizama, u skladu sa ciljem ovog protokola i pod uslovom da takvi sporazumi i aranžmani ne proizvode niži stepen zaštite od one predviđene ovim protokolom.

2. Članice će obaveštavati jedna drugu, preko mehanizma razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti, o svim bilateralnim, regionalnim i multilateralnim sporazumima i aranžmanima u koje su stupile pre ili posle datuma stupanja na snagu ovog protokola.

3. Odredbe ovog protokola neće uticati na prekogranične promete koji se odvijaju u skladu sa takvim sporazumima i aranžmanima između članica tih sporazuma i aranžmana.

4. Bilo koja članica može utvrditi da se primenjuje njena nacionalna regulativa u pogledu konkretnog uvoza i o svojoj odluci će obavestiti Ustanovu za biozaštitnu kontrolu.

Član 15

PROCENA RIZIKA

1. Procena rizika koji se vrše u skladu sa ovim protokolom ostvarivaće se na naučno prihvatljiv način u skladu sa Aneksom III, uzimajući u obzir prihvaćene tehnike procenjivanja rizika. Takve procene rizika će se zasnivati na informaciji obezbeđenoj u skladu sa članom 8, kao minimalnom uslovu, i drugim raspoloživim naučnim dokazima u cilju identifikovanja i procenjivanja mogućih štetnih uticaja modifikovanih živih organizama na zaštitu i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući u obzir i rizike po ljudsko zdravlje.

2. Članica - uvoznica osiguraće da se procena rizika vrši u odnosu na odluke predviđene iz člana 10. Ona može zahtevati od izvoznika da izvrši procenu rizika.

3. Troškove procene rizika snosiće notifikator ukoliko to zahteva članica - uvoznica.

Član 16

UPRAVLJANJE RIZIKOM

1. Članice će, uzimajući u obzir član 8 (g) Konvencije, uspostaviti i održavati odgovarajuće mehanizme, mere i strategije za regulisanje, upravljanje i kontrolu rizika utvrđenih odredbama ovog protokola o proceni rizika povezanih sa korišćenjem, rukovođenjem i prekograničnim prometom modifikovanih živih organizama.

2. Mere zasnovane na proceni rizika usvajaju se u meri u kojoj je to potrebno za sprečavanje štetnog uticaja modifikovanih živih organizama na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući u obzir i rizike po ljudsko zdravlje, u okviru teritorije članice - uvoznice.

3. Svaka članica preduzeće odgovarajuće mere u cilju onemogućavanja nenameravanog prekograničnog prometa uključujući one zahteve iz procene rizika koja se vrši pre prvog uvođenja modifikovanog živog organizma, uključujući takve mere kakve zahteva ocena rizika pripremljena pre prvog oslobađanja modifikovanog živog organizma.

4. Bez štete po stav 2. ovog člana, svaka članica će nastojati da osigura da svaki modifikovani živi organizam, bez obzira da li je uvezen ili lokalno razvijen, prođe kroz odgovarajući period posmatranja srazmerno njegovom životnom ciklusu ili vremenu stvaranja pre njegovog stavljanja u nameravani promet.

5. Članice će sarađivati u cilju:

(a) Identifikovanja modifikovanih živih organizama ili posebnih osobina modifikovanih živih organizama koje mogu štetno uticati na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući u obzir i rizike po ljudsko zdravlje; i

(b) Preduzimanja odgovarajućih mera u pogledu tretmana takvih modifikovanih živih organizama ili konkretnih osobina.

Član 17

NENAMERNI PREKOGRANIČNI PROMETI VANREDNE MERE

1. Svaka članica preduzeće odgovarajuće mere da obavesti ugrožene ili potencijalno ugrožene države, mehanizme razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti i, po potrebi, relevantne međunarodne organizacije ukoliko sazna za pojavu koja se desila, u okviru njene jurisdikcije, usled oslobađanja koje vodi, ili može da dovede do nenamernog prekograničnog prometa modifikovanog živog organizma koji verovatno može da ima ozbiljnije štetne posledice po očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući u obzir i rizike po ljude;ko zdravlje u tim državama. Obaveštenje se dostavlja čim članica sazna za takvu situaciju.

2. Svaka članica će najkasnije do datuma stupanja na snagu ovog protokola dostaviti mehanizmu razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti relevantne pojedinosti uz navođenje svog kontakt organa za prijem obaveštenja u skladu sa ovim članom.

3. Svako obaveštenje iz stava 1. ovog člana treba da sadrži:

(a) raspoložive relevantne informacije o procenjenim količinama i relevantnim karakteristikama i/ili svojstvima modifikovanih živih organizama;

(b) informacije o okolnostima i orijentacionom datumu stavljanja u promet, kao i o korišćenju modifikovanog živog organizma u članici u kojoj je stvoren;

(c) sve raspoložive informacije o mogućim štetnim uticajima na očuvanje i održivu upotrebu biološke raznovrsnosti, uzimajući u obzir i rizike po ljudsko zdravlje, kao i raspoložive informacije o mogućim merama za upravljanje rizikom;

(d) sve druge relevantne informacije; i

(e) kontakt organ radi daljeg informisanja.

4. U cilju minimiziranja bilo koje štetne posledice po očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući u obzir rizike po ljudsko zdravlje, svaka članica, u okviru svoje jurisdikcije, ako dođe do stavljanja u promet modifikovanog živog organizma spomenutog u prethodnom stavu 1, odmah će konsultovati ugrožene ili potencijalno ugrožene države kako bi one mogle adekvatno da reaguju i pokrenu neophodnu akciju, uključujući vanredne mere.

Član 18

RUKOVOĐENJE, TRANSPORT, PAKOVANJE I IDENTIFIKACIJA

1. U cilju izbegavanja štetnih uticaja po očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje, svaka članica preduzeće potrebne mere kojima se zahteva da se sa modifikovanim živim organizmima, koji su predmet nameravanog prekograničnog prometa, u okviru ovog protokola, postupa, da se pakuju i transportuju pod bezbednim uslovima, imajući u vidu relevantna međunarodna pravila i standarde.

2. Svaka članica preduzeće mere kojima se zahteva prateća dokumentacija uz:

(a) Modifikovane žive organizme koji će se direktno koristiti u obliku hrane, stočne hrane, ili za preradu, s jasnom naznakom da oni "mogu sadržavati" modifikovane žive organizme koji imaju za cilj namerno uvođenje u životnu sredinu, kao i kontakt organ za dalje informacije. Konferencija članica, u funkciji sastanka članica ovog protokola, donosi odluku o detaljnim zahtevima u ove svrhe, uključujući preciziranje njihovog identiteta i svaku jedinstvenu identifikaciju, najkasnije 2 godine od stupanja na snagu ovog protokola;

(b) Modifikovane žive organizme koji su određeni za ograničeno korišćenje sa jasnom naznakom da se radi o modifikovanim živim organizmima; i precizirajući sve zahteve za bezbedno rukovanje, skladištenje, transport i korišćenje, kontakt organ za dalje informacije, uključujući ime i adresu lica ili institucije kojoj je modifikovani živi organizam upućen;

(c) Modifikovane žive organizme koji su određeni za nameravano unošenje u životnu sredinu članice - uvoznice i svi drugi živi organizmi obuhvaćeni ovim protokolom, sa jasnom naznakom da se radi o modifikovanim živim organizmima; da se precizira identitet i relevantna svojstva i/ili karakteristike, svi zahtevi za bezbedno rukovanje, skladištenje, transport i upotrebu; kontakt organ za dalje informacije i, po potrebi, ime i adresu uvoznika i izvoznika; i da sadrži izjavu o tome da je promet u skladu sa zahtevima ovog protokola koji se odnose na izvoznika.

3. Konferencija članica, u funkciji sastanka članica ovog protokola, razmatra potrebu i modalitete za izradu standarda u pogledu identifikacije, rukovanja, pakovanja i transporta, uz konsultovanje sa drugim relevantnim međunarodnim telima.

Član 19

NADLEŽNI NACIONALNI ORGANI I NACIONALNE GRUPE ZA PRAĆENJE

1. Svaka članica odrediće jednu nacionalnu grupu za praćenje, koja će sa svoje strane biti odgovorna za vezu sa Sekretarijatom. Svaka članica odrediće jedan ili više nadležnih nacionalnih organa, koji će biti odgovorni za vršenje administrativnih poslova predviđenih ovim protokolom i koji će biti ovlašćeni da samostalno deluju u obavljanju ovih funkcija. Članica može imenovati jedinstveno telo koje bi obavljalo funkcije i grupe za praćenje i nadležnog nacionalnog organa.

2. Svaka članica će najkasnije do stupanja na snagu ovog protokola, obavestiti Sekretarijat o imenima i adresama svoje grupe za praćenje i svog jednog ili više nadležnih nacionalnih organa. Kad članica imenuje više od jednog nadležnog nacionalnog organa, ona će proslediti Sekretarijatu, zajedno sa svojom notifikacijom, relevantne informacije u pogledu odgovornosti tih organa. U slučaju kada je to primenljivo, takve informacije će najmanje sadržati podatke o tome koji je nadležni organ odgovoran za određenu vrstu modifikovanog živog organizma. Svaka članica će odmah obavestiti Sekretarijat o eventualnim promenama u vezi sa određivanjem nacionalne grupe za praćenje ili imenom i adresom ili nadležnostima jednog ili više nadležnih nacionalnih organa.

3. Sekretarijat će odmah obavestiti članice o notifikacijama dostavljenim u skladu sa stavom 2. ovog člana, i staviće na raspolaganje takve informacije preko mehanizma razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti.

Član 20

RAZMENA INFORMACIJA I MEHANIZAM RAZMENE INFORMACIJA IZ OBLASTI BIOLOŠKE SIGURNOSTI

1. Ovim se osniva mehanizam razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti, kao deo mehanizma unutrašnje kontrole u skladu sa članom 18. stav 3. Konvencije, u cilju:

(a) olakšavanja razmene naučnih, tehničkih, ekoloških i pravnih informacija i iskustva u vezi sa modifikovanim živim organizmima; i

(b) pružanja pomoći članicama da primenjuju Protokol, uzimajući u obzir posebne potrebe članica - zemalja u razvoju, posebno onih najmanje razvijenih među njima, male ostrvske države i zemlje sa ekonomijama u tranziciji, kao i zemlje koje su centri porekla ili centri genetske raznovrsnosti.

2. Mehanizam razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti služiće kao sredstvo preko kojeg se informacije stavljaju na raspolaganje u skladu sa ciljevima stava 1. ovog člana. Ona će obezbediti pristup raspoloživim informacijama koje su članice obezbedile a koje su od značaja za primenu ovog protokola. Ona će takođe obezbediti pristup, gde je moguće, drugim međunarodnim mehanizmima razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti.

3. Bez štete po zaštitu poverljivih informacija, svaka članica učiniće raspoloživim mehanizam razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti za svaku informaciju koja treba da se stavi na raspolaganje mehanizmu razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti shodno ovom protokolu, i:

(a) sve postojeće propise, pravila i smernice za primenu Protokola, kao i informacije koje članice treba da dostave u skladu sa procedurom preliminarnoj informativnog sporazuma;

(b) sve bilateralne, regionalne i multilateralne sporazume i aranžmane;

(c) sažete izvode iz njihovih procena rizika ili ekoloških ispitivanja modifikovanih živih organizama stvorenih u okviru njihovog regulatornog procesa, koji se sprovode u skladu sa članom 15, uključujući, po potrebi, relevantne informacije o odgovarajućim proizvodima, odnosno, prerađene materijale koji vode poreklom od modifikovanog živog organizma, koji sadrže nove prepoznatljive kombinacije kopiranog genetskog materijala dobijenog korišćenjem moderne biotehnologije;

(d) njihove konačne odluke u pogledu uvoza ili stavljanja u promet modifikovanih živih organizama; i

(e) podnete izveštaje u skladu sa članom 33, uključujući one koji se tiču primene procedure preliminarnog informativnog sporazuma.

4. Modaliteti delovanja mehanizma razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti, uključujući izveštaje o njihovoj aktivnosti, biće razmatrani i o njima će odlučivati Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola na svom prvom sastanku, i koji se i dalje prate.

Član 21

POVERLJIVE INFORMACIJE

1. Članica - uvoznica dozvoliće notifikatoru da utvrdi informacije koje se dostavljaju u skladu sa procedurama ovog protokola ili koje zahteva članica - uvoznica kao deo procedure preliminarnog informativnog sporazuma u okviru ovog protokola i tretiraće se kao poverljive. Na zahtev se dostavlja obrazloženje u takvim slučajevima.

2. Članica - uvoznica konsultovaće notifikatora, ukoliko smatra da informacija koju je notifikator označio kao poverljivu, ne ispunjava uslove za takav tretman i, pre bilo kakvog objavljivanja, informisaće notifikatora o svojoj odluci, navodeći razloge u vezi sa zahtevom, kao i mogućnost za konsultacije i interno razmatranje odluke pre njenog objavljivanja.

3. Svaka članica zaštitiće poverljive informacije primljene u skladu sa ovim protokolom, uključujući svaku takvu informaciju primljenu u kontekstu procedure preliminarnog informativnog sporazuma iz ovog protokola. Svaka članica obezbediće procedure kojima će zaštititi takve informacije i zaštitiće poverljivost takvih informacija na način koji nije nepovoljniji od tretmana poverljivih informacija u vezi sa modifikovanim živim organizmima domaće proizvodnje.

4. Članica - uvoznica neće koristiti takve informacije u komercijalne svrhe, izuzev uz pismenu saglasnost notifikatora.

5. Ako notifikator povuče ili je povukao notifikaciju, članica - uvoznica poštovaće poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija, uključujući informacije o istraživanju i razvoju, kao i one u pogledu čije poverljivosti se članica i notifikator ne slažu.

6. Bez štete po prethodni stav 5, sledeće informacije neće se smatrati poverljivim:

(a) ime i adresa notifikatora;

(b) opšti opis modifikovanog živog organizma ili organizama;

(c) kratak pregled procene rizika u pogledu posledica za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući takođe u obzir rizike po ljudsko zdravlje; i

(d) sve metode i planove za reagovanje u slučaju opasnosti.

Član 22

IZGRADNJA KAPACITETA

1. Članice će sarađivati u razvoju i/ili jačanju ljudskih resursa i institucionalnih kapaciteta u biološkoj zaštiti, uključujući biotehnologiju u meri u kojoj je to potrebno za biološku zaštitu, u cilju efikasne primene ovog protokola, članicama - zemljama u razvoju, posebno onih najmanje razvijenih među njima i malih ostrvskih zemalja u razvoju, kao i u članicama sa ekonomijama u tranziciji, kao i posredstvom postojećih globalnih, regionalnih, podregionalnih i nacionalnih institucija i organizacija i, po potrebi, putem lakšeg uključivanja.

2. U cilju primene prethodnog stava 1, u pogledu kooperacije, potrebe članica - zemalja u razvoju, posebno najmanje razvijenih među njima i malih ostrvskih zemalja, za finansijskim sredstvima i pristupom transferu tehnologije i know how u skladu sa relevantnim odredbama Konvencije, biće u potpunosti uzete u obzir prilikom izgradnje kapaciteta u oblasti biološke zaštite. Saradnja u izgradnji kapaciteta će, u zavisnosti od stanja kapaciteta i potreba svake članice, uključiti naučnu i tehničku obuku o adekvatnom i bezbednom načinu upravljanja biotehnologijom, i o korišćenju procene rizika i rizika upravljanja biološkom zaštitom, i jačanja tehnoloških i institucionalnih kapaciteta u oblasti biološke zaštite. Potrebe članica sa ekonomijama u tranziciji biće u potpunosti uzete u obzir prilikom izgradnje kapaciteta u biološkoj zaštiti.

Član 23

RAZVIJANJE SVESTI I PARTICIPACIJA

1. Članice će:

(a) Promovisati i podsticati razvijanje svesti, obrazovanje i participaciju u vezi sa bezbednim transferom, rukovanjem i korišćenjem modifikovanih živih organizama koji se odnose na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, uzimajući u obzir rizike po ljudski život. Postupajući tako, članice će sarađivati, po potrebi, sa drugim državama i međunarodnim telima.

(b) Nastojati da obezbede razvijanje svesti i obrazovanje uključujući pristup informacijama o modifikovanim živim organizmima utvrđenim u skladu sa ovim protokolom, koje mogu biti uvezene.

2. Članice će, u skladu sa njihovim odgovarajućim zakonima i propisima, konsultovati javnost u procesu odlučivanja o modifikovanim živim organizmima i staviće na raspolaganje rezultate takvih odluka, uvažavajući pri tom poverljive informacije shodno članu 21.

3. Svaka članica nastojaće da obavesti svoju javnost o načinima na koje javnost može da obezbedi pristup mehanizmu razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti.

Član 24

NEČLANICE

1. Prekogranični promet modifikovanih živih organizama između članica i nečlanica obavljaće se u skladu sa ciljevima ovog protokola. Članice mogu da stupe u bilateralne, regionalne i multilateralne sporazume i aranžmane sa nečlanicama u pogledu takvog prekograničnog prometa.

2. Članice će podsticati nečlanice da pristupe ovom protokolu i prilože odgovarajuće informacije Ustanovi za kontrolu biološke zaštite o modifikovanim živim organizmima stavljenim u promet, ili unesenih ili iznesenih sa područja pod njihovom nacionalnom jurisdikcijom.

Član 25

NELEGALNI PREKOGRANIČNI PROMET

1. Svaka članica usvojiće odgovarajuće unutrašnje mere u cilju sprečavanja i, po potrebi, kažnjavanja prekograničnog prometa modifikovanih živih organizama koji se ostvaruje suprotno njihovim unutrašnjim merama za primenu ovog protokola. Takvi prometi smatraće se nelegalnim prekograničnim prometima.

2. U slučaju nelegalnog prekograničnog prometa, oštećena članica može zahtevati od članice iz koje potiče prekogranični promet da ukloni, o sopstvenom trošku, modifikovani živi organizam o kojem je reč, repatrijacijom ili uništavanjem, u zavisnosti od slučaja.

3. Svaka članica učiniće dostupnim mehanizmu razmene informacija iz oblasti biološke sigurnosti kontrolu biološke zaštite informacije koje se tiču njenih slučajeva nelegalnog prekograničnog prometa.

Član 26

DRUŠTVENO-EKONOMSKI RAZLOZI

1. Prilikom odlučivanja o uvozu u skladu sa ovim protokolom ili u skladu sa svojim unutrašnjim merama za primenu protokola, članice mogu imati u vidu, shodno njihovim međunarodnim obavezama, društveno-ekonomske razloge zbog uticaja modifikovanih živih organizama na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti, posebno imajući u vidu vrednost biološke raznovrsnosti za autohtone i lokalne zajednice.

2. Članice se podstiču da sarađuju na istraživanju i razmeni informacija o svim društveno-ekonomskim uticajima modifikovanih živih organizama, posebno kod autohtonih i lokalnih zajednica.

Član 27

ODGOVORNOST I ODŠTETA

Konferencija članica, u funkciji sastanka članica ovog protokola će, na svom prvom sastanku, usvojiti proces o izradi odgovarajućih međunarodnih pravila i procedura u vezi sa obavezama i nadoknadom štete nastale prekograničnim prometom modifikovanih živih organizama, analizirajući i pridajući dužnu pažnju tekućim procesima u međunarodnom pravu o tim pitanjima, i nastojaće da ovaj proces privede kraju u roku od 4 godine.

Član 28

FINANSIJSKI MEHANIZAM I IZVORI

1. Prilikom razmatranja finansijskih izbora za primenu ovog protokola, članice će uzeti u obzir odredbe člana 20. Konvencije.

2. Finansijski mehanizam ustanovljen članom 21. Konvencije postaje finansijski mehanizam Protokola, preko institucionalne strukture operacija koje su mu poverene.

3. U vezi sa izgradnjom kapaciteta spomenutih u članu 22. ovog protokola, Konferencija članica, u funkciji sastanka članica ovog protokola, imaće u vidu, prilikom obezbeđivanja smernica u pogledu finansijskog mehanizma iz prethodnog stava 2, u cilju razmatranja od strane Konferencije članica, potrebu za finansijskim sredstvima od strane članica - zemalja u razvoju, posebno najmanje razvijenih među njima, kao i malih ostrvskih zemalja u razvoju.

4. U kontekstu stava 1. ovog člana, članice će takođe uzeti u obzir potrebe članica - zemalja u razvoju, posebno najmanje razvijenih među njima i malih ostrvskih zemalja, kao i članica sa ekonomijama u tranziciji u njihovim naporima da utvrde i primene zahteve u vezi sa izgradnjom kapaciteta u okviru primene ovog protokola.

5. Smernice za finansijski mehanizam Konvencije kod relevantnih odluka Konferencije članica, uključujući one usvojene pre donošenja ovog protokola, primenjivaće se mutatis mutandis, na odredbe ovog člana.

6. Razvijene zemlje - članice mogu takođe obezbediti, a zemlje članice u razvoju, kao i članice sa ekonomijama u tranziciji mogu koristiti finansijske i tehnološke izvore za primenu odredbi ovog protokola putem bilateralnih, regionalnih i multilateralnih kanala.

Član 29

KONFERENCIJA ČLANICA U FUNKCIJI SASTANKA ČLANICA OVOG PROTOKOLA

1. Konferencija članica ima funkciju sastanka članica ovog protokola.

2. Članice Konferencije koje nisu članice ovog protokola mogu učestvovati kao posmatrači u radu bilo kojeg sastanka Konferencije članica u funkciji sastanka članica ovog protokola. Kada je Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola, odluke donose, shodno ovom protokolu samo njegove članice.

3. Kada je Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola, bilo koji član biroa Konferencije članica koji predstavlja članicu Konvencije ali, u to vreme, ne i članicu ovog protokola, biće zamenjen članom izabranim od strane članica ovog protokola.

4. Konferencija članica koja je u funkciji sastanka članica ovog protokola redovno će pratiti primenu ovog protokola i donosiće, u okviru svog mandata, neophodne odluke kojima se podstiče njegova efektivna primena. Ona će obavljati funkcije predviđene ovim protokolom, i:

(a) pripremaće preporuke u pogledu bilo kojeg pitanja neophodnog za primenu ovog protokola;

(b) osnivaće pomoćna tela koja se smatraju neophodnim za primenu ovog protokola;

(c) tražiće i koristiće, gde je neophodno, usluge, saradnju i informacije koje pružaju nadležne međunarodne organizacije i međuvladini i nevladini organi;

(d) utvrdiće oblik i vremenske rokove za prenos informacija dostavljenih u skladu sa članom 33. ovog protokola i razmatraće takve informacije kao i izveštaje podnete od strane bilo kojeg pomoćnog tela;

(e) razmotriće i usvojiće, na zahtev, amandmane na ovaj protokol i njegove anekse, kao i bilo koje dodatne anekse ovom protokolu, koji se smatraju neophodnim za primenu ovog protokola; i

(f) izvršavaće druge funkcije koje budu potrebne za primenu Protokola.

5. Proceduralna pravila Konferencije članica i finansijska pravila Konvencije biće primenjena, mutatis mutandis, u skladu sa ovim protokolom, osim ako drugačije konsenzusom ne odluči Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola.

6. Prvi sastanak Konferencije članica u funkciji sastanka članica ovog protokola saziva Sekretarijat zajedno sa prvim sastankom Konferencije članica koji će se održati posle stupanja na snagu ovog protokola. Naredni redovni sastanci Konferencije članica u funkciji sastanka članica ovog protokola održavaju se zajedno sa redovnim sastancima Konferencije članica, ukoliko drugačije ne odluči Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola.

7. Vanredni sastanci Konferencije članica u funkciji sastanka članica ovog protokola održavaju se u nekim drugim terminima ukoliko to smatra neophodnim Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola ili na osnovu pismenog zahteva bilo koje članice pod uslovom da u roku od 6 meseci pošto Sekretarijat obavesti članice o zahtevu, najmanje jedna trećina članica to podrži.

8. Ujedinjene nacije, njene specijalizovane agencije i Međunarodna agencija za atomsku energiju, kao i bilo koja njena država članica ili država posmatrač koja nije članica Konvencije, mogu biti predstavljene kao posmatrači na sastancima Konferencije članica u funkciji sastanka članica ovog protokola. Svako telo ili agencija, bilo da je nacionalna ili međunarodna, vladina ili nevladina, koja je kvalifikovana za pitanja obuhvaćena ovim protokolom, koja je obavestila Sekretarijat o svojoj želji da bude predstavljena na sastanku Konferencije članica u funkciji sastanka članica ovog protokola u svojstvu posmatrača, može biti prihvaćena, ukoliko se najmanje jedna trećina prisutnih članica tome ne protivi. Ukoliko drugačije nije predviđeno ovim članom, prijem i učešće posmatrača biće predmet proceduralnih pravila pomenutih u stavu 5. ovog člana.

Član 30

POMOĆNA TELA

1. Svako pomoćno telo ustanovljeno od strane ili u skladu sa Konvencijom može, nakon odluke Konferencije članica u funkciji sastanka članica ovog protokola, da obavlja funkcije predviđene Protokolom, i u tom slučaju na sastanku članica preciziraće funkcije koje će to telo obavljati.

2. Članice Konvencije koje nisu članice ovog protokola mogu učestvovati kao posmatrači u radu bilo kojeg sastanka svih pomoćnih tela. Kada pomoćno telo ima funkciju pomoćnog tela ovog protokola, odluke previđene ovim protokolom donose samo članice Protokola.

3. Kada pomoćno telo Konvencije obavlja svoje funkcije u vezi sa pitanjima koja se tiču ovog protokola, svaki član biroa pomoćnog tela koji predstavlja članicu Konvencije, ali koja u tom trenutku nije i članica Protokola, biće zamenjen članom koga izaberu iz svojih redova članice Protokola.

Član 31

SEKRETARIJAT

1. Sekretarijat ustanovljen članom 24. Konvencije ima funkciju sekretarijata ovog protokola.

2. Član 24. stav 1, Konvencije o nadležnostima sekretarijata primenjivaće se, mutatis mutandis, na ovaj protokol.

3. U meri u kojoj su troškovi opravdani, troškove usluga sekretarijata za potrebe ovog protokola snose članice ovog protokola. Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola odlučiće, na svom prvom sastanku, o neophodnim budžetskim aranžmanima u tom cilju.

Član 32

ODNOS SA KONVENCIJOM

Ako ovim protokolom drugačije nije predviđeno, odredbe Konvencije koje se odnose na njene Protokole primenjuju se na ovaj protokol.

Član 33

PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE

Svaka članica će pratiti ostvarivanje svojih obaveza u skladu sa ovim protokolom i, u rokovima koje odredi Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola, izveštavaće Konferenciju članica u funkciji članica ovog protokola o preduzetim merama za sprovođenje Protokola.

Član 34

POŠTOVANJE

Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola, na prvom sastanku, razmotriće i utvrdiće procedure saradnje i institucionalne mehanizme za unapređenje poštovanja odredaba ovog protokola i rešavanje slučajeva nepoštovanje. Te procedure i mehanizmi uključuju odredbe kojima se, po potrebi, nudi savet i pomoć. One će biti odvojene i bez štete po procedure i mehanizme za rešavanje sporova utvrđenih članom 27. Konvencije.

Član 35

OCENA I RAZMATRANJE

Konferencija članica u funkciji sastanka članica ovog protokola pristupiće, pet godina od stupanja na snagu ovog protokola, a najmanje svakih pet godina posle toga, oceni efektivnosti Protokola, uključujući ocenu njegovih procedura i aneksa.

Član 36

POTPISIVANJE

Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje u Kancelariji Ujedinjenih nacija u Najrobiju državama i regionalnim ekonomskim integracijama od 15. do 26. maja 2000. i u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 5. juna 2000. do 4. juna 2001. godine.

Član 37

STUPANJE NA SNAGU

1. Ovaj protokol stupa na snagu devedeset dana od datuma deponovanja pedesetog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju od strane država ili regionalnih integracionih organizacija koje su članice Konvencije.

2. Ovaj protokol stupa na snagu za države ili regionalne ekonomske integracione organizacije koje su ratifikovale, prihvatile ili odobrile ovaj protokol ili mu pristupile posle njegovog stupanja na snagu u skladu sa stavom 1. ovog člana, devedeset dana od datuma deponovanja instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ili od datuma stupanja na snagu Konvencije za tu državu ili regionalnu ekonomsku integracionu organizaciju zavisno od toga koji datum kasnije pada.

3. U vezi sa ciljevima st. 1. i 2. ovog člana, bilo koji instrument koji deponuju regionalne ekonomske integracione organizacije neće se smatrati dodatim onima koje su deponovale države članice te organizacije.

Član 38

REZERVE

Na ovaj protokol se ne mogu staviti rezerve.

Član 39

POVLAČENJE

1. Bilo kada po isteku dve godine od datuma stupanja na snagu ovog protokola za odnosnu članicu ta članica se može povući iz Protokola upućivanjem pismenog obaveštenja depozitaru.

2. Svako povlačenje stupa na snagu po isteku godine dana od datuma prijema od strane depozitara, ili nekog kasnijeg datuma koji može da bude naveden u obaveštenju o povlačenju.

Član 40

VERODOSTOJNOST TEKSTOVA

Original ovog protokola čije su verzije na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku jednako verodostojne, deponuju se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

U potvrdu čega su dolepotpisani propisno ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovaj protokol.

Sačinjeno u Montrealu 29. januara 2000. godine.

Aneks I

 

TRAŽENE INFORMACIJE KOJE SE DOSTAVLJAJU NOTIFIKACIJAMA PREDVIĐENIM ČL. 8, 10. I 13.

(a) Ime, adresa i podaci o koordinatoru izvoznika.

(b) Ime, adresa i podaci o koordinatoru uvoznika.

(c) Naziv i karakteristike modifikovanog živog organizma, kao i domaća klasifikacija, ukoliko postoji, nivoa biološke zaštite modifikovanog živog organizma u državi izvoznici.

(d) Nameravani datum ili datumi prekograničnog prometa, ako su poznati.

(e) Taksonomski status, zajednički naziv, mesto sakupljanja ili sticanja, i karakteristike organizma primaoca ili organizama roditelja, koji se tiču biološke zaštite.

(f) Centri porekla ili centri genetske raznovrsnosti, ako su poznati, organizma primaoca i/ili organizama roditelja, koji se tiču biološke zaštite, kao i opis sredine gde organizmi mogu opstati ili se razmnožavati.

(g) Taksonomski status, zajednički naziv, mesto prikupljanja ili sticanja i karakteristike organizma ili organizama davalaca, koji se tiču biološke zaštite.

(h) Opis nukleinske kiseline ili primenjene modifikacije, tehnika koje se koriste, i konačne karakteristike modifikovanog živog organizma.

(i) Nameravano korišćenje modifikovanog živog organizma ili njegovih proizvoda, odnosno prerađenog materijala koji je poreklom od modifikovanog živog organizma koji sadrži novootkrivene kombinacije kopiranog genetskog materijala dobijenog korišćenjem moderne biotehnologije.

(j) Količinu ili obim modifikovanog živog organizma koji se transferiše.

(k) Prethodna i postojeća procena rizika u skladu sa Aneksom III.

(l) Metodi koji se preporučuju za bezbedno rukovanje, skladištenje, transport i korišćenje, uključujući pakovanje, stavljanje etikete, dokumentaciju, procedure odlaganja, kao i procedure za vanredne situacije, po potrebi.

(m) Kontrolni status modifikovanog živog organizma u državi izvoznici (na primer, da li je zabranjen u zemlji izvoznici, da li tamo postoje druga ograničenja, ili da li je odobren za opšte puštanje u promet) i, ukoliko je modifikovani živi organizam zabranjen u državi izvoznici, razlog ili razlozi te zabrane.

(n) Rezultat i cilj bilo koje notifikacije izvoznika drugim državama u vezi sa modifikovanim živim organizmom koji se transferiše.

(o) Izjava da su napred pomenute informacije tačne.

Aneks II

 

TRAŽENE INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA MODIFIKOVANE ŽIVE ORGANIZME KOJI SE NAMERAVAJU DIREKTNO KORISTITI KAO HRANA, STOČNA HRANA ILI ZA PRERADU, SHODNO ČLANU 11.

(a) Ime i podaci o koordinatoru u okviru podnosioca zahteva za donošenje odluke o unutrašnjoj upotrebi.

(b) Ime i podaci o koordinatoru organa odgovornog za donošenje odluke.

(c) Ime i identitet modifikovanog živog organizma.

(d) Opis modifikacije gena, korišćenja tehnike, i konačne karakteristike modifikovanog živog organizma.

(e) Bilo koja jedinstvena identifikacija modifikovanog živog organizma.

(f) Taksonomski status, zajednički naziv, mesto sakupljanja ili sticanja, i karakteristike organizma primaoca ili organizama roditelja koji se odnose na biološku zaštitu.

(g) Centri porekla ili centri genetske raznovrsnosti, ako su poznati, organizma primaoca i/ili organizama roditelja i opis sredine gde organizmi mogu opstati ili se razmnožavati.

(h) Taksonomski status, zajednički naziv, mesto sakupljanja ili sticanja, karakteristike organizma ili organizama davalaca koji se tiču biološke zaštite.

(i) Odobrena upotreba modifikovanog živog organizma.

(j) Izveštaj o proceni rizika u skladu sa Aneksom III.

(k) Predloženi metodi za bezbedno rukovanje, skladištenje, transport i korišćenje, uključujući pakovanje, stavljanje etiketa, dokumentaciju, procedure odlaganja i procedure za vanredne situacije, po potrebi.

Aneks III

 

PROCENA RIZIKA

Cilj

1. Cilj procene rizika, predviđen ovim protokolom, jeste da se identifikuju i vrednuju potencijalne štetne posledice modifikovanih živih organizama po očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti u potencijalnoj životnoj sredini - primaocu, uzimajući u obzir i rizike po ljudsko zdravlje.

Korišćenje procene rizika

2. Procenu rizika, između ostalog, koriste nadležni organi za donošenje meritornih odluka u pogledu modifikovanih živih organizama.

Opšta načela

3. Procena rizika trebalo bi da se vodi na naučnoj osnovi i na transparentan način, i može uzeti u obzir stručne savete i smernice, koje su utvrdile nadležne međunarodne organizacije.

4. Nedostatak naučnog znanja ili naučnog konsenzusa ne bi nužno trebalo da se tumači kao ukazivanje na poseban nivo rizika, odsustvo rizika, ili prihvatljivost rizika.

5. Rizici povezani sa modifikovanim živim organizmima ili proizvodima istih, odnosno prerađeni materijali koji su poreklom od modifikovanog živog organizma, koji sadrže novootkrivene kombinacije kopiranog genetskog materijala dobijene korišćenjem moderne biotehnologije, trebalo bi da se razmatraju u kontekstu rizika koje predstavljaju nemodifikovani organizmi primaoci ili organizmi roditelji u potencijalnoj životnoj sredini primaocu.

6. Procena rizika trebalo bi da se vrši od slučaja do slučaja. Tražene informacije se mogu razlikovati po karakteru i stepenu detaljnosti od slučaja do slučaja, zavisno od modifikovanog živog organizma o kome se radi, njegove nameravane upotrebe i potencijalne životne sredine primaoca.

Metodologija

7. Proces procene rizika može, s jedne strane, stvoriti potrebu za dodatnim informacijama o konkretnim temama, koje se mogu označiti i tražiti u okviru procesa procenjivanja, dok, s druge strane, informacije o drugim temama ne moraju biti relevantne u nekim slučajevima.

8. U cilju ispunjenja svojih ciljeva, procena rizika, po potrebi, iziskuje sledeće korake:

(a) Identifikovanje svih novih genotipskih i fenotipskih karakteristika u vezi sa modifikovanim živim organizmom koji može da ima štetne uticaje po biološku raznovrsnost u potencijalnim životnim sredinama primaocima, uzimajući u obzir i rizike po ljudsko zdravlje;

(b) Evaluacija verovatnoće ostvarivanja štetnih uticaja, imajući u vidu stepen i vrstu izloženosti modifikovanom živom organizmu potencijalne životne sredine - primaoca;

(c) Evaluacija posledica u slučaju ostvarivanja ovih štetnih uticaja;

(d) Procena sveobuhvatnog rizika koji predstavlja modifikovani živi organizam na osnovu evaluacije verovatnoće i posledica identifikovanih štetnih posledica do kojih je došlo;

(e) Preporuka o tome da li su rizici prihvatljivi ili ne, odnosno da li se njima može upravljati, uključujući, po potrebi, utvrđivanje strategija za upravljanje tim rizicima; i

(f) Tamo gde postoji neizvesnost u pogledu stepena rizika, rešenje se može naći i zahtevanjem dodatnih informacija o konkretnim pitanjima koja izazivaju zabrinutost ili primenu odgovarajućih strategija za upravljanje rizikom i/ili nadzorom nad modifikovanim živim organizmom u životnoj sredini - primaocu.

Elementi za razmatranje

9. Zavisno od slučaja, u okviru procene rizika, uzimaju se u obzir relevantni tehnički i naučni detalji koji se odnose na karakteristike sledećeg:

(a) Organizam - primalac ili organizmi - roditelji. Biološke karakteristike organizma primaoca ili organizama roditelja, uključujući informacije o taksonomskom statusu, zajedničkom nazivu, poreklu, centrima porekla i centrima genetske raznovrsnosti, ako su poznati, i opis sredine u kojoj organizmi mogu opstati i razmnožavati se;

(b) Organizam ili organizmi davaoci. Taksonomski status i zajednički naziv, izvor i relevantne biološke karakteristike organizma davaoca;

(c) Vektor. Karakteristike vektora, uključujući njegov eventualni identitet, njegov izvor ili poreklo, kao i njegov izvorni domet.

(d) Umetak ili umeci i/ili karakteristike modifikacija. Genetske karakteristike umetnute nukleinske kiseline i funkcija koju označava, i/ili karakteristike primenjene modifikacije;

(e) Modifikovani živi organizam. Identitet, modifikovanog živog organizma, i razlike između bioloških karakteristika modifikovanog živog organizma i organizma primaoca ili organizama roditelja;

(f) Otkrivanje i identifikacija modifikovanog živog organizma. Sugerisano otkrivanje i identifikacioni metodi i njihova specifičnost, osetljivost i pouzdanost;

(g) Informacije o nameravanom korišćenju. Informacije o nameravanom korišćenju modifikovanog živog organizma, uključujući novi ili promenjeni oblik korišćenja u poređenju sa organizmom primaocem ili organizmima roditeljima; i

(h) Životna sredina - primalac. Informacije o lokaciji, kao i geografskim, klimatskim i ekološkim karakteristikama, uključujući relevantne informacije o biološkoj raznovrsnosti i centrima porekla potencijalne životne sredine primaoca.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".