ZAKONO RATIFIKACIJI OKVIRNE KONVENCIJE SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE O KONTROLI DUVANA, SA PRILOZIMA("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 16/2005) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Okvirna konvencija Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, sa prilozima, sačinjena u Ženevi 21. maja 2003. godine, u originalu na arapskom, engleskom, kineskom, ruskom, francuskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije, sa prilozima, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
OKVIRNA KONVENCIJA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE O KONTROLI DUVANA
Ugovorne strane ove konvencije,
Rešene da daju prioritet svom pravu da štite javno zdravlje,
Konstatujući da je širenje epidemije duvana globalni problem s ozbiljnim posledicama za javno zdravlje, što zahteva najširu moguću međunarodnu saradnju i učešće svih zemalja u efikasnoj, odgovarajućoj i sveobuhvatnoj međunarodnoj akciji,
Izražavajući zabrinutost međunarodne zajednice zbog pogubnih zdravstvenih, socijalnih, ekonomskih i ekoloških posledica konzumiranja duvana i izlaganja duvanskom dimu svuda u svetu,
Ozbiljno zabrinute zbor povećanja potrošnje i proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda svuda u svetu, posebno u zemljama u razvoju, kao i zbog opterećenja koje to predstavlja za porodice, siromašne, te za nacionalne zdravstvene sisteme,
Konstatujući da je naučno nesumnjivo dokazano da potrošnja i izlaganje duvanskom dimu uzrokuje smrt, bolest i invaliditet, te da postoji vremenska distanca od izlaganja pušenju i upotrebe drugih duvanskih proizvoda do pojave oboljenja povezanih s duvanom,
Konstatujući takođe da cigarete i neki drugi proizvodi koji sadrže duvan stvaraju i održavaju veliku zavisnost i da su mnoge komponente koje sadrže, kao i dim koji proizvode, farmakološki aktivni, toksični, mutageni i kancerogeni, te da se zavisnost od duvana posebno klasifikuje kao poremećaj u značajnijim međunarodnim klasifikacijama oboljenja,
Uviđajući da postoje jasni naučni dokazi da izlaganje dece duvanskom dimu pre rođenja negativno utiče na njihovo zdravlje i razvoj,
Duboko zabrinute širenjem pušenja i drugih oblika potrošnje duvana među decom i omladinom svuda u svetu, a sve više u ranom uzrastu,
Uznemirene zbog povećanja pušenja i drugih oblika potrošnje duvana među ženama i devojkama svuda u svetu i imajući na umu potrebu punog učešća žena na svim nivoima u donošenju i primeni političkih odluka i potrebu izrade rodno usmerene strategije za kontrolu duvana,
Duboko zabrinute zbog intenzivnog pušenja i drugih oblika potrošnje duvana autohtonih naroda,
Ozbiljno zabrinute zbog uticaja svih oblika reklamiranja, promocije i sponzorisanja čiji je cilj podsticanje upotrebe duvanskih proizvoda,
Konstatujući da je potrebna zajednička akcija kako bi se iskorenili svi oblici nezakonite trgovine cigaretama i drugim duvanskim proizvodima, uključujući šverc, nezakonitu proizvodnju i falsifikovanje,
Uviđajući da su za kontrolu duvana na svim nivoima, a posebno u zemljama u razvoju i u zemljama čije su privrede u tranziciji, potrebna dovoljna finansijska i tehnička sredstva srazmerna sadašnjim i planiranim akcijama za kontrolu duvana,
Konstatujući potrebu stvaranja odgovarajućih mehanizama za bavljenje dugoročnim socijalnim i ekonomskim implikacijama uspešnih strategija smanjenja tražnje duvana,
Imajući na umu socijalne i ekonomske teškoće koje programi kontrole duvana srednjoročno i dugoročno mogu proizvesti u nekim zemljama u razvoju i zemljama čije su privrede u tranziciji, a konstatujući njihovu potrebu za tehničkom i finansijskom pomoći u sklopu nacionalnih strategija održivog razvoja,
Svesne značajnih napora koje mnoge zemlje ulažu u kontrolu duvana i odajući priznanje rukovodstvu Svetske zdravstvene organizacije, te naporima drugih organizacija i tela iz sistema Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija u koncipiranju mera za kontrolu duvana,
Ističući poseban doprinos koji su nacionalnim i međunarodnim naporima za kontrolu duvana dale nevladine organizacije i drugi predstavnici civilnog društva koji nisu povezani s duvanskom industrijom, uključujući stručna zdravstvena tela, ženske, omladinske i potrošačke grupe, te akademske i zdravstvene institucije i ogroman značaj njihovog učešća u nacionalnim i međunarodnim naporima za kontrolu duvana,
Konstatujući potrebu budnosti u pogledu nastojanja duvanske industrije da ugrozi ili sabotira napore za kontrolu duvana i potrebu informisanosti o aktivnostima duvanske industrije koje negativno utiču na napore za kontrolu duvana,
Podsećajući na član 12. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 16. decembra 1966, u kojem stoji da svako ima pravo na najviši mogući standard fizičkog i psihičkog zdravlja,
Podsećajući takođe na preambulu Ustava Svetske zdravstvene organizacije u kojoj se kaže da je uživanje najvišeg mogućeg standarda zdravlja jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na rasu, veru, političko uverenje, ekonomske ili socijalne prilike,
Odlučne da unapređuju mere kontrole duvana zasnovane na sadašnjim i relevantnim naučnim, tehničkim i ekonomskim saznanjima,
Podsećajući da se Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 18. decembra 1979, predviđa da države članice preduzimaju odgovarajuće mere da bi se eliminisala diskriminacija žena u oblasti zdravstvene zaštite,
Podsećajući nadalje da se Konvencijom o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 20. novembra 1989. predviđa da države članice priznaju pravo deteta da uživa najveći mogući standard zdravlja,
Saglasile su se o sledećem:
UVOD
Definicije pojmova
Za svrhe ove konvencije:
(a) "nezakonita trgovina" označava svaku praksu ili postupanje zabranjeno zakonom, a odnosi se na proizvodnju, isporuku, prijem, posedovanje, distribuciju, prodaju ili kupovinu, uključujući svaku praksu ili postupanje s ciljem da se olakša takva aktivnost;
(b) "regionalna ekonomska integraciona organizacija" označava organizaciju koja se sastoji od više suverenih država, a na koju su njene članice prenele nadležnost za niz pitanja, uključujući ovlašćenje da se donose odluke koje obavezuju njene članice u vezi s tim pitanjima;1
(v) "reklamiranje i promocija duvana" označava sve oblike komercijalnog obaveštavanja, preporuka i akcija koje se preuzimaju s ciljem, efektom ili verovatnim efektom promovisanja nekog duvanskog proizvoda ili direktne ili indirektne upotrebe duvana;
(g) "kontrola duvana" podrazumeva niz strategija smanjenja ponuda i tražnje duvanskih proizvoda kao i štetnih posledica njihove upotrebe, koje imaju za cilj očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva, tako što će se eliminisati ili smanjiti potrošnja duvanskih proizvoda i izlaganje duvanskom dimu;
(d) "duvanska industrija" označava proizvođače duvana, distributere i uvoznike duvanskih proizvoda na veliko;
(đ) "duvanski proizvodi" označavaju proizvode koji se u celosti i delom proizvode od lista duvana kao sirovine, a prave se da bi se pušili, sisali, žvakali ili ušmrkivali;
(e) "sponzorisanje duvana" označava svaki oblik doprinosa bilo kom događaju, aktivnosti ili pojedincu s ciljem, efektom ili verovatnim efektom promovisanja nekog duvanskog proizvoda ili direktne ili indirektne upotrebe duvana.
___________
1 Gde to odgovara, termin nacionalne odnosi se i na regionalne ekonomske integracone organizacije.
Odnos ove konvencije i drugih sporazuma i pravnih instrumenata
1. Kako bi se bolje zaštitilo zdravlje ljudi, strane se podstiču da primenjuju i mere koje ne nalaže ova konvencija i njeni protokoli, a ništa u tim instrumentima ne sprečava stranu ugovornicu da postavi strože zahteve koji su u skladu s njenim zakonodavstvom i međunarodnim pravom.
2. Odredbe Konvencije i njeni protokoli ni na koji način ne utiču na pravo strana da sklapaju bilateralne i multilateralne sporazume, uključujući regionalne i subregionalne sporazume, ukoliko su ti sporazumi u skladu sa njihovim obavezama iz ove konvencije iz protokola uz Konvenciju. Strane koje to učine obaveštavaju o tome Konferenciju ugovornih strana preko Sekretarijata.
CILJEVI, RUKOVODEĆI PRINCIPI I OPŠTE OBAVEZE
Ciljevi
Cilj ove konvencije i njenih protokola je da se sadašnje i buduće generacije zaštite od pogubnih zdravstvenih, socijalnih, ekoloških i ekonomskih posledica potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu tako što će se stvoriti okvir za mere kontrole duvana koje će strane primenjivati na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou kako bi se trajno i značajno smanjila dominacija duvana i izlaganje duvanskom dimu.
Rukovodeći principi
Kako bi se postigli ciljevi ove konvencije i njenih protokola i primenile njene odredbe, strane se, između ostalog, rukovode dole izloženim principima:
1. Svako lice treba da se obavesti o posledicama po zadravlje i o zavisnom i smrtonosnom karakteru potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu i treba razmotriti preduzimanje efikasnih zakonskih, izvršnih, administrativnih i drugih mera na odgovarajućem nivou vlasti kako bi se lica zaštitila od izlaganja duvanskom dimu.
2. Potrebna je velika politička odlučnost da se na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou ustanove i podrže sveobuhvatne, multisektorske mere i koordinirani koraci, vodeći računa o:
(a) potrebi preduzimanja mera da se zaštite sva lica od izlaganja duvanskom dimu;
(b) potrebi preduzimanja mera da se spreči otpočinjanje i promoviše i podržava prestanak pušenja te smanji potrošnja duvanskih proizvoda u bilo kom obliku;
(v) potrebi preduzimanja mera da se promoviše učešće pojedinaca i zajednica autohtone populacije u izradi, primeni i ocenjivanju programa za kontrolu duvana koji socijalni i kulturološki odgovaraju njihovim potrebama i perspektivama; i
(g) potrebi da se preduzmu mere koje bi se pozabavile rizikom vezanim za poslove pri izradi strategija za kontrolu duvana.
3. Međunarodna saradnja, posebno transfer tehnologije, znanja i finansijske pomoći, te pružanja relevantne stručne pomoći kako bi se izradili i primenili efikasni programi kontrole duvana koji vode računa o lokalnoj kulturi, kao i o socijalnim, ekonomskim, političkim i pravnim činiocima, značajan su deo Konvencije.
4. Sveobuhvatne multisektorske mere i koraci za smanjenje potrošnje svih duvanskih proizvoda na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou od bitnog su značaja za sprečavanje, u skladu s javnim zdravstvenim načelima, pojave bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti usled potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu.
5. Pitanja koja se odnose na odgovornost, kako je definiše svaka strana u okviru svoje pravne nadležnosti, značajniji su deo sveobuhvatne kontrole duvana.
6. U kontekstu razvoja nacionalnih strategija održivog razvoja, treba konstatovati i posvetiti pažnju značaju tehničke i finansijske pomoći koja je potrebna da bi se olakšala ekonomska tranzicija uzgajivača duvana i radnika čija egzistencija je ozbiljno ugrožena programima kontrole duvana u zemljama u razvoju članicama u tranziciji.
7. Učešće civilnog društva od bitnog je značaja za postizanje cilja Konvencije i njenih protokola.
Obaveze opšteg karaktera
1. Svaka strana će izraditi, primenjivati, povremeno ažurirati i revidirati multisektorske nacionalne strategije, planove i programe kontrole duvana u skladu s ovom konvencijom i protokolima čija je zemlja članica.
2. U tom cilju, svaka strana će u skladu sa svojim mogućnostima:
(a) osnovati ili osnažiti i finansirati nacionalni mehanizam za koordinaciju ili koordinatore za kontrolu duvana; i
(b) usvojiti i primenjivati efikasne zakonske, izvršne, administrativne i/ili druge mere i, po potrebi, sarađivati sa stranama u izradi odgovarajuće politike za sprečavanje i smanjenje potrošnje duvana, zavisnosti od nikotina i izlaganja duvanskom dimu.
3. Pri određivanju i primeni nacionalne zdravstvene politike u vezi s kontrolom duvana, strane preduzimaju mere da zaštite tu politiku od komercijalnih i drugih interesa industrije duvana u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom.
4. Strane sarađuju u formulisanju predloženih mera, procedura i smernica za primenu Konvencije i protokola čije su one strane.
5. Strane, po potrebi, sarađuju s nadležnim međunarodnim organizacijama i drugim telima kako bi se postigli ciljevi Konvencije i protokola čije su one strane.
6. Strane, u okviru sredstava i resursa s kojima raspolažu, sarađuju na prikupljanju sredstava za efikasnu primenu Konvencije putem bilateralnih i multilateralnih mehanizama finansiranja.
MERE ZA SMANJENJE TRAŽNJE DUVANA
Cene i poreske mere za smanjenje tražnje duvana
1. Strane uviđaju da su cene i poreske mere efikasna i značajna sredstva za smanjenje potrošnje duvana raznih slojeva stanovništva, posebno omladine.
2. Ne zadirući u suvereno pravo strana da određuju i donose poresku politiku, svaka strana treba da, u vezi s kontrolom duvana, vodi računa o ciljevima zdravlja stanovništva i da, po potrebi, usvaja i zadržava mere koje mogu uključivati:
(a) primenu poreske politike i, po potrebi, politike cena na duvanske proizvode kako bi se dao doprinos zdravstvenim ciljevima usmerenim na smanjenje potrošnje duvana; i
(b) po potrebi, zabranu ili ograničavanje putnicima na međunarodnim linijama prodaje i/ili uvoza duvanskih proizvoda oslobođenih poreza i carina.
3. Strane će, u skladu s članom 21. u periodičnim izveštajima Konferenciji ugovornih strana obaveštavati o poreskim stopama na duvanske proizvode i o kretanjima u potrošnji duvana.
Mere za smanjenje tražnje duvana koje ne uključuju cene
Strane konstatuju da su mere koje ne uključuju cene efikasno i značajno sredstvo smanjenja potrošnje duvana. Svaka strana će usvojiti i primenjivati efikasne zakonske, izvršne, administrativne i druge mere neophodne za primenu obaveza shodno čl. 8. do 13. i po potrebi će međusobno sarađivati neposredno ili preko nadležnih međunarodnih tela u cilju njihove primene. Konferencija ugovornih strana predlaže odgovarajuće smernice za primenu odredaba pomenutih članova.
Zaštita od izlaganja duvanskom dimu
1. Strane konstatuju da naučni dokazi nedvosmisleno potvrđuju da duvanski dim uzrokuje smrt, bolest i invalidnost.
2. Svaka strana usvaja i primenjuje u okviru postojeće nacionalne pravne nadležnosti definisane nacionalnim zakonima, i aktivno promoviše na drugim jurisdikcionim nivoima usvajanje i primenu efikasnih zakonskih, izvršnih, administrativnih i/ili drugih mera kojima će se predvideti zaštita od izlaganja duvanskom dimu u zatvorenom radnom prostoru, javnom prevozu, na zatvorenim javnim mestima i, po potrebi, na drugim javnim mestima.
Regulisanje sadržaja duvanskih proizvoda
Konferencija ugovornih strana, konsultujući nadležna međunarodna tela, predlaže smernice za ispitivanje i merenje sadržaja i supstanci koje ispuštaju duvanski proizvodi, te za regulisanje tih sadržaja i supstanci. Svaka strana će, po odobrenju nadležnih nacionalnih organa, usvojiti i primenjivati efikasne zakonske, izvršne i administrativne ili druge mere za takva ispitivanja, merenja i regulisanje.
Pružanje informacija o sadržaju duvanskih proizvoda
Svaka strana, u skladu s nacionalnim zakonima, usvaja i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere kojima se od proizvođača i uvoznika duvanskih proizvoda traži da vladinim organima pruže informacije o sadržaju i supstancama koje ispuštaju duvanski proizvodi. Svaka strana, nadalje, usvaja i primenjuje efikasne mere za informisanje javnosti o toksičnosti sastojaka duvanskih proizvoda i supstanci koje oni mogu proizvesti.
Pakovanje i obeležavanje duvanskih proizvoda
1. Svaka strana, u periodu od tri godine po stupanju na snagu ove konvencije za tu stranu, usvaja i primenjuje u skladu sa nacionalnim zakonima efikasne mere kako bi se obezbedilo da:
(a) pakovanje i obeležavanje duvanskih proizvoda ne promoviše duvanski proizvod na bilo koji pogrešan, manipulišući, obmanjivački ili sličan način kako bi se stvorio pogrešan utisak o njegovim svojstvima, delovanju i opasnosti po zdravlje, te supstancama koje sagorevanjem ispušta, uključujući bilo koji termin, opis, znak, stilski ili neki drugi prikaz koji direktno ili indirektno stvara pogrešan utisak da je neki duvanski proizvod manje štetan od drugih duvanskih proizvoda. Tu mogu spadati termini kao što su "nizak procenat katrana", "lak", "ultralak" ili "blag"; i
(b) na svakoj paklici i pakovanju duvanskih proizvoda, te na svakoj ambalaži i označavanju takvih proizvoda se nalazi i upozorenje u kojem se navodi štetan uticaj upotrebe duvana na zdravlje, a može uključivati i druge odgovarajuće poruke. Ta upozorenja i poruke:
(i) odobrava nadležni nacionalni organ,
(ii) se rotiraju,
(iii) su velike, jasne, vidljive i čitke,
(iv) treba da zauzimaju 50% ili više, ali ne manje od 30% prostora na kome se ističe upozorenje ili poruka,
(v) mogu biti u obliku ili uključivati slike ili piktograme.
2. Svaka paklica ili pakovanje duvanskih proizvoda i svaka ambalaža ili označavanje takvih proizvoda, pored upozorenja navedenih u stavu 1(b) ovog člana, sadrži informacije o relevantnim sastojcima i supstancama koje sagorevanjem ispuštaju iz duvanskih proizvoda kako su ih definisali nacionalni organi.
3. Svaka strana traži da se upozorenja i druge tekstualne informacije navedene u stavu 1(b) i stavu 2. ovog člana istaknu na svakoj paklici i pakovanju duvanskih proizvoda i na ambalaži i obeležavanju tih proizvoda na svom glavnom jeziku ili jezicima.
4. Za svrhe ovog člana, termin "spoljna ambalaža i oznake" u vezi s duvanskim proizvodima primenjuje se na svaku ambalažu i označavanje proizvoda u maloprodaji.
Obrazovanje, komunikacija, obuka i javna svest
Svaka strana unapređuje i jača svest javnosti o pitanjima kontrole duvana, koristeći, po potrebi, sva raspoloživa sredstva obaveštavanja. U tom cilju svaka strana usvaja i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere kako bi unapredila:
(a) širok pristup efikasnim i sveobuhvatnim programima stvaranja edukativne i javne svesti i štetnosti duvana po zdravlje, uključujući zavisnost koju stvara njegova potrošnja i izlaganje duvanskom dimu;
(b) javnu svest o štetnosti po zdravlje potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu i o koristi od prestanka korišćenja duvana, te načina života bez duvana, kako se navodi u članu 14.2;
(v) javni pristup, u skladu s nacionalnim zakonom, širokom spektru informacija o duvanskoj industriji relevantnim za ovu konvenciju;
(g) efikasne i odgovarajuće programe obuke ili senzibilizovanje i podizanje svesti o kontroli duvana za lica kao što su zdravstveni radnici, društveni radnici, socijalni radnici, radnici u medijima, obrazovni radnici, donosioci odluka, administratori i druga zainteresovana lica;
(d) svest i učešće društvenih i privatnih agencija i nevladinih organizacija koje nisu povezane s duvanskom industrijom u izradi i primeni međusektorskih programa i strategija kontrole duvana; i
(đ) javnu svest o, kao i pristup informacijama u vezi s negativnim zdravstvenim, ekonomskim i ekološkim posledicama proizvodnje i potrošnje duvana.
Reklamiranje, promocija duvana i sponzorstva
1. Strane konstatuju da bi sveobuhvatna zabrana reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja smanjila potrošnju duvanskih proizvoda.
2. Svaka strana, u skladu sa sopstvenim ustavom i ustavnim načelima, preduzima sveobuhvatnu zabranu svakog reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja duvana. Zavisno od pravnog ambijenta i tehničkih mogućnosti kojima strana raspolaže, to uključuje sveobuhvatnu zabranu prekograničnog reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja koje se vrši s njene teritorije. S tim u vezi, svaka strana u periodu od pet godina posle stupanja na snagu ove konvencije za tu stranu preduzima odgovarajuće zakonske, izvršne, administrativne i/ili druge mere i o njima podnosi izveštaje u skladu sa članom 21.
3. Strana koja nije u mogućnosti da preduzme sveobuhvatnu zabranu zbog svog ustava ili ustavnih principa ograničava svako reklamiranje, promociju i sponzorisanje duvana. Zavisno od pravnog ambijenta i tehničkih mogućnosti kojima strana raspolaže, to bi obuhvatilo ograničavanje ili sveobuhvatnu zabranu reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja prekograničnih efekata koje se vrši s njene teritorije. U tom smislu svaka strana će preduzimati odgovarajuće zakonske, izvršne, administrativne i/ili druge mere i o njima podnositi izveštaje u skladu sa članom 21.
4. Svaka strana kao minimum u skladu sa svojim ustavom i ustavnim načelima:
(a) zabranjuje sve oblike reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja duvana kojima se promoviše neki duvanski proizvod na pogrešan, manipulišući, obmanjivački ili sličan način kako bi se stvorio pogrešan utisak o njegovim svojstvima, uticaju i opasnostima po zdravlje, te o supstancama koje sagorevanjem ispušta;
(b) zahteva da uz svaku reklamu i, po potrebi, promociju i sponzorisanje duvana stoji zdravstveno ili neko drugo odgovarajuće upozorenje ili poruka;
(v) ograničava direktno ili indirektno podsticanje građana da kupuju duvanske proizvode;
(g) zahteva, ukoliko ne postoji sveobuhvatna zabrana, da duvanska industrija nadležnim organima vlasti pruži podatke o izdacima na reklamiranje, promovisanje i sponzorisanje koje još nije zabranjeno. Ti organi mogu da odluče da te podatke, pod uslovima predviđenim nacionalnim zakonima, stave na raspolaganje javnosti i Konferenciji ugovornih strana shodno članu 21;
(d) uvodi sveobuhvatnu zabranu ili, ukoliko neka strana nije u mogućnosti da uvede sveobuhvatnu zabranu zbog svog ustava ili ustavnih principa, ograničava reklamiranje, promovisanje i sponzorisanje duvana na radiju, televiziji, u štampanim i, po potrebi, drugim medijima kao što su internet u periodu od pet godina; i
(đ) zabranjuje, ili ukoliko neka strana nije u mogućnosti da donese zabranu zbog svog ustava ili ustavnih načela, ograničava da duvanska industrija sponzoriše međunarodne skupove, aktivnosti i/ili učesnike u njima.
5. Strane se podstiču da primenjuju i one mere koje nisu predviđene stavom 4.
6. Strane sarađuju u razvoju tehnologije i drugih sredstava neophodnih za lakše suzbijanje prekograničnog reklamiranja.
7. Strane koje zabranjuju neke oblike reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja duvana imaju suvereno pravo da zabrane one oblike prekograničnog reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja duvana koji dolaze na njihovu teritoriju i da odrede iste kazne kao i one za reklamiranje, promovisanje i sponzorisanje koje potiču s njihove teritorije u skladu s nacionalnim zakonima. Ovim se stavom ne podržava i ne odobrava nijedna posebna kazna.
8. Strane bi razmotrile izradu protokola kojim bi se predvidele odgovarajuće mere međunarodne saradnje na sveobuhvatnoj zabrani prekograničnog reklamiranja, promovisanja i sponzorisanja.
Mere smanjenja tražnje koje se odnose na zavisnost i prestanak pušenja
1. Svaka strana izrađuje i distribuira odgovarajuće, sveobuhvatne i integralne smernice zasnovane na naučnim dokazima i najboljoj praksi, uzimajući u obzir prilike i prioritete u pojedinim državama i preduzima efikasne mere da se podstakne prestanak upotrebe duvana i adekvatno lečenje zavisnosti od duvana.
2. U tom cilju svaka strana nastoji da:
(a) sačini i primenjuje efikasne programe usmerene na promovisanje prestanka upotrebe duvana na mestima kao što su obrazovne institucije, zdravstvene ustanove, radna mesta i sportske priredbe;
(b) uključi dijagnoziranje i lečenje zavisnosti od duvana i savetodavne usluge u vezi s prestankom upotrebe duvana u nacionalne zdravstvene i obrazovne programe, planove i strategije uz učešće, po potrebi, zdravstvenih radnika, društvenih i socijalnih radnika;
(v) uvede u zdravstvene ustanove i rehabilitacione centre programe za dijagnosticiranje, savetovanje, sprečavanje i lečenje zavisnosti od duvana; i
(g) sarađuje s drugim stranama na lakšem pristupu i dostupnosti terapije za zavisnost od duvana, uključujući farmaceutske proizvode shodno članu 22. Ti proizvodi i njihove komponente mogu, po potrebi, uključivati lekove, proizvode koji se koriste za uzimanje lekova i u dijagnostici.
MERE KOJE SE ODNOSE NA SMANJENJE PONUDE DUVANA
Nedozvoljena trgovina duvanskim proizvodima 1
1. Strane konstatuju da su iskorenjivanje svih oblika nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima, uključujući šverc, nezakonitu proizvodnju i falsifikovanje, te donošenje i primena nacionalnih zakona uz subregionalne, regionalne i globalne sporazume bitne komponente kontrole duvana.
2. Svaka strana usvaja i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere kako bi se obezbedilo da na svakoj paklici i pakovanju duvanskih proizvoda i na svakoj ambalaži takvih proizvoda bude oznaka kojom bi se pomagalo stranama da ustanove poreklo duvanskih proizvoda i da, u skladu s nacionalnim zakonima i relevantnim bilateralnim ili multilateralnim sporazumima, ustanove mesto skretanja iz legalnih tokova, te da prate, evidentiraju i kontrolišu kretanje duvanskih proizvoda i njihov pravni status. Pored toga, svaka strana:
(a) zahteva da se na svakoj paklici ili pakovanju duvanskih proizvoda za prodaju na malo i veliko na domaćem tržištu stavi nalepnica: "Prodaja dozvoljena jedino u (ubaciti ime zemlje, subregionalne, regionalne ili federalne jedinice)" ili neka druga efikasna oznaka koja označava krajnje odredište proizvoda ili bi pomogla vlastima da ustanove da li se proizvod može legalno prodavati na domaćem tržištu; i
(b) razmatra, po potrebi, formiranje praktičnog režima praćenja kojim bi se dodatno osigurao sistem distribucije i pomogla istraga nezakonite trgovine.
3. Svaka strana zahteva da obaveštenja ili oznake na ambalaži navedeni u stavu 2. ovog člana budu ispisani čitko i/ili na glavnom jeziku ili jezicima.
4. U cilju suzbijanja nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, svaka strana:
(a) prati i prikuplja podatke o prekograničnoj trgovini duvanskim proizvodima, uključujući nezakonitu trgovinu i, po potrebi, a u skladu s nacionalnim zakonima i relevantnim važećim bilateralnim i multilateralnim sporazumima, razmenjuje informacije o carinskim, poreskim i drugim organima;
(b) donosi i pooštrava zakone, uz odgovarajuće kazne i pravne lekove, protiv nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, uključujući krivotvorenje i šverc cigareta;
(v) preduzima odgovarajuće korake da se obezbedi uništavanje ili uklanjanje u skladu s nacionalnim zakonom celokupne zaplenjene opreme za proizvodnju cigareta i drugih duvanskih proizvoda, te za njihovo krivotvorenje i krijumčarenje, uz korišćenje gde god je moguće ekološki neškodljivih metoda;
(g) usvaja i primenjuje mere za praćenje, evidentiranje i kontrolu skladištenja i distribucije duvanskih proizvoda koji se nalaze ili cirkulišu bez poreza i dažbina unutar njene jurisdikcije; i
(d) usvaja odgovarajuće mere kako bi se omogućilo konfiskovanje prihoda koji potiču od nezakonite trgovine duvanskim proizvodima.
5. Strane, po potrebi, dostavljaju ukupne informacije koje prikupe shodno podstavovima 4(a) i 4(g) ovog člana u periodičnim izveštajima Konferenciji ugovornih strana u skladu sa članom 21.
6. Strane, po potrebi i u skladu s nacionalnim zakonima, unapređuju saradnju između nacionalnih agencija, te relevantnih regionalnih i međunarodnih međuvladinih organizacija koja se odnosi na istragu, krivično gonjenje i postupak u cilju suzbijanja nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. Poseban naglasak stavljaju na saradnju na regionalnom i subregionalnom nivou u borbi protiv nezakonite trgovine duvanskim proizvodima.
7. Svaka strana nastoji da donese i primeni i druge mere, uključujući, po potrebi, izdavanje dozvola radi kontrole i regulisanja proizvodnje i distribucije duvanskih proizvoda u cilju sprečavanja nedozvoljene trgovine.
____________
1 Pre i u toku pregovora dosta se raspravljalo o tome da se brzo usvoji protokol o nedozvoljenoj trgovini duvanskim proizvodima. Pregovore o takvom jednom protokolu mogao bi inicirati INB odmah po usvajanju Okvirne Konvencije o kontroli duvana ili u kasnijoj fazi Konferencije ugovornih strana.
Prodaja maloletnicima i od strane maloletnih lica
1. Svaka strana donosi i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere na odgovarajućim nivoima vlasti kako bi se zabranila prodaja duvanskih proizvoda licima mlađim od 18 godina ili maloletnim licima kako je definisano prema unutrašnjem pravu ili nacionalnim zakonima. Ove mere mogu uključivati:
(a) zahtev da svi prodavci duvanskih proizvoda stave jasnu i uočljivu naznaku u svom prodajnom objektu da je zabranjeno prodavanje duvana maloletnim licima i da, u slučaju kad u to posumnjaju, od svakog kupca duvana traže da pruži odgovarajući dokaz o punoletstvu;
(b) zabranu prodaje duvanskih proizvoda na bilo koji način koji ih čini direktno dostupnim, kao na policama u prodavnicama;
(v) zabranu proizvodnje i prodaje slatkiša, grickalica, igračaka ili bilo kojih predmeta u vidu duvanskih proizvoda koji privlače maloletnike; i
(g) preduzimanje mera da automati za prodaju duvana pod jurisdikcijom strana ne budu dostupni maloletnicima i da ne podstiču prodaju duvanskih proizvoda maloletnicima.
2. Svaka strana brani ili podstiče zabranu distribucije besplatnih duvanskih proizvoda građanima, posebno maloletnicima.
3. Svaka strana nastoji da zabrani prodaju cigareta na komad ili u malim paklicama čime bi povećala dostupnost takvih proizvoda maloletnicima.
4. Strane su svesne da u cilju povećanja efikasnosti, po potrebi i uz druge odredbe sadržane u ovoj konvenciji, treba preduzimati mere za sprečavanje prodaje duvanskih proizvoda maloletnicima.
5. Prilikom potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja Konvenciji ili bilo kad posle toga, strana može obavezujućom pismenom izjavom naznačiti da je rešena da na teritoriji svoje zakonske nadležnosti zabrani automate za prodaju duvana ili da, po potrebi, potpuno zabrani automate za prodaju duvana. Depozitar dostavlja izjavu datu u skladu sa ovim članom svim članicama Konvencije.
6. Svaka strana usvaja i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere, uključujući kazne za prodavce i distributere, kako bi se sprovele obaveze sadržane u st. 1. do 5. ovog člana.
7. Svaka strana treba, po potrebi, da usvoji, i primenjuje efikasne zakonske, izvršne, administrativne ili druge mere kako bi se zabranilo da maloletna lica kako su definisana unutrašnjim pravom ili nacionalnim zakonima ili mlađa od osamnaest godina prodaju duvanske proizvode.
Odredba o podržavanju ekonomski isplativih alternativnih aktivnosti
U međusobnoj saradnji, te u saradnji s nadležnim međunarodnim i regionalnim međuvladinim organizacijama, strane po potrebi unapređuju ekonomski isplative alternativne aktivnosti duvanskih radnika i proizvođača duvana, kao i pojedinaca prodavaca duvana, zavisno od slučaja.
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Zaštita životne sredine i zdravlja ljudi
U izvršavanju obaveza prema ovoj konvenciji, strane su saglasne da posvećuju dužnu pažnju zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi u vezi s prilikama u kojima se uzgaja i proizvodi duvan na njihovoj teritoriji.
PITANJA U VEZI S ODGOVORNOŠĆU
Odgovornost
1. U cilju kontrole duvana, strane po potrebi razmatraju pokretanje zakonodavne akcije ili pooštravanju postojećih zakona u vezi s krivičnom i građanskom odgovornošću, uključujući, gde to bude odgovaralo, davanje obeštećenja.
2. Strane međusobno sarađuju na razmeni informacija preko Konferencije ugovornih strana u skladu sa članom 21. uključujući:
(a) informacije o posledicama po zdravlje potrošnje duvanskih proizvoda i izlaganja duvanskom dimu u skladu sa članom 20.3 (a); i
(b) informacije o važećim zakonima i propisima, te o nadležnim pravnim aktima.
3. Strane, po potrebi i uz međusobnu saglasnost, te u okviru nacionalnog zakonodavstva, politike, zakonske prakse i postojećih ugovornih aranžmana koji su na snazi, pružaju međusobnu pomoć u sudskim postupcima u vezi s građanskom i krivičnom odgovornošću u skladu sa ovom konvencijom.
4. Konvencija ni na koji način ne utiče i ne ograničava bilo koje pravo strana da se obrate sudu druge strane ukoliko takva prava postoje.
5. U ranoj fazi, Konferencija ugovornih strana može, po mogućstvu, imajući u vidu rad relevantnih međunarodnih foruma, da razmotri pitanja koja se odnose na odgovornost, uključujući odgovarajući međunarodni pristup tim pitanjima, te odgovarajuća sredstva podrške, ako se ona zatraže ugovornim stranama u zakonodavnim i drugim aktivnostima u skladu sa ovim članom.
NAUČNO-TEHNIČKA SARADNJA I RAZMENA INFORMACIJA
Istraživanja, nadzor i razmena informacija
1. Strane se obavezuju da razvijaju i podstiču nacionalna istraživanja i da koordiniraju istraživačke programe u oblasti kontrole duvana na regionalnom i međunarodnom nivou. U tom cilju, svaka ugovorna strana:
(a) pokreće i sarađuje neposredno ili preko nadležnih međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija i drugih tela na sprovođenju programa istraživanja i naučne procene i na taj način unapređuje i podstiče istraživanja koja se bave parametrima i posledicama potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu, te istraživanja za utvrđivanje alternativnih kultura; i
(b) uz podršku nadležnih međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija i drugih tela, podstiče i jača obuku i podršku svim onim koji su angažovani u aktivnostima kontrole duvana, uključujući istraživanja, primenu i procenu.
2. Strane, po potrebi, ustanovljuju programe za nacionalno, regionalno i globalno praćenje razmera, puteva, odrednica i posledica potrošnje duvana i izlaganja duvanskom dimu. U tom cilju ugovorne strane treba da uključe programe praćenja duvana u nacionalne, regionalne i globalne programe praćenja tako da se, po potrebi, podaci mogu upoređivati i analizirati na regionalnom i međunarodnom nivou.
3. Strane konstatuju značaj finansijske i tehničke pomoći međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija i drugih tela. Svaka ugovorna strana nastoji:
(a) da postepeno uspostavlja nacionalni sistem za epidemiološko praćenje potrošnje duvana i relevantnih socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih pokazatelja;
(b) da sarađuje s nadležnim međunarodnim i regionalnim međuvladinim organizacijama i drugim telima, uključujući vladine i nevladine agencije, u regionalnom i globalnom praćenju duvana i da razmenjuje informacije o pokazateljima navedenim u stavu 3(a) ovog člana; i
(v) da sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u izradi opštih smernica ili procedura za definisanje prikupljanja, analize i distribucije podataka u vezi s praćenjem koje se odnosi na duvan.
4. Strane, u skladu s nacionalnim zakonima, podstiču i olakšavaju razmenu javno dostupnih naučnih, tehničkih, socio-ekonomskih, komercijalnih i pravnih informacija, kao i informacija o praksi industrije i gajenja duvana koje su u vezi sa ovom konvencijom i pri tom uzimaju u obzir i bave se posebnim potrebama zemalja u razvoju i tranziciji kao ugovornih strana. Svaka strana nastoji:
(a) da postepeno uspostavlja i ažurira bazu podataka o zakonima i propisima koji se odnose na kontrolu duvana i, po potrebi, informacije o njihovoj primeni, kao i relevantnoj zakonskoj regulativi i da sarađuje na izradi programa regionalne i globalne kontrole duvana;
(b) da postepeno uspostavlja i ažurira bazu podataka o nacionalnim programima praćenja u skladu sa stavom 3(a) ovog člana; i
(v) da sarađuje s nadležnim međunarodnim organizacijama u cilju postepenog uspostavljanja i održavanja globalnog sistema za redovno prikupljanje i distribuciju informacija o proizvodnji, preradi i aktivnostima duvanske industrije u vezi sa ovom konvencijom ili aktivnostima nacionalne kontrole duvana.
5. Strane treba da sarađuju u okviru regionalnih i međuvladinih organizacija i finansijskih i razvojnih institucija čije su članice na unapređenju i podsticanju stavljanja tehničkih i finansijskih sredstava na raspolaganje Sekretarijatu kako bi on članicama zemljama u razvoju i članicama zemljama čije su privrede u tranziciji pomogao da odgovore obavezama u pogledu istraživanja, praćenja i razmene informacija.
Izveštavanje i razmena informacija
1. Svaka strana preko Sekretarijata podnosi Konferenciji ugovornih strana periodične izveštaje o time kako primenjuje ovu konvenciju, što treba da uključi sledeće:
(a) informacije o zakonodavnim, izvršnim, administrativnim ili drugim merama koje su preduzele radi primene Konvencije;
(b) informacije, po potrebi, o bilo kakvim ograničenjima ili preprekama na koje nailazi u primeni Konvencije i o merama koje su preduzete za prevazilaženje tih prepreka;
(v) informacije, po potrebi, o pruženoj ili primljenoj finansijskoj i tehničkoj pomoći u vezi s aktivnostima kontrole duvana;
(g) informacije o praćenju i istraživanjima navedenim u članu 20; i
(d) informacije navedene u članovima 6.3, 13.2, 13.3, 13.4(g), 15.5 i 19.2.
2. Koliko često i u kojoj formi ugovorne strane podnose takve izveštaje određuje se na Konferenciji ugovornih strana. Svaka ugovorna strana podnosi inicijalni izveštaj u roku od dve godine pošto Konvencija stupi na snagu za tu ugovornu stranu.
3. Konferencija ugovornih strana, shodno čl. 22. i 26, razmatra aranžmane pružanja pomoći članicama zemljama u razvoju i članicama čije su privrede u tranziciji na njihov zahtev kako bi one mogle ispuniti obaveze prema ovom članu.
4. Izveštavanje i razmena informacija u skladu sa ovom konvencijom podležu nacionalnim zakonima koji se odnose na poverljivost i privatnost. Ugovorne strane, u skladu s međusobnim dogovorom, štite sve poverljive informacije koje razmenjuju.
Saradnja i pružanje stručne pomoći u naučnoj, tehničkoj i pravnoj oblasti
1. Strane sarađuju neposredno ili preko nadležnih međunarodnih tela jačanju kapaciteta u cilju ispunjavanja obaveza koje proizlaze iz ove konvencije, vodeći računa o potrebama članica zemalja u razvoju i članica čije su privrede u tranziciji. Takvom saradnjom se, po dogovoru, unapređuje transfer, tehničkog, naučnog i pravnog stručnog znanja i tehnologije kako bi se ustanovile i ojačale nacionalne strategije, planovi i programi za kontrolu duvana, s ciljem da se, između ostalog:
(a) olakša razvoj, transfer i nabavka tehnologije, znanja, veština, kapaciteta i stručnog znanja u vezi s kontrolom duvana;
(b) pruže tehnička, naučna, pravna i druga stručna znanja kako bi se ustanovile i ojačale nacionalne strategije, planovi i programi kontrole duvana s ciljem da se Konvencija primeni, između ostalog:
(i) pružanjem pomoći, na zahtev, da se stvori snažna zakonska osnova, kao i tehnički programi, uključujući i one o sprečavanju početka i podsticanju prestanka pušenja, te zaštiti od izlaganja duvanskom dimu;
(ii) pružanjem, po potrebi, pomoći duvanskim radnicima u obezbeđenju odgovarajućih ekonomski i zakonski prihvatljivih alternativnih načina sticanja sredstava za život na ekonomski rentabilan način; i
(iii) pružanjem, po potrebi, pomoći uzgajivačima duvana da se u poljoprivrednoj proizvodnji prebace na uzgajanje alternativnih kultura na ekonomski rentabilan način;
(v) podrže odgovarajući programi obuke ili senzibilizacije odgovarajućeg kadra u skladu s članom 12;
(g) stave, po potrebi, na raspolaganje potrebni artikli, oprema i potrošni materijal, kao i logistička podrška strategiji, planovima i programima kontrole duvana;
(d) ustanove metodi kontrole duvana, uključujući sveobuhvatno lečenje zavisnosti od nikotina; i
(đ) podstakne, po potrebi, istraživanje kako bi se unapredile mogućnosti sveobuhvatnog lečenja zavisnosti od nikotina. Konferencija ugovornih strana podstiče i olakšava transfer tehničkih, naučnih i pravnih stručnih znanja i tehnologije uz finansijsku podršku obezbeđenu u skladu sa članom 26.
INSTITUCIONALNO UREĐENJE I IZVORI FINANSIRANJA
Konferencija ugovornih strana
1. Ovim se ustanovljava Konferencija ugovornih strana. Prvo zasedanje Konferencije saziva Svetska zdravstvena organizacija u roku od godinu dana od stupanja na snagu ove konvencije. Konferencija će odrediti mesto i vreme sledećih redovnih zasedanja na svojoj prvoj sednici.
2. Vanredna zasedanja Konferencije ugovornih strana se mogu održavati u neko drugo vreme koje odredi Konferencija ili na pismeni zahtev bilo koje strane, pod uslovom da, u roku od šest meseci pošto ih o tome obavesti Sekretarijat Konvencije, taj zahtev podrži najmanje jedna trećina ugovornih strana.
3. Konferencija ugovornih strana konsenzusom usvaja poslovnik o radu na svojoj prvoj sednici.
4. Konferencija ugovornih strana sama konsenzusom usvaja finansijska pravila, kao i uputstva za finansiranje nekog pomoćnog tela koje ustanovi, kao i finansijske odredbe za finansiranje Sekretarijata. Na svakom redovnom zasedanju ona usvaja budžet za fiskalni period do sledećeg redovnog zasedanja.
5. Konferencija ugovornih strana vrši redovan pregled primene Konvencije i donosi potrebne odluke za unapređenje njene efikasne primene i može usvajati protokole, anekse i izmene i dopune Konvencije u skladu sa članovima 28, 29. i 33. U tom cilju, Konferencija:
(a) podstiče i olakšava razmenu informacija shodno članovima 20. i 21;
(b) podstiče i usmerava razvoj i povremeno usavršavanje komparativnih metodologija istraživanja i prikupljanja podataka, pored onih predviđenih u članu 20, relevantnih za primenu Konvencije;
(v) podstiče, po potrebi, razvoj, primenu i evaluaciju strategija, planova i programa, kao i politike, zakona i drugih mera;
(g) razmatra izveštaje koje podnesu strane sa članom 21. i usvaja redovne izveštaje o primeni Konvencije;
(d) podstiče i olakšava izdvajanje finansijskih sredstava za primenu Konvencije u skladu sa članom 26;
(đ) osniva pomoćna tela koja su potrebna za podsticanje ciljeva Konvencije;
(e) zahteva, po potrebi, usluge i saradnju, te informacije od nadležnih i relevantnih organizacija i tela iz sistema ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija i nevladinih organizacija i tela kao sredstvo da se ojača primena Konvencije; i
(ž) razmatra, po potrebi, i druge akcije radi postizanja ciljeva Konvencije u svetlu iskustava stečenih u njenoj primeni.
6. Konferencija ugovornih strana ustanovljava kriterijume učešća posmatrača u njenom radu.
Sekretarijat
1. Konferencija ugovornih strana imenuje stalni sekretarijat i uređuje njegovo funkcionisanje. Konferencija ugovornih strana će nastojati da to učini na svojoj prvoj sednici.
2. Dok se ne imenuje i ustanovi stalni sekretarijat, funkcije sekretarijata prema ovoj konvenciji obavlja Svetska zdravstvena organizacija.
3. Sekretarijat:
(a) obavlja poslove oko organizovanja zasedanja Konferencije ugovornih strana i nekog pomoćnog tela i pruža im potrebne usluge;
(b) ostavlja izveštaje koje primi u vezi s Konvencijom;
(v) pruža, na zahtev, podršku ugovornim stranama, posebno zemljama u razvoju i tranziciji, u prikupljanju i razmeni traženih informacija u skladu sa odredbama Konvencije;
(g) priprema izveštaje o svojim aktivnostima shodno Konvenciji prema uputstvima Konferencije ugovornih strana i podnosi ih Konferenciji ugovornih strana;
(d) obezbeđuje, po uputstvima Konferencije ugovornih strana, potrebnu koordinaciju s nadležnim međunarodnim i regionalnim međuvladinim organizacijama i drugim telima;
(đ) stupa, po uputstvima Konferencije ugovornih strana, u administrativne ili ugovorne aranžmane koji mogu biti potrebni za efikasno obavljanje funkcija; i
(e) vrši druge funkcije sekretarijata navedene u Konvenciji ili u njenim protokolima kao i druge funkcije o kojima odluči Konferencija ugovornih strana.
Odnosi Konferencije ugovornih strana i međuvladinih organizacija
U cilju tehničke i finansijske saradnje radi postizanja ciljeva ove konvencije, Konferencija ugovornih strana može zatražiti saradnju nadležnih međunarodnih i regionalnih međuvladinih organizacija, uključujući finansijske i razvojne institucije.
Izvori finansiranja
1. Strane uviđaju značajnu ulogu koju finansijska sredstva igraju u postizanju ciljeva ove konvencije.
2. Svaka ugovorna strana pruža finansijsku podršku nacionalnim aktivnostima usmerenim na postizanje ciljeva Konvencije u skladu s nacionalnim planovima, prioritetima i programima.
3. Strane, po potrebi, podstiču korišćenje bilateralnih, regionalnih, subregionalnih i drugih multilateralnih kanala kako bi se obezbedila sredstva za razvoj i jačanje sveobuhvatnih multisektorskih programa kontrole duvana u zemljama u razvoju i zemljama čije su privrede u tranziciji. Shodno tome, u kontekstu nacionalnih strategija održivog razvoja treba se zalagati i podržavati uvođenje ekonomski prihvatljivih alternativa proizvodnji duvana, uključujući unošenje raznolikosti useva.
4. Strane zastupljene u relevantnim regionalnim i međunarodnim međuvladinim organizacijama, te finansijskim i razvojnim institucijama, bi podsticale te entitete da daju finansijsku pomoć stranama zemljama u razvoju i ugovornim stranama čije su privrede u tranziciji kako bi im pomogle da odgovore obavezama koje imaju prema Konvenciji bez ograničavanja prava učešća u tim organizacijama.
5. Strane su saglasne:
(a) da će pomagati ugovornim stranama da odgovore obavezama koje proističu iz Konvencije, i u tom cilju mobilisati i koristiti sva potencijalna i postojeća raspoloživa i relevantna sredstva, finansijska, tehnička ili neka druga, bilo da su javna ili privatna, za aktivnosti kontrole duvana, u korist svih ugovornih strana, posebno zemalja u razvoju i zemalja čije su privrede u tranziciji;
(b) da Sekretarijat, na zahtev, savetuje zemlje u razvoju i one čije su privrede u tranziciji kao ugovorne strane, o raspoloživim izvorima finansiranja kako bi im se olakšalo sprovođenje obaveza koje proističu iz Konvencije;
(v) da Konferencija ugovornih strana na svom prvom zasedanju izvrši pregled postojećih i potencijalnih izvora i mehanizama pomoći na osnovu studija koje izvrši Sekretarijat i drugih relevantnih informacija i da razmotri da li su ona adekvatna; i
(g) da rezultate tog pregleda Konferencija ugovornih strana uzme u obzir prilikom utvrđivanja potreba za jačanje postojećih mehanizama ili za formiranje dobrovoljnog globalnog fonda ili drugih odgovarajućih finansijskih mehanizama za usmeravanje, po potrebi, dodatnih finansijskih sredstava ka zemljama u razvoju i zemljama čije su privrede u tranziciji kao ugovornim stranama, kako bi im se pomoglo da postignu ciljeve Konvencije.
REŠAVANJE SPOROVA
Rešavanje sporova
1. U slučaju spora između dve ili više strana u vezi s tumačenjem ili primenom ove konvencije, dotične strane će diplomatskim putem nastojati da reše spor pregovorima ili na neki drugi miroljubiv način koji same odaberu, uključujući dobre usluge, posredovanje ili mirenje. U slučaju da se sporazum ne postigne dobrim uslugama, posredovanjem ili mirenjem, strane u sporu se ne oslobađaju obaveze da i dalje nastoje da reše taj spor.
2. Prilikom ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja, zvaničnog potvrđivanja ili pristupanja Konvenciji, te bilo kad posle toga, država ili regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može pismeno izjaviti depozitaru da u vezi sa sporom koji se ne reši u skladu sa stavom 1. ovog člana prihvata, kao obavezujuću, ad hoc arbitražu u skladu s procedurama koje Konferencija ugovornih strana usvoji konsenzusom.
3. Odredbe ovog člana se primenjuju na bilo koji protokol sačinjen između strana protokola ukoliko u njemu nije drugačije predviđeno.
UNAPREĐENJE KONVENCIJE
Izmene i dopune ove konvencije
1. Svaka strana može da predlaže izmene i dopune ove konvencije. Te izmene i dopune razmatra Konferencija ugovornih strana.
2. Izmene i dopune usvaja Konferencija ugovornih strana. Sekretarijat dostavlja ugovornim stranama tekst svih predloženih izmena i dopuna Konvencije najmanje šest meseci pre sednice na kojoj se predlaže da se on usvoji. Sekretarijat takođe podnosi predložene izmene i dopune potpisnicima Konvencije, kao i depozitaru za informaciju.
3. Ugovorne strane čine sve da postignu dogovor konsenzusom o svakoj predloženoj izmeni i dopuni Konvencije. Ukoliko se iscrpe sva sredstva u nastojanju da se postigne konsenzus, a dogovor se ne postigne, izmene i dopune se na kraju usvajaju tročetvrtinskom većinom prisutnih strana koje glasaju na sednici. Za svrhe ovog člana, termin prisutne strane koje glasaju označava strane koje su prisutne i glasaju za ili protiv. Sekretarijat sve izmene i dopune koje se usvoje dostavlja depozitaru koji ih upućuje svim ugovornim stranama na prihvatanje.
4. Instrumenti o prihvatanju izmena i dopuna se deponuju kod depozitara. Izmena i dopuna usvojena u skladu sa stavom 3. ovog člana stupa na snagu za one strane koje su ih prihvatile devedesetog dana od dana prijema od strane depozitara instrumenata o prihvatanju najmanje dve trećine strana Konvencije.
5. Za neku drugu ugovornu stranu izmena i dopuna stupa na snagu devedesetog dana od dana kada ta ugovorna strana deponuje kod depozitara svoj instrument o prihvatanju navedene izmene i dopune.
Usvajanje i izmene i dopune aneksa ove konvencije
1. Aneksi ove konvencije i njihove izmene i dopune se predlažu, usvajaju i stupaju na snagu u skladu s procedurom predviđenom u članu 28.
2. Aneksi ove konvencije čine njen sastavni deo i, ukoliko nije drugačije izričito predviđeno, pozivanje na Konvenciju znači istovremeno i pozivanje na bilo koji njen deo.
3. Aneksi se ograničavaju na spiskove, formulare ili bilo koji deskriptivni materijal koji se odnosi na proceduralna, naučna, tehnička ili administrativna pitanja.
ZAVRŠNE ODREDBE
Rezerve
Na ovu konvenciju ne mogu se izjaviti rezerve.
Istupanje
1. Bilo kad po isteku dve godine od dana kada ova konvencija stupi na snagu za neku ugovornu stranu, ta ugovorna strana može istupiti iz Konvencije dostavljanjem pismenog obaveštenja depozitaru.
2. Istupanje stupa na snagu godinu dana od dana kada depozitar primi obaveštenje o istupanju ili bilo kog kasnijeg datuma naznačenog u obaveštenju o istupanju.
3. Smatra se da je ugovorna strana koja istupi iz Konvencije istupila i iz svakog protokola čija je ugovorna strana.
Pravo glasa
1. Svaka ugovorna strana ove konvencije ima jedan glas, osim u slučaju predviđenom stavom 2. ovog člana.
2. U vezi s pitanjima za koja su nadležne regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koriste pravo da glasaju s onim brojem glasova koji odgovara broju njihovih zemalja članica koje su strane Konvencije. Ta organizacija ne koristi svoje pravo glasa ako bilo koja njena zemlja članica iskoristi svoje pravo i obratno.
Protokoli
1. Svaka strana može predlagati protokole. Te protokole razmatra Konferencija ugovornih strana.
2. Konferencija ugovornih strana može usvajati protokole koji se odnose na ovu konvenciju. Prilikom usvajanja protokola čini se svaki napor da se postigne konsenzus. Ukoliko se iscrpe sva sredstva da se postigne konsenzus a dogovor izostane, protokol se na kraju usvaja tročetvrtinskom većinom prisutnih strana koje glasaju na sednici. U svrhe ovog člana, termin prisutne strane koje glasaju označava prisutne strane koje glasaju za ili protiv.
3. Sekretarijat dostavlja stranama tekst svakog predloženog protokola najmanje šest meseci pre sednice na koju je upućen predlog radi njegovog usvajanja.
4. Isključivo strane ove konvencije mogu biti strane protokola.
5. Svaki protokol uz Konvenciju je obavezujući isključivo za strane odnosnog protokola. Samo strane protokola mogu da donose odluke o pitanjima koja se isključivo odnose na odnosni protokol.
6. Zahtevi za stupanje na snagu bilo kog protokola utvrđuju se samim instrumentom.
Potpisivanje
Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim članicama Svetske zdravstvene organizacije i svim onim državama koje nisu članice Svetske zdravstvene organizacije a jesu članice Ujedinjenih nacija kao i regionalnim organizacijama za ekonomsku integraciju u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi od 16. juna 2003. do 22. juna 2003. godine, a u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 30. juna 2003. do 29. juna 2004. godine.
Ratifikovanje, prihvatanje, odobravanje, zvanično potvrđivanje ili pristupanje
1. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju, zvaničnom potvrđivanju ili pristupanju od strane država, te zvaničnom potvrđivanju ili pristupanju od strane regionalnih organizacija za ekonomsku integraciju. Otvorena je za pristupanje od dana kada se Konvencija zatvori za potpisivanje. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobravanja, zavaničnog potvrđivanja ili pristupanja se deponuju kod depozitara.
2. Svaku regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju koja postane ugovorna strana Konvencije, a čija nijedna članica nije ugovorna strana, obavezuju odredbe Konvencije. U slučaju onih organizacija, čija je jedna ili više država ugovorna strana Konvencije, organizacija i njene države članice odlučuju o svojim odgovornostima za ispunjavanje obaveza koje proizlaze iz Konvencije.
3. U svojim instrumentima o zvaničnom potvrđivanju ili u svojim instrumentima o pristupanju, regionalne organizacije ekonomsku integraciju navode u kojoj meri su nadležne u pitanjima koja se tiču Konvencije. Te organizacije obaveštavaju i depozitara, koji pak obaveštava strane, o svakoj bitnoj promeni svoje nadležnosti.
Stupanje na snagu
1. Ova konvencija stupa na snagu devedesetog dana od datuma deponovanja kod depozitara četrdesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja, zvaničnog potvrđivanja ili pristupanja.
2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvati ili odobri Konvenciju ili joj pristupi pošto se ispune uslovi za stupanje na snagu iz stava 1. ovog člana, Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od datuma deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.
3. Za svaku organizaciju za regionalnu privrednu integraciju koja deponuje instrument o zvaničnom potvrđivanju ili instrument o pristupanju nakon što su ispunjeni uslovi navedeni u stavu 1. ovog člana za stupanje na snagu. Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od deponovanja njenog instrumenta o zvaničnom potvrđivanju ili o pristupanju.
4. U svrhe ovog člana, svaki instrument koji deponuje regionalna organizacija za ekonomsku integraciju se ne ubraja kao dodatak onim instrumentima koje su deponovale države članice te organizacije.
Depozitar
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je depozitar ove konvencije i njenih izmena i dopuna, te protokola i aneksa koji se usvoje u skladu s članovima 28, 29. i 33.
Originalni tekstovi
Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, engleskom, kineskom, ruskom, francuskom i španskom jeziku jednako verodostojni, deponuje se kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
U potvrdu čega, dolepotpisani, u tu svrhu propisno ovlašćeni, su potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Ženevi dvadeset i prvog maja dve hiljade treće godine.
Prilog 1: Svetska zdravstvena skupština 56.1. Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije
Pedeset šesto zasedanje Svetske zdravstvene skupštine,
Podsećajući na rezolucije Svetske zdravstvene skupštine 49.17 i Svetske zdravstvene skupštine 52.18 koje pozivaju na izradu Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije u skladu sa članom 19. Ustava Svetske zdravstvene organizacije;
Rešena da zaštiti sadašnje i buduće generacije od konzumiranja duvana i izlaganja duvanskom dimu;
Konstatujući sa dubokom zabrinutošću rasprostranjenost pušenja i drugih oblika potrošnje duvana širom sveta;
Odobravajući sa zadovoljstvom izveštava predsedavajućeg Međunarodnog pregovaračkog tela o rezultatima rada Međuvladinog pregovaračkog tela (dokument A56/INF. DOC./7 Rev.1);
Uverena da ova konvencija predstavlja presudan korak ka unapređivanju nacionalne, regionalne i međunarodne akcije i globalne saradnje u pravcu zaštite ljudskog zdravlja od pogubnih posledica konzumiranja duvana i izlaganja duvanskom dimu, i svesna da izuzetnu pažnju treba posvetiti specifičnoj situaciji u zemljama u razvoju i zemljama čije su privrede u tranziciji;
Ističući potrebu za hitnim stupanjem ove konvencije na snagu i njenoj efikasnoj primeni,
1. Usvaja Konvenciju koja se nalazi u prilogu ove rezolucije;
2. Prima k znanju, u skladu sa članom 34. Konvencije, da je ona otvorena za potpisivanje u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi od 16. do 22. juna 2003. godine, a nakon toga u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, od 30. juna 2003. do 29. juna 2004;
3. Poziva sve države i regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koje su za to ovlašćene, da razmotre mogućnost potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja, odobravanja, zvaničnog potvrđivanja ili pristupanja Konvenciji što pre je moguće, u cilju što bržeg stupanja ove konvencije na snagu,
4. Apeluje na sve države i regionalne organizacije za ekonomsku integraciju da, do stupanja ove konvencije na snagu, preduzmu sve odgovarajuće mere u cilju ograničavanja konzumiranja duvana i izlaganja duvanskom dimu;
5. Apeluje na sve države članice, regionalne organizacije za ekonomsku integraciju, posmatrače i ostale zainteresovane strane da podrže pripremne aktivnosti koje su navedene u ovoj rezoluciji i da na efikasan način podstiču brzo stupanje ove konvencije na snagu kao i njenu primenu;
6. Apeluje na Ujedinjene nacije i poziva ostale relevantne međunarodne organizacije da i dalje pružaju podršku jačanju nacionalnih i međunarodnih programa za kontrolu duvana;
7. Odlučuje da osnuje, u skladu sa pravilom 42 Poslovnika Svetske zdravstvene skupštine jednu otvorenu međuvladinu radnu grupu koja će biti otvorena za sve države i regionalne organizacije za ekonomske integracije navedene u članu 34 Konvencije, a u cilju razmatranja i pripreme predloga o onim pitanjima koja su navedena u Konvenciji za razmatranje i usvajanje, u zavisnosti od toga kakav je slučaj, na prvom zasedanju konferencije strana; ova pitanja bi obuhvatila:
1) Poslovnik za Konferenciju strana (član 23.3), uključujući kriterijume za učešće posmatrača na zasedanjima Konferencije strana (član 23.6);
2) opcije za imenovanje stalnog sekretarijata i aranžmane za njegovo funkcionisanje (člana 24.1);;
3) finansijska pravila za Konferenciju strana i njena pomoćna tela, kao i finansijske odredbe kojima se reguliše funkcionisanje sekretarijata (član 23.4);
4) predlog budžeta za prvi fiskalni period (član 23.4);
5) pregled postojećih i potencijalnih izvora i mehanizama pomoći stranama u ispunjavanju svojih obaveza u skladu sa Konvencijom (član 26.5);
8. Nadalje odlučuje da Otvorena međuvladina radna grupa nadgleda i pripreme za prvo zasedanje Konferencije strana i da joj direktno podnosi izveštaj;
9. Rešava da se odluke koje je donelo Međuvladino pregovaračko telo o Okvirnoj konvenciji Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana u vezi sa učešćem nevladinih organizacija primenjuju i na aktivnosti Otvorene međuvladine radne grupe;
10. Zahteva od generalnog direktora da:
1) obezbedi funkcionisanje sekretarijata prema Konvenciji dok se ne imenuje i ustanovi stalni sekretarijat;
2) preduzme odgovarajuće mere za pružanje podrške zemljama članicama, posebno zemljama u razvoju i zemljama sa privredama u tranziciji, u pripremi za stupanje ove konvencije na snagu;
3) saziva, onoliko često koliko je to potrebno, sastanke Otvorene međuvladine radne grupe u periodu između 16. juna 2003. i prvog zasedanja Konferencije strana;
4) nastavi da obezbeđuje ključnu ulogu Svetske zdravstvene organizacije u pružanju tehničkih saveta, smernica i podrške globalnoj kontroli duvana;
5) obaveštava Svetsku skupštinu o napretku koji je postignut u pravcu stupanja ove konvencije na snagu i o pripremama koje su u toku za prvo zasedanje Konferencije strana.
Prilog 2: Istorijat procesa Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana
Ideja o izradi međunarodnog instrumenta o duvanu pokrenuta je usvajanjem rezolucije WHA 48.11 u maju 1995. kojom se traži od generalnog direktora da podnese izveštaj na četrdeset devetom zasedanju Svetske zdravstvene skupštine o izvodljivosti izrade jednog međunarodnog instrumenta u formi smernica, deklaracije ili međunarodne konvencije o kontroli duvana.
Na osnovu rezolucije WHA 48.11, postavljen je zahtev Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da izradi nacrt studije o izvodljivosti koju je generalni direktor predstavio na devedeset sedmom zasedanju Izvršnog odbora Svetske zdravstvene organizacije ("Izvodljivost međunarodnog instrumenta za kontrolu duvana" (EB97/INF.DOC4)). Na istom zasedanju Izvršni odbor je usvojio Rezoluciju EB97/R8 "Međunarodna okvirna konvencija za kontrolu duvana".
Kasnije, te iste godine na 49. zasedanju Svetske zdravstvene skupštine usvojena je rezolucija WHA 49.17 "Međunarodna okvirna konvencija za kontrolu duvana", u kojoj se od generalnog direktora traži da pokrene izradu okvirne konvencije o kontroli duvana. Na osnovu ove rezolucije, formalno je pokrenut prvi postupak Svetske zdravstvene organizacije za izradu sporazuma.
Godine, 1998. novoizabrani generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, dr Gro Harlem Bruntland je, kroz osnivanje Projekta kabineta, Slobodna inicijativa o duvanu, uključila globalnu kontrolu duvana u prioritete sa ciljem da usmeri međunarodnu pažnju, sredstva i akciju na svetske razmere epidemije duvana. Razvijeni su novi oblici saradnje između sektora koji odražavaju prirodu ove akcije. Mnogo značajnije je što je dr Bruntland radila sa državama članicama na utvrđivanju mandata za pregovaranje za Okvirnu konvenciju o kontroli duvana i što je započela posao mobilizovanja javnog i političkog mnjenja u korist utvrđivanja opštih pravila za kontrolu duvana.
U maju 1999. godine, pedeset drugo zasedanje Svetske zdravstvene skupštine trasiralo je put za multilateralne pregovore o Okvirnoj konvenciji Svetske zdravstvene organizacije za kontrolu duvana i eventualne odnosne protokole. Na osnovu rezolucije WHA 52.18 ustanovljena su dva tela za izradu nacrta okvirne konvencije, za okončanje pregovora i dostavljanje završnog teksta na razmatranje pedeset šestoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini. Ova dva tela uključuju tehničku radnu grupu za pripremu predloga elemenata za nacrt okvirne Konvencije kao i međuvladino pregovaračko telo za izradu nacrta i pregovaranje o predloženoj Okvirnoj konvenciji i eventualnim odnosnim protokolima. Oba ova tela su bila otvorena za sve države članice, kao i za regionalne organizacije za ekonomsku integraciju na koje su njihove države članice prenele svoju nadležnost u vezi sa pitanjima koja se tiču kontrole duvana.
Radna grupa je održala dva sastanka u Ženevi (25-29. oktobra 1999. i 27-29. marta 2000). Rezultat njenog rada je dokument sa okvirnim tekstom predloženih elemenata za nacrt Okvirne konvencije, koji je sa komentarima radne grupe1) dostavljen pedeset trećoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini. U rezoluciji WHA 53.16 Zdravstvena skupština poziva Međuvladino pregovaračko telo da otpočne pregovore usmeravajući pažnju pre svega na nacrt Okvirne konvencije bez prejudiciranja budućih razgovora o eventualnim protokolima, da podnese izveštaj pedeset četvrtoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini o ostvarenom napretku, kao i da razmotri pitanje proširivanja učešća nevladinih organizacija u svojstvu posmatrača.
Prvom zasedanju Međuvladinog pregovaračkog tela (Ženeva, 16-21. oktobar 2000) prethodila je javna rasprava o pitanjima vezanim za Okvirnu konvenciju. Generalni direktor je sazvao ovu raspravu kako bi obezbedio forum da društvene institucije za zdravstvenu zaštitu, duvanska industrija i grupe proizvođača duvana iznesu svoj stav. Zapisnici sa tih rasprava stavljeni su na raspolaganje Pregovaračkom telu, a preko veb sajta Svetske zdravstvene organizacije i javnosti. Na prvom zasedanju ambasador Brazila Celso Amorim izabran je za predsedavajućeg, a formiran je i biro sa potpredsedavajućima iz Australije, Indije, Islamske Republike Iran, Južne Afrike, Turske i SAD. Okvirni tekst predloženih elemenata za nacrt za Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije2) koje je izradila radna grupa, prihvaćen je kao dobra osnova za otpočinjanje pregovora. Nakon toga, ambasador Amorim je izradio tekst o Okvirnoj konvenciji o kontroli duvana u svojstvu predsedavajućeg. 3) Ovaj prvi nacrt je objavljen januara 2001. kao osnova za dalje pregovore na drugom zasedanju.
Izveštaj o učešću nevladinih organizacija u radu pregovaračkog tela podnet je Izvršnom odboru na njegovom 107. sastanku januara 2001.4) U skladu sa odredbama odluke EV107(2) Izvršnog odbora, predsedavajući Odbora u saradnji sa predsedavajućim Stalnog komiteta nevladinih organizacija uspostavio je od 26. aprila 2001. zvanične odnose između dve nevladine organizacije, Međunarodne nevladine koalicije protiv duvana i IFACT, sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.5)
U daljim pripremama za drugi sastanak Pregovaračkog tela, u periodu između dva sastanka u većini regiona i podregiona održane su regionalne konsultacije. U toku priprema svakog narednog sastanka Pregovaračkog tela vođene su dodatne regionalne i podregionalne konsultacije između dva sastanka.
Na drugom sastanku Pregovaračkog tela (Ženeva 30. april - 5. maj 2001), odgovornost za razmatranje predloženih elemenata za nacrt podeljena je između tri radne grupe. Zahvaljujući tome urađen je paket radnih papira tri kopredsedavajuća, inventar tekstualnih predloga koji je sastavljen na sastanku i koji je integriran u originalni tekst predsedavajućeg. Ovi radni papiri predstavljali su okosnicu nacrta teksta Okvirne konvencije.
Na trećem zasedanju (Ženeva, 22-28. novembar 2001) dve radne grupe su izdale revidirane tekstove, dok je prva radna grupa kasnije izradila nacrt teksta. Ovi dokumenti su korišćeni za dalje pregovore tokom četvrtog zasedanja.
Preuzimajući dužnost stalnog predstavnika Brazila u Ženevi od ambasadora Amorima, ambasador Seiksas Korea je izabran za predsedavajućeg Međuvladinog pregovaračkog tela za Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije na njegovom četvrtom zasedanju (Ženeva, 18-23. mart 2002).
Dogovoreno je da ambasador Seiksas Korea izradi novi tekst predsedavajućeg, koji će predstavljati osnovu za pregovore tokom petog sastanka Pregovaračkog tela (14-25. oktobar 2002). Tekst je objavljen jula 2002. Međunarodnu stručnu konferenciju o nelegalnoj trgovini duvanskim proizvodima organizovale su SAD u sedištu UN u Njujorku od 30. jula do 1. avgusta 2002. godine.
U toku prva četiri zasedanja pregovaračkog tela razmatrane su brojne tekstualne alternative. Konkretni razgovori na petom zasedanju suzili su opcije što je uslovilo da su pregovori postali mnogo više usredsređeni. Nakon prvog čitanja teksta predsedavajućeg na plenarnom sastanku identifikovano je šest pitanja koja su potom razmatrana na otvorenim neformalnim sastancima: oglašavanje, propaganda i sponzorstvo; finansijska sredstva; ilegalna trgovina duvanskim proizvodima; potraživanja i nadoknade; pakovanje i obeležavanje; i trgovina i zdravlje. Neformalne grupe su takođe vodile razgovore o pravnim, institucionalnim i proceduralnim pitanjima i o upotrebi termina. U nekoliko oblasti ostvaren je suštinski napredak u pregovorima i postignuta je saglasnost. Na osnovu onoga što je postignuto na neformalnim sastancima i u toku konsultacija između dva zasedanja sa raznim delegacijama i grupama delegata, ambasador Seiksas Korea objavio je revidirani tekst predsedavajućeg Okvirne konvencije o kontroli duvana 15. januara 2003.
Šesto i poslednje zasedanje pregovaračkog tela bilo je od 17. februara do 1. marta 2003. Pregovori su bili intenzivni i širokog spektra. Dva značajna pitanja, oglašavanje, propaganda i sponzorisanje i finansijska sredstva razmatrana su u okviru dve neformalne grupe. Na poslednjem plenarnom sastanku, Pregovaračko telo se saglasilo da dostavi tekst pedeset šestoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini na razmatranje radi usvajanja u skladu sa članom 19. Ustava. Takođe je dogovoreno da bi razmatranje protokola trebalo odložiti do onog zasedanja Svetske zdravstvene skupštine kada će biti moguće razmatranje ovog pitanja. Na svojoj završnoj plenarnoj sednici, Pregovaračko telo se dogovorilo da predsedavajući Pregovaračkog tela izradi nacrt rezolucije kojom se preporučuje usvajanje od strane Svetske zdravstvene skupštine Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije.6) Konačni nacrt Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije7) je tako dostavljen Svetskoj skupštini na razmatranje za usvajanje, u skladu sa rezolucijom WHA 52.18.
Pedeset šesta Svetska zdravstvena skupština je 21. maja 2003. jednoglasno usvojila Okvirnu konvenciju o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije.8) Konvencija je bila otvorena za potpisivanje u periodu od jedne godine od 16. juna 2003. do 22. juna 2003. u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi i nakon toga u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 30. juna 2003. do 29. juna 2004. godine.
Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije predstavlja putokaz za budućnost globalnog javnog zdravlja i ima ključne implikacije na zdravstvene ciljeve Svetske zdravstvene organizacije. Okončanje pregovaračkog procesa i jednoglasno usvajanje Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, uz potpunu saglasnost sa rezolucijama Zdravstvene skupštine predstavlja međaš za unapređivanje javnog zdravlja i obezbeđuje nove pravne dimenzije za međunarodnu saradnju u oblasti zdravstva.
_______
1) Dokument A53/12.
2) Dokument A/FCTC/INB1/2.
3) Dokument A/FCTC/INB12/2.
4) Dokument EB107/19.
5) Dokument A/FCTC/INB2/6 Add. 1.
6) Ovaj nacrt rezolucije se nalazi u dokumentu A56/8/REV.1.
7) Vidi dokument A56/8. Aneks.
8) Dokument Svetske zdravstvene organizacije WHA56.1.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".