SUDSKI POSLOVNIK

("Sl. glasnik RS", br. 65/2003, 115/2005 i 4/2006 - ispr.)

 

I Glava

UVODNE ODREDBE

Član 1

Sudskim poslovnikom propisuje se unutrašnje uređenje i rad sudova u Republici Srbiji.

Primenom Sudskog poslovnika (u daljem tekstu: Poslovnik) obezbeđuje se uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova važnih za unutrašnju organizaciju i rad suda.

Član 2

Unutrašnja organizacija i rad suda odvojeni su od suđenja i obuhvataju upravne, administrativne, tehničke, stručne, informacione, finansijske i ostale prateće poslove značajne za sudsku vlast.

Ovi poslovi organizuju se tako da sud svoju funkciju može zakonito, blagovremeno i efikasno ostvarivati i da se strankama olakša obavljanje poslova u sudu i omogući da što pre i sa manje troškova ostvare prava koja im po zakonu pripadaju.

Član 3

O sprovođenju i pravilnoj primeni Poslovnika stara se predsednik suda (u daljem tekstu: Predsednik) izdavanjem naredbi i uputstava.

Primenu Poslovnika nadzire Ministarstvo pravde (u daljem tekstu: Ministarstvo) čije su instrukcije i objašnjenja obavezni za sud.

Član 4

Ministarstvo preko nadzornika kontroliše obavljanje poslova sudske uprave, kancelarijskog poslovanja u sudu i druge poslove vezane za unutrašnju organizaciju i rad suda.

Nadzor se obavlja pribavljanjem izveštaja od Predsednika ili neposrednim uvidom. U sudu se naročito kontroliše primena Poslovnika, postupanje u rokovima i postupanje po pritužbama.

Po obavljenom nadzoru, nadzornik sačinjava zapisnik o izvršenom nadzoru kojim konstatuje uočene nedostatke i predlaže mere za njihovo otklanjanje. Zapisnikom se određuje rok od 15 dana za otklanjanje uočenih nedostataka.

Član 5

Po isteku roka utvrđenog u zapisniku, Predsednik u roku od 8 dana izveštava predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda Srbije i ministra pravde (u daljem tekstu: Ministar) o preduzetim merama i otklanjanju uočenih nedostataka.

II Glava

SUDSKA UPRAVA

1. Poslovi sudske uprave

Član 6

Poslovi sudske uprave su poslovi koji služe vršenju sudske vlasti.

Poslovima sudske uprave obezbeđuju se uslovi za pravilan i blagovremen rad i poslovanje suda.

Pod poslovima sudske uprave smatraju se poslovi unutrašnje organizacije određeni zakonom, ovim poslovnikom, a naročito:

- uređivanje unutrašnjeg poslovanja u sudu;

- staranje o blagovremenom i urednom obavljanju poslova u sudu;

- pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika;

- poslovi vezani za veštake, stalne sudske tumače, stečajne i likvidacione upravnike;

- razmatranje pritužbi i predstavki;

- vođenje statistike i izrada izveštaja;

- kontrola izvršenja krivičnih sankcija;

- finansijsko i materijalno poslovanje suda;

- overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu;

- poslovi međunarodne pravne pomoći;

- stručni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti sudskog osoblja i sudija u sudu;

- donošenje opštih i pojedinačnih akata koji se odnose na sistematizaciju, unutrašnju organizaciju i radne odnose i drugih opštih akata kojima se uređuju unutrašnji odnosi;

- poslovi u vezi sa stručnim usavršavanjem sudija i sudskog osoblja;

- vođenje sudske statističke službe;

- vođenja izveštaja o radu sudija;

- poslovi upravljanja sudskom zgradom i nepokretnostima koje se dodeljuju sudu na korišćenje;

- poslovi oko naplate sudskih taksi;

- poslovi sudskog depozita;

- drugi poslovi vezani za unutrašnju organizaciju i poslovanje suda kada je to određeno zakonom ili opštim aktom suda.

2. Ovlašćenja i dužnosti predsednika suda

Član 7

Predsednik rukovodi poslovima sudske uprave. Pojedine poslove sudske uprave Predsednik može poveriti predsednicima odeljenja ili drugim sudijama.

U poslovima sudske uprave Predsedniku pomaže sekretar suda, ako je takvo radno mesto sistematizovano, odnosno jedan ili više zaposlenih kojima je to jedina dužnost.

U većim sudovima može se organizovati posebna organizaciona jedinica za vršenje poslova sudske uprave (kancelarija, odeljenje, odsek).

Član 8

Predsednik nadzire rad sudskih odeljenja i službi pregledom upisnika i pomoćnih knjiga, rokovnika i ročišta, stalnim evidentiranjem predmeta čije rešavanje duže traje, pribavljanjem izveštaja i na drugi pogodan način.

Koristeći odgovarajuće evidencije i pregledom zaduženja i ekspeditivnosti, Predsednik ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i preduzima mere za pravilan i blagovremen rad.

Predsednik donosi program obuke sudijskih pripravnika prema osnovama programa obuke sudijskih pripravnika koje utvrđuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.

Predsednik razmatra pritužbe stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok i ishod.

Predsednik je dužan da o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama pismeno obavesti pritužioca u roku od 15 dana od prijema pritužbe.

Član 9

Ako se pri razmatranju godišnjeg izveštaja utvrdi da je u sudu, odnosno u sudskim odeljenjima, broj nerešenih predmeta veći od tromesečnog priliva ili je povećan broj starih predmeta, Predsednik donosi program rešavanja tih predmeta najkasnije do 31. januara naredne godine.

Programom se uvode mere radi blagovremenog obavljanja poslova u sudu, kao što su izmene unutrašnje organizacije suda, uvođenje prekovremenog rada sudija i zaposlenih, privremena preraspodela radnog vremena i druge mere u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.

Predsednik može, u okviru pripreme i sprovođenja programa da predloži upućivanje sudija iz drugog suda i donese izmenu godišnjeg rasporeda.

Predlog programa Predsednik dostavlja na razmatranje sednici sudija.

O donetom programu Predsednik obaveštava neposredno predsednika višeg suda i predsednika Vrhovnog suda.

Predsednik mesečno prati i nadzire sprovođenje programa radi izmene i dopune programa, odnosno obustavljanja njegovog daljeg sprovođenja.

Član 10

U poslovima sudske uprave predsednik višeg suda ima pravo da nadzire rad nižeg suda sa svog područja.

U obavljanju nadzora viši sud pribavlja izveštaje i druge podatke o radu nižeg suda.

Viši sud može organizovati zajedničke sastanke i savetovanja predsednika nižih sudova i sudija višeg suda, sudija, i sudijskih pomoćnika nižih sudova radi razmatranja pitanja od opšteg značaja za rad nižih sudova.

Član 11

Predsednik višeg suda, prema programu rada, može organizovati obilaske nižih sudova sa svog područja. Prilikom obilaska nižeg suda može tražiti obaveštenja o primeni propisa i problemima u suđenju.

Po potrebi, predsednik višeg suda može zahtevati i neposredan uvid u rad nižeg suda.

III Glava

UNUTRAŠNJE UREĐENJE I POSLOVANJE U SUDU

1. Sudska veća i sudska odeljenja

Član 12

Ostvarivanje sudske funkcije u sudu vrši sudsko veće, sudsko odeljenje i sudija pojedinac.

U sudovima sa većim brojem veća i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenje.

U sudovima pored odeljenja iz stava 2. ovog člana može se obrazovati odeljenje za radne sporove, odeljenje za izvršenje, odeljenje za statusne sporove i odeljenje sudske prakse.

Odeljenja iz stava 3. ovog člana obrazovaće se ako te poslove obavljaju najmanje tri sudije.

Ako nema uslova za osnivanje posebnog odeljenja za radne sporove, odeljenja za izvršenje i odeljenja za statusne sporove, sudovi su, u okviru odgovarajućih odeljenja iz stava 2. ovog člana, dužni osnovati posebno veće odnosno tim predmetima zadužiti odgovarajuće sudije.

Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mišljenju sudija odeljenja, postavlja Predsednik.

2. Sednica odeljenja

Član 13

Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja kao i način poboljšanja rada i stručnosti sudija i sudskog osoblja u odeljenju.

Član 14

Sednicu sudskog odeljenja saziva predsednik odeljenja ili Predsednik, po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od veća, odnosno sudije u odeljenju.

Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.

Član 15

Aktom o sazivanju sednice predlaže se dnevni red, a prilažu se i materijali o kojima će se raspravljati i dostavljaju se Predsedniku ako on nije sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomoćniku u sastavu odeljenja. Onaj ko saziva sednicu predlaže izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zaključaka donetih na sednici. Svi pozvani dužni su da prisustvuju a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

Član 16

Za punovažan rad na sednici odeljenja potrebno je prisustvo većine sudija koji su u sastavu odeljenja.

Odluka je doneta kada za nju glasa većina od ukupnog broja svih sudija u odeljenju.

Član 17

Ako dođe do podele glasova na jednake delove, sporno pitanje se iznosi na sednicu svih sudija.

Na isti način postupiće se u slučaju ako veće pri ponovnom odlučivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja.

Član 18

O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano i neopravdano odsutan, sva mišljenja u toku raspravljanja, kao i rezultat glasanja.

Zapisnik potpisuju predsednik odeljenja koji je rukovodio sednicom i sudijski pomoćnik koji je sačinio zapisnik.

Član 19

Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici sudskog odeljenja izrađuje izvestilac. Ukoliko njegov predlog nije prihvaćen, nacrt izrađuje sudija koga odredi sudsko odeljenje.

Nacrt se dostavlja svim članovima odeljenja na mišljenje.

Konačni tekst pravnog shvatanja potpisuju svi članovi odeljenja. Sudija koji se ne slaže sa usvojenim pravnim shvatanjem, bilo sa izrekom ili obrazloženjem, neće potpisati pravno shvatanje, već će svoje mišljenje odvojeno izložiti i priložiti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.

3. Zajednička sednica odeljenja

Član 20

Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.

Sazivaju je zajedno predsednici odeljenja ili Predsednik a njome rukovodi predsednik odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.

Prilikom glasanja na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zajednički stav izjasni većina članova svakog odeljenja.

4. Sednica svih sudija

Član 21

Na sednici svih sudija razmatraju se izveštaji o radu sudija, odlučuje o pokretanju postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akata i odlučuje o svim drugim pitanjima od značaja za ceo sud.

Član 22

Sednicu svih sudija saziva Predsednik po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje jedne četvrtine svih sudija.

Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik i na njoj se može odlučivati ako joj prisustvuje više od polovine sudija.

Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasa javno.

Odluka je doneta kada za nju glasa većina od ukupnog broja svih sudija u sudu.

U radu sednice sudija učestvuju sudijski pomoćnici, ako predsednik drukčije ne odluči.

Svi pozvani dužni su da prisustvuju a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

Član 23

Sednica svih sudija Višeg trgovinskog suda i Upravnog suda razmatra primenu propisa i daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti posebnih sudova.

5. Odeljenje sudske prakse

Član 24

U cilju praćenja i proučavanja sudske prakse u sudu s većim brojem sudija obrazuje se odeljenje sudske prakse.

Rukovodilac odeljenja sudske prakse je sudija koga postavlja Predsednik.

U sudu sa manjim brojem sudija Predsednik se stara da se sve sudije, sudijski pomoćnici i sudijski pripravnici upoznaju sa stanjem sudske prakse.

Član 25

U sudu se vodi opšti registar pravnih shvatanja u koji se u sažetom obliku unose pravna shvatanja izražena u odlukama suda u pojedinim predmetima ili primljena od višeg suda, a koja su od značaja za sudsku praksu.

Pored opšteg, sud vodi i poseban registar u koji se unose pravna shvatanja usvojena na sednici svih sudija, sednicama odeljenja, savetovanjima i radnim sastancima sudija.

Opšti i poseban registar pravnih shvatanja vode se posebno za svaku granu sudskog rada hronološkim redom.

Pravna shvatanja koja je sud uneo u registre dostavljaju se Vrhovnom sudu Srbije za potrebe pravosudnog informacionog sistema.

Član 26

Kada se poslovi praćenja sudske prakse obavljaju na računaru, primenjuje se jedinstvena metodologija i računarski programi utvrđeni u Pravosudnom informacionom sistemu Srbije.

6. Sednica odeljenja sudske prakse

Član 27

Odeljenje sudske prakse evidentira podatke o pravnim shvatanjima i vodi opšti i posebni registar pravnih shvatanja, prati i proučava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike sa pravnim shvatanjima suda.

Član 28

Na sednici odeljenja sudske prakse uređuju se i sastavljaju predlozi o pitanjima iz sudske prakse koji će se izneti na sednici svih sudija radi zauzimanja određenog stava u cilju ujednačavanja prakse.

O pripremi sednice svih sudija stara se odeljenje sudske prakse.

7. Sastanci i savetovanja

Član 29

Radi usklađivanja rada u sudu kao celini, u okviru jednog ili više sudskih odeljenja ili službi, po potrebi se održavaju radni sastanci.

Radne sastanke saziva Predsednik, odnosno predsednik odeljenja radi rešavanja pitanja koja se mogu rešiti boljom saradnjom između sudskih odeljenja ili zaposlenih.

Član 30

Radi razmatranja pravnih pitanja iz oblasti sudske prakse u sudu za jedno ili više odeljenja održava se sastanak sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika.

Po potrebi Predsednik saziva i sudije porotnike radi razmatranja pitanja od značaja za njihovo učešće u radu suda.

Član 31

Sudije i zaposleni imaju pravo i obavezu na stručno usavršavanje.

Radi ostvarivanja prava i obaveza iz stava 1. ovog člana i razmene mišljenja o pitanjima koja su od zajedničkog interesa, sudovi organizuju i učestvuju na savetovanjima i konsultativnim sastancima sa predstavnicima drugih sudova ili drugih organa i organizacija.

Predsednik određuje sudije i zaposlene koji će zavisno od pravne oblasti na kojoj rade i koja je na dnevnom redu učestvovati na savetovanju i sastancima iz stava 1. ovog člana.

8. Sudska pisarnica

Član 32

Administrativni i tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi, osim poslova u vezi sa prijemom pismena i vođenjem upisnika i evidencija, obavljaju se u većima.

U sudovima sa većim obimom poslova mogu se obrazovati posebne organizacione jedinice - odseci za rad na predmetima pojedinih odeljenja (odsek za krivične, parnične, vanparnične, izvršne i druge predmete), kao i organizacione jedinice kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspedicija pošte i drugo.

Član 33

Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih odseka pisarnice.

Kad je pisarnica podeljena na više odseka, radom odseka rukovodi šef odseka pod nadzorom upravitelja pisarnice.

9. Računovodstvo

Član 34

Materijalno-finansijski poslovi obavljaju se, po pravilu u računovodstvu suda pod neposrednim nadzorom Predsednika.

U sudovima sa manjim obimom poslova zaposleni koji rade na materijalno-finansijskim poslovima obavljaju i druge poslove utvrđene rasporedom poslova.

Član 35

Ako je u sudskoj zgradi smešteno više pravosudnih organa, sporazumom funkcionera koji rukovode tim organima, obrazovaće se zajednička služba.

Ukoliko do sporazuma ne dođe, Ministar rešenjem određuje koji su to poslovi koji će se zajednički obavljati za više pravosudnih organa.

Sporazumom iz stava 1. ovog člana utvrdiće se kod kog će se pravosudnog organa organizovati zajednička služba. U slučaju organizovanja zajedničke materijalno-finansijske službe za svaki pravosudni organ vodi se odvojeno knjigovodstvo.

Pored zajedničke materijalno-finansijske službe zajednički se mogu obavljati i sledeći poslovi: daktilografski, kadrovski, obuka sudijskih pripravnika, poslovi pisarnice, tehničke službe (obezbeđenje, čistači, kuriri, prevoz, dostavna služba i sl.).

10. Javne knjige

Član 36

Poslovi vođenja zemljišnih knjiga, sudskog registra i drugih javnih knjiga (intabulacione knjige i sl.) uređeni po posebnim propisima, obavljaju se pod neposrednim nadzorom Predsednika ili sudije koji je godišnjim rasporedom poslova određen za rad na tim predmetima.

11. Biblioteka

Član 37

Sudsku biblioteku čine izdanja, zakoni i drugi propisi, stručne knjige i časopisi, službeni listovi, publikacije i sudska praksa u knjigama, na mikrofilmu, diskovima, trakama i drugim magnetnim zapisima za čuvanje podataka.

Predsednik, ili sudija koga on odredi, stara se o nabavci knjiga i pretplati na časopise i druge publikacije i održavanju književnog fonda.

Član 38

Biblioteka se, po pravilu, nalazi u posebnoj prostoriji, u odeljenju sudske prakse, u podesnim ormarima.

Bibliotekom rukovodi bibliotekar, kome je to jedina dužnost.

U sudovima sa većim obimom poslova za rukovanje bibliotekom može se odrediti sudijski savetnik koji radi na tim poslovima.

U biblioteci se vodi knjiga inventara za knjige i knjiga inventara za periodične publikacije, u koje se unose hronološkim redom nabavke knjiga, časopisa, službenih listova. U biblioteci se poslovi obavljaju po bibliotečkim propisima i usvojenim međunarodnim standardima.

12. Izveštaj i statistika

Član 39

Podatke o radu suda koji će se redovno ili povremeno pratiti određuje Ministar i za njihovo praćenje propisuje obrasce i metodologiju.

Pisarnica sastavlja redovne i povremene izveštaje o radu odeljenja i službi, koji su potrebni sudskoj upravi.

Na osnovu izveštaja iz stava 1. razmatraju se rezultati rada pojedinih odeljenja, službi i suda kao celine i daju predlozi za unapređenje rada.

Član 40

Sudovi tromesečno, šestomesečno i godišnje sačinjavaju izveštaje o radu suda, odeljenja i pojedinih sudija i dostavljaju ih Ministarstvu, neposredno višem sudu i Vrhovnom sudu Srbije.

Pri obračunu rezultata rada suda, svakom sudiji se uzima u obzir kada je zaista radio u toku izveštajnog perioda (bez bolovanja, odsustva i sl.) kao i obim i kvalitet rada u skladu sa merilima za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske funkcije koje je odredio Vrhovni sud Srbije.

Pri izradi izveštaja o broju predmeta prema godinama, predmeti se razvrstavaju po godini kada su prvi put primljeni u sud, bez obzira na kasnije promene broja.

Ažurnost suda, odeljenja ili sudije, izračunava se tako što se broj nezavršenih predmeta deli sa prosečnim mesečnim prilivom u izveštajnom periodu.

Član 41

Statističke poslove sud organizuje prema uputstvima organa nadležnog za poslove statistike.

IV Glava

RASPORED POSLOVA

Član 42

Rasporedom poslova u sudu se formiraju sudska veća, određuju istražne sudije i sudije pojedinci i raspoređuju sudije i sudsko osoblje za obavljanje određenih poslova.

Rasporedom poslova određuje se sudsko osoblje za rad u pisarnici i drugim organizacionim jedinicama suda.

1. Godišnji raspored poslova

Član 43

Godišnjim rasporedom poslova u sudu Predsednik određuje vrstu sudijskog posla za svakog sudiju.

Godišnji raspored utvrđuje se po pribavljenom mišljenju sudija i saopštava na sednici svih sudija do 1. decembra tekuće godine za narednu.

Na godišnji raspored poslova sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno višeg suda u roku od 3 dana od dana saznanja za raspored.

Raspored poslova sa prigovorima sudija upućuje se predsedniku neposredno višeg suda u roku od 8 dana od dana održavanja sednice svih sudija.

Član 44

U toku jedne godine sudija se određuje na rad po predmetima iste pravne oblasti i ne može se menjati tokom godine.

Kad u sudu ima dovoljno predmeta jedne vrste, (npr. grupa krivičnih dela u krivičnoj, ili istog pravnog osnova u građanskoj materiji itd.), Predsednik može godišnjim rasporedom odrediti da pojedine sudije odnosno veća rade isključivo po tim predmetima.

U sudovima sa malim obimom poslova i u sudovima u kojima zbog nedovoljnog broja sudija nije moguće raspodeliti poslove na način predviđen u stavu 1. ovog člana, vodiće se računa da se istovremeni rad jednog sudije po krivičnim i parničnim predmetima svede na najmanju meru.

Član 45

Godišnjim rasporedom određuje se broj odeljenja i veća i sudija koje ih čine, predsednici odeljenja i veća i sudije koje će ih zamenjivati.

Određuje se i potreban broj sudijskih pomoćnika.

Predsednik odeljenja, odnosno veća, stara se da se poslovi obavljaju blagovremeno, uredno i jednoobrazno.

Sudska veća u sastavu odeljenja označavaju se bojevima.

2. Promena godišnjeg rasporeda poslova

Član 46

Utvrđeni godišnji raspored poslova može se u toku godine promeniti zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta.

Pri promeni godišnjeg rasporeda poslova postupak će se sprovesti na način kojim se utvrđuje godišnji raspored.

Član 47

Sudija ima pravo prigovora na promenu godišnjeg rasporeda poslova.

Prigovor se u roku od tri dana podnosi predsedniku neposredno višeg suda.

3. Raspodela predmeta

Član 48

Raspodela predmeta u sudu vrši se slučajem, nezavisno od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari, prema astronomskom računanju vremena prijema i brojnom redu sudskih veća (sudija) utvrđenih godišnjim rasporedom.

Raspodela novoprimljenih predmeta u kojima je zakonom određeno hitno postupanje (privremene mere, pritvor, bračni i porodični sporovi, sporovi u vezi sa javnim informisanjem, stečajni postupak, smetanje poseda, izdržavanje maloletne dece, radni sporovi) zbog podjednake opterećenosti sudija ovim predmetima i veće efikasnosti postupanja može se izvršiti po posebnom redu, na isti način kao u stavu 1. ovog člana.

Raspodela predmeta vrši se u pisarnici ručnim upisivanjem u upisnik ili preko računara (kompjuterski), s tim da se najpre raspoređuje grupa novoprimljenih predmeta, a zatim predmeti prispeli u sud na drugi način.

Stranka koja je predala predmet u sud ima pravo da odmah sazna broj predmeta, a da u roku od 24 sata sazna za ime sudije koji je određen da postupa u predmetu.

Član 49

Ukoliko istovremeno dođe više predmeta raspoređuju se prema azbučnom redu prezimena ili nazivu tuženog, odnosno okrivljenog, dužnika, ostavioca, protivnika predlagača ili drugog učesnika protiv koga se postupak pokreće.

Član 50

Predmeti koji prema godišnjem rasporedu poslova treba da se rasporede jednom sudiji ili veću, mogu biti raspoređeni drugom sudiji ili veću zbog opterećenosti ili sprečenosti sudije da po tom predmetu postupa ili postojanja razloga za isključenje ili izuzeće.

U postupku po pravnom leku predmet se raspoređuje sudiji, odnosno veću, koji je prethodno postupao u tom predmetu.

Zatečeni predmeti rasporediće se u slučaju dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta, na način predviđen u članu 48. stav 1. ovog poslovnika.

Član 51

U slučaju odstupanja od redosleda prijema predmeta, odnosno oduzimanja predmeta, sudija i učesnik u postupku imaju pravo na prigovor.

Prigovor se u roku od tri dana podnosi predsedniku neposredno višeg suda, odnosno u Vrhovnom sudu Srbije - Velikom personalnom veću.

Član 52

Poslove neposredne raspodele predmeta obavlja pisarnica prema utvrđenom godišnjem rasporedu poslova.

Kontrolu raspodele predmeta vrši Predsednik, sekretar suda ili upravitelj sudske pisarnice.

V Glava

OBAVEŠTAVANJE JAVNOSTI O RADU SUDOVA

Član 53

Predsednik, sudije i sudsko osoblje u sudu dužni su da obezbede potrebne uslove za javnost rada suda i odgovarajući pristup medijima u pobledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodeći računa o interesima postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.

Vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno se objavljuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj će se suđenje održati.

Za suđenja za koje postoji veće interesovanje javnosti sudska uprava će obezbediti prostoriju koja može primiti veći broj lica. Sudsko veće je dužno da po nalogu Predsednika održi suđenje u većoj prostoriji koja je obezbeđena.

Član 54

Obaveštenja za medije o radu suda daje Predsednik ili sudija koga on ovlasti. Obaveštenja u vezi sa pojedinim predmetima uz saglasnost Predsednika može davati i sudija koji po predmetu postupa.

U obaveštenju podaci moraju biti tačni. Ne saopštavaju se oni podaci koji predstavljaju službenu tajnu.

U sudovima sa većim brojem sudija osniva se informativna služba ili se određuje sudija, odnosno lice (portparol) u cilju informisanja javnosti o radu suda.

Prilikom kontakta sa javnošću i medijima koristiće se sva moguća sredstva savremene komunikacije u skladu sa materijalnim mogućnostima u sudu.

Član 55

Fotografisanje i snimanje u sudu kao i javno prikazivanje može se obaviti uz prethodno pribavljeno pismeno odobrenje Predsednika.

Fotografisanje i video snimanje u zgradi van toka sudskog postupka odobrava predsednik koji upravlja zgradom u kojoj se nalaze sudske prostorije.

Član 56

Video i zvučno (magnetofonsko) snimanje na glavnom pretresu u krivičnom postupku i javno prikazivanje (reprodukovanje) snimka van slučajeva iz člana 179. ZKP-a obavlja se po odobrenju predsednika Vrhovnog suda Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika veća, sudije i saglasnost stranaka.

Video i zvučno snimanje na glavnoj raspravi u parničnom postupku i javno prikazivanje snimaka odobrava Predsednik uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika veća, sudije i saglasnost stranaka.

Fotografisanje u toku suđenja i javno objavljivanje fotografija odobrava predsednik veća, sudija na osnovu prethodno date saglasnosti stranaka i ostalih učesnika u postupku.

Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodiće se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.

Fotografisanje i snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljaće se pod upravom predsednika veća, sudije, na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici.

Član 57

Sudije i sudsko osoblje suda koji u medijima pišu ili govore u svoje ime o pravnim, društvenim i drugim pitanjima u vezi sa pojedinim slučajevima iz prakse suda, dužni su da prilikom tih izlaganja izričito istaknu da pišu ili govore u svoje ime, odnosno da iznose svoje mišljenje.

VI Glava

RADNO VREME I SUDSKI ODMOR

1. Radno vreme

Član 58

Radno vreme u sudu određuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.

Predsednik utvrđuje dnevni raspored radnog vremena, koje se objavljuje na oglasnoj tabli na ulazu u sud.

Radnje u postupku koje se po odredbama pojedinih sudskih postupaka smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme.

Započeti pretres i ročišta, čije bi odlaganje izazvalo nepotrebne troškove ili odugovlačenje postupka, dovršiće se nakon redovnog radnog vremena.

Član 59

Nedeljom, u dane kada sud ne radi i noću obavljaće se samo oni poslovi koji ne trpe odlaganje.

Predsednik raspoređuje sudije i sudsko osoblje za sprovođenje istražnih radnji, koji će naizmenično biti u sudu u dane i vreme kada sud ne radi, ili će biti u pripravnosti da dođu u sud ili sprovedu uviđaj ili prime pritvorena lica, kada se za to ukaže potreba (pripravnost). O tom rasporedu obaveštavaju se nadležni javni tužilac i organ unutrašnjih poslova.

U mestima u kojima se nalazi sedište okružnog suda i jednog ili više opštinskih sudova, predsednici se mogu sporazumeti da u pripravnosti bude sudija i sudsko osoblje samo jednog suda.

2. Sudski odmori

Član 60

Sudije i sudijsko osoblje koriste godišnji odmor od 15. jula do 31. avgusta.

Raspored korišćenja godišnjeg odmora Predsednik sačinjava tako da u sudu ostane dovoljan broj sudija i sudskog osoblja kako bi se obezbedilo nesmetano vođenja postupaka u hitnim predmetima: pritvorskim, istražnim, krivičnim postupcima prema maloletnicima, puštanja na uslovni otpust, u radnim, zemljišno-knjižnim, u predmetima smetanja poseda, zakonskog izdržavanja, čuvanja i vaspitavanja dece, po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određivanje privremenih mera i u svim meničnim, čekovnim i stečajnim postupcima, sporovima u vezi sa javnim informisanjem koji su zakonom određeni kao hitni.

Predsednik može narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje.

VII Glava

SUDIJE, SUDIJE POROTNICI I SUDSKO OSOBLJE

1. Sudije

Član 61

Sudije su odgovorne za blagovremeno postupanje po predmetima i u obavezi su da jedanput mesečno vrše sravnjivanje dnevnika rada sa stanjem u upisniku.

U izvršnim i vanparničnim i drugim nespornim stvarima sudija je dužan da u roku od 15 dana obavesti Predsednika zašto prvostepeni postupak nije okončan.

2. Sudije porotnici

Član 62

U sudu se vodi evidencija sudija porotnika i evidencija podataka potrebnih za vođenje ličnih listova sudija porotnika.

Osim opštih podataka za svakog sudiju porotnika koji sadrži lični list sudije porotnika u popis se unose podaci o prvom izboru za sudiju porotnika, podaci o pozivanju i odazivanju, kao i drugi potrebni podaci o njegovom učešću u radu suda.

O neopravdanim izostancima sudija porotnika Predsednik obaveštava Visoki savet pravosuđa.

O pokretanju krivičnog postupka i o svakoj presudi izrečenoj sudiji porotniku sud obaveštava Visoki savet pravosuđa i Ministarstvo.

Član 63

O potrebi pozivanja sudija porotnika predsednik veća 10 dana pre održavanja ročišta obaveštava Predsednika. Ako je s obzirom na prirodu predmeta potrebno učešće određenih sudija porotnika, predsednik veća dužan je označiti i te posebne okolnosti (suđenje maloletniku, vrsta privrednog spora).

Predsednik ili lice koje on odredi rešenjem poziva na raspravu sudiju porotnika i raspoređuje ga u veće najmanje 8 dana pre održavanja rasprave, odnosno pretresa.

Predsednik veća koji postupa i kao sudija pojedinac u okviru jednog sudećeg dana, odrediće, po pravilu, predmete iz nadležnosti veća.

Član 64

Sudije porotnici pozivaće se prema utvrđenom redosledu, odnosno prema njihovim sposobnostima i drugim osobinama koje su važne za pravilno raspravljanje predmeta.

3. Sudsko osoblje

Član 65

Za obavljanje upravnih, administrativnih, tehničkih, računovodstvenih, informacionih i drugih poslova u sudu Predsednik, aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu određuje broj sudskog osoblja, polazeći od okvirnih merila za određivanje sudskog osoblja koji je utvrdio Visoki savet pravosuđa.

Član 66

Sudsko osoblje dužno je da savesno vrši sve poslove, da postupa po odlukama Predsednika i sudija i da čuva ugled suda.

Sudsko osoblje dužno je da upozna sudijske pripravnike sa poslovima odeljenja u kojima oni rade.

4. Sudijski pripravnici

Član 67

Predsednik je odgovoran za obuku pripravnika, utvrđuje program obuke i stara se o njegovom izvršavanju. Programom obuke utvrđuje se sadržaj obuke sudijskih pripravnika, način odvijanja, dinamika i trajanje pojedinih delova obuke, obaveze sudijskih pripravnika tokom trajanja obuke, način praćenja i kontrola realizacije obuke sudijskih pripravnika.

Sudija zadužen za praćenje obuke sudijskih pripravnika prati njihov rad u skladu sa programom obuke i o tome mesečno izveštava Predsednika.

Predsednik, odnosno sudija zadužen za praćenje obuke sudijskih pripravnika dužan je da u roku od mesec dana od dana prijema u sud sudijskog pripravnika, sačini dosije za svakog pripravnika kao i orijentacioni plan obuke za svakog pripravnika. Kopija ovog plana dostaviće se sudiji kome je pripravnik poveren na obuku zajedno sa formularom za ocenjivanje pripravnika.

Član 68

Na kraju obuke sudijskih pripravnika, a pre polaganja pravosudnog ispita, vrši se provera znanja u sudu u kome je vršena obuka.

Ocena stručne osposobljenosti sudijskog pripravnika za samostalno vršenje pravosudne funkcije uključuje i opisnu ocenu koju je sudijski pripravnik dobio tokom obuke koju je imao van suda.

5. Lični listovi sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja

Član 69

Podatke potrebne za vođenje ličnih listova evidentiraju sudovi.

Lični list sadrži podatke utvrđene Zakonom o sudijama i ovim poslovnikom.

Sadržaj i oblik ličnog lista iskazan je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju Poslovnika i čini njegov sastavni deo.

Član 70

Lični list sudije porotnika, pored podataka utvrđenih Zakonom o sudijama, sadrži i podatke o adresi i broju telefona.

Lični list sudskog osoblja, pored podataka koji su potrebni za vođenje ličnih listova sudija porotnika sadrži i podatke o poznavanju rada na računaru.

6. Službena legitimacija

Član 71

Sudija ima službenu legitimaciju.

Predsednik propisuje ko od sudskog osoblja ima službenu legitimaciju.

Legitimacija je štampana na presavijenom kartonu dimenzija 10x6,5 santimetara. Sadržaj i oblik legitimacije dati su na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog Poslovnika i čini njegov sastavni deo.

Po razrešenju legitimacija se vraća i poništava.

Član 72

Predsednik može odrediti da sudije i sudsko osoblje poseduju i karton - oznaku identiteta kao i da je sudsko osoblje obavezno da tokom radnog vremena tu oznaku nosi na vidnom mestu.

Oznaka identiteta je štampana na kartonu dimenzije 5,5x8,5 santimetara. Sadržaj i oblik oznake dati su na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog Poslovnika i čini njegov sastavni deo.

Po prestanku radnog odnosa, oznaka identiteta se vraća i poništava.

7. Odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku

Član 73

Sudije, sudije porotnici i sudsko osoblje obavezni su da se odevaju pristojno, na način kojim se čuva ugled i dostojanstvo suda i suđenja.

O pristojnom odevanju sudija i sudija porotnika stara se sekretar suda, a o odevanju sudskog osoblja upravitelj sudske pisarnice.

Član 74

Sudije u toku suđenja na raspravama, pretresima i javnim sednicama nose sudsku odoru (togu).

Oblik i način korišćenja odore detaljnije propisuje ministar nadležan za pravosuđe.

Član 75

Prilikom rada i boravka u sudnici sudije porotnici, i sudsko osoblje ne mogu nositi sportsku odeću (farmerke, patike, papuče i drugo) niti drugu odeću koja nije primerena prirodi i ozbiljnosti posla koji se obavlja u sudnici.

O pristojnom odevanju u sudnici stara se sudija koji vodi postupak i ovlašćen je da nepristojno odevene udalji iz sudnice.

Član 76

Pravosudna straža (služba obezbeđenja) neće dozvoliti ulazak u sudsku zgradu nepristojno odevenim građanima (u šorcevima, kratkim pantalonama i papučama).

VIII Glava

SUDSKA ZGRADA I RADNE PROSTORIJE

1. Sudska zgrada

Član 77

Sudskom zgradom upravlja sud.

Ako je u istoj zgradi smešteno više sudova, sudskom zgradom upravlja viši sud.

Ako su u sudskoj zgradi smešteni i drugi državni organi, zgradom upravlja sud.

U slučaju prigovora funkcionera koji rukovode državnim organima na odluku o načinu upravljanja zgradom u kojoj je smešteno više pravosudnih organa ili drugih državnih organa, konačnu odluku donosi Vrhovni sud Srbije.

Član 78

Na ulazu u zgradu suda postavlja se natpis sa službenim nazivom suda i zastava Republike Srbije.

Naziv suda ispisuje se na posebnoj tabli četvorougaonog oblika dimenzije 45x25 cm.

Tabla sa natpisom sadrži grb i naziv Republike Srbije, naziv i sedište suda. Tekst mora biti napisan velikim štampanim slovima, jezikom i pismom koje je u službenoj upotrebi u sudu.

Tabla sa natpisom pričvršćuje se na desnoj strani zgrade uz glavni ulaz. Ako je u sudskoj zgradi smešteno više sudova table sa natpisom pričvršćuju se na istoj strani zgrade tako da najpre bude pričvršćena tabla sa nazivom višeg suda a zatim ostalih sudova.

Ako su u sudskoj zgradi smešteni i drugi državni organi tabla sa natpisom ostalih državnih organa stavlja se na levoj strani zgrade.

Zastava mora biti sačinjena od kvalitetnog materijala i postavljena na jarbolu vertikalno ili na fasadi zgrade.

2. Raspored radnih prostorija

Član 79

Predsednik određuje raspored prostorija u sudskoj zgradi, tako da se tim rasporedom određuju prostorije za održavanje suđenja (sudnice), za prijem stranaka i njihovo zadržavanje u zgradi, za smeštaj Predsednika, sudija, sudskih odeljenja i veća, pisarnice i ostalih službi u sudu. Prilikom određivanja prostorija za sudsku pisarnicu, zemljišne i druge javne knjige, vodiće se računa da se strankama olakša obavljanje poslova u sudu.

Prijemna kancelarija odrediće se u neposrednoj blizini ulaza.

U sudovima sa većim obimom poslova, određuje se jedna prostorija za advokate.

Član 80

Raspored radnih prostorija istaći će se na vidnom mestu na ulazu u sudsku zgradu, postavljanjem orijentacione table.

Orijentaciona tabla sadrži: pregled sudskih prostorija po odeljenjima i službama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odeljenja, veća i službe sa imenima predsednika veća, odnosno sudija pojedinaca, kao i zaposlenih koji neposredno postupaju sa strankama.

Na ulazu u svaku radnu prostoriju postavlja se natpis sa oznakom odeljenja, veća ili službe, kao i imena sudija i zaposlenih.

Član 81

Prostorije suda se zaključavaju kada se u njima ne nalaze sudije i sudsko osoblje.

Predsednik određuje prostorije u kojima nije dozvoljen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnica, arhiva, računovodstvo, računski centar i sl.).

Po završetku radnog vremena predmeti, službeni materijal, pečati, štambilji, žigovi, kancelarijski pribor i druge veće vrednosti, zaključavaju se.

Radne prostorije, hodnici, čekaonice za stranke i advokate moraju biti uredne, čiste i opremljene higijenskim sredstvima i protivpožarnim uređajima.

3. Kućni red

Član 82

Kućnim redom propisuje se način korišćenja radnih i drugih prostorija u sudskoj zgradi, vreme zadržavanja u zgradi, mere potrebne za bezbednost prostorija i ostale mere potrebne za čuvanje sredstava za rad i drugih predmeta koji se nalaze u sudu.

Kućnim redom utvrđuju se obaveze domara, pravosudne straže i drugih lica koja koriste prostorije suda ili se u njima povremeno zadržavaju.

Sa kućnim redom upoznaju se sudije i sudsko osoblje, a izvod iz kućnog reda koji se odnosi na građane ističe se na vidnom mestu u sudu.

Član 83

Kućni red propisuje Predsednik. Ako je u istoj zgradi smešteno više pravosudnih ili državnih organa, kućni red propisuje predsednik višeg suda, a ako su u zgradi smešteni sudovi istog ranga, predsednici sudova sporazumno propisuju kućni red.

Član 84

Sudije, sudije porotnici, sudsko osoblje i pravosudna straža dužni su da se prema strankama i licima koja se nalaze u sudskoj zgradi ili prisustvuju izvođenju pojedinih radnji u toku sudskog postupka, odnose sa poštovanjem poštujući dostojanstvo njihove ličnosti.

Stranke i lica koja borave u sudskoj zgradi dužni su da se pridržavaju kućnog reda i da ne remete rad suda.

U slučaju kršenja kućnog reda od strane stranaka i drugih lica u sudskoj zgradi, pravosudna straža može primeniti samo one mere koje su određene zakonom i aktom o pravosudnoj straži.

4. Oglasna tabla

Član 85

U sudskoj zgradi se na vidnom mestu postavlja oglasna tabla za objavljivanje sudskih oglasa, saopštenja i dostavljanja koja se vrše po procesnim zakonima, raspored zakazanih suđenja, kao i sva obaveštenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upućen sudski poziv.

U većim sudovima postavlja se oglasna tabla za dostavu shodno odredbama Zakona o izvršnom postupku.

U trgovinskim sudovima postavlja se i posebna stečajna oglasna tabla na kojoj se objavljuju sve odluke u vezi sa stečajem, prinudnim poravnanjem i likvidacijom.

Član 86

Upravitelj sudske pisarnice stara se o blagovremenom i urednom stavljanju i skidanju oglasnih primeraka na oglasnu tablu.

Na skinutom oglasnom primerku stavlja se beleška o danu stavljanja i skidanja sa oglasne table, koji potvrđuje upravitelj sudske pisarnice stavljanjem pečata i potpisa. Posle toga oglasni primerak uložiće se u odgovarajući spis.

IX Glava

POSTUPANJE SUDSKOG OSOBLJA SA STRANKAMA

1. Rad sa strankama

Član 87

Stranke, podnesci i druga pismena primaju se tokom celog radnog vremena.

Član 88

Stranke i druga lica prima Predsednik ili sekretar suda, kao i sudsko osoblje određeno rasporedom poslova za prijem stranaka.

Obaveštenja iz delokruga sudske uprave daje Predsednik ili sudija koji je za to posebno određen.

U pisarnici obaveštenja se daju na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Obaveštenja će se ograničiti samo na nužne podatke o stadijumu postupka u kome se predmet nalazi i na druga slična obaveštenja. Ako se poslovanje suda vodi na računaru može se izdati izvod iz upisnika.

Sudskom osoblju nije dozvoljen razgovor sa strankama o pravilnosti sudskih radnji ili odluka, ili o verovatnom ishodu spora.

Obaveštenja o stanju u spisima davaće se u granicama propisa samo licima ovlašćenim da razgledaju spise.

Obaveštenja će se davati i pismeno, poštom, a kratka i hitna i telefonom, ako je to po prirodi stvari moguće.

Član 89

Stranke razgledaju i prepisuju spise na za to određenom mestu i pod nadzorom zaposlenog u pisarnici, a mogu zahtevati kopiranje celog spisa, pojedinih delova spisa ili pojedinih pismenih dokaza (fotokopija, elektronski oblik i sl.).

Ostalim licima koja imaju opravdan interes sudija će i u toku postupka dozvoliti razgledanje, prepisivanje ili kopiranje pojedinih spisa. Po završetku postupka dozvolu daje predsednik.

Ako se zahtev za razgledanje spisa, prepisivanje ili kopiranje odnosi na informaciju od javnog značaja o zahtevu odlučuje sudija koji postupa u predmetu, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva u sudu. Kada je postupak završen u istom roku o zahtevu odlučuje predsednik.

Član 90

Na zahtev stranke i trećih lica koja učine verovatnim svoj pravni interes i kad je to propisima određeno, izdaje se uverenje o činjenicama o kojima sud vodi službene evidencije.

Sud izdaje uverenja da se protiv lica koje zahteva izdavanje ne vodi krivični postupak. Ako se utvrdi da se postupak vodi, izdaće se uverenje u kome će se konstatovati i navesti broj predmeta, ime i prezime stranke, lični broj i podaci o stadijumu postupka i o krivičnom delu (član i naziv).

O sadržaju sudskih odluka, zapisnika i drugih pismena u predmetu ne izdaje se uverenje već samo prepis tih pismena.

Izvodi iz javnih knjiga izdaju se po posebnim propisima.

2. Pravna pomoć građanima

Član 91

Pravna pomoć koju sudovi pružaju građanima obuhvata pomoć u sastavljanju podnesaka i uzimanju izjave.

Pravnu pomoć pružaju opštinski sudovi, odeljenja opštinskih sudova u sudskim danima.

Pravna pomoć se pruža po pravilima procesnih zakona uz primenu načela o poučavanju neuke i siromašne stranke.

Po pravilu pravnu pomoć pružaju sudijski pomoćnici.

Sudovi ne pružaju pravnu pomoć ako je u sedištu suda opština osnovala službu pravne pomoći građanima.

3. Međusobna pravna pomoć

Član 92

Sa drugim sudovima i državnim organima opšti Predsednik.

Sudija koji po predmetu postupa opšti neposredno sa drugim sudovima, javnim tužilaštvima, drugim državnim organima i ustanovama po pravilima procesnih zakona koji se primenjuju u konkretnom predmetu.

Sudsko osoblje postupa u stvarima pravne pomoći kada je izričito ovlašćeno za to.

Spisi se mogu dostaviti drugim državnim organima samo na osnovu saglasnosti Predsednika i sudije koji postupa po predmetu i ako se time ne ometa sudski postupak.

Član 93

Zamolnice za pravnu pomoć upućene drugim sudovima treba da budu jasne i potpune: da sadrže oznaku predmeta, imena stranaka, predmet, kratku i određenu sadržinu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost isključena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili tražile da svedok na svoj iskaz položi zakletvu.

Ako se zahteva saslušanje, navešće se sve okolnosti o kojima saslušani treba da se izjasne.

Predmet po kome se traži pravna pomoć dostavlja se zamoljenom sudu samo izuzetno kada postoje opravdani razlozi. U ovom slučaju, pisarnica formira pomoćni omot, u koji stavlja kopiju zamolnice i unosi datum predevidencije. Rok povraćaja predmeta evidentira se i u Spisku poslatih predmeta koje treba vratiti.

Zamoljeni sud je dužan da obavesti sud koji je poslao zamolnicu ukoliko ima problema da se po zamolnici postupi u primerenom roku.

U odgovoru drugim sudovima i organima po zamolnici navodi se oznaka njihovog predmeta.

4. Međunarodna pravna pomoć

Član 94

Međunarodnu pravnu pomoć stranim sudovima i drugim državnim organima stranih država koji vode postupke za koje su u Republici Srbiji nadležni sudovi, pružaju sudovi u Republici određeni zakonom, na osnovu procesnih zakona koji se primenjuju u predmetu u kojem je zatražena pravna pomoć i na osnovu međunarodnih ugovora, posebnih propisa i uputstava ministarstva.

U svakodnevnom poslovanju, a naročito u vezi sa overavanjem isprave za upotrebu u inostranstvu, sud je dužan da obrati pažnju na sadržaj i čitkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak pečata i na sve drugo što je od značaja za spoljni izgled pismena i isprave.

Ako pismeno ne odgovara uslovima iz prethodnog stava tako da bi moglo da šteti ugledu zemlje, Predsednik će uskratiti overu pismena i uputiti podnosioca da podnese uredno pismeno, koje je i po spoljnom izgledu podobno za upotrebu u inostranstvu.

Član 95

Predsednik opštinskog suda svojim potpisom i pečatom suda potvrđuje da je navedeno lice pred sudom potpisalo ispravu ili priznalo za svoj potpis na ispravi. Tekst overe dat je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i čini njegov sastavni deo.

Tekst overe stavlja se neposredno iza poslednjeg reda teksta isprave.

Predsednik opštinskog suda i sudija koji ga zamenjuje u poslovima međunarodne pravne pomoći, deponuju u Ministarstvu svoje izvorne potpise.

5. Vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina

Član 96

Sudski postupak može se voditi i na jeziku nacionalnih manjina ako je jezik manjine u službenoj upotrebi u sudu.

Pripadniku nacionalne manjine odluke se dostavljaju na njegovom jeziku ako je u sudu pored srpskog jezika u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine.

U ostalim slučajevima primenjuju se pravila o jeziku sadržana u procesnim zakonima.

Član 97

Sudovi saobraćaju međusobno i ukazuju jedni drugima pravnu pomoć na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upućuje se sudu u kome taj jezik nije u službenoj upotrebi, priložiće se prevod na srpskom jeziku.

X Glava

POSLOVANJE VAN SEDIŠTA SUDA

Član 98

Pojedine sudske radnje sud obavlja van sedišta suda ako se drukčije ne mogu obaviti ili ako je to naročito celishodno, a nije u suprotnosti s propisima.

O potrebi izlaska odlučuje sud uvek kad je u pitanju održavanje ročišta van sudske zgrade, uviđaj, veštačenje, sastavljanje testamenta i overavanje isprava i potpisa licima koja zbog bolesti ili starosti nisu u stanju da dođu u sud. U drugim slučajevima, o obavljanju sudskih radnji van sudske zgrade odlučuje Predsednik, ukoliko posebnim propisima nije drukčije određeno.

Svaki sudski izlazak zavodi se u dnevnik službenih izlazaka (Obr. 59) i prijavljuje Predsedniku, koji svojim potpisom na nalog za službeno putovanje dozvoljava izlazak.

Član 99

Predsednik se stara da se u jednom pravcu i u okviru jednog izlaska obavi što više službenih poslova, vodeći računa da se time troškovi stranaka ne povećavaju.

Izlasci skopčani sa učestvovanjem veštaka, organizuju se tako, da se jednog dana obavi više veštačenja. U tom cilju Predsednik može pojedine predmete izuzeti od jednog sudije i dodeliti u rad drugom i činiti druge celishodne izmene.

1. Odeljenje suda u drugom sedištu

Član 100

Kada je zakonom osnovano odeljenje suda, čije je sedište van sedišta suda, Predsednik, aktom o unutrašnjoj organizaciji određuje:

1) broj veća i sudija pojedinaca kao i zaposlenih koji će tamo raditi, raspored korišćenja radnog vremena u odeljenju i u sedištu suda (na primer: može odrediti da sudija iz sedišta suda samo sudi u odeljenju, a odluke radi u sedištu, da sva službena lica budu na jednom mestu);

2) mesnu nadležnost odeljenja (cela teritorija neke opštine ili naziv naselja za koje je odeljenje nadležno);

3) stvarna nadležnost: da li će biti ista kao za sud u celini, ili će se u odeljenju postupati samo po nekim vrstama predmeta (npr. može odrediti da se u odeljenju postupa samo po predmetima sudije-pojedinca, ili da se u njemu uopšte ne postupa po platnim nalozima).

Član 101

Pismena za sud i odeljenje mogu se predati na oba mesta.

U sedištu suda vodi se posebna evidencija za predmete koji su na radu u odeljenju van sedišta. Ova evidencija sadrži naročito podatke o broju predmeta u odeljenju, strankama (ime, prezime, mesto) i predmetu spora - krivičnom delu.

Član 102

Završeni predmeti drže se u priručnoj arhivi odeljenja najduže 2 godine, a zatim predaju arhivi suda u sedištu.

2. Sudski dani

Član 103

Odluka o održavanju sudskih dana donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije na predlog predsednika opštinskog suda. Predlog sadrži i razloge zbog kojih je potrebno održavanje sudskih dana u određenom mestu.

Odlukom o održavanju sudskih dana određuje se: mesto, dan i vreme suđenja (određivanje rasprava i pretresa) izvan sedišta opštinskog suda.

Predsednik određuje način oglašavanja sudskih dana (oglasna tabla mesne kancelarije ili druga mesta za isticanje oglasa).

Član 104

Spisi koji se odnose na predmete u kojima su pozvane stranke za sudske dane, kao i ostali sudski predmeti koji se iznose iz suda, upisuju se u poseban Popis poslova obavljenih na sudskom danu. (Obrazac broj 58). Popis se zajedno sa spisom nosi u mesto gde se održava sudski dan.

U popis se unose, po redu prijema svi podnesci i zapisnici koji sadrže podneske, a koji su sastavljeni za vreme održavanja sudskog dana.

Dan prijema podneska na sudskom danu smatra se kao dan prijema u sudu, pa će se taj dan uneti u odgovarajući upisnik ili popis pismena.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na zemljišno-knjižne predmete za koje važe posebni propisi, na šta će sud upozoriti stranku.

Član 105

Spisi, podnesci i zapisnici primljeni odnosno sastavljeni za vreme održavanja sudskog dana predaće se zaposlenom određenom za primanje podnesaka (prijemnoj pisarnici) zajedno sa popisom odmah nakon povratka u sud, a najkasnije sledećeg radnog dana.

Zaposleni određen za prijem podnesaka potvrdiće prijem podneska i zapisnika sastavljenih na sudskom danu tako što će u svaki podnesak odnosno zapisnik u popisu označiti odgovarajući redni broj upisnika, u kome je podnesak upisan, odnosno staviti oznaku spisa u koji je uložen.

Na primljenom podnesku, osim na zapisniku koji sadrži podnesak sastavljen za vreme održavanja sudskog dana, stavlja se beleška o prijemu podneska na sudskom danu.

Popis spisa iz člana 102. ovog poslovnika predaje se Predsedniku, upisuje u upisnik sudske uprave i čuva među spisima sudske uprave.

3. Podmirenje sudskih troškova

Član 106

Sudski troškovi podmiruju se na način kako je to propisano posebnim propisima.

Sudska radnja van sudske zgrade određena na zahtev i trošak stranke može se sprovesti nakon što stranka položi sudu određenu svotu novca za tu svrhu (predujam).

Član 107

Za obavljanje pojedinih sudskih radnji van sudske zgrade, sud izlazi uz naknadu troškova, prevoza sudskim vozilom, vozilom drugog državnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno vozilom službenog lica.

Vozila suda koriste se isključivo za obavljanje službenih radnji i na osnovu putnog naloga koji je izdao Predsednik.

XI Glava

OBLIK SUDSKIH AKATA I ODLUKA, NAČIN PISANJA I POTPISIVANJA

1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena

Član 108

U svom radu, sud koristi termine iz zakona i izbegava strane reči i reči koje nisu opšteusvojene u radu suda. Jezički izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv.

U izreci i obrazloženju odluke stranke se uvek označavaju njihovim punim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tužilac, drugooptuženi i sl.). Pri označavanju zemljišnoknjižnih vlasnika, mora se navesti i očevo ime, a ako je nužno i dedovo.

Vremensko trajanje kazne, iznos novčane kazne, kao i novčani iznos tužbenog zahteva označavaju se u izreci i slovima.

Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skraćenom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u čestoj upotrebi, navode se punim nazivom i označenjem službenog glasila i broja u kome su objavljeni (npr. "Sl. gl. RS", broj 27/97).

Član 109

Sve akte sudske uprave potpisuje Predsednik.

Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik veća, odnosno sudija pojedinac.

Upravitelj pisarnice, odnosno šef odseka može potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene odluke ili uputstava predsednika veća, odnosno sudije pojedinca, a odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, veštaka, dostavljanje tužbe, odgovora na tužbu i druge poslove koji spadaju u delokrug pisarnice.

Član 110

U slučaju trajne sprečenosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogućnost da predsednik veća ili zapisničar potpišu odluku koja je doneta, ali nije izrađena odnosno potpisana, odluku će izraditi ili potpisati umesto predsednika veća, drugi sudija, a umesto zapisničara - drugi zapisničar, odnosno zaposleni koga odredi predsednik.

Ukoliko je zaključena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, Predsednik će predmet dati u rad drugom predsedniku veća ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede postupak.

Član 111

Izvornici i prepisi odluka moraju biti čitljivi, uredno pisani na računaru ili pisaćom mašinom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uviđaju, zapisnici u postupku izvršenja i sl.).

Presude, važnija rešenja, zapisnici i rešenja drugostepenog suda pišu se na celom listu formata A4, a ostale odluke, uverenja, potvrde i druga slična pismena mogu se pisati na listu formata A5.

U odlukama i drugim pismenima koja nemaju poseban uvod, u gornji levi ugao stavlja se zaglavlje: Republika Srbija, zatim naziv suda, oznaka predmeta, datum i sedište suda. Ako je pismeno izrađeno u odeljenju suda koje je van njegovog sedišta, u zaglavlju se pored naziva navodi i naziv odeljenja.

2. Izvornici i prepisi

Član 112

Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik veća - sudija koji je odluku doneo i zapisničar, ako je njegovo sudelovanje obavezno, ili sudijski pomoćnik kome je to rasporedom poslova povereno.

Izvornik ostaje u predmetu.

Član 113

Prepisi izvornika izrađuju se na računaru, pisaćom mašinom, ili na drugi mehanički način, fotokopiranjem, ili mikrofilmovanjem.

Prepisi moraju biti uredni, jasni i čitki, a sadržina mora odgovarati izvorniku.

Izvornici i prepisi mogu se sačiniti odgovarajućim popunjavanjem obrazaca kad je to zbog njegove sličnosti celishodno.

Pre otpravljanja prepisi se sravnjuju sa izvornikom i potpisuju.

Član 114

Prepis sadrži ime predsednika veća, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, otisak štambilja (član 120), koji potpisuje upravitelj pisarnice i jasan otisak pečata suda.

Na prepise odluka stavlja se pouka o pravnom leku, a ako se ne pravni lek plaća taksa, i pouka o visini takse.

Član 115

Za odluke koje se često ponavljaju može se sačiniti izvornik u skraćenom obliku, ukoliko to nije suprotno zakonu.

Izvornik odluke koja se odnosi na upravljanje postupkom može se sastojati iz najpotrebnijih reči, koje su dovoljne da se vidi o čemu se radi. Što je osoblje koje sastavlja prepise stručnije, odnosno što su odluke jednostavnije, izvornik odluka je kraći (na primer: "Glavni pretres 15. II 2000. godine u 8 sati. Pozvati okriv. 1) priv. tuž. 2) svedok 3), 4), 5)").

Umesto izvornika odluke kojim se usvaja predlog može se na samom podnesku staviti beleška o tome (na primer: "Usvaja se predlog, Troškovi predlagača din. 25 Datum. Potpis"). Pri tome se može naznačiti broj štambilja (na primer: "štambilj 1") radi sastavljanja prepisa popunjavanjem otisaka štambilja. Prema potrebi može se u belešci o usvajanju predloga izdati uputstvo da se u otisku štambilja nešto izmeni, izostavi ili doda.

Član 116

Kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, može se izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otisaka štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje. Stranka koja pismeno predaje sudu može tekst štambilja sa svim potrebnim podacima unapred odštampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima.

Prepisi će se sačiniti skraćeno samo pod uslovom da je rešenje suda na izvorniku stavljeno štambiljem.

Sudovi će nastojati da stranke, u stvarima po kojima se mogu izdati skraćeni prepisi, predaju sudu podneske u potrebnom broju primeraka koji su podobni da se upotrebe kao skraćeni prepisi.

3. Obnavljanje spisa

Član 117

Ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokreće se postupak za njihovo obnavljanje.

Obnavljanje spisa se sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava.

Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti.

Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili privatni interes. Rešenje o tome donosi sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke.

Postupak obnavljanja neće se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postojećim propisima čuvaju takvi spisi.

Član 118

U postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik veća odnosno sudija pojedinac kome je predmet po godišnjem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okončan - predsednik veća, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik.

Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog značaja za postupak.

Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oštećenih ili uništenih spisa kojima raspolažu stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomoćnih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, veštaka, zastupnika i drugih lica koja su učestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje će se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka.

Stranke se obaveštavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolažu.

Član 119

Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuju se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, oštećeni ili uništeni spis.

Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravosnažno okončan zavodi se u upisnik "Su", a posle donetog rešenja, kojim se naređuje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u odgovarajući upisnik.

4. Obrasci i štambilji

Član 120

Za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju obrasce i štambilje koji se nalaze na kraju ovog poslovnika i čine njegov sastavni deo.

Štambilji i pečati mogu biti spojeni (na primer: na jednom telu prijemni štambilj, na njemu pečat suda i datumar i sl.).

Sud će za svoje potrebe i za potrebe stranaka, sastavljati i umnožavati obrasce za pojedine radnje i poslove koji se često ponavljaju (uobičajeni dopisi, potvrde, izveštaji, zahtevi za izdavanje uverenja i slična pismena).

Član 121

Za pojedine kratke i česte zabeleške, potpise, oznake, naredbe, uputstva za rad i slična postupanja u poslovanju upotrebljavaju se odgovarajući štambilji.

Pored štambilja propisanih Poslovnikom sud može upotrebljavati i druge štambilje koje sam uvede.

Član 122

Na prepise (otpravke odluka, dopise i službene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, sudovima, drugim organima i organizacijama), stavlja se otisak okruglog pečata.

Za pečaćenje voskom upotrebljava se metalni žig, koji ima isti tekst kao i okrugli pečat.

U pogledu odluka, teksta, nabavke i čuvanja pečata i žigova važe posebni propisi. Ako se na jednom telu nalaze i pečat i štambilj, primenjuju se pravila za pečat.

Član 123

Štambilji i žigovi se evidentiraju. Njima se zadužuju i rukuju sudije i zaposleni određeni rasporedom poslova. Pečati, žigovi i štambilji čuvaju se pod ključem. Najmanje jednom godišnje evidencija se sravnjuje.

Štambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, čuva upravitelj pisarnice, odnosno šef odseka pisarnice.

Predsednicima veća izdaće se štambilji koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u većima.

Zaduženja se vode u spisku pečata, žigova i štambilja.

Štambiljem se smatra i tekst štambilja odštampan kao formular, sačinjen u elektronskom obliku ili otkucan na pismenu ili zapisniku.

5. Korišćenje računara u radu suda

Član 124

U sudovima se mogu u radu koristiti računari za obradu tekstova (umesto ili zajedno sa pisaćim mašinama), za vođenje svih vrsta evidencija (upisnici, pomoćne knjige) u sudskoj upravi, za štampanje (omoti spisa, dostavnice), u pisarnici, za računovodstvene poslove i za praćenje propisa i sudske prakse.

U tom slučaju, ne vode se upisnici i pomoćne knjige, već se sav postupak evidentira u računaru.

U radu sa računarom, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika tako da se od pravila može odstupiti samo kada je to neophodno zbog načina funkcionisanja računarskog sistema, i tako da se moraju obezbediti svi podaci koji se obezbeđuju i uobičajenim načinom vođenja.

Član 125

U radu sud može koristiti autonomne računare ("lične računare") ili njihovu mrežu ili se uključiti u računarski sistem drugih pravosudnih ili organa uprave ili za obradu podataka koristiti računarske centre drugih organa i preduzeća, vodeći pri tome računa o zaštiti tajnosti podataka.

Sud može podatke iz tužbe primati od tužilaca koji imaju veliki broj tužbi ili predloga za izvršenje, na nekom mediju (disketa, traka, internet), a tim strankama može sve izveštaje davati na isti način.

Član 126

Pri uvođenju informacione tehnologije u rad suda postupa se u skladu sa jedinstvenim Pravosudnim informacionim sistemom Srbije.

XII Glava

SUDSKE TAKSE, NAKNADE I TROŠKOVI POSTUPKA

Član 127

Sudska taksa se plaća na odgovarajući žiro račun a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prilaže uplatnicu.

Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za više predmeta, dokaz će se uložiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je dokaz o uplati.

Član 128

Ako je uz pismeno upućeno sudu poštom priložen novac, potreban iznos uplatiće se na odgovarajući žiro račun a uplatnicu blagajnik ulaže u predmet.

Višak novca, kao iznos u gotovom za koji se ne zna čemu je namenjen predaje se blagajni suda uz zabelešku. Blagajnik potvrđuje prijem novca na pismenu i stavlja broj pod kojim je knjiženje izvršeno, a pismeno predaje nadležnom odeljenju u rad.

Član 129

Predsednik, sudije i upravitelj pisarnice, redovno kontrolišu naplatu takse.

Kada je naložena prinudna naplata, i u predmetu postoji dokaz da je nadležni oran taj nalog primio, daljem postupanju u predmetu, smatraće se da je taksa naplaćena.

Predmet se ne može arhivirati dok ovlašćeno lice svojim potpisom ne overi zabelešku da je taksa naplaćena.

Otisak štambilja sa zabeleškom da je taksa naplaćena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.

1. Oslobađanje od plaćanja

Član 130

Kada je stranka oslobođena plaćanja takse i troškova postupka, to se beleži stavljanjem otiska odgovarajućeg štambilja u desni gornji ugao omota spisa, a na zapisnicima i drugim pismenima - na prvoj strani lista, onoga dana kad je doneta odluka o oslobođenju.

Iznosi takse koje stranka nije platila zbog oslobađanja plaćanja, uvode se u popis taksa, a ostali troškovi postupka koje stranka nije platila jer je oslobođena plaćanja, a koji su prema posebnim propisima isplaćeni iz budžetskih sredstava unapred, unose se u popis troškova isplaćenih unapred iz sredstava suda.

Predmet se ne može arhivirati dok sud ne odluči o naknadi troškova iz ovog člana i dok ih ne naplati ili zatraži njihovu prinudnu naplatu.

Član 131

Po pravosnažnosti rešenja, kojim je stranci naređeno da plati troškove isplaćene iz predračunskih sredstava suda, pisarnica odnosno odsek pisarnice unosi potrebne podatke u Kontrolnik troškova postupka od kojih je stranka bila oslobođena (Obr. 96).

2. Polaganje predujma

Član 132

Kad jedna ili obe stranke treba da polože predujam za troškove koji će nastati usled izvođenja dokaza, sud će pozvati stranke da u računovodstvu suda polože potreban novčani iznos.

U rešenju kojim se naređuje polaganje predujma navešće se pored ostalog, broj računa na koji se uplaćuje (ako se predujam ne plaća na blagajni suda), iznos koji treba položiti, i posledice koje će nastupiti ako se predujam ne položi.

Ako ista stranka ima više predmeta u kojima istovremeno treba položiti predujam, sud će je na to pozvati jednim aktom, koji će se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je poziv.

Rešenje o određivanju ročišta za izvođenje dokaza doneće se tek kada se utvrdi da je predujam položen.

Član 133

Kad računovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam položen, izvršiće se sve ostale radnje, čije je izvršenje bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa.

Ako je stranka jednom uplatnicom platila predujam za više predmeta, dokaz će se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima će se zabeležiti gde je dokaz o uplati.

Ako predujam ne bude položen u roku, upisničar će o tome staviti zabelešku ispod naredbe o dostavi rešenja za polaganje predujma i predmet izneti sudiji.

3. Naknada za izgubljenu zaradu

Član 134

Licu koje je pozvano u sud i koje to zahteva, posle obavljene radnje, za ostvarenje naknade za izgubljenu zaradu, izdaće se potvrda za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu (Obr. 63).

Ako se isplata iz stava 1. ima izvršiti iz položenog predujma, u potvrdi će se navesti da će se depozit vratiti polagaocu, ukoliko poslodavac u određenom roku ne zahteva vraćanje isplaćenog iznosa naknade.

O izdatim potvrdama, vodi se evidencija (Obr. 62).

4. Deponovanje generalnog punomoćja

Član 135

Kad se punomoćnik stranke poziva na generalno punomoćje, koje se nalazi u spisima sudske uprave, pisarnica će, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priložen prepis punomoćja, kao i da li takvo punomoćje postoji i da li nije opozvano. To će se konstatovati u predmetu uz navođenje poslovnog broja pismena uz koje je priložen izvornik punomoćja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoćje.

XIII Glava

TOK SUDSKOG POSTUPKA

1. Prijem pismena

Član 136

Svi podnesci, spisi, novčana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju se na određenom mestu u pisarnici.

U sudovima sa velikim obimom poslova pismena se primaju na posebnom šalteru ili u posebnoj prostoriji (prijemna kancelarija).

Član 137

Pismena se primaju u redovno radno vreme.

Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada se ne radi, pismena iz svoje nadležnosti u vezi pritvorskih predmeta i uviđaja, primaju neposredno sudije koje su u pripravnosti.

Član 138

Zaposleni koji prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena upućenog sudu.

Ako pismeno sadrži kakve formalne nedostatke (npr. nije potpisano, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke, i sl. ili je zbog rukopisa, nekvalitetnog papira ili drugih razloga nečitko), zaposleni će ukazati podnosiocu na njih i objasniti kako da ih otkloni.

Ako stranka i pored upozorenja zahteva da se pismeno primi, zaposleni će ga primiti, a na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.

Ako sud nije nadležan za rad po ovom pismenu, zaposleni će na to upozoriti podnosioca i uputiti ga nadležnom organu. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se pismeno primi, zaposleni će ga primiti, a na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.

Član 139

Zaposleni određen za prijem potvrdiće prijem pismena stavljanjem otiska malog prijemnog štambilja na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije plaćena, uručiće stranci i opomenu za plaćanje takse. Opomena za plaćanje takse može se staviti i štambiljem.

Na zahtev stranke izdaće se potvrda o prijemu pismena koje je vezano za rok, a radnik je dužan da u prijemnom štambilju naznači vreme prijema.

Član 140

Prijem pismena od pošiljaoca koji poštu dostavlja koristeći dostavnu knjigu, prijem se potvrđuje stavljanjem datuma i potpisa u nju, kao i na dostavnici, povratnici ili na kopiji pismena čiji se original prima, ako su priloženi. Pored potpisa stavlja se i službeni pečat. Vreme prijema (sat, minut), stavlja se u svim slučajevima. Ovaj podatak treba zabeležiti i na primljenom pismenu, odnosno na njegovom omotu, ako radnik koji ga je primio nije ovlašćen i da ga otvori.

Član 141

Pismena koja se sudovima dostavljaju poštom prima i podiže iz poštanskog pregratka, po postojećim propisima, radnik koji je za to određen rasporedom.

Ovlašćeni zaposleni ne sme podići pošiljku na kojoj je označena vrednost, kao i preporučenu pošiljku, ako utvrdi da je pošiljka oštećena. U tom slučaju mora zahtevati od pošte da se stanje i sadržina pošiljke komisijski utvrde, a zatim preuzima pošiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.

Član 142

Ako zaposleni koji primi pošiljku nije ovlašćen i da je otvori, dužan je da odmah po prijemu, pošto stavi na omot datum i vreme prijema (sat i minut), preda zaposlenom ovlašćenom za njeno otvaranje. Ovo naročito važi za pošiljke upućene lično predsedniku ili istražnom sudiji, za pošiljke koje imaju spoljnu oznaku "poverljivo" ili "strogo poverljivo", kao i za pošiljke u vezi sa licitacijom, konkursom i sl.

Obične pošiljke predaju se zaposlenom ovlašćenom za otvaranje neposredno, dok se preporučene pošiljke i pošiljke sa oznakom "poverljivo" i "strogo poverljivo" i druga pošta čiji je prijem pismeno potvrđen, predaju preko knjige.

2. Otvaranje i pregledanje pošte

Član 143

Svu običnu poštu primljenu u zatvorenim omotima otvara zaposleni u pisarnici koji je određen za prijem.

Pošiljku poverljive prirode i poštu upućenu predsedniku, zaposleni predaje lično Predsedniku, bez otvaranja.

Poštu, koja prema spoljnoj oznaci na omotu sadrži izjavu poslednje volje ili se odnosi na prethodni postupak, otvara nadležni sudija.

Novčana pismena i druge vrednosne pošiljke otvaraju se komisijski.

Član 144

Prilikom otvaranja pošte treba paziti da se ne oštete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pomešaju, da neko pismeno ili prilog ne ostane u omotu, kao i da se proveri da li se brojevi napisani na omotu slažu sa brojevima primljenih pismena i dr.

Ako neko od pismena nedostaje ili ako su primljeni samo prilozi bez sprovodnog pismena, ili se ne vidi ko je pošiljalac, utvrdiće se to službenom zabeleškom, uz koju se prilaže omot. U svim ovim slučajevima, ako je to moguće, pisarnica o tome odmah obaveštava pošiljaoca.

Uz primljeno pismeno priložiće se omot u svim slučajevima, kada datum predaje pošti može biti od važnosti za računanje rokova (žalba, konkurs i) ili kad se iz samog pismena ne može utvrditi mesto odakle je poslato i ime pošiljaoca, a ovi su podaci označeni na omotu.

Ako je u jednom omotu prispelo više pismena, uz koje bi trebalo priložiti omot, on se prilaže uz jedno pismeno, a na ostala stavlja se broj upisnika pod kojim je zavedeno pismeno uz koje je priložen omot ( Omot uz I. 137/97).

Kad je datum poštanskog žiga na omotu nečitak pa se ne može sa sigurnošću utvrditi dan predaje pošiljke, tražiće se izveštaj od pošte, ako se na drugi način ne može utvrditi blagovremenost.

Ako su omoti primljeni oštećeni, postoji sumnja o neovlašćenom ili zlonamernom otvaranju, pošiljku treba otvoriti u prisustvu troje zaposlenih u sudu. Nedostaci i nepravilnosti utvrđeni prilikom otvaranja pošiljke konstatuju se zabeleškom (na primer, ako pismenu nedostaju prilozi, staviće se: "primljeno bez priloga" ako mu nedostaju samo pojedini prilozi, treba navesti njihove nazive).

Ako se u omotu nađe pismeno adresovano na drugi sud ili drugi organ pismeno se na najpogodniji način šalje onome kome je upućeno. Ovakvo pismeno ne zavodi se u upisnik.

Ako se prilikom otvaranja pošiljke utvrdi da je uz pismeno priložen novac ili neka druga vrednost, na primljenom pismenu kratkom zabeleškom, konstatovaće se njihova vrsta i iznos. Sve vrednosti posle zavođenja pismena predaju se računovodstvu.

Ako je uz pismeno priložena dostavnica, na njoj će se potvrditi prijem stavljanjem datuma, potpisa i službenog pečata, pa će se odmah vratiti pošiljaocu.

3. Postupak s pismenima koja podležu taksiranju

Član 145

Zaposleni koji primi pismena vodiće računa o tome koja pismena podležu taksiranju i kolika je visina takse, da li postoji zakonski osnov za oslobađanje od plaćanja takse i sl.

Ako se prilikom pregleda pošiljke primljene poštom utvrdi da pismeno nije taksirano, ili je nedovoljno taksirano, konstatovaće se to u otisku prijemnog štambilja.

Ako je pismeno oslobođeno od plaćanja takse postupiće se na način izložen u prethodnom stavu, uz navođenje odgovarajućeg propisa o oslobođenju.

4. Stavljanje prijemnog štambilja

Član 146

Na svaki primerak pismena određenog za sud stavlja se zabeleška o prijemu (štambiljem ili na drugi pogodan način).

Otisak prijemnog štambilja stavlja se, po pravilu, na prvu stranu u sredini gornjeg dela pismena. Ako tu nema dovoljno mesta otisak se stavlja na pogodno mesto prve strane, a ako to nije moguće, na poleđini u gornjem levom uglu. Ako su obe strane pismena u celini ispunjene tekstom, otisak prijemnog štambilja stavlja se na poseban papir koji se spaja sa pismenom i overava pečatom, ili se prilaže odgovarajući formular.

Na ostale primerke pismena stavlja se štambiljem skraćena zabeleška o prijemu pismena, ili se prilaže odgovarajući formular.

Stranka koja pismeno predaje sudu može tekst prijemnog pečata sa svim potrebnim podacima unapred odštampati na samom pismenu. Zaposleni na prijemu proverava da li su svi podaci tačno upisani i to svojim potpisom potvrđuje.

Član 147

Na zapisnik o prijemu usmenih podnesaka ne stavlja se beleška, već se predaje neposredno upravitelju pisarnice.

Zapisnici o prijemu usmenih podnesaka koji se odnose na upis u javne knjige, predaju se odmah zaposlenom određenom za prijem pismena radi stavljanja beleške o prijemu po postojećim propisima.

5. Raspoređivanje primljenih pismena

Član 148

Primljena pismena sređuju se prema oznakama odgovarajućih upisnika i predaju upravitelju pisarnice, odnosno šefu odseka.

Pismena koja se odnose na poslovanje po javnim knjigama predaju se odmah neposredno vodiocu javne knjige.

Pismena koja se odnose na hitne predmete ili po kojima treba odmah postupiti, predaju se bez odlaganja, a ostala pismena u toku dana.

Pismena koja su vezana za rok i pismena sa važnim ispravama, sređuju se i predaju odvojeno.

Na pismena navedena u st. 2, 3. i 4. ovog člana stavljaju se i oznake propisane posebnim odredbama za pojedine vrste postupaka.

Ako podnosilac zemljišno-knjižnog pismena nije isto kao takvo označio, zaposleni određen za prijem stavlja pri vrhu pismena crvenom olovkom "3K".

Član 149

Ako se uz pismeno prime predmeti, novac, vrednosni papiri ili dragocenost, označiće se to pri vrhu pismena crvenom olovkom oznakom "Depozit" i dalje postupati po propisima o materijalno-finansijskom poslovanju sudova.

6. Osnivanje predmeta

Član 150

Upravitelj pisarnice, odnosno šef odseka, deli primljena pismena zaposlenima koji su rasporedom određeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.

Primljena i raspoređena pismena zavode se u odgovarajuće upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa određenim rokovima, kao i druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju.

Član 151

Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/02).

Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.

Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije - predsednika veća (primer: K 70/02-01).

Član 152

Ako se u toku postupka nastavi vođenje predmeta pod oznakom drugog upisnika ili se izmeni oznaka predmeta istog upisnika, ranija oznaka na omotu precrtava se, a ispod nje stavlja se nova. Ako se promeni i sud, precrtava se naziv toga suda i stavlja se naziv novog suda.

Nova oznaka predmeta stavlja se u popis spisa prema času kad je oznaka izmenjena.

Nova pismena dobijaju novu oznaku predmeta, a podbrojevi listova vode se dalje redom.

7. Popis spisa

Član 153

Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i označava broj listova. Hronološki se uvode u popis i označavaju se listovi i druga pismena. Pismena, koja su primljena ili sačinjena za vreme dok se predmet nalazi u pisarnici, tu se i zavode u popis, a ona koja su primljena dok se predmet nalazi u veću, odnosno kod sudije pojedinca, popis spisa unosi zapisničar.

U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa označava se na odnosnom pismenu (podbroj). Pojedina rešenja suda doneta na samom pismenu, koje je uvedeno u popis spisa, ne dobijaju podbroj.

Listovi spisa označuju se tekućim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu od broja 1 i dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuću rubriku popisa spisa.

Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese).

Vraćene dostavnice, odnosno povratnice za lično dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno povratnice označavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.

8. Združivanje

Član 154

Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima.

Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovođenja jedinstvenog postupka, vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadležnog sudiju.

Član 155

Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovođenje istrage i optužnica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, što se konstatuje u primedbi popisa spisa.

Zaposleni koji unose pismena u popis dužni su da ih odmah zalepe.

Za lepljenje pismena služi umetak koji se ulaže u popis spisa koji ima više listića.

Za svaki listić lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno će se međusobno spojiti.

Kada se upotrebe svi listići jednog umetka, ulaže se drugi umetak koji se kanapom spaja sa prvim.

Prilozi, koji se zbog obima ne mogu uložiti u spise drže se odvojeno. O tome se u predmetu sačinjava zabeleška.

Član 156

Sve sudije i zaposleni koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u pisarnici ili veću, moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sređena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvlačiti, šarati i po njima pisati primedbe.

Sud odnosno Ministarstvo, kome je dostavljen nesređen predmet, vratiće ga sudu od koga je predmet primio, da ga prethodno srede.

9. Predaja pismena u rad

Član 157

Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću, odnosno sudiji pojedincu i službama, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvrši u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.

Predaja predmeta sudiji, sudijskom pomoćniku, daktilobirou i drugim službama u sudu i vraćanje pisarnici, evidentira se u upisniku običnom olovkom u rubrici za kretanje predmeta, odnosno u rubrici za primedbe, ako u upisniku ne postoji rubrika za kretanje predmeta.

Pismena primljena i združena za vreme dok teče rok za njihovo podnošenje, predaju se po proteku roka, pošto se na njima prethodno vidno označi ono što je potrebno ("nema druge žalbe" ili "nema odgovora", "nema prigovora" i dr.).

Zahtevi za izuzeće odnosno isključenje odmah se predaju Predsedniku.

Član 158

O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudije - predsednika veća.

Član 159

Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebno za svako veće, sudiju pojedinca i službu.

XIV Glava

RAD U VEĆU I KOD SUDIJE POJEDINCA

1. Redosled rešavanja predmeta

Član 160

Predmeti se rešavaju po redu prijema. U hitnim ili drugim opravdanim slučajevima od ovog reda se može izuzetno odstupiti.

U krivičnom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti u kojima se neko lice nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne ili u kojima je neko lice udaljeno od dužnosti ili mu je privremeno zabranjeno vršenje određene delatnosti.

U parničnom, vanparničnom i izvršnom postupku prvenstveno se uzimaju u rad predmeti o zakonskom izdržavanju, čuvanju i vaspitanju dece, zbog privremenih mera obezbeđenja, državine, radni sporovi i privredni sporovi u toku stečaja.

Iz opravdanih razloga određeni predmeti mogu se smatrati hitnim.

2. Zakazivanje

Član 161

Predsednik veća, odnosno sudija pojedinac detaljno se upoznaje sa predmetom, i ukoliko nije potrebno preduzeti neku drugu radnju postupka, određuje dan i čas pretresa odnosno ročišta.

Za više predmeta ne mogu se odrediti pretresi odnosno ročišta u isti čas, osim ako nisu spojeni radi jedinstvenog sprovođenja postupka.

Prilikom pozivanja lica koja stanuju van sedišta suda, vodi se računa o saobraćajnim i vremenskim prilikama, udaljenosti mesta od sedišta suda i mogućnosti blagovremenog dostavljanja i drugim sličnim okolnostima. Ako stranka ima u sudu veliki broj predmeta (Elektrodistribucija, Infostan i drugi), sud će nastojati da ove predmete zakazuje u grupama.

Pretresi i ročišta za koja se pozivi i zamolnice dostavljaju u inostranstvo, zakazuju se tako da ima dovoljno vremena da se po njima postupi. Rokovi ne mogu biti kraći od šest meseci, osim u izuzetnim slučajevima.

Član 162

Pretresi i ročišta prvenstveno se zakazuju po predmetima koji su po prirodi hitni, kao i po predmetima po kojima postupak već duže traje.

Zakazuje se po pravilu tako da se pretresi i ročišta održavaju tri dana u nedelji sa što je moguće više predmeta, tako da se u slobodne dane posle suđenja odmah izrade donete odluke, obave nužni administrativni poslovi u veću, odnosno kod sudije pojedinca, prouče spisi i izvrše sve potrebne pripreme za naredne pretrese i rasprave.

Član 163

Pozivi se pišu samo ako postoji naredba o zakazivanju pretresa i ročišta. Ona mora biti jasna i potpuna: za pozvana lica navodi se porodično i rođeno ime, a ako je potrebno - i bliži podaci (nadimak i dr.), označavaju se mesto stanovanja, ulica i broj, sa naznačenjem šta se kome ima dostaviti.

Ako se zamolnicom traži pribavljanje izveštaja ili što drugo, treba određeno navesti od koga se i šta traži.

Za naredbe kojima se zakazuju pretresi ili ročišta mogu se koristiti odgovarajući štambilji.

Izuzetno, ako se radi o prvom pismenu (tužba, optužnica, optužni predlog i dr.) i drugim podnescima koji sadrže predlog dokaza, i ako su svi dokazi označeni brojevima, u odluci kojom se zakazuje pretres ili ročišta nije potrebno postupiti po odredbama stava 1. ovog člana, već je dovoljno uputiti na prvo pismeno, s tim što će se označiti redni brojevi lica koja treba pozvati na pretres ili ročište.

Član 164

Pretres - rasprava, na kojima se traži izuzeće odnosno isključenje sudije, prekinuće se i nastavak zakazati, po pravilu, nakon poslednjeg pretresa - rasprave istog dana. Pošto se sudije izjasne o navodima zahteva, predmet se odmah iznosi Predsedniku, koji će, po pravilu, po zahtevu odmah doneti odluku.

Kad se obavljanje izvesnih radnji odnosno pretresa ili ročišta odloži, sud će odmah odrediti dan i čas kada će se ta radnja, odnosno pretres ili ročište nastaviti ili održati i ujedno odrediti lica koja treba pozvati.

Prisutnim licima obuhvaćenim tom odlukom, sud će saopštiti da dođu određenog dana i časa i da im to saopštenje zamenjuje poziv. Saopštenje se konstatuje u zapisniku.

U pogledu lica koja treba pozvati, a nisu prisutna, u odluku o odlaganju ili prekidu uneće se i svi podaci iz prethodnog člana.

Porotnici se pozivaju preko sudske uprave, koja nastoji da se pozivaju oni koji su u predmetu već učestvovali kao članovi veća.

Član 165

Ako je posle donošenja odluke kojom je zakazan pretres ili ročište stavljen predlog za izvođenje i drugih dokaza, sud će prilikom donošenja odluke o takvom predlogu voditi računa da li postoji vremenska mogućnost da se predloženi dokazi blagovremeno pribave ili pozivi uruče.

Član 166

Sve zakazane pretrese odnosno ročišta predsednik veća, odnosno sudija pojedinac unosi u svoj Poslovni dnevnik po datumima. Na isti način postupa se i u pogledu određenih rokova.

3. Zapisnici

Član 167

O radnji preduzetoj u toku postupka na pretresu ili ročištu, o važnijim izjavama i saopštenjima koje stranke ili drugi učesnici daju van pretresa ili ročišta, kao i o ostalim radnjama suda kada je to posebnim propisima određeno, sastavlja se zapisnik.

Zapisnik se piše na računaru ili na pisaćoj mašini.

Ako se zapisnik sastavlja van suda, na licu mesta, može se izuzetno pisati hemijskom olovkom ili mastilom. U ovom slučaju, prvog narednog radnog dana zapisnik će se prepisati na način iz prethodnog stava.

Tok pretresa ili rasprave odnosno pojedini delovi mogu se, paralelno sa vođenjem zapisnika, beležiti i stenografski ili snimiti zvučno (magnetofon i sl.) ili video-tehnikom.

Stenografske beleške prenose se na obično pismo najkasnije u roku od 48 časova. Pregleda ih i potpisuje stenograf, a overava sudija.

Sadržaj zvučnog snimka prepisuje se najkasnije u roku od 48 časova. Prepis potpisuje zaposleni koji je rukovao aparatom za snimanje, a overava sudija.

Stenografske beleške i overeni prepisi beležaka i snimaka, priključuju se zapisniku. Sudija odlučuje da li će se snimci brisati ili čuvati i pri tome određuje mesto, način i dužinu čuvanja, ako zakonom nije propisano drugačije.

Član 168

Kad po zakonu nije nužno sastavljanje zapisnika, može ga zameniti službena beleška u kojoj se označava obavljena službena radnja, datum i mesto izvršenja. Ovo naročito važi za primanje manje važnih izjava ili podataka od stranaka ili za razna saopštenja strankama.

Službena beleška piše se po pravilu na izvornom pismenu.

Službenu belešku potpisuje sudija ili zaposleni koji ju je sastavio. Ako beleška sadrži izjavu stranke ili saopštenje učinjeno stranci koja je prisutna i ona će se potpisati.

Član 169

O svakoj sednici veća koje odlučuje van glavnog pretresa ili rasprave vodi se evidencija u knjizi sednica veća, koja sadrži: oznaku veća, datum održane sednice, porodično i rođeno ime predsednika, članova veća i zapisničara, koji je od članova veća bio izvestilac, da li su sednici u krivičnom predmetu prisustvovale stranke, kakvi su predlozi stavljeni na sednici ili pismeno, oznaku predmeta o kome je rešavano, o kakvom se i čijem zahtevu odlučivalo i kakva je odluka koja je doneta. Odluka se označava u najkraćem obliku ("presuda", "rešenje potvrđeno", "ukinuto", "preinačeno", "prigovor odbijen").

Ovu evidenciju potpisuju predsednik veća i zapisničar.

4. Zapisnici o većanju i glasanju

Član 170

Zapisnik o većanju i glasanju dobija oznaku zapisnika pretresa ili ročišta.

Zapisnik o većanju i glasanju stavlja zapisničar u poseban omot na kome označuje: "Zapisnik o većanju i glasanju od...", u desni ugao stavlja oznaku predmeta, podbroj zapisnika pretresa ili ročišta i na kraju se koverat pečati.

Omot sa zapisnikom o većanju i glasanju lepi se u predmet po kome je odlučivano, zapečati pečatom i pripaja zapisniku o pretresu ili ročištu.

Ako je veće okružnog suda odlučivalo u predmetu toga suda van glavnog pretresa, zapisnik o većanju i glasanju lepi se u taj predmet.

Član 171

Kad se umesto zapisnika o većanju i glasanju stavlja beleška, ona sadrži dan većanja, ime predsednika i članova veća, ko je od njih izvestilac, kao i oznaku da je odluka doneta jednoglasno.

Belešku potpisuju svi članovi veća i zapisničar.

5. Odluke za druga postupanja

Član 172

O svim radnjama koje pisarnica treba da izvrši, sudija izdaje naredbu ili nalog, koji moraju biti jasni i sadržati sve potrebne podatke na osnovu kojih pisarnica može brzo postupiti.

Ako se radi o zamolnicama i drugim zahtevima složenije i obimnije sadržine sudija je dužan da izradi izvornik.

Član 173

U odluci za dostavljanje sudija određuje kome se, na koji način i preko koga dostavlja. Fizička lica označava punim imenom, zanimanjem i tačnom adresom, a pravna lica, punim nazivom.

Za ovu odluku može se upotrebiti i napisan ili štampan obrazac. U ovom slučaju predsednik veća ili sudija pojedinac će u obrascu precrtati nepotreban tekst.

Član 174

U odluci kojom se određuje pretres i ročište sudija određuje rok predevidencije, a u odlukama za dostavljanje ili drugo postupanje, rok evidencije.

Datum ovih rokova beleži se u odgovarajuću rubriku u donjem desnom uglu naslovne strane omota spisa.

Član 175

Odluke kojima se određuju pretresi i ročišta, kao i odluke za dostavljanje i druga postupanja, donose se po pravilu na pismenu povodom koga se takva odluka donosi (tužba, odgovor na tužbu, zapisnik i dr.). Ako na pismenu nema slobodnog prostora ili bi se pisanjem zbog slabe hartije učinio nerazumljivim tekst pismena, dodaje se čist list koji se spaja sa pismenom.

6. Ostali rad u veću

Član 176

Predmeti dodeljeni u rad veću odnosno sudiji pojedincu mogu se zadržati u veću samo koliko je potrebno da se po predmetu donese odgovarajuća odluka, vodeći računa o propisanim rokovima.

Svi predmeti izneti radi održavanja rasprave - pretresa, vraćaju se istog dana pisarnici, radi evidentiranja rezultata rasprave (zaključenja rasprave ili pretresa, odloženo i sl.). Predmete u kojima treba izraditi odluke pisarnica vraća sudiji istog ili narednog dana.

Presude i druge odluke diktiraju se u diktafon.

Ako u sudu nije organizovan rad sa diktafonom, sudijama se obezbeđuje daktilograf za izradu presuda i drugih odluka.

Odluke izdiktirane u diktafon prepisaće se računarom ili pisaćom mašinom najkasnije u roku od sedam dana. Otkucani tekst pregleda sudija koji je odluku izdiktirao i potpisuje prvi primerak (izvornik).

Član 177

Pismeno izrađene odluke dostavljaju se pisarnici u izvorniku u dovoljnom broju prepisa, sa uputstvom za njihovu dostavu.

Uputstvom se određuje i da li pisarnica treba da predmet drži u predevidenciji ili evidenciji, ili da izvrši spajanje sa nekim drugim predmetom, kao i sve drugo što treba da učini u interesu pravilnog rada po donetoj odluci.

Ako odluka nije saopštena strankama na pretresu odnosno ročištu sud je vezan za svoju odluku kada je predata pisarnici radi otpremanja.

Član 178

Po predmetima hitne prirode (pritvor i dr.), odluke se donose odmah, vodeći računa o prirodi stvari i propisanim rokovima postupka.

Po tužbama, predlozima za izvršenje, krivičnim prijavama i drugim predlozima koji se mogu brzo rešiti, donosi se odluka i predaje pisarnici po pravilu istog dana kad su ti podnesci primljeni, pri čemu treba imati u vidu propise o prvenstvu rešavanja.

Predmeti po kojima su održani pretresi ili ročišta i po kojima je doneta odluka za dalje postupanje, vraćaju se pisarnici istog, a najkasnije sledećeg dana, radi razvođenja po upisnicima i postupanja po odluci.

XV Glava

RAD U VEĆU DRUGOSTEPENIH SUDOVA

Član 179

Predsednik veća u sporazumu sa članovima veća može odrediti da sudija izvestilac u pojedinim složenijim predmetima izradi pismeni referat ili nacrt odluke i da ga dostavi članovima veća radi primene za sednicu.

Veće može odrediti saizvestioca ako to traži izvestilac ili veće nađe za potrebno.

Član 180

Prilikom donošenja odluke veće ocenjuje da li usvojeno pravno stanovište treba da se upiše u evidenciju sudske prakse. U evidentiraju se koriste odredbe Poslovnika koji uređuje praćenje sudske prakse.

Član 181

Ako veće prilikom odlučivanja nađe da zakon ili drugi propis koji bi se imao primeniti treba menjati, sastavlja predlog koji dostavlja predsedniku odeljenja u čiji sastav ulazi veće.

Ako veće nađe da po pravnom pitanju o kome rešava treba utvrditi pravno shvatanje radi obezbeđenja jedinstvene primene propisa, obaveštava o tome predsednika odeljenja i zastaje sa radom na predmetu dok se ovo pitanje ne raspravi u sednici odeljenja, odnosno opštoj sednici.

Član 182

Dok odluka ne bude otpremljena iz suda o stvari se može ponovo odlučivati, ali samo u istom sastavu veća.

Član 183

Pismeno izrađena odluka dostavlja se zajedno sa predmetom i analitičkim listom odeljenju pisarnice.

Na izvornik odluke stavlja se dostavna naredba (Dna) za prepis (ako je potreban) i ekspediciju.

Član 184

Kad odeljenje sudske prakse nema primedbe, pismeno izrađena odluka se predaje pisarnici radi prepisa i otpravljanja.

Član 185

Ako odeljenje sudske prakse ukaže da se u donetoj odluci odstupilo od prakse suda, predsednik veća ponovo iznosi stvar na sednicu veća. Ako veće ne promeni odluku, predmet se upućuje predsedniku odeljenja radi iznošenja na sednici odeljenja.

Član 186

O svakoj sednici vodi se evidencija u posebnoj knjizi sednica veća, u kojoj se upisuju podaci o datumu sednice, sastavu veća, predmetu sa oznakom broja upisnika i imenika stranaka, pravnom sredstvu povodom koga se odlučuje i o kratkom sadržaju odluke.

U veću se vodi i knjiga kretanja spisa u koju se beleži prijem spisa u veću, predaja izvestiocu, odeljenja sudske prakse i slično.

XVI Glava

RAD PISARNICE POSLE DONETIH ODLUKA

Član 187

Upravitelj pisarnice odnosno šef odseka deli primljene predmete zaposlenima koji su rasporedom poslova određeni za pojedine poslove.

Prema sadržaju odluke pisarnica, odnosno odsek pisarnice razvodi predmet kroz upisnik i sprovodi ostale radnje, poziva stranke i druga lica na određene pretrese ili ročišta, prepisuje, sravnjuje i otpravlja, združuje pismena, sastavlja potrebne beleške i drugo.

Na izvornik odluke, uvek se stavlja i otisak štambilja beleške o otpremanju ako je pisarnici naređeno raspisivanje, prepisivanje, dostavljanje odluka i sl.

Ako je određeno samo pribavljanje predmeta, dostavnica, izveštaja i dr. ispod odluke se stavlja kratka zabeleška da je po odluci postupljeno, a ako nije - navode se razlozi za to.

Kad se na računaru ili pisaćoj mašini kucaju odluke, istovremeno će se odštampati i potreban broj prepisa za stranke i sud. Pisarnica će sravniti prepise i napraviti belešku o otpremanju.

Član 188

Razvode po upisnicima sprovode upisničari, a u sudovima sa većim obimom poslova i drugi zaposleni u pisarnici određeni raspodelom poslova, pod nadzorom upisničara.

Razvodi se tako što se upisuju datumi pretresa ili ročišta, datum i vrsta donetih odluka, izrečene sankcije, vaspitne i druge mere, stavljaju oznake konačnog rešenja i dr.

U odgovarajućoj rubrici, ili ako takve rubrike nema - u rubriku za primedbe upisnika, upisuju se datumi rokova predevidencije i evidencije, podaci o kretanju predmeta u sudu i van suda i slično, tako da se iz upisnika može videti gde se predmet nalazi i u kom je stadijumu postupka.

Član 189

Stranke i druga lica pozivaju se na pretrese i ročišta korišćenjem odgovarajućeg obrasca (poziv) prema vrsti predmeta i lica, za svako lice posebno.

Pozive popunjavaju na računaru ili pisaćoj mašini zaposleni u pisarnici ili zapisničari.

Na poziv se mora upisati ime i prezime sudije. Poziv potpisuje sudija ili za tačnost otpravka odgovara upravitelj pisarnice odnosno šef odseka ili zaposleni koji je poziv popunio.

Pozivu se prilaže odgovarajući omot sa povratnicom, odnosno dostavnica pošto budu ispunjeni jasno i potpuno.

Na povratnici, odnosno dostavnici, u gornjem desnom uglu ispod oznake predmeta stavlja se rok evidencije i predevidencije.

1. Pisanje, prepisivanje i sravnjivanje

Član 190

Zamolnice, nalozi strankama i drugi dopisi, pišu se u dva primerka, od kojih jedan ostaje u predmetu. Ako je u odluci da se neka radnja obavi zamolnim putem, data potpuna sadržina zamolnice, odnosno naloga, izradiće se samo jedan primerak.

Zamolnice, kojima se od sudova, organa ili ustanova traže izveštaji i obaveštenja ili preduzimanje određenih radnji po pojedinim predmetima, potpisuje sudija.

Zamolnice, koje se imaju dostaviti u inostranstvo, potpisuje predsednik.

Član 191

Ako odluka ili drugo pismeno koje treba da bude pisano na računaru ili pisaćoj mašini, nije tako i napisano, predaju se pisarnici ili daktilobirou na prepis.

Za pisanje na računaru ili pisaćoj mašini koristi se po pravilu hartija formata A4. Za izradu odluka i pismena trajnije vrednosti, treba upotrebljavati hartiju boljeg kvaliteta.

U otisak štambilja beleške o otpremanju upisuje se datum kad je tekst primljen na prepis.

Član 192

Prepisi se izrađuju, po pravilu, istovremeno sa izvornikom u dovoljnom broju primeraka prema odluci za dostavljanje.

Prepis je ponovno kucanje, fotokopiranje i štampanje sačuvanog teksta iz memorije računara ili pisaće mašine.

Član 193

Svi prepisi pažljivo se sravnjuju sa izvornikom.

Sravnjenje, po pravilu, obavljaju dva zaposlena koji su za to određeni. Kada tekst sravne, zaposleni stavljaju u odgovarajuću rubriku štambilja datum i svoj potpis.

Za sve prepise skraćenog izvornika odluke treba sravnjenjem utvrditi da li se svi primerci prepisa slažu sa skraćenim izvornikom.

Ako su prilikom prepisivanja učinjene takve greške da je potrebno precrtavanje, brisanje i slično u većem obimu, upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, narediće da se ponovo prepiše cela odluka, ili samo pojedini list.

2. Otpremanje i dostavljanje pismena

Član 194

Odluke i druga pismena dostavljaju se poštom, preko drugog za to registrovanog lica, skupštine opštine, radnika suda (pozivara) ili neposredno u sudu.

Član 195

Ako je potreban dokaz o prijemu, prepis odluke ili pismeno stavlja se u omot sa povratnicom, ako je dostava poštom, a ako je na drugi način, u dostavnicu.

Na omotu sa povratnicom i na dostavnici označava se ime i adresa primaoca, podaci o odluci, odnosno drugom pismenu koje se dostavlja i oznaka predmeta.

Kad se dostavljaju pozivi za pretrese ili ročišta, na povratnicu odnosno dostavnicu, iznad teksta, stavlja se datum roka predevidencije, a u ostalim slučajevima datum roka evidencije.

Obična kratka obaveštenja strankama dostavljaju se u omotu bez povratnice ili dostavnice.

Član 196

Odluke i druga pismena otprema zaposleni u pisarnici određen za to rasporedom poslova, a u sudovima sa većim obimom poslova, posebna organizaciona jedinica u sastavu pisarnice (ekspedicija pošte).

Pismena preuzeta za otpremanje moraju biti otpremljena istog dana. Pismena hitne prirode otpremaju se prvom poštom ili po sudskom radniku odmah po prijemu. Pismena primljena posle zaključenja dostavnih knjiga, ako nisu hitna, otpremaju se sutradan.

Na primerku koji ostaje u sudu ili ispod odluke za dostavljanje stavlja se otisak otpremnog štambilja, datum otpreme i potpis radnika koji otprema poštu, sa naznačenjem koliko se dostavnica, omota i drugih pismena otprema, kao i način otpremanja, a zatim predmet vraća upravitelju pisarnice, odnosno šefu odseka, radi razvođenja i stavljanja predmeta u rokovnik, odnosno ročišnik.

Pismena koja se istog dana upućuju na istu adresu preko skupštine opštine ili mesne kancelarije stavljaju se po pravilu u jedan omot.

Član 197

Pošiljke koje se otpremaju poštom, razvrstavaju se u tri grupe: obične, preporučene i sa povratnicom, i tim redom upisuju u Dostavnu knjigu za poštu, koja služi kao evidencija o otpremi.

Član 198

Ako se pismeno dostavlja preko skupštine opštine, mogu se u jedan omot staviti pismena za više lica, a ako je potrebna potvrda primaoca o izvršenoj dostavi - za svako lice će se priložiti uz svako takvo pismeno posebna dostavnica.

Sudska pismena javnom tužiocu u mestu suda dostavljaju neposredno radnici suda. U hitnim slučajevima javnom tužiocu se može dostaviti izvornik odluke na uvid, a on će na njemu potvrditi prijem stavljanjem potpisa i datuma, ako ne traži da mu se dostavi i prepis.

Član 199

Licu koje se zatekne u sudu, pismeno će se tu uručiti ako je lično poznato zaposlenom koji otprema poštu ili ako se na verodostojan način utvrdi njegov identitet.

Advokatima i drugim licima kojima se često dostavljaju pismena, može se dozvoliti da ih svakog dana primaju neposredno u sudu. U takvom slučaju pismena se stavljaju u pregratke tog lica, a kada se javi, poštu mu uruči zaposleni u pisarnici. Zaposleni u pisarnici redovno proverava da li ova lica preuzimaju pismena, a ukoliko ih ne preuzmu u roku od tri dana - dostaviće im se kao i drugim strankama.

Član 200

Pismena koja zaposleni u sudu dostavljaju bez dostavnice zavode se u dostavnu knjigu za mesto i knjigu zaduženja zaposlenih u sudu pismenima za dostavu.

Neuručena pismena vraćaju se odmah pisarnici uz označenje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvršeno, a zaposleni se razdužuje u dostavnoj knjizi.

Član 201

Pismena koja zaposleni u sudu dostavljaju uz dostavnicu evidentiraju se u knjizi zaduženja zaposlenih primljenim pismenima za dostavljanje.

Dostavnice o izvršenoj dostavi i neuručeni pozivi i druga pismena vraćaju se odmah sudu uz označenje razloga zbog kojih dostavljanje nije izvršeno, a zaposleni se razdužuje u knjizi zaduženja.

3. Poslovanje po predmetima vezanim za rok

Član 202

Predmeti po kojima je postupak u toku drže se po pravilu u pisarnici u rokovniku ročišta i rokova, osim predmeta koje treba u toku dana dostaviti većima, kao i predmeta koji su dati na prepis odnosno sravnjivanje ili otpremanje zaposlenima u pisarnici.

Kod sudije se mogu nalaziti samo predmeti izneti radi suđenja, predmeti po kojima je u toku izrada odluka i predmeti koji su izneti radi određivanja pretresa ili ročišta ili donošenja odluka za druga postupanja, ali ne duže od sedam dana. O prekoračenju roka, obaveštava se predsednik.

Evidenciju o tome gde se i u kom stadijumu postupka nalaze pojedini predmeti vodi pisarnica stavljanjem zabeleške o kretanju predmeta u odgovarajuću rubriku upisnika, ukoliko takva rubrika postoji, a inače u primedbi upisnika.

Zabeleška o kretanju predmeta vodi se tako da se uvidom u odgovarajući upisnik vidi gde je predmet, a iz ostalih upisa i u kom se stadijumu postupka nalazi.

Zabeleške u upisnicima moraju biti jasne, tako da se bez teškoća može videti evidencija o kretanju predmeta.

4. Rokovnik

Član 203

Predmeti po kojima su određeni pretresi i ročišta ili rokovi, drže se u pisarnici u rokovniku predmeta, pod ključem, zatvorenom ormanu podeljenom na pregrade, koje su obeležene od 1. do 31.

Predmeti se stavljaju u odgovarajuću pregradu prema datumu roka, odnosno predevidencije i evidencije, bez obzira na mesec i godinu, sređeni po rednim brojevima oznake predmeta, prvo za tekuću, a zatim za raniju godinu.

Ako se predmet pre isteka određenog roka vadi za privremenu upotrebu, u rokovnik se stavlja na mesto predmeta zabeleška gde se nalazi.

U sudovima sa većim obimom poslova postoji prema potrebi, poseban orman za rokove (rokovnik), a poseban za pretrese i ročišta (ročišnik).

Datumi pretresa, ročišta i rokovi, upisuju se u upisnik, pretresi i ročišta u određenu rubriku, a rokovi u rubriku primedbi.

5. Evidencija i predevidencija

Član 204

Predmet se stavlja u predevidenciju kad je potrebno da se na određeno vreme pre roka ili dana za koji je određen pretres ili ročište proveri izvršenje određenih radnji kako bi se blagovremeno mogle preduzeti dalje mere za održavanje pretresa, ročišta i rokova.

Rok predevidencije određuje se po pravilu tako da od dana donošenja odluke do dana roka predevidencije protekne dve trećine, a do dana evidencije (dan za koji je određen pretres, ročište ili rok) još jedna trećina vremena.

Sudija određuje rok predevidencije, odnosno evidencije odlukom u predmetu uz označenje dana i meseca, a po potrebi i časa kad rok ističe (primer "Predev. 15.1.2002. god. u 10 časova", "Ev. 15.2.2002. god. u 11 časova").

Predmeti po kojima su određeni pretresi i ročišta stavljaju se u rok za predevidenciju, a predmeti po kojima su određeni drugi rokovi samo po potrebi.

Ako su dan i čas suđenja već saopšteni strankama i drugim licima, a nije potrebno drugo postupanje, predmeti se stavljaju u pregradu, koja odgovara danu određenog suđenja.

Član 205

Predmet se stavlja u po datumu odgovarajuću pregradu rokovnika odnosno ročišnika, a zaposleni ispred odluke sudije stavlja svoj potpis. Pisarnica svakodnevno pregleda rokove i ročišta koji dospevaju narednog dana. Predmeti koji se nalaze u rokovniku za naredni dan predaju se dan uoči isteka roka za obavljanje odgovarajuće radnje sudiji, ako za pojedini slučaj ovaj nije drukčije odredio.

U predmetima po kojima je određena predevidencija, pregledaće se da li je u svemu postupljeno po odluci, odnosno da li su sve povratnice i dostavnice o izvršenoj dostavi vraćene i združene predmetu, da li su traženi izveštaji primljeni i združeni i slično. U tom slučaju predmet se iz roka predevidencije stavlja u pregradu koja odgovara roku evidencije.

Ako potrebne radnje nisu izvršene ili o tome nema dokaza, ili su nepravilno izvršene, pisarnica, sama ili po odluci sudije, preduzima potrebne mere: požurivanje da se povratnice i dostavnice vrate sudu, da se dostave traženi izveštaji, da se izvrši ponovno dostavljanje na istu ili drugu adresu, da se ukloni uočena nepravilnost i slično, te se, ako ima vremena određuje novi rok predevidencije.

U slučaju da se zbog smetnji pretres odnosno ročište ne može održati, radnik pisarnice će na to skrenuti pažnju sudiji, kako bi on odlučio da se ročište otkaže.

Sudija je obavezan da o odlaganju i otkazivanju istovremeno, kada je to moguće, i o danu i času novog pretresa, odnosno ročišta, obavesti sva pozvana lica da bi se izbegli nepotrebni troškovi.

6. Spajanje i razdvajanje predmeta

Član 206

Kada se više predmeta spoji radi zajedničkog raspravljanja, onda se predmet po kome je docnije pokrenut postupak po pravilu spaja s predmetom po kome je postupak pokrenut ranije vodeći računa o težini i složenosti predmeta koji se pripaja.

Na omotu zajedničkog predmeta označava se predmet koji je spojen radi zajedničkog raspravljanja (na primer spojen P. 70/97), a ako na omotu spojenog predmeta postoje kakve posebne oznake, treba ih preneti na omot zajedničkog predmeta.

U popis spisa ranijeg predmeta unosi se spojeni predmet pod narednim rednim brojem popisa spisa. Ako su predmeti spojeni na pretresu ili ročištu, u popis spisa unosi se samo zapisnik. U oba slučaja u rubrici za primedbe treba naznačiti koji je predmet spojen radi zajedničkog raspravljanja.

Kada se jednom predmetu prilaže drugi samo radi uvida neće se postupiti na način predviđen u prethodnim stavovima, već se na omotu predmeta, kome se drugi prilaže označava crvenom olovkom koji je predmet priložen (npr. "Priložen P.12/97"). Kada predmet bude po potrebi izdvojen oznaka se na omotu predmeta precrtava.

Član 207

Kada se predmet pre dovršenja postupka razdvoji radi odvojenog postupka, u odvojeni predmet ulažu se overeni prepisi pismena, koja se samo na taj predmet odnose.

Na omot odvojenog predmeta prenose se i posebne oznake, koje se odnose samo na razdvojeni predmet. Iste oznake precrtavaju se na omotu ranijeg zajedničkog predmeta.

Za odvojeni predmet sačiniće se novi popis spisa.

7. Ostale odredbe o radu pisarnice

Član 208

Pisarnica samostalno:

1. konstatuje pravosnažnost i izvršnost odluke;

2. overava potpise, rukopise i prepise, osim isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu;

3. daje usmena i pismena obaveštenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa;

4. prima na zapisnik ili u obliku službene beleške kratka saopštenja i izjave stranaka i drugih zainteresovanih lica o promeni adrese, mestu boravka i danu prijema odluke kada povratnica ili dostavnica nije vraćena ili kada u njima nije naznačen dan dostave i slično;

5. pregleda službene listove u cilju utvrđivanja da li su oglasi u vezi sa pojedinim predmetima objavljeni i stavlja zabelešku o tome;

6. požuruje u slučajevima kada po postavljenim zahtevima nije postupljeno i kada za požurivanje nije potrebna odluka sudije;

7. otklanja nedostatke na podnescima u okviru ovlašćenja radnika određenog za prijem podneska;

8. preduzima odgovarajuće mere da se novčane kazne i troškovi postupka posle izdate naredbe suda uredno i brzo naplate;

9. stara se da se takse pravilno naplate i preduzima propisane mere u slučajevima nepoštovanja obaveze na plaćanje;

10. stara se da se naplate takse i troškovi postupka koji su bili predujmljeni iz predračunskih sredstava;

11. prikuplja podatke potrebne za brisanje ili opozivanje uslovne osude.

Predsednik može narediti da se, pored poslova iz stava 1. ovog člana i drugih poslova stavljenih u dužnost pisarnici ovim poslovnikom i drugim propisima u njoj samostalno obavljaju i druge radnje i poslovi.

Član 209

Zaposleni u pisarnici staraju se da se sa predmetima posluje pravilno, uredno i na vreme, a naročito da se održavaju svi propisani ili određeni rokovi, da se otkloni sve što bi smetalo blagovremenom radu sudiji u predmetu, a odnosi se na delokrug rada pisarnice, da sudijama na vreme budu predati svi predmeti u rad čim stigne kakav podnesak ili izveštaj po kome treba doneti odluku, ili preduzeti neku drugu radnju.

Pisarnica se stara da joj se svi predmeti, a naročito oni po kojima teku rokovi, ili su održani pretresi i ročišta, vrate sa izrađenim odlukama u rokovima propisanim u pojedinim postupcima.

Upravitelj pisarnice će skrenuti pažnju sudiji ili sudijskom pomoćniku, na protek pojedinih rokova, ili na očigledne greške u zapisnicima i izvornicima odluka i slično kao i na očigledne greške i propuste u vezi sa obračunom i naplatom takse, određivanjem rokova i ročišta itd.

Upravitelj pisarnice redovno izveštava Predsednika o odlukama koje nisu izrađene, a zakonski rok je istekao. O ovakvim slučajevima u sudskoj upravi vodi se za svakog sudiju posebna evidencija.

Pisarnica stavlja u predmet odgovarajuće konstatacije u pogledu postupanja, odnosno nepostupanja stranaka i drugih lica kao i u vezi rada pisarnice (na primer: "dostavnica nije vraćena", "traženi izveštaj nije primljen", "nije stigao odgovor na tužbu", "nije uložena žalba", "stranka nije postupila u ostavljenom roku").

Na pismeno vezano za rok (pravni lek i dr.) šef odseka pisarnice konstatuje datum kada je dostavljena odluka protiv koje je pravni lek upravljen i priprema, po naredbi sudije, nacrt odluke o njenom dostavljanju na odgovor. Ako se radi o pravnom leku koji se ne dostavlja na odgovor, pripremiće nacrt propratnog izveštaja za dostavljanje predmeta višem sudu, odnosno veću istog suda. Kada se ustanovi da pismeno nije blagovremeno, stavlja oznaku "neblagovremeno" i predmet predaje sudiji. U navedenim slučajevima se koriste odgovarajući štambilji ili formulari.

Član 210

Kretanje predmeta u pisarnici (prepis, sravnjivanje, otpravljanje i dr.) ne beleži se po pravilu u upisnik, ako se predmet bez dužeg zadržavanja (u toku dana ili odmah) vraća.

Ako se predmet privremeno dostavlja drugom sudu, drugom organu ili drugim organizacionim jedinicama suda, zabeležiće se običnom olovkom u rubrici za primedbe upisnika, kada i kome je predmet dostavljen i istovremeno ga uneti u spisak poslatih predmeta koje treba vratiti.

Član 211

Vraćene dostavnice i povratnice po kojima je dostava izvršena, ulažu se po pravilu odmah u predmet.

U sudovima sa većim obimom poslova dostavnice i povratnice kada su uredno uručene, mogu se držati složene po datumima rokova i ročišta u posebnom ormanu sa posebnim brojem pregrada. Uoči nastupanja roka, odnosno ročišta ulažu se u predmet.

U pogledu neuručenih ili nepravilno uručenih poziva i drugih pismena, postupa se odmah po prijemu bez obzira na rok predevidencije i evidencije.

Povratnice i dostavnice koje se odnose na pismena po predmetima javnih knjiga predaju se odmah vodiocu javne knjige.

Povratnice i dostavnice o uručenju odluka i drugih pismena ulažu se u predmete i lepe na odluku na koju se odnose.

Član 212

Pisarnica samostalno posluje u vezi sa rukovanjem spisima i pribavljanjem potrebnih podataka, izveštaja i obaveštenja od drugih sudova, organa i ustanova.

Zaposlenim u pisarnici može se poveriti obavljanje drugih poslova pod nadzorom i uputstvima sudija, kao što su: sastavljanje jednostavnih podnesaka, pripremanje nacrta izveštaja, dopisa, zamolnica ili jednostavnih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom.

Član 213

Povodom pravnih lekova izjavljenih protiv odluke, sud prvog stepena dostavlja sređeni predmet nadležnom višem sudu, posebnim izveštajem.

Predmet po kome je izjavljen pravni lek protiv drugostepene odluke, prvostepeni sud dostavlja višem sudu sa prepisom svoje odluke. Viši sud pridružuje svoj predmet sa prepisom drugostepene odluke i dalje ga sprovodi nadležnom sudu.

Član 214

Ako je zbog navoda u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, potrebno izvršiti proveru, naročito u pogledu dostavljanja, izvršiće je prvostepeni sud pre dostavljanja predmeta višem sudu.

U sprovodnom aktu prvostepeni sud navešće koje su provere izvršene posle podnetog pravnog leka, odnosno odgovora na pravni lek.

Član 215

Zajedno sa predmetom dostavljaju se višem sudu i isprave koje se čuvaju kod suda, ako predmetu nije priložen njihov prepis. U slučaju da u predmetu postoje prepisi tih isprava, iste se dostavljaju višem sudu samo na njegov zahtev.

Kada su predmetu priloženi predmeti uviđaja ili dokazni predmeti, koji se ne mogu lako sa predmetom dostaviti, o tome će se u sprovodnom izveštaju obavestiti viši sud. Ovi predmeti dostavljaju se višem sudu samo ako se to zatraži.

Član 216

Po prijemu predmeta kod višeg suda osniva se novi predmet pod oznakom višeg suda (na primer "Kž"). Kao prvo pismeno u popis spisa uvodi se sprovodni izveštaj.

Na omotu primljenog spisa upisuje se ispod oznaka prvostepenog suda oznaka spisa višeg suda. Oznaka prvostepenog suda se ne precrtava.

Član 217

Viši sud, uz svoj izveštaj (Obrazac br. 80), vraća predmet prvostepenom sudu sa potrebnim brojem primeraka svoje odluke za stranke, i primerkom za sud koji je zalepljen na kraju spisa. Shodno se postupa i u slučaju kada viši sud vraća predmet apelacionom sudu povodom pravnog leka protiv njegove odluke.

U predmetu višeg suda ostaje izvornik odluke sa eventualnim zapisnikom o većanju i glasanju, kao i druga pismena i odluke koje se odnose isključivo na postupak pred višim sudom.

XVII Glava

ARHIVIRANJE, ČUVANJE I IZDVAJANJE PREDMETA

1. Arhiviranje

Član 218

Pravnosnažno rešeni predmeti arhiviraju se i čuvaju na osnovu pismene odluke sudije koji na omotu predmeta svojim potpisom na štambilju određuje da je predmet za arhiviranje.

Arhiva se nalazi u sastavu pisarnice, po pravilu u posebnoj prostoriji. Završeni predmeti mogu se držati u pisarnici (priručna arhiva) najduže dve godine, a posle ovog roka zajedno sa odgovarajućim upisnicima i drugim pomoćnim knjigama predaju se na čuvanje arhivi. Za držanje pojedinih završenih predmeta duže od dve godine u priručnoj arhivi potrebno je odobrenje predsednika.

Predmeti moraju biti zaštićeni od vlage i požara i obezbeđeni od oštećenja, uništenja i krađe.

Član 219

Pre arhiviranja treba:

1) izdvojiti predmete koji su bili priloženi, a postupak nije spojen;

2) iz predmeta izdvojiti priloge koji predstavljaju proste prepise i nemaju snagu dokaznog sredstva, dostavnice i povratnice (sem za lično dostavljanje), i dr.;

3) spise složiti hronološkim redom;

4) proveriti da li se u predmetu nalaze neka pismena koja bi trebalo vratiti strankama, ili nekom drugom organu kao i da li je predmet konačno završen;

5) proveriti da li je na omot stavljen otisak štambilja o tome da je taksa naplaćena ili da je dat nalog nadležnoj službi za prinudnu naplatu;

6) proveriti da li je u krivičnom predmetu sudija konstatovao da je obavešten nadležni organ za izvršenje kazne, da je doneta odluka o troškovima krivičnog postupka koji su isplaćeni iz budžetskih sredstava i da su ti troškovi, novčana kazna i paušal naplaćeni ili uneti u kontrolnik novčanih kazni, paušala i troškova, združene povratnice i dostavnice i da su izvršene sve druge potrebne radnje;

7) proveriti da li su popunjeni i overeni statistički listići;

8) proveriti da li postoji depozit i da li je o njemu odlučeno.

Ako su omoti obimnijih predmeta oštećeni, treba ih pre arhiviranja staviti u nove.

Član 220

Završeni predmeti u tekućoj i prethodnoj godini stavljaju se, po pravilu, u priručnu arhivu i drže u zasebnom ormanu u pisarnici sređeni po rednim brojevima slovnog znaka predmeta. Svi ostali predmeti se predaju i drže isključivo u arhivi suda.

U arhivi se čuvaju i upisnici i imenici iz ranijih godina ako nisu potrebni za tekući rad.

Član 221

Pojedini predmeti od istorijskog i naučnog značaja, kao i drugi predmeti za koje predsednik nađe da je potrebno, mogu se čuvati na posebnom mestu. Na njihovo mesto u arhivi staviće se pomoćni omot sa zabeleškom o mestu čuvanja.

Član 222

Završeni predmeti sređuju se u arhivu po vrsti predmeta (parnični, krivični, vanparnični, izvršni, itd.) i po rednim brojevima spisa pojedinih učesnika, u posebne fascikle. Na omote fascikla, na prednju stranu, stavljaju se skraćena oznaka i godina predmeta, kao i redni broj predmeta (na primer: 0.1/97, 200/97).

Na police se postavlja jedan ili više uočljivih natpisa o tome šta je na njih složeno.

Član 223

Arhiviranim predmetima rukuje određeni zaposleni u pisarnici (arhivar).

Predmeti se iz arhive izdaju na zahtev sudije ili lica koje on ovlasti (Obrazac br. 82). Drugim sudovima, državnim organima ili ustanovama predmeti se mogu dati kad to pismeno odobri Predsednik ili sudija. Na mesto gde se nalazio izdati predmet stavlja se pomoćni omot spisa za zahtevom i odobrenjem.

Arhivar vodi spisak izdatih predmeta iz arhive sa naznačenjem vremena kada predmet treba da bude vraćen arhivi. On najmanje jedanput mesečno proverava da li su predmeti vraćeni u predviđenim rokovima, a ako nisu, o tome obaveštava upravitelja pisarnice.

2. Čuvanje i izdvajanje spisa

Član 224

Arhivirani predmeti, upisnici, imenici i druge pomoćne knjige čuvaju se i izdvajaju po propisima o zaštiti kulturnih dobara i odredbama ovog poslovnika.

Član 225

U sudu se čuvaju i ne izdvajaju radi predaje nadležnom arhivu:

1) spisi koji se odnose na sudsku zgradu i pravne odnose u pogledu sudskih zgrada i ostalih nepokretnosti koje su u svojini Republike Srbije ili su date na korišćenje sudu, zajedno sa odgovarajućim planovima, skicama, ugovorima o građenju, troškovnicima i tome slično;

2) sudski registri sa ispravama;

3) testamenti i ostale isprave koje su poverene sudu na čuvanje zajedno sa popisima isprava i odgovarajućim upisnicima;

4) krivični spisi u krivičnim predmetima zbog krivičnih dela za koje je izrečena kazna zatvora u trajanju od 20 ili više godina, kao i kazna konfiskacije imovine;

5) presude i sudska poravnanja iz parničnih spisa koja se odnose na statusne sporove, nasledno pravne sporove i sporove o nepokretnostima, smrtovnice i rešenja o nasleđivanju;

6) rešenja o proglašenju nestalog lica umrlim i o dokazivanju smrti;

7) spisi o oduzimanju poslovne sposobnosti;

8) godišnji izveštaji i analize rada suda;

9) lični listovi sudija, sudija porotnika i zaposlenih;

10) svi upisnici i njima odgovarajući imenici;

11) opšti akti suda.

Član 226

Rokovi čuvanja arhiviranih predmeta iznose:

1) za spise u kojima je u sudskom postupku raspravljano o stvarno - pravnim zahtevima na nepokretnostima - trideset godina;

1a) za spise u stečajnom postupku - trideset godina;

2) za krivične spise u kojima je izrečena kazna lišenja slobode u trajanju preko deset godina - trideset godina;

3) za krivične spise u kojima je izrečena kazna lišenja slobode u trajanju preko tri do deset godina - dvadeset godina;

4) za krivične spise u kojima je izrečena kazna lišenja slobode do tri godine - deset godina;

5) za krivične spise u kojima je izrečena novčana kazna ili sudska opomena - pet godina;

6) za krivične spise u kojima je krivični postupak pokrenut privatnom tužbom ili po predlogu, pa je postupak obustavljen ili je doneta presuda kojom se optužba odbija - dve godine;

7) za spise koji se odnose na platne naloge - deset godina;

8) za spise koji se odnose na izvršni postupak - pet godina;

9) za sve drugostepene spise - pet godina;

10) za spise sudske uprave - deset godina;

11) za spise koji se odnose na upravni postupak - 10 godina;

12) za sve ostale spise - 10 godina.

Rokovi iz stava 1. ovog člana računaju se od dana pravosnažno završenog postupka.

Posle proteka roka iz stava 1. ovog člana spisi se izdvajaju iz arhive radi uništenja ili predaje nadležnom arhivu.

Član 227

Upisnici i imenici, osim iz člana 225. tačka 7. ovog poslovnika, čuvaju se za sve vreme dok se čuvaju predmeti koji su u njima zavedeni.

Upisnici za overu i novčane knjige čuvaju se 10 godina posle poslednjeg zaključenja.

3. Zbirke sudskih odluka

Član 228

Sudovi mogu osnovati zbirke presuda i drugih odluka u koje će se, na kraju svake godine, uvezivati sve presude i druge odluke koje su postale pravosnažne.

Odluci koja se stavlja u zbirku priložiće se po mogućnosti i odluka višeg suda, doneta povodom uloženog pravnog leka, pa će se zajedno sa odlukom na koju se odnosi uvezati u zbirku.

Odluke se uvezuju po rednom broju oznake spisa, po godini kad je spis osnovan.

Posebne zbirke formiraće se za pojedine vrste predmeta (krivične, parnične, ostavinske i vanparnične).

Uvezane zbirke odluka čuvaju se u sudskom arhivu.

XVIII Glava

VOĐENJE UPISNIKA I POMOĆNIH KNJIGA

1. Osnivanje i oznake

Član 229

Sudovi vode upisnike i pomoćne knjige predviđene ovim poslovnikom, a po potrebi, i druge.

Upisnici se sastoje iz potrebnog broja tabaka propisanog obrasca koji su povezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na korice se stavlja oznaka upisnika i godina na koju se upisnik odnosi (na primer: "Su. 1997", "P. 1997").

Sudovi sa manjim obimom poslova mogu koristiti jednu knjigu upisnika za više godina. Na sredini prve strane lista kojim počinje nova godina stavlja se oznaka godine.

Na isti način osnivaju se imenici i druge pomoćne knjige, ukoliko ovim poslovnikom nije drukčije određeno.

Član 230

Umesto u knjigama, sudovi mogu upisnike i pomoćne knjige voditi na karticama koje moraju da sadrže sve stavke kao i upisnik.

Upisnici i pomoćne knjige koji se vode na računaru moraju da sadrže najmanje sve podatke kao i upisnik - knjiga. U ovom slučaju, na kraju svake godine štampaju se svi podaci kao za odgovarajući upisnik koji se vodi ručno, ili podaci mikrofilmuju.

Član 231

Upisnike i pomoćne knjige vodi pisarnica. Upisnici se vode odvojeno za pojedine vrste predmeta.

U slučaju kad u sudu postoji odeljenje van sedišta suda ili specijalizovana odeljenja, predmeti se zavode u poseban upisnik. U tom slučaju ovi upisnici nose naziv osnovnog upisnika, rimskim brojem ispred slovne oznake (na primer: radni sporovi - II, P 34/97).

Upisnici se mogu, radi lakšeg rukovanja, podeliti u dve ili više knjiga označene rednim brojevima.

Član 232

Upisnici se vode tako da se u svako doba može iz njih utvrditi u kome je stadijumu postupak po određenom predmetu i gde se predmet nalazi.

Na unutrašnjoj strani korica svakog upisnika i poslovne knjige moraju se staviti štampana objašnjenja i uputstva za njihovo vođenje.

2. Vođenje upisnika

Član 233

Pismena se u upisnike zavode hronološkim redom. Na isti način vode se i pomoćne knjige, ako nije drukčije određeno.

Svaki predmet u upisniku vodi se do okončanja postupka pod istim rednim brojem, osim u slučajevima razdvajanja predmeta i drugim slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.

Kada je postupak pokrenulo više lica ili se vodi protiv više lica, predmet se uvodi u upisnik pod jednim rednim brojem, s tim što se ispred imena stranaka stavljaju mala slova po azbučnom redu za tužioce (a, b, v), a arapski brojevi za tužene (1, 2, 3).

Član 234

Prvi podnesci i druga pismena kojima se pokreće postupak ili traži neka sudska radnja, zavode se u odgovarajuće upisnike i pomoćne knjige.

Pismena, koja se odnose na već zavedene predmete, a koja zbog njihove važnosti treba da budu vidljiva iz upisnika (žalbe, prigovori i sl.), upisaće se u odgovarajuće rubrike pod rednim brojem predmeta na koji se odnose, dok se ostala pismena ulažu u odgovarajući predmet bez posebnog upisivanja u upisnike.

Kada kod ranijeg upisa nema dovoljno mesta za daljne upise, koji se odnose na isti predmet, nastaviće se upisivanje u prvom slobodnom vodoravnom redu koji sledi iza poslednjeg zauzetog rednog broja upisnika. Radi označavanja veze tako nastavljenih upisa stavlja se, ispod oznake rednog broja predmeta čiji se upisi nastavljaju, crvenom olovkom redni broj predmeta iza koga slede stavljeni upisi (primer, 13, 17 što znači da se upisi koji se odnose na predmet zaveden pod rednim brojem 13 nalaze u produženju upisa iza predmeta zavedenog pod rednim brojem 17). Prostor gde se nalazi nastavljen upis nosi redni broj onog predmeta na koji se upis odnosi, a koji se označava crvenom olovkom (na primer: iza rednog broja 17, crvenom olovkom staviće se broj 13, što znači da se ovaj upis odnosi na predmet zaveden pod rednim brojem 13). Pošto budu završeni svi nastavljeni upisi, koji se odnose na prethodni predmet, u upisnik će se nastaviti upisivanje novih, kasnije primljenih predmeta, a pod sledećim tekućim brojem prekinutog iza upisivanja (na primer: iza broja 13, upisanog crvenom olovkom upisaće se novi sledeći predmet broj 18).

Upisnici i pomoćne knjige vode se hemijskom olovkom. Privremene zabeleške (kretanje spisa i sl.), upisuju se običnom olovkom i brišu kada postanu bespredmetne. Crvenom olovkom stavljaju se samo one zabeleške koje su predviđene ovim poslovnikom.

Član 235

Pojedini upisi ne smeju se brisati niti na drugi način poništiti (lepiti, radirati, premazati korektorom).

Ako je neki predmet pogrešno zaveden, precrtava se crvenom olovkom u vodoravnom redu celi upis kosom crtom od levog donjeg prema desnom gornjem uglu. U rubrici za primedbe stavlja se oznaka "Pogrešan upis".

Predmet koji se zavodi iza pogrešno zavedenog predmeta dobija novi sledeći redni broj. Poništeni redni brojevi pri zaključivanju upisnika na kraju godine odbijaju se od poslednjeg rednog broja.

Ostali pogrešni upisi u upisnicima i pomoćnim knjigama popravljaju se unošenjem tačnog upisa, s tim što se preko pogrešnog teksta povlači tanka vodoravna crta tako da precrtani tekst ostane čitak.

3. Označavanje završenih predmeta

Član 236

Kada je predmet konačno rešen ispred rednog broja stavlja se oznaka konačnog rešenja

 

na primer

Predmet se označava kao konačno rešen kada je odluka otpremljena bez obzira da li je pravnosnažna, a pre otpremanja odluke, samo ako je Poslovnikom propisano.

Predmeti upisnika Ki i Kri završeni su kad, po okončanju istrage ili istražnih radnji, istražni sudija dostavi spise ovlašćenom tužiocu, a on podnese optužni akt ili u okviru rokova predviđenih u ZKP ne podnese optužni akt, niti predloži dopunu istrage.

Predmet upisnika I i Iv, završen je kad je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno, a uz to: izvršenje se sprovede ili izvršni poverilac odustane od zahteva ili se izvršenje obustavi, a kod izvršenja plenidbom sredstava na računu, kad blagajna primi rešenje. Predmet je završen i kad bude ekspedovano rešenje kojim je odbijen predlog da se izvršenje dozvoli.

Znak konačnog rešenja stavlja se pre otpremanja odluke i kada je rešenje o prekidu postupka postalo pravnosnažno, a u krivičnom postupku (K, Km, Kim, Ik) i kada je prema okrivljenom - osuđenom raspisana poternica, pa po proteku 90 dana ne bude pronađen.

U upisnik za predmete prinudnih poravnanja preduzeća "Pp" znak konačnog rešenja stavlja se u slučajevima obustave postupka u kojima je veće poravnanja po službenoj dužnosti otvorilo stečajni postupak. U upisnik za predmete reorganizacije, znak konačnog rešenja stavlja se u slučajevima obustavljanja primene plana reorganizacije.

Predmet koji se odnosi na više lica (više okrivljenih, više tužilaca, tuženih itd.), označava se kao konačno rešen kada je postupak okončan i odluka otpremljena u pogledu svih lica. Kada je predmet rešen samo u pogledu nekih lica, znak konačnog rešenja stavlja se samo kod slova ili broja koji se odnose na ta lica.

Predmet koji je delimično rešen označava se tako što se ispod rednog broja upisnika stavlja crvena vodoravna crta

(na primer K.585)
..........

Ako se upisnici vode na računaru, svi završeni predmeti mogu se preneti u posebnu datoteku, a u tekućoj ostaje samo oznaka da je predmet završen sa osnovnim podacima stranaka.

Član 237

Kada su svi predmeti zavedeni na jednoj strani upisnika ili pomoćne knjige, označeni kao konačno rešeni, u donjem levom uglu lista stavlja se pravougaoni znak

Pravougaonim znakom uokviriće se i redni broj predmeta kada se stavlja u arhivu.

Znak konačnog rešenja i pravougaoni znak stavlja se uvek crvenom olovkom ili štambiljem.

4. Spajanje predmeta u upisnicima

Član 238

Kada se više predmeta spoji radi vođenja jedinstvenog postupka, redni broj spojenog predmeta označava se u rubrici za primedbe upisnika kome je predmetu (zajednički predmet) spojen (na primer: "spojen P. 50/97").

U rubrici za primedbe pod rednim brojem zajedničkog predmeta stavlja se zabeleška (na primer: "spojen K. 50/97").

Spojeni predmet vodi se ubuduće pod oznakom zajedničkog predmeta, a u upisniku se razvodi kao završen na drugi način.

Član 239

Kada se neki predmet prilaže drugom samo radi uvida, neće se postupiti po odredbama prethodnog člana. Prilaganje predmeta u ovom slučaju beleži se običnom olovkom u rubrici za primedbe predmeta koji se prilaže (na primer: "priložen predmet P. 30/97") i stavlja datum prilaganja.

Ovakva beleška stavlja se i u rubrici za primedbe upisnika pod rednim brojem onoga predmeta kome je drugi predmet priložen (na primer: "priložen je K. 50/97").

5. Razdvajanje predmeta u upisnicima

Član 240

Kada sud odluči da se postupak po nekom predmetu u pogledu pojedinih krivičnih dela ili okrivljenih, kao i u pogledu pojedinih zahteva u istoj tužbi, odvojeno raspravi, predmet će se u upisniku razdvojiti tako što će se prepisi pismena koja se odnose na izdvojeni predmet zavesti kao nov predmet. U rubrici za primedbe kod novog predmeta stavlja se o tome beleška mastilom na primer: "izdvojeno iz K. 40/97", a kod ranije zajedničkog predmeta: "odvojen K. 30/97". U oba slučaja označava se i datum izdvajanja.

Iste beleške stavljaju se i u popis spisa.

Upisi koji se odnose na izdvojeni deo predmeta prenose se u odgovarajuće rubrike novog rednog broja izdvojenog predmeta.

6. Zaključivanje upisnika i pomoćnih knjiga

Član 241

Upisnici i pomoćne knjige se zaključuju na kraju godine tako što se iza poslednjeg upisanog rednog broja unose sledeći podaci: dan, mesec i godina zaključenja, redni broj poslednjeg upisa, broj pogrešnih upisa, broj rešenih predmeta i broj predmeta koji su na kraju godine ostali nerešeni. Konstataciju potpisuje vodilac upisnika, upravitelj pisarnice i predsednik.

7. Prenošenje i prevođenje starih predmeta

Član 242

Predmeti koji su na kraju godine ostali nerešeni prenose se u upisnik sledeće godine tako što se na prvoj strani upisnika navode samo redni brojevi tih predmeta. Svi upisi koji se odnose na te predmete vrše se i dalje u ranijem upisniku. Kada se predmet reši u tekućoj godini, u ranijem upisniku stavlja se kod odnosnog rednog broja znak konačnog rešenja, a na prvoj strani novog upisnika crvenom olovkom precrtava se odnosni redni broj.

Član 243

Ako se pojedini predmeti konačno ne reše u godini u kojoj su zavedeni i u narednoj godini, prevode se zajedno sa svim potrebnim upisima (upisi koji se upisuju prilikom zavođenja prvog pismena) u upisnik za tekuću godinu i zavode pre novih predmeta. Prevedeni predmeti zadržavaju oznaku upisnika i broj tako da se pre zavode ranije primljeni predmeti. Kao datum prijema upisuje se datum prijema prvog pismena.

U primedbi upisnika, iz koga se prevode, upisuje se da je predmet preveden u novi upisnik, a kod rednog broja stavlja znak konačnog rešenja.

Ispod poslednjeg prevedenog predmeta u novom upisniku povlači se crvenom olovkom vodoravna crta.

Pismena primljena u tekućoj godini upisuju se ispod crte iz prethodnog stava počev od rednog broja 1.

To praktično znači da će se predmeti upisani u upisnik za 2001. godinu, ako su ostali nerešeni do 1. januara 2003. godine, preneti u upisnik za 2003. godinu, sa upisima koji se upisuju prilikom zavođenja prvog pismena. Ostali upisi tokom dvogodišnjeg rada, ne prenose se.

8. Ponovo zavođenje

Član 244

Kada se u predmetu koji je u upisniku označen kao konačno rešen, postupak nastavi usled ukidanja odluke (u celini ili delimično), ili posle prekida postupka ili pronalaska okrivljenog po poternici i sl., predmet se upisuje kao novi sa potrebnim ranijim upisima. U rubrici za primedbe upisuje se ranija oznaka, a kod ranijeg upisa upisuje se nova oznaka predmeta (veza ranije i kasnije).

Ako u istom predmetu po kome je odluka u drugom stepenu delimično ukinuta, a delimično potvrđena, pa u delu po kome je potvrđena, u postupku po vanrednim pravnim lekovima bude ukinuta, drugostepena i prvostepena odluka, u pogledu ponovnog zavođenja postupiće se u smislu stava prvog ovog člana, to jest predmet u ovom delu dobiće istu oznaku koju nosi deo predmeta koji je ponovo zaveden usled delimičnog ukidanja u drugom stepenu.

9. Uvođenje u imenik

Član 245

Predmet zaveden u upisnik uvodi se odmah u odgovarajući imenik. To zavođenje označi se u upisniku pogodnim znakom.

Ako se upisnik vodi na računaru, ne vodi se imenik.

10. Pregled

Član 246

Upravitelj pisarnice pregleda najmanje jedanput mesečno, po slučajnom izboru, upise u svim upisnicima, imenicima i ostalim pomoćnim knjigama. Tom prilikom upoređuje upise sa spisima i proverava da li su tačni i potpuni. O izvršenom pregledu obaveštava predsednika i predsednika odeljenja.

Predsednik odeljenja ili sudija određen za to godišnjim rasporedom, najmanje jedanput tromesečno, a Predsednik godišnje, pregledaju upisnike i pomoćne knjige.

Prilikom pregleda ukazuje se na propuste, ispravljaju zapažene greške i daju potrebna objašnjenja.

Izvršen pregled konstatuje se potpisom i datumom iza poslednjeg pregledanog upisa.

O izvršenom pregledu predsednik odeljenja - određeni sudija, sačinjava belešku i dostavlja je Predsedniku.

11. Upisnici

Upisnici koje vode svi sudovi

Član 247

Svi sudovi vode:

- Upisnik sudske uprave

"Su" obr. br. 1, 1a

- Poverljivi i strogo poverljivi
  upisnik sudske uprave

"Str. pov. Su" obr. br. 1

Član 248

Pismena koja se odnose na poslove sudske uprave raspoređuju se u grupe i podgrupe na sledeće načine:

I grupa: Organizacioni poslovi

II grupa: Uputstva i raspisi

III grupa: Statistika i izveštaji

IV grupa: Finansijsko i materijalno poslovanje

V grupa: Kadrovski poslovi

VI grupa: Pritužbe

VII grupa: Izuzeća, isključenja

VIII grupa: Razno

Pojedine grupe sadrže podgrupe, i to:

I grupa

1) Uputstva i raspisi organizacione prirode;

2) Raspored poslova;

3) Pružanje pravne pomoći;

4) Sudski dani;

5) Pregledi i obilasci sudova;

6) Sudije porotnici;

7) Radni sastanci;

8) Stručno obrazovanje sudija i sudskog osoblja;

9) Sistematizacija radnih mesta.

II grupa

10) Pravna pomoć sa inostranstvom;

11) Materijalno pravo;

12) Procesno pravo;

13) Prethodni postupak;

14) Takse;

15) Sudska praksa.

III grupa

16) Uputstva i raspisi koji se odnose na statistiku;

17) Redovni izveštaji o radu;

18) Redovni statistički izveštaji;

19) Povremeni statistički izveštaji.

IV grupa

20) Uputstva i raspisi;

21) Službeni listovi, knjige, časopisi i kancelarijski materijal;

22) Grejanje i osvetljenje;

23) Putni i selidbeni troškovi;

24) Troškovi čišćenja, održavanja i osiguranja zgrade i inventara;

25) Poštanski, telegrafski i telefonski troškovi;

26) Dopuna inventara;

27) Troškovi postupka;

28) Troškovi sudija porotnika;

29) Poslovi ekonomata;

30) Ostalo finansijsko poslovanje;

31) Depoziti.

V grupa

32) Izbor Predsednika i sudija;

33) Uputstva i raspisi;

34) Stručni ispiti radnika;

35) Sudijski pripravnici;

36) Godišnji odmor i odsustvovanja.

U ovu grupu poslova zavodi se sve ostalo iz oblasti sudske uprave.

Upisnik "Su"

Član 249

U upisnik "Su" zavode se pismena koja se odnose na poslovanje sudske uprave.

Pismena koja se odnose na stvari koje su po svojoj prirodi iste ili srodne vrste zavode se po grupama odnosno podgrupama na početku upisnika, a sva ostala pismena, koja se ne mogu uvrstiti u pojedine od tih grupa, zavode se po redu prijema pod daljim rednim brojevima, iza brojeva koji su zauzeti za pojedine podgrupe.

Pojedini poslovi sudske uprave raspoređuju se u grupe odnosno podgrupe. Sudovi su ovlašćeni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe.

Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu određuje se više rednih brojeva, s tim da svaka podgrupa nosi poseban redni broj.

Za svaku podgrupu na početku godine osniva se poseban omot i zavodi u upisnik "Su" pod rednim brojem i nazivom podgrupe u koju se u toku godine ulažu sva pismena koja tu spadaju. Prilikom ulaganja takva pismena dobijaju zajednički redni broj pod kojim se u upisniku "Su" vodi podgrupa, kao i podbroj koji odgovara rednom broju popisa spisa, koji se vodi u svakom omotu. Ispred takve oznake pismena stavlja se još oznaka grupe rimskim brojem (na primer: "I Su 5/97", što znači da ovo pismeno spada u prvu grupu, podgrupu pod brojem 5, a pod nazivom "Sudije porotnici i povremene sudije", i da je zavedeno u popisu spisa te podgrupe pod brojem 4).

Tako uložena pismena razvode se u rubrici za primedbe popisa spisa određene podgrupe, a ne u upisniku.

Omoti sa pismenima koja se odnose na poslove sudske uprave drže se u prostorijama sudske uprave sređeni po grupama i podgrupama.

Upisnik "Pov", "Su" i "Str. pov. Su"

Član 250

U poverljiv ili strogo poverljiv upisnik, koji vodi Predsednik ili lice koje on odredi, zavode se poverljive i strogo poverljive stvari sudske uprave i pismena koja su primljena, a od pošiljaoca označena kao "Pov" ili "Str. pov".

Član 251

Opštinski sudovi vode upisnike za:

1) krivične predmete, i to za:

 

- istrage i istražne radnje iz člana 435 ZKP

"Ki" obr. br. 2

- krivične predmete

"K" obr. br. 3

- kažnjavanje bez održavanja glavnog pretresa

"K1" obr. br. 4

- razne istražne predmete

"Kri" obr. br. 5

- razne krivične predmete

"Kr" obr. br. 5

- izdavanje uverenja o vođenju kriv. postupka

"Ku" obr. br. 5

- predmete pomilovanje

"Kp" obr. br. 6

- krivično veće van glavnog pretresa

"Kv" obr. br. 7

- izvršenje krivičnih sankcija

"IK" obr. br. 8

- predmete uslovnih otpusta

"KUO" obr. br. 9

2) građanske predmete i to za:

 

- parnične predmete i radne sporove

"P" i "P1" obr. br. 10

- platne naloge

"Pl" obr. br. 11

- predmete izvršenja

"I" obr. br. 12

- predmete izvršenja na osnovu verodostojne isprave

"Iv" obr. br. 12a

- knjiga izvršnih dužnika

"Ikd" obr. br. 12b

- predmete u kojima veće trojice sudija rešava o prigovoru protiv rešenja o izvršenju

"Ipv (iv) " "Ipv (iv1)"
"Ipv (i) " obr. br. 13

- predmete ostavina

"O" obr. br. 14

- ostale vanparnične predmete

"R" obr. br. 15

- predmete pravne pomoći

"Pom" obr. br. 16

- za predmete zadržavanja lica u zdravstvenoj organizaciji

"Os" obr. br. 17

- predmete dostavljene centrima za socijalni rad u brakorazvodnim postupcima

"P.pom." obr. br. 18

- overe

"Ov" I i "OV II" obr. br. 19

Član 252

Okružni sudovi vode upisnike za:

1) krivične predmete, i to za:

 

- istrage

"Ki" "Ki1", "Ki2" i "Ki3"
obr. br. 2

- pripremni postupak protiv maloletnika

"Kim" obr. br. 20

- krivično veće van glavnog pretresa u prethodnom postupku

"Kv" obr. br. 7

- razne istražne predmete

"Kri" obr. br. 5

- predloge državnog tužioca i naredbe istražnog sudije izdate u predkrivičnom postupku

"Kri. Pov" obr. br. 21

- kažnjavanje bez održavanja glavnog pretresa

"K1" obr. br. 4

- prvostepene krivične predmete

"K" obr. br. 3

- krivični postupak protiv maloletnika

"Km" obr. br. 22

- razne krivične predmete maloletnika

"Krm" obr. br. 5

- razne krivične predmete

"Kr" obr. br. 5

- predmete pomilovanja

"Kp" obr. br. 6

- predmete uslovnih otpusta

"Kuo" obr. br. 9

- oduzete predmete

"Kdp" obr. br. 94

- oduzeto oružje

"Kdp (o)" obr. br. 94a

2) građanske predmete i to za:

 

- parnice

"P" obr. br. 10

- razne građanske

"R" obr. br. 15

Član 253

Trgovinski sudovi vode upisnike za:

- parnične

"P" obr. br. 10

- platne naloge

"Pl" obr. br. 11

- izvršenja

"I" obr. br. 12

- izvršenje na osnovu verodostojne isprave

"Iv" obr. br. 12a

- izvršenja u skraćenom izvršnom postupku

"Iv1" obr. br. 12a

- razne građanske

"R" obr. br. 15

- promene u sudskom registru lica ovlašćenih za potpisivanje, odnosno zastupanje

"Ov"1" obr. br. 19

- prethodni postupak po privrednim prestupima

"Pki" obr. br. 23

- privredne prestupe

"Pk" obr. br. 24

- prinudna poravnanja

"PP" obr. br. 25

- stečaje

"St" obr. br. 26

- prijava potraživanja

"Ppot" obr. br. 26a

- reorganizacija

"Reo" obr. br. 26b

- likvidacije

"L" obr. br. 27

- prijave za upis u registar

"Fi" obr. br. 28

Upisnici Višeg trgovinskog suda

Član 254

Viši trgovinski sud vodi sledeće upisnike:

- drugostepenih predmeta privrednih prestupa

"Pkž" obr. br. 29

- drugostepenih parničnih predmeta

"Pž" obr. br. 30

- drugostepenih vanparničnih predmeta

"Pvž" obr. br. 30a

- drugostepenih izvršnih predmeta

"Iž" obr. br. 30b

Upisnici apelacionih sudova

Član 255

Apelacioni sudovi vode upisnike za:

1) Krivične predmete i to:

 

- drugostepene krivične predmete

"Kž", "Kž1", Kž2, Kž3" obr. br. 31

- drugostepene krivične predmete u postupku prema maloletnicima

"Kžm", "Kžm1, Kžm2" obr. br. 32

2) Građanske predmete i to za:

 

- drugostepene građanske predmete

"Gž", "Gž1, Gž2" obr. br. 33

Upisnici upravnog suda

Član 256

Upravni sud vodi upisnike za:

- upravni spor

"U" obr. br. 34

Upisnici Vrhovnog suda

Član 257

Vrhovni sud Republike Srbije vodi upisnike za:

1. Za krivične predmete:

 

- zahteva za zaštitu zakonitosti

"Kzz" obr. br. 35

- zahtev za ispitivanje pravosnažnih presuda

"Kzp" obr. br. 35a

- za vanredno ublažavanje kazne

"Kzu" obr. br. 36

- protiv maloletnika

'Kžm" obr. br. 32

- razne krivične predmete

"Kr" obr. br. 5

2. Za građanske predmete:

 

- revizije

"Rev", "Rev1", "Rev2", "Prev" obr. br. 37

- zahtevi za zaštitu zakonitosti

"Gzz", "Pzz" obr. br. 38

- sporno pravno pitanje

"Spp", "Spp1" obr. br. 38a

- direktnu reviziju

"Drev", "Dprev", obr. br. 38b

- za ostale vanparnične predmete

"R", "R1", "Rs" obr. br. 15

3. Za upravne predmete:

 

- zahteva za preispitivanje rešenja o prekršaju

"Up" obr. br. 39

- zahteva za vanredno preispitivanje presuda Upravnog suda

"Uvp1" obr. br. 40

- zahteva za vanredno preispitivanje odluka u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja

"Uvp2" obr. br. 41

- zahteva za zaštitu zakonitosti i zaštitu prava lokalne samouprave

"Uzz", "Uzp" obr. br. 42

- za izvršenje presuda Vrhovnog suda Srbije

"Ui" obr. br. 43

- za razne upravne predmete

" Ur" obr. br. 44

- za razne žalbe (protiv odluka okružnih sudova, Vrhovnog suda Srbije, rešenja RIK-a)

"Už" obr. br. 43a

- za sukobe nadležnosti u upravnim predmetima

"Us" obr. br. 43b

Vrhovni sud Republike Srbije može voditi i druge upisnike u smislu stava 1. ovog člana za određenu vrstu predmeta.

12. Pojedini upisnici

Upisnici u krivičnim predmetima

Upisnik "Ki"

Član 258

U upisnik "Ki" zavode se zahtevi ovlašćenog tužioca za sprovođenje istrage, zahtevi za proširenje istrage protiv novog lica i zahtevi javnog tužioca za određene istražne radnje iz člana 435. ZKP.

Predlozi za dopunu istrage samo se evidentiraju, ali se predmet ponovo ne zavodi.

Upisnik "Kim"

U upisnik "Kim" zavode se zahtevi za pripremni postupak protiv maloletnika.

Upisnik "Kri"

Član 259

U upisnik "Kri" zavode se postupanja po hitnim istražnim radnjama, prijave o izvršenom krivičnom delu, zamolnice za izvršenje pojedinih istražnih radnji, molbe za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, kao i optužnice oštećenog kao tužioca, ako po njegovom predlogu nije vođena istraga.

Upisnik "Kri. Pov"

Član 260

U upisnik "Kri. Pov" zavode se predlog državnog tužioca i naredbe istražnog sudije za nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica, pretresanje stana i lica i naredbe o pribavljanju podataka od finansijskih i drugih bankarskih organizacija.

Upisnici "K", "K1"

Član 261

U upisnik "K" zavode se krivični predmeti u kojima opštinski i okružni sudovi sude u prvom stepenu i predlozi za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja.

Upisnik "Km"

Član 262

U upisnik "Km" zavode se predlozi za kažnjavanje i predlozi za primenu vaspitnih mera prema odgovornim maloletnicima kao i predmeti u kojima se postupak vodi po rešenju veća, bez predloga javnog tužioca.

U ovaj upisnik zavode se i predmeti odgovornih maloletnika koji su izvršili krivična dela u zajednici sa punoletnim licem, ako je postupak razdvojen i posebno se vodi protiv maloletnika.

Upisnik "Kr"

Član 263

U ovaj upisnik uvode se svi oni podnesci koji se odnose na krivični postupak, a ne uvode se u druge upisnike.

Upisnik "Krm"

Član 264

U upisnik "Krm" zavode se postupanja po predmetima odgovornih maloletnika koja se ne zavode u upisnik Kim i Km.

Upisnik "Ik"

Član 265

U upisnik "Ik" zavode se predmeti lica osuđenih na kaznu zatvora koja se sa slobode pozivaju na izdržavanje kazne, koja su iz pritvora upućena na izdržavanje kazne, za koja je izdat nalog za privođenje na izdržavanje kazne, za koja je doneta naredba za izdavanje poternice ili koja su na svoj zahtev upućena iz pritvora na izdržavanje kazne pre pravosnažnosti presude.

Upisnik "Kv"

Član 266

U upisnik "Kv" zavode se svi predmeti u kojima rešava veće suda van glavnog pretresa kao i odluke donete po žalbama (član 24. stav 6. ZKP), ukoliko se ne zavode u upisnik "Kž" ili "Kp".

Upisnik "Kž"

Član 267

U upisnik "Kž" zavode se krivični predmeti u kojima se po žalbi rešava u drugostepenom postupku.

Upisnik "Kžm"

Član 268

U upisnik "Kžm" zavode se krivični predmeti maloletnika u kojima se po žalbi rešava u drugostepenom postupku.

Upisnik "Kp"

Član 269

U upisnik "Kp" zavode se molbe za pomilovanje osuđenih lica.

Upisnik "Kzu"

Član 270

U upisnik "Kzu" upisuje se zahtevi za vanredno ublažavanje kazne.

Upisnik "Kuo"

Član 271

U upisnik "Kuo" zavode se molbe osuđenih lica za puštanje na uslovni otpust.

Upisnik "Ku"

Član 272

U upisnik "Ku" zavode se molbe stranaka za izdavanje uverenja o tome da li se ili ne protiv njih vodi istraga, istražne radnje iz člana 435. ZKP (upisnik "Ki"), ili krivični postupak po optužnici i optužnom predlogu koji nije pravosnažno okončan (upisnik "K").

Upisnici u građanskim predmetima

Upisnici "P", "Pl"

Član 273

U upisnik "P" zavode se tužbe u sporovima po kojima se ne izdaje platni nalog, platni nalozi na koje je uložen prigovor, predmeti u kojima je sud odbio predlog za izdavanje platnog naloga, predmeti u kojima se po posebnim propisima postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga, predlozi za sporazumni razvod braka kao i u drugim slučajevima utvrđenim posebnim zakonom.

Ako se po tužbi zavedenoj u upisnik "P" izda platni nalog, predmet se ne prevodi u upisnik "Pl".

Predlozi za izdavanje privremenih mera u toku parničnog postupka ne zavode se posebno, već dobijaju odgovarajući redni broj u popisu spisa.

U upisnik "Pl" zavode se tužbe u radnim sporovima.

Upisnik "Pl"

Član 274

U upisnik "Pl" zavode se tužbe sa predlogom za izdavanje platnog naloga (član 446. ZPP).

Upisnik "Gž"

Član 275

Upisnik "Gž" vode sudovi koji rešavaju u drugom stepenu protiv odluka donetih u parničnim, upravnim, vanparničnim i zemljišno-knjižnim predmetima.

Upisnici "I", "Iv" i "Ikd"

Član 276

U upisnik "I" zavode se kod opštinskih i trgovinskih sudova predlozi za izvršenje i obezbeđenja, zahtevi za sprovođenje dozvoljenog izvršenja od strane drugog suda kao i nalozi za izvršenje privremenih mera.

U upisnik "Iv" zavode se predlozi za izvršenje na osnovu verodostojne isprave i za sprovođenje skraćenog izvršnog postupka.

U upisnik "Ikd" zavode se podaci o izvršnom dužniku, izjave o imovini izvršnog dužnika (evidencija) i zahtevi izvršnih dužnika za brisanje upisa.

Upisnik "Ipv (Iv)"

Član 277

U upisnik "Ipv (Iv)" zavode se svi predmeti u kojima veće od tri sudije rešava o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, rešenja o izvršenju u skraćenom postupku izvršenja i rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika.

Upisnik "O"

Član 278

U upisnik "O" zavode se pismena koja se odnose na pokretanje ostavinskog postupka.

Upisnik "R"

Član 279

U upisnik "R" zavode se svi predmeti koji ne spadaju u bilo koji drugi upisnik.

Pojedini predmeti raspoređuju se u tri grupe. Sudovi su ovlašćeni da prema svojim potrebama pri osnivanju upisnika odrede i druge grupe odnosno podgrupe.

Prilikom osnivanja upisnika za svaku grupu određuje se više rednih brojeva, s tim da svaki nosi posebnu oznaku upisanu arapskim brojem (1R, 2R).

Za svaku grupu na početku godine osniva se u upisniku posebni deo ili posebna knjiga pod rednim brojem i nazivom grupe u koju se u toku godine uvode svi primljeni predmeti. Tom prilikom takvi predmeti dobijaju zajednički broj pod kojim se u upisniku "R" vodi grupa, kao i svoj redni broj upisa (na primer: "1R 4/97", što znači da ovaj predmet spada u prvu grupu i da je zaveden pod brojem 4).

U prvu grupu (1R) spadaju:

1) predlozi za određivanje naknade za ekspropisanu nepokretnost;

2) predlozi za uređenje, upravljanja i korišćenja zajedničkih stvari;

3) predlog za deobu zajedničkih stvari ili imovine;

4) predlozi za uređenje međa;

5) predlozi za određivanje nosilaca stanarskog prava;

6) predlozi za utvrđivanje prava na otkup stana po osnovu stanarskog prava.

U drugu grupu (2R) spadaju:

1) predlozi za lišenje poslovne sposobnosti;

2) predlozi za proglašenje nestalih lica umrlim i dokazivanje smrti;

3) predlozi za produženje roditeljskog prava;

4) lišenje i vraćanje roditeljskog prava;

5) molbe za davanje dozvole za stupanje u brak.

U treću grupu (3R) spadaju:

1) predlozi za sastavljanje, čuvanje, opozivanje, poništaj i overa testamenta, ugovora i ostalih javnih isprava;

2) predlozi za obezbeđenje dokaza i za izdavanje privremenih naredbi i drugih mera osiguranja pre pokretanja postupka;

3) predlozi za primanje i osnivanje depozita pre pokretanja postupka na koji se depozit odnosi;

4) poravnanja primljena na zapisnik ako pred tim sudom ne teče parnica;

5) zamolnice domaćih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pružanje druge pravne pomoći;

5a) molbe drugih sudova, odnosno drugih organa za izvršenje pojedinih izvršnih radnji;

6) predlozi za priznanje i izvršenje stranih odluka;

7) zahtevi po posebnim propisima kojima je predviđeno da se postupak sprovodi po pravilima vanparničnog postupka;

8) ostali predmeti.

Upisnik "Pom"

Član 280

Upisnik "Pom" vode opštinski sudovi za poslove pravne pomoći u zemlji.

U upisnik "Pom" zavode se zamolnice za poslove pravne pomoći u zemlji i zamolnice domaćih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena i pružanje druge pravne pomoći.

Upisnik "Os"

Član 281

U upisnik "Os" upisuju se predmeti zadržavanja lica u zdravstvenoj organizaciji.

Upisnik "Ppom"

Član 282

U upisnik "Ppom" zavode se parnični predmeti koji se ustupaju mirovnim većima i predmeti razvoda braka koji se dostavljaju centru za socijalni rad, kao i doneta rešenja o odbačaju tužbe.

Ako se predmet pogrešno zavede u upisnik "P", ne prevodi se u "Ppom" već se kompletan postupak vodi pod brojem iz upisnika "P".

Upisnici u predmetima upravno-sudske zaštite

Upisnik "U"

Član 283

U upisnik "U" upisuju se tužbe kojima se pokreće upravni spor.

Upisnik "Uz"

Član 284

U upisnik "Uz", koji vode upravni sudovi, upisuju se predlozi pojedinaca ili pravnih lica kojima se zahteva zaštita zbog nezakonite radnje službenog lica u organu uprave odnosno odgovornog lica u drugoj organizaciji.

Upisnik "Už"

Član 285

U ovaj upisnik upisuju se predmeti žalbi protiv rešenja upravnih sudova.

Upisnik "Ui"

Član 286

U upisnik "Ui" upisuju se zahtevi stranaka da se donese rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog upravnog organa (član 24. Zakona o upravnim sporovima).

Upisnici u predmetima međunarodne pravne pomoći

Član 287

Upisnik "Ov I"

U ovaj upisnik upisuju se overe isprava namenjene za upotrebu u inostranstvu.

Upisnik "Ov H"

U ovaj upisnik upisuju se overene isprave u smislu Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Haška konvencija).

Upisnik "Pom I"

U ovaj upisnik zavode se zamolnice domaćih i stranih sudova i drugih organa za dostavljanje pismena u inostranstvu i pružanje druge pravne pomoći.

Upisnici u ostalim predmetima

Upisnik "Ov I" i "Ov II"

Član 288

Upisnici "Ov I", "Ov II" vode se za overu potpisa, rukopisa, prepisa i isprava.

U upisnik "Ov I" zavode se overe potpisa, rukopisa i prepisa izvršene u sudskoj zgradi, a u upisnik "Ov II" van sudske zgrade.

Protestni registar

Član 289

Za proteste menica i čekova kod opštinskih sudova vodi se Protestni registar u tri knjige po posebnim propisima.

Upisnici u predmetima iz nadležnosti trgovinskih sudova

Upisnik "Pki", "Pž", "Pvž" i "Iž"

Član 290

U upisnik "Pki" zavode se predmeti prethodnog postupka po privrednim prestupima.

U upisnike "Pž", "Pvž" i "Iž" zavode se predmeti u kojima povodom žalbi izjavljenih protiv presuda i drugih odluka donetih od strane trgovinskih sudova rešava Viši trgovinski sud.

Upisnik "Pkž"

Član 291

U upisnik "Pkž", zavode se predmeti privrednih prestupa u kojima povodom žalbi rešava Viši trgovinski sud u drugom stepenu.

Upisnik "PK"

Član 292

U upisnik "Pk" zavode se zahtevi javnog tužioca, za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa protiv pravnih i fizičkih lica.

Upisnici "Pp", "St", "Ppot", "L" i "Reo"

Član 293

U upisnik "Pp" zavode se predlozi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja.

U upisnik "St" zavode se predlozi za otvaranje stečajnog postupka. U ovaj upisnik zavode se i predmeti u kojima je veće prinudnog poravnanja po službenoj dužnosti otvorilo stečajni postupak.

U upisnik "Ppot" zavode se prijave potraživanja poverilaca u postupku stečaja, odnosno likvidacije.

U upisnik "L" zavode se predlozi za pokretanje postupka likvidacije.

U upisnik "Reo" zavode se predlozi sa podnetim planom reorganizacije.

Upisnik "Fi"

Član 294

U upisnik "Fi" zavode se prijave za upis u sudski registar subjekata koji se po pozitivnim propisima vode kod trgovinskih sudova.

Upisnici u predmetima iz nadležnosti Upravnog suda

Upisnik "U" i "Ur"

Član 295

U upisnik "U" upisuju se tužbe kojima se pokreće upravni spor.

U upisnik "Ur", upisuju se upravne stvari koje se ne upisuju u ostale upisnike.

13. Imenici i druge pomoćne knjige

Član 296

Svi sudovi vode:

 

- lični list sudije

Obr. br. 45

- lični list sudije porotnika i zaposlenog

Obr. br. 46

- službene legitimacije sudija

Obr. br. 47

- identifikacione kartice

Obr. br. 48

Sudovi vode pomoćne knjige za:

 

- Tekst overe

Obr. br. 49

- Karton prakse sudijskog pripravnika

Obr. br. 50

- Dnevnik rada sudijskog pripravnika

Obr. br. 51

- Vršenje porotničke dužnosti

Obr. br. 52

- Prijave za pozivanje sudije porotnika

Obr. br. 53

- Evidenciju pozvanih sudija porotnika

Obr. br. 54

- Spisak stalnih sudskih veštaka

Obr. br. 55

- Spisak advokata

Obr. br. 55a

- Spisak medijatora

Obr. br. 55b

- Spisak stalnih sudskih tumača

Obr. br. 56

- Spisak poslatih predmeta koje treba vratiti

Obr. br. 57

- Spisak predmeta u kojima su stranke upućene na postupak medijacije, posredovanja, nagodbe

Obr. br. 57a

- Spisak radnji izvršenih u sudskom danu

Obr. br. 58

- Dnevnik službenih izlazaka

Obr. br. 59

- Spisak pečata, žigova i štambilja

Obr. br. 60

- Popis taksi kojih je stranka oslobođena

Obr. br. 61

- Popis troškova isplaćenih unapred iz sredstava suda

Obr. br. 62

- Potvrde za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu

Obr. br. 63

- Omoti spisa u postupcima

 

a) krivičnom

Obr. br. 64

b) parničnom

Obr. br. 65

v) ostalim

Obr. br. 66

- Popis spisa sudske uprave "Ps"

Obr. br. 1a

- Popis spisa

Obr. br. 67

- Evidencije o zaduženju sudije i predsednika veća

Obr. br. 68

- Poslovni dnevnik sudije

Obr. br. 69

- Internu dostavnu knjigu o kretanju spisa u sudu

Obr. br. 70

- Omot sa povratnicom - beli

Obr. br. 71

- Omot sa povratnicom - plavi

Obr. br. 72

- Dostavnica

Obr. br. 73

- Dostavnica za lično dostavljanje

Obr. br. 74

- Dostavna knjiga za mesto

Obr. br. 75

- Knjiga o zaduženju zaposlenih na primljenim pismenima za dostavljanje

Obr. br. 76

- Kontrolnik poštarine

Obr. br. 77

- Izveštaj apelacionom sudu povodom žalbe u krivičnom postupku

Obr. br. 78

- Izveštaj višem sudu povodom žalbe odnosno revizije u parničnom postupku

Obr. br. 79

- Propratni izveštaj apelacionog suda

Obr. br. 80

- Spisak predmeta izdatih iz arhive

Obr. br. 81

- Zahtev arhivi za dostavu spisa

Obr. br. 82

- Priznanica službenog lica

Obr. br. 83

- Imenik za upisnike K, Kž, Ki, Kim, Kžm, Km, Kuo

Obr. br. 84

- Imenik za upisnike "P", "Pl", "Gž"

Obr. br. 85

- Imenik za upisnik "R", "Pom", "Os"

Obr. br. 86

- Imenik za upisnik "I"

Obr. br. 87

- Imenik za upisnik "Iv"

Obr. br. 88

- Imenik za upisnik "O"

Obr. br. 89

- Lični imenik za upisnik "Su"

Obr. br. 90

- Stvarni imenik za upisnik "Su"

Obr. br. 91

- Knjiga uslovnih osuda

Obr. br. 92

- Knjiga uslovnih otpusta "Kuo"

Obr. br. 93

- Knjiga oduzetih predmeta I i II

Obr. br. 94

- Kontrolnik naplate novčanih kazni, paušala, troškova krivičnog postupka i oduzimanja imovinske koristi

Obr. br. 95

- Kontrolnik troškova postupka od kojih je stranka bila oslobođena

Obr. br. 96

- Spisak izvršenja poverenih službenom licu

Obr. br. 97

- Imenik A i B za popis isprava

Obr. br. 98

- Kontrolnik lica privedenih istražnom sudiji

Obr. br. 99

- Kontrolnik lica u pritvoru u prethodnom postupku

Obr. br. 100

- Kontrolnik lica u pritvoru po optuženju

Obr. br. 101

- Knjiga pozvanih lica na izdržavanje kazne lišenja slobode

Obr. br. 102

- Imenik pozvanih lica na izdržavanje kazne lišenja slobode

Obr. br. 103

- Evidencija o nadzoru nad izvršenjem kazne lišenja slobode

Obr. br. 104

- Kontrolnik izvršenja vaspitnih mera

Obr. br. 105

Trgovinski sudovi vode pomoćne knjige:

 

- Evidencija pozvanih sudija porotnika

Obr. br. 54

- Spisak poslatih predmeta koje treba vratiti

Obr. br. 57

- Dnevnik službenih putovanja

Obr. br. 59

- Interna dostavna knjiga o kretanju spisa u sudu

Obr. br. 70

- Poslovni dnevnik sudije

Obr. br. 69

- Dostavna knjiga za mesto

Obr. br. 75

- Knjiga o zaduženju radnika primljenih pismena za dostavljanje

Obr. br. 76

- Kontrolnik poštarine

Obr. br. 77

- Spisak izdatih predmeta iz arhive

Obr. br. 81

- Imenik za upisnik "R"

Obr. br. 85

- Lični imenik za upisnik "Su"

Obr. br. 88

- Stvarni imenik za upisnik "Su"

Obr. br. 89

- Knjiga uslovnih osuda

Obr. br. 91

- Knjiga uslovnih otpusta

Obr. br. 92

- Kontrolnik naplate novčanih kazni, paušala, troškova postupka i oduzimanja imovinske koristi

Obr. br. 95

- Spisak izvršenja poverenih službenom licu

Obr. br. 97

- Kartica za upisnik "Pk" za pravna lica, zelena

Obr. br. 106

- Kartica za upisnik "Pk" za fizička lica, žuta

Obr. br. 107

- Kartica za upisnik "P" i "Pl"

Obr. br. 108

- Kartica za upisnik "Pp" (bela)

Obr. br. 109

- Kartica za upisnik "St"

Obr. br. 110

- Imenik za upisnik "Fi"

Obr. br. 112

Viši trgovinski sud vodi imenike i pomoćne knjige koje vode i trgovinski sudovi.

14. Pojedini imenici i druge pomoćne knjige

Imenici

Član 297

Imenici se vode kod sudova radi lakšeg i bržeg pronalaženja brojeva predmeta po upisnicima.

Imenici se vode kao knjige ili po sistemu kartoteke.

Član 298

Imenici koji se vode kao knjige podeljeni su po slovima prema azbučnom redu sa dovoljnim brojem tabaka za svako slovo.

Imenici se mogu voditi za više godina u jednoj knjizi. U tom slučaju na početku svake godine stavlja se kod pojedinog slova godina crvenom olovkom.

Imenici za krivične upisnike vode se po imenu okrivljenog lica, parnični po imenu tuženog, predmeti izvršenja po imenu dužnika, predmeti ostavine po imenu ostavioca, a ostali po imenu predlagača, odnosno lica na koji se postupak odnosi. Za stvari uz upisnik "Su" vodi se lični i stvarni imenik.

Sudovi sa malim obimom poslova mogu za predmete "Kv" i "Kž", za "Kr" i "Kri", za "Pl" i "P" voditi jedan imenik.

15. Pomoćne knjige

Knjiga uslovnih osuda

Član 299

U knjigu uslovnih osuda zavode se sve uslovne osude kad postanu pravnosnažne.

Knjiga uslovnih osuda osniva se za više godina unapred, a vodi se u opštinskim sudovima po sistemu kalendara po godinama i mesecima prema isteku roka, za koji je odloženo izvršenje kazne, dok se u okružnim sudovima za uslovne osude uvode u knjigu uslovnih osuda po redu utvrđivanja pravnosnažnosti.

Dvostruko uslovljene osude (naknada štete i kazna zatvora) zavode se tako, što se prvo upisuje rok do koga štetu treba naknaditi, a posle toga rok na koji je odloženo izvršenje kazne.

Kada se uslovna osuda zavede, stavlja se u odgovarajuću rubriku odnosnog upisnika redni broj pod kojim je osuda zavedena u knjizi uslovnih osuda.

Upis u knjigu uslovnih osuda označava se znakom konačnog rešenja kada sud donese odluku o brisanju ili opozivu osude, a kod dvostrukog uslova, kada se razvede i osuda za drugi rok.

Knjiga uslovnih otpusta

Član 300

U knjigu uslovnih otpusta zavode se sve molbe za puštanje na uslovni otpust osuđenih lica prema vremenu prispeća u sud.

Knjiga oduzetih predmeta

Član 301

U knjigu oduzetih predmeta zavode se predmeti koji su u toku krivičnog postupka oduzeti i čuvaju se u sudu.

Vodilac knjige dužan je da svakog meseca proveri da li se stanje po knjizi slaže sa stvarnim stanjem oduzetih predmeta. Ako ustanovi da se pojedini predmeti nalaze na čuvanju duže od šest meseci, obavestiće sudiju radi donošenja odgovarajuće odluke.

Kada je oduzeti predmet prodat, uništen ili predat po odluci suda, u knjizi se redni broj toga predmeta označava znakom konačnog rešenja.

Za oduzeto oružje vodi se posebna knjiga oduzetih predmeta.

Kontrolnik novčanih kazni, paušala, troškova krivičnog postupka i oduzimanja imovinske koristi

Član 302

U kontrolnik se zavode novčane kazne, paušal i troškovi krivičnog postupka, kao i oduzeta imovinska korist po pravnosnažnim sudskim odlukama, koje se naplaćuju po službenoj dužnosti.

Pošto se izvrši zaduženje u kontrolniku u predmetu se, ispod odluke sudije kojom se naređuje zaduženje, stavlja otisak štambilja o tome da je zaduženje izvršeno.

Redni broj kontrolnika pod kojim je izvršeno zaduženje upisuje se u odgovarajuću rubriku krivičnog upisnika za taj predmet.

Član 303

Vodilac kontrolnika svakog meseca proverava, upoređivanjem kontrolnika sa dnevnikom, da li su zaduženi iznosi naplaćeni. Ako ustanovi da pojedina zaduženja nisu naplaćena ni za tri meseca od zaduženja, ispitaće razloge i o tome obavestiti Predsednika radi donošenja odgovarajuće odluke.

Član 304

Predmet se u kontrolniku označava znakom konačnog rešenja kada je zaduženje po odnosnom predmetu u celini naplaćeno ili otpisano.

Kontrolnik se zaključuje krajem svake godine tako što se na svakom tabaku sumiraju zaduženja, naplaćeni, otpisani i nenaplaćeni iznosi, a iza poslednjeg rednog broja izvrši rekapitulacija sa ukupnim zbirom pojedinih kolona i ukupnim nenaplaćenim saldom. Rekapitulaciju potvrđuje vodilac kontrolnika, upravitelj sudske pisarnice i Predsednik.

Nenaplaćeni iznosi prenose se u kontrolnik za narednu godinu sa svim upisima iz pojedinih rubrika odnosno predmeta. U ranijem kontrolniku predmet se označava oznakom konačnog rešenja, a u rubrici za primedbe zabeležiće se novi redni broj.

Predsednik će narediti da se otpišu potraživanja iz ovog člana (osim novčane kazne) kada je, zbog inflacije postala neisplativa prinudna naplata.

Kontrolnik troškova postupka od kojih je stranka oslobođena

Član 305

U ovaj kontrolnik zavode se iznosi neplaćenih taksa i troškova koji su isplaćeni iz predračunskih sredstava suda, kao i potrebni podaci po pravnosnažnosti rešenja kojim je stranci naređeno da plati troškove isplaćene iz predračunskih sredstava suda. Taksu i unapred isplaćene troškove iz predračunskih sredstava sud naplaćuje po službenoj dužnosti od stranke koja je dužna da ih naknadi.

Kontrolnici lica u pritvoru

Član 306

U kontrolnike se upisuju lica u pritvoru. Posebno se vodi kontrolnik za lica u istrazi, a posebno za ona koja su optužena.

Evidencija o nadzoru nad izvršenjem kazne zatvora

Član 307

Evidenciju o nadzoru u kazneno-popravnim zavodima u smislu odgovarajućih odredbi Zakona o izvršenju krivičnih sankcija vode sudovi na osnovu zapisnika odnosno službene zabeleške o izvršenom obilasku osuđenih lica u kazneno-popravnom zavodu.

Spisak izvršenja poverenih službenom licu

Član 308

U spisak izvršenja poverenih službenom licu, zavode se predmeti izvršenja, koji su mu predati radi sprovođenja izvršenja, te se na osnovu njega kontroliše rad službenog lica.

Spisak popisa

Član 309

U spisak popisa upisuju se predviđeni podaci o izvršenom popisu pokretnih stvari.

Pre izvršenja popisa službeno lice, radi eventualnog združenja predmeta i sprovođenja jedinstvenog postupka proveriće da li je protiv dužnika ranije izvršen popis.

Spisak popisa vodi se po sistemu kartoteke. Izvršeni upis u spisak popisa zabeležiće se i u zapisniku o popisu.

Kada poverilac odustane od zahteva ili kada se izvršenje obustavi ili kada se izvrši naplata, predmet se u spisku označava znakom konačnog rešenja.

Spisak isprave "Si"

Član 310

U popis isprava zavode se testamenti i druge važne isprave koje su predate sudu radi čuvanja.

Isprave se predaju sudu posebnim podneskom ili usmeno na zapisnik. Ako su isprave predate otvorene, staviće se u koverat i zapečatiti, a na podnesku odnosno zapisniku zabeležiti broj pod kojim je zavedena u popis.

Na omot u kome se nalazi isprava, stavlja se redni broj popisa, poslednja dva broja godine u kojoj je isprava u popisu zavedena i kratka sadržina (na primer: "Si 10/2002 testament Petra Pavlovića učitelja iz Požarevca"). Isprava se čuva u sudu na sigurnom mestu, odvojeno od drugih predmeta i spisa.

Isprave se vraćaju strankama samo po odluci suda. Kada se testament proglasi, pripaja se ostavinskim spisima.

Dostavne knjige

Član 311

Sud vodi posebne dostavne knjige za poštu, a posebne za druge načine dostavljanja.

Pismena koja se dostavljaju poštom, uvode se u Dostavnu knjigu, koja ima oblik i sadržinu prema poštanskim propisima. Posebno se uvode povratnice, posebno preporučene, a odvojeno obične pošiljke.

Pre predaje pismena pošti, sabira se vrednost nalepljenih poštanskih maraka i zbirna vrednost upiše iza zadnjeg upisa. Tačnost upisa overava radnik računovodstva.

U dostavnu knjigu za mesto zavode se pismena koja se dostavljaju u mestu preko sudskih radnika.

U dostavnu knjigu za sud zavode se pismena koja se dostavljaju sudijama i službama u sudu.

Ostale pomoćne knjige

Član 312

Ostale pomoćne knjige i imenici iz člana 296. Poslovnika, vode se prema propisanim obrascima u skladu sa zakonima koji ih propisuju.

16. Štambilji

Član 313

Sudovi obavezno upotrebljavaju sledeće štambilje:

1. "Hitno";

2. "Maloletnik";

3. "Pritvor";

4. "Izdržavanje";

5. "Radni spor";

6. "Smetnje poseda";

7. "Obezbeđenje dokaza";

8. "Protiv presude - rešenja nije izjavljena žalba";

9. Konstatacija o otpremanju (daktilografski štambilj);

10. Konstatacija da je taksa naplaćena;

11. Rešenje o dozvoli izvršenja;

12. Konstatacija o odobrenom oslobođenju od plaćanja troškova postupka;

13. Rešenje o usvajanju predloženog platnog naloga;

14. Potvrda tačnosti prepisa;

15. Saglasnost prepisa sa izvornikom;

16. Konstatacija o pravosnažnosti odluke;

17. Konstatacija o izvršnosti odluke;

18. Konstatacija o zaduženju u kontrolniku naplate novčanih kazni;

19. Dostava žalbe suprotnoj stranci na odgovor;

20. Overa potpisa;

21. Overa prepisa;

22. Zabeleška o prijemu pismena;

23. Skraćena zabeleška o prijemu pismena;

24. Potvrda o prijemu pismena;

25. Potvrda overe potpisa i pečata u smislu člana 3. Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava - Apostille;

XIX Glava

POSEBNE ODREDBE ZA POJEDINE POSTUPKE

1. Postupanje u krivičnim predmetima

Hitno postupanje

Član 314

U krivičnim predmetima u kojima se vodi postupak zbog krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, kod kojih opšti interes zahteva hitan postupak, sudovi postupaju bez odlaganja.

Radnje koje ne trpe odlaganje izvršiće se i u dane i vreme kada sud ne radi (uviđaj i dr.), pod uslovima propisanim u zakonu.

Posebnu pažnju sud će obratiti na hitno postupanje u pritvorskim predmetima (bezuslovno održavanje rokova trajanja, produženje i ukidanje pritvora, saslušanja pritvorenih) i u predmetima u kojima je podneta molba za pomilovanje, uslovni otpust ili zahtev za vanredno ublažavanje kazne.

Istražne sudije

Član 315

Predsednik je dužan da obezbedi nužne uslove za normalan rad istražnih sudija.

Predsednik okružnog suda održava povremene radne sastanke sa istražnim sudijama, predsednicima krivičnih veća i veća koje odlučuje u prvom stepenu van glavnog pretresa i preduzima potrebne mere za efikasan i pravilan rad u prethodnom postupku.

Član 316

Predsednik okružnog suda, povremenim pregledom predmeta u kojima je pokrenuta istraga, prati rad istražnih sudija. Najmanje svaka tri meseca predsednik suda detaljno pregleda rad istražnog odeljenja radi provere, da li se poštuju određeni rokovi, kao i da li se poslovi obavljaju dovoljno brzo i u skladu sa odredbama krivičnog postupka.

Član 317

Kada istražni sudija zbog većeg broja okrivljenih ili pritvorenih lica, obimnosti predmeta, složenosti i većeg broja radnji koje treba hitno obaviti ili zbog zauzetosti u nekom drugom započetom predmetu nije u stanju da obavi sve potrebne radnje u propisanim rokovima, dužan je da o tome blagovremeno obavesti Predsednika, koji će odrediti jednog ili više sudija da obave posebne istražne radnje.

Tako će se naročito postupiti u slučajevima, kada je potrebno održati rokove u vezi sa trajanjem, produženjem ili ukidanjem pritvora.

Obaveštenje o postupku i donetim odlukama

Član 318

O stavljanju u pritvor, kao i o svakoj pravosnažnoj presudi kojom je osuđeno lice u radnom odnosu, sud će odmah, držeći se strogo rokova određenih u posebnim propisima, obavestiti njegovog neposrednog starešinu odnosno ustanovu ili poslodavca kod koje je to lice zaposleno.

Sud će tako postupiti i u slučaju ako je pravosnažnom odlukom obustavljen krivični postupak protiv navedenih lica ili je pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena, ali ne zbog nenadležnosti suda.

Ako je u pitanju advokat ili advokatski pripravnik, a radi se o nekom od slučajeva iz prethodnih stavova, sud će obavestiti nadležnu advokatsku komoru.

Član 319

O svakom pokretanju krivičnog postupka protiv nediplomatskog osoblja na službi u inostranim misijama koje je dovedeno iz inostranstva, kao i stranih državljana, sud će odmah obavestiti Ministarstvo.

Ako se u toku preduzimanja izvesne radnje (pretresanje stana i dr.), dogodi neki incident, o takvom događaju odmah će se obavestiti Ministarstvo.

Član 320

Sud će obavestiti nadležan organ zdravstvenog osiguranja o svakoj pravnosnažnoj presudi, kojom se u smislu propisa o socijalnom osiguranju porodici osuđenog osiguranika ostavlja delimično ili u celini uživanje prava na osnovu socijalnog osiguranja.

Na isti način sud će obavestiti nadležni isplatni organ kada se u smislu propisa o ratnim vojnim invalidima porodici pravnosnažno osuđenog radnog ili mirnodopskog vojnog invalida ostavlja delimično ili u celini uživanje invalidskih prava.

Član 321

O svakoj pravosnažno izrečenoj meri zabrane bavljenja određenim zanimanjima, sud će obavestiti nadležnu profesionalnu organizaciju, kao i organ nadležan za davanje dozvole za obavljanje poslova određenih zanimanja.

Sudovi će redovno dostavljati nadležnom organu unutrašnjih poslova, koji vodi kaznenu evidenciju, rešenja o rehabilitaciji, i rešenja kojima se utvrđuje brisanje uslovne osude.

Član 322

Sudovi su dužni da obaveštavaju i druge organe, ustanove i organizacije, kada je na osnovu posebnih propisa predviđeno obaveštavanje ili dostavljanje pravosnažnih presuda.

Pritvor

Član 323

U upisnik u kome je zaveden predmet po kome je protiv nekog lica određen pritvor, ispred imena se upisuje "pritvor" ili stavlja štambilj sa istim tekstom, koji će se precrtati i kosom crtom kada to lice bude pušteno na slobodu.

Član 324

Pritvorenici se smeštaju u sudska odeljenja zatvora samo na osnovu pismene odluke suda.

Član 325

Ime lica protiv kojeg je određen pritvor zavodi se u Kontrolnik lica u pritvoru u prethodnom postupku odnosno u Kontrolnik lica u pritvoru po optuženju.

Član 326

U opštinskom i okružnom sudu vodi se knjiga nadzora nad pritvorenicima, u koju Predsednik ili sudija koga on odredi za obilazak, upisuje obaveštenja o tome kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju drugim potrebama i kako se sa njima postupa.

Sa obaveštenjima unetim u knjigu nadzora upoznaju se istražne sudije i uprava zatvora.

Predsednik odnosno sudija koga on odredi, dužan je da preduzme potrebne mere da se otklone nepravilnosti uočene prilikom obilaska zatvora.

Član 327

U slučaju neopravdanog zadržavanja lica u pritvoru, kao i prekoračenja zakonskih rokova u kojima je trebalo doneti odluku o produženju pritvora, sudija u čijem se postupanju to desilo dužan je da odmah pismeno obavesti Predsednika i da navede razloge prekoračenja odnosno zadržavanja.

Postupak po naredbama istražnog sudije u predkrivičnom postupku

Član 328

Podaci o identitetu svedoka saradnika iz člana 504d Zakonika o krivičnom postupku i snimci i podaci bankarskih, finansijskih i drugih organizacija dobijenih po osnovu naredbi istražnog sudije iz člana 232. i 234. Zakonika o krivičnom postupku i upisnik "Kri.Pov." čuvaju se u određenim prostorijama i pod posebnim nadzorom.

Član 329

Prikupljeni materijal i podaci dobijeni merama iz čl. 232. i 234. Zakonika o krivičnom postupku, prima lično istražni sudija koji je izdao naredbu ili sudija koji ga prema godišnjem rasporedu poslova menja i predaje vodiocu upisnika "Kri. Pov".

Dostavljanje svedoku saradniku vrši se na način kojim se obezbeđuje da se ne otkrije njegov identitet, preko organa ili posredstvom organa koji mu obezbeđuje taj status.

Vodilac upisnika "Kri. Pov" primljeni materijal stavlja u poseban omot na kome se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta, broj pod kojim je materijal zaveden u evidenciji. Zajedno sa primljenim materijalom u omot se stavlja zapisnik o popisu koji sadrži: vrstu snimaka, broj kopija snimaka i oznake da li se radi o poslovnom ili ličnom računu.

Član 330

Uništenje materijala ili podataka pribavljenih na osnovu čl. 232. i 234. Zakonika o krivičnom postupku, vrši vodilac upisnika "Kri. Pov" pod nadzorom istražnog sudije uz prisustvo Predsednika o čemu se sačinjava zapisnik.

Uništenje prikupljenog materijala i podataka iz čl. 232. i 234. Zakonika o krivičnom postupku vrši se pogodnim mehaničkim ili termičkim sredstvima za uništenje.

2. Evidencija i naplata novčane kazne, troškova postupka i oduzimanje imovinske koristi

Član 331

O sprovođenju sudske odluke o naplati novčane kazne, troškova krivičnog postupka, paušala i oduzimanja imovinske koristi stara se sudska pisarnica.

Pravosnažna presuda u kojoj je nekom licu izrečena novčana kazna ili je osuđeno da plati troškove postupka (krivičnog, a u drugim postupcima i u predmetima u kojima je sud umesto stranke oslobođene plaćanja iz budžeta podmirio troškove postupka), zavode se u Kontrolnik i odmah poziva obavezano lice, da u roku plati obavezu. Pozivanje se evidentira u odgovarajućoj rubrici.

Stranka će se pozvati da uplatu izvrši u sudu ili na račun (preko pošte, banke i sl.). Ako se uz poziv dostavlja čekovna uplatnica, ona mora da bude popunjena (ime stranke, iznos, broj računa, broj predmeta i osnov).

Sve uplate se doznačuju na prolazne račune suda, koji se petnaestodnevno prazne. Po dobijanju izvoda sud u predmetu konstatuje svaku uplatu.

Ako stranka ne uplati u roku, vodilac kontrolnika sačinjava predlog za prinudnu naplatu u izvršnom postupku, koji potpisuje sudija. Broj i datum izvršnog predmeta beleži se u rubrici za primedbe Kontrolnika, a predmet označi kao delimično rešen.

Po izvršenoj naplati, predmet je završen.

Ako se potraživanje ne može naplatiti u izvršnom postupku, predmet se dostavlja krivičnoj pisarnici koja ga iznosi predsedniku veća koje je izreklo kaznu, a u Kontrolniku označi kao rešen.

3. Oduzimanje i čuvanje predmeta

Član 332

Predmeti oduzeti u krivičnom postupku ili pronađeni kod okrivljenog, za koje se ne zna čiji su kao i jemstva, zavode se u Knjigu oduzetih predmeta.

Ako oduzeti novac, vrednosni papir i dragocenosti, treba da posluže na raspravi kao dokaz, čuvaju se u računovodstvu suda u kasi. Ako nemaju ovu svrhu ili je njima dato jemstvo, dostavljaju se na čuvanje depozitnom mestu suda.

Ostali predmeti predaju se na čuvanje zaposlenom koji je rasporedom poslova određen za njihovo čuvanje shodno propisima o sudskim depozitima.

Ako se radi o novčanim knjigama i drugim prepisima koji imaju poslužiti kao dokaz, srediće se po stranama odnosno rednim brojevima, staviti u omot i čuvati na način predviđen u prethodnom stavu.

Oružje, eksplozivne stvari, droga, lako zapaljive stvari i sl. predaju se na čuvanje organima unutrašnjih poslova ili se predaju depozitnom mestu koje odredi Ministarstvo.

Lako pokvarljive stvari, prodaće se, a dobijeni novac predaće se na čuvanje u sudski depozit.

Član 333

Primanje, čuvanje, rukovanje i uništavanje predmeta, upisanih u knjigu oduzetih predmeta sprovodi se prema propisima o sudskim depozitima.

Član 334

Prilikom prijema zahteva za sprovođenje istrage ili optužnog akta, sudija će naložiti da se proveri da li su predmeti oduzeti i predati sudu. Ako se ne nalaze kod suda, narediće se da se predaju, odnosno oduzmu od lica kod kojih se nalaze.

4. Postupanje po molbama za pomilovanje

Član 335

Po molbama za pomilovanje sud postupa hitno.

Molbe za pomilovanje zavode se u upisnik "Kp".

Molbe i svi akti u vezi sa postupkom pomilovanja ulažu se u posebne omote i čuvaju odvojeno od krivičnog spisa na koji se odnose. U krivični spis stavlja se službena beleška o datumu podnete molbe i o licu koje ju je podnelo.

Spisu koji je formiran povodom molbe za pomilovanje prilaže se spis koji se odnosi na predmet u kome je započet postupak i u kome su izrečene kazne. Kada mogla za pomilovanje bude konačno rešena, izvornik odluke ulaže se u krivični spis. To će se zabeležiti u spisu u kome se traži pomilovanje, a krivični spis će se izdvojiti.

5. Postupanje u predmetima trgovinskih sudova

Privredni prestupi

Član 336

Za upisnik "Pk" vodi se imenik posebno za pravna a posebno za fizička lica.

Pre zavođenja predmeta u upisnik "Pk" pregledom imenika proveriće se da li se protiv tog pravnog, odnosno fizičkog lica, vodio ili se sada vodi postupak zbog privrednog prestupa i to će se potvrditi stavljanjem zabeleške na samom pismenu "imenik pregledan".

Ako se ustanovi da je postupak vođen ili da je u toku, staviće se o tome posebna zabeleška na samom pismenu potpisano od zaposlenog koji je izvršio proveru.

Prinudno poravnanje i stečaj

Član 337

Po prijemu predloga za pokretanje postupka prinudnog poravnanja odnosno predloga za otvaranje stečajnog postupka, vodilac upisnika proverava uvidom u imenik da li se u pogledu tog preduzeća (dužnika) vodio ili se još vodi postupak prinudnog poravnanja odnosno stečaja i to potvrđuje na predlogu stavljanjem zabeleške "imenik pregledan".

Ako se ustanovi da je postupak vođen ili da je u toku, staviće se o tome zabeleška na pismenu, potpisana od određenog zaposlenog u sudu.

Naknadne podneske koji se odnose na predmet u toku, vodilac upisnika dostavlja predsedniku veća poravnanja odnosno predsedniku stečajnog veća.

Član 338

Predsednik veća poravnanja, odnosno predsednik stečajnog veća može narediti da se osim popisa spisa vodi i posebni popis poverilaca i poseban popis radnji koje se često ponavljaju, kao i da se takva pismena lepe na posebne umetke i u omotu spisa drže odvojeno.

Popis poverilaca sadrži podatke: redni broj, datum, ime poverioca, prijavljena potraživanja i da li su potraživanja osporena.

Ako predsednik veća poravnanja, odnosno predsednik stečajnog veća odluči da se neka druga pismena posebno popišu odrediće ujedno i šta će se u taj spisak uneti.

Osnovni broj upisnika "Pp" odnosno "St" ostaje nepromenjen sve do okončanja postupka, bez obzira na vreme trajanja postupka.

Član 339

Prepis odluka koje su donete na ročištu za ispitivanja potraživanja dostavljaju se samo onim poveriocima čija su potraživanja osporena i onim koji nisu prisustvovali ročištu.

Upis u sudski registar

Član 340

Upis u sudski registar i postupak oko vođenja sudskog registra, vode se po posebnim propisima.

XX Glava

FINANSIJSKO-MATERIJALNO POSLOVANJE

1. Postupanje u predmetima izvršenja

Rad službenog lica

Član 341

Izvršne radnje sprovode sudovi neposredno ili službeno lice po nalogu izvršnog sudije.

Službeno lice je dužno da na zahtev dužnika pre početka sprovođenja izvršenja pokaže službenu legitimaciju.

Član 342

Službeno lice u postupku izvršenja sprovodi bez odlaganja sva izvršenja, po pravilu onim redom kojim su mu predmeti izvršenja dodeljeni u rad.

Raspodela predmeta u kojima treba sprovesti izvršenje vrši se tako da jedno službeno lice prilikom jednog izlaska obavi više izvršnih radnji u što više izvršnih predmeta (u istom mestu ili obližnjih mesta).

Vodilac upisnika "I" upisuje sve predmete u kojima treba sprovesti izvršenje u spisak izvršenja poverenih sudskom izvršitelju.

Uzajamno obaveštavanje o izvršenjima opštinskih i trgovinskih sudova

Član 343

Pre sprovođenja prodaje, trgovinski sud koji je sproveo popis obavestiće nadležni opštinski sud dostavljanjem prepisa zapisnika o popisu založnih prava stečenih na stvarima dužnika i zatražiti obaveštenje o tome da li je protiv istog dužnika u toku izvršni postupak.

Primljeno obaveštenje trgovinskog suda, opštinski sud upisuje u spisak popisa sa naznačenjem spisa trgovinskog suda, datumom obavljenog popisa i visinom potraživanja.

Ako je opštinski sud sproveo popis protiv istog dužnika u izvršnom predmetu gde je postupak u toku, dostaviće prepis zapisnika o popisu trgovinskom sudu. Trgovinski sud upisuje popis o kome ga je obavestio opštinski sud u pregled popisa.

Član 344

Kada službeno lice naplaćuje novac potvrdiće uplatu na priznanici iz bloka priznanica (Obrazac br. 50).

Priznanica se popunjava u tri primerka (kopiranjem) sa naznačenjem naplaćenog iznosa za račun poverioca i stavljanjem datuma i potpisa. Prvi primerak priznanice upućuje se licu koje je izvršilo isplatu, drugi primerak se zadržava u bloku priznanica, a treći primerak predaje računovodstvu.

Priznanice imaju serijske brojeve i sa njima se postupa u skladu sa propisima o postupanju sa novčanim dokumentom.

Ako službeno lice preda neposredno poveriocu gotovinu ili oduzeti predmet, to potvrđuje potpisom na zapisniku.

Član 345

Gotovinu, papire od vrednosti i dragocenosti koje mu je predao dužnik ili koje je sam oduzeo, ako ih nije neposredno predao poveriocu, službeno lice predaće računovodstvu prvog narednog radnog dana po naplati.

Računovodstvo će potvrditi prijem gotovine odnosno vrednosti na kopiji priznanice, odnosno u izveštaju (zapisniku) službenog lica.

Kopiju priznanice na kojoj je potvrđeno da je novac položen u blagajnu suda, službeno lice predaje izvršnom sudiji zajedno sa izveštajem i zapisnikom o obavljenoj izvršnoj radnji.

Član 346

Službeno lice podnosi izvršnom sudiji izveštaj o sprovedenim ili nesprovedenim izvršnim radnjama kome prilaže zapisnik, i priznanice o naplaćenim iznosima za vreme sprovođenja izvršnih radnji. U izveštaju će navesti trajanje izvršne radnje, vreme provedeno na putu i ostale podatke potrebne za odlučivanje o troškovima (korišćenje sudskog vozila ili drugog prevoza, naknade radnicima, miliciji).

Ako naplata troškova nije vezana za sprovedenu izvršnu radnju, a službeno lice prilikom jednog izlaska obavi više radnji po više predmeta na koje treba razdeliti nastale troškove, obračun troškova prilaže se samo jednom predmetu, a u izveštaju za taj predmet navešće se i svi predmeti na koje se odnose troškovi. U izveštaju o obavljenim izvršnim radnjama u ostalim predmetima, staviće se beleška o tome u kome se predmetu nalazi obračun troškova.

Član 347

Izvršni sudija pregleda izveštaj (obrazac izveštaja može biti štampan na koricama predmeta) i utvrđuje troškove, upoređuje podatke o priloženoj priznanici sa podacima u zapisniku i izveštaju o obavljenoj izvršnoj radnji. Na izveštaj i blok priznanicu stavlja svoj skraćeni potpis (paraf).

Ako položeni predujam prelazi obračunate troškove izdaće naredbu o vraćanju viška. Ako je predujam nedovoljan pozvaće stranku da uplati razliku.

2. Sudski depozit

Poslovanje sredstvima depozita

Član 348

Sredstvima sudskih depozita finansijski i materijalno posluje se na osnovu naredbe nadležnog sudije.

Ako prilikom prijema nekog iznosa ili predmeta ne postoji naredba sudije, računopolagač će zahtevati da se takva naredba izda, a ako ne postoji predmet, osnovaće se u tu svrhu novi koji će se upisati u upisnik "R".

Sva primanja i izdavanja gotovine i vrednosti upisuju se u propisane knjige.

Na omotima spisa stavlja se beleška o izvršenom polaganju i primanju navodeći broj depozitnog kartona ili rednog broja dnevnika za negotovinska primanja, a izveštaji o promenama i stanju sredstava depozita lepe se hronološkim redom na posebnom kartonu uloženom u predmet.

Član 349

Gotovina i vrednosti primaju se i izdaju uz popunjenu priznanicu odnosno potvrdu koje se čuvaju kao novčana dokumenta, ili se registruju uz potpis primaoca u odgovarajućoj rubrici propisanih knjiga i evidencija.

Privremeni depoziti

Član 350

Privremeni depoziti obuhvataju sredstva koja su namenjena da se odmah ili u kraćem roku upotrebe u određenu svrhu (predujam za veštačenje i sl.).

Član 351

Gotovina i vrednosti koje su predmet sudskog depozita, čuvaju se u blagajni suda, na računu depozita.

Član 352

Gotov novac primljen u toku dana na blagajni suda, uplatiće se odmah, ili sledećeg radnog dana na račun depozita, osim ako je sudija naložio da se gotovina čuva u blagajni, ali ne duže od 30 dana i ako se time ne krše propisi o blagajničkom maksimumu.

Član 353

U sudsku blagajnu mogu se po nalogu sudije primati kao negotovinski depoziti papiri od vrednosti, dragocenosti, strana valuta, štedne i uložene dinarske i devizne knjižice i druge isprave za koje nije propisano da se upisuju u popis isprava.

Primanje gotovine i vrednosti

Član 354

Gotovina i vrednosti primaju se po pravilu, neposredno u sudu, a izuzetno uplatom preko pošte ili banke na račun.

Pod plaćanjem u gotovom podrazumeva se i plaćanje čekom sa tekućeg računa građana ili preduzeća.

Primanje putem pošte ili banke

Član 355

Gotov novac primljen poštom uvodi se istog dana preko uplatnog naloga u blagajnički izveštaj, a potom knjiži u evidenciju depozita.

Ako se odmah ne može utvrditi svrha pošiljke, odnosno na koju se pravnu stvar odnosi primljeni novac ili vrednost pozvaće se pošiljalac da u roku od tri dana objasni svrhu pošiljke ili da označi pravnu stvar na koju se ona odnosi, sa upozorenjem da će mu se novac i vrednosti vratiti na njegov trošak ako ne postupi po pozivu suda.

Primanje dragocenosti i drugih predmeta

Član 356

Primljene dragocenosti i predmete popisuje i procenjuje komisija koju određuje Predsednik. Komisija se sastoji od dva člana od kojih je jedan računopolagač, a drugi rukovodilac računovodstva.

Komisija je dužna da tačno popiše primljene predmete po komadima, serijskom i drugom broju ako postoji, kakvoći, količini, težini, obliku i slično, tako da se isključi svaka mogućnost zamene. Zapisnik o popisu sastavlja se u dva primerka od kojih se jedan ulaže u odgovarajući predmet, a drugi u omot u koji se stavljaju popisane vrednosti.

Ako iz bilo kojih razloga komisija ne može sama da popiše predmete, angažovaće sudskog veštaka.

Dragocenosti se procenjuju prema prometnoj vrednosti na dan prijema u sudu.

Troškove procene utvrđuje sudija i istovremeno određuje ko će ih snositi.

Primanje vrednosnih papira

Član 357

Vrednosni papiri kao predmet depozita primaju se na taj način što se sačinjava popis navodeći sledeće podatke: država u kojoj je vrednosni papir izdat, ime i naziv izdavaoca vrednosnog papira, oznaka serije i broja vrednosnog papira, iznos na koji glasi talon i kuponi koji su vezani za vrednosni papir kao i datum kada treba isplatiti ili realizovati prvi kupon.

Ako je vrednosni papir izdat u našoj zemlji, njegova vrednost se označava u nominali. U slučaju da vrednosni papir nema sve kupone, tj. ako se prilikom naplate kupona, pored kamate isplaćuje i deo glavnice, kao vrednost označiće se smanjena vrednost papira.

Ako se za vrednosne papire koji su izdati u inostranstvu ne može odmah utvrditi njihova nominalna vrednost, kao vrednost u domaćoj valuti će se privremeno označiti vrednost od jednog dinara.

Primanje štednih i uloženih knjižica

Član 358

Štedne i uložene knjižice popisuju se navođenjem naziva izdavaoca, vlasnika i korisnika, broja knjižice, iznosa salda, a eventualno i posebnog znaka.

Vrednost štedne i uložne knjižice navešće se prema saldu koji pokazuje stanje knjižice u nominalnom iznosu, ako se radi o štednji kod finansijskih organizacija.

Ako je štedna ili uložna knjižica izdata od inostranog zavoda ili od bivšeg novčanog zavoda u Jugoslaviji, pre 15. maja 1945. godine, ukoliko se ne može ustanoviti njena prava vrednost, navešće se sadašnja vrednost u dinarima prema kursnoj, odnosno obračunskoj vrednosti, a ako to nije odmah moguće privremeno će se označiti vrednost od 1 dinara.

Primanje isprava

Član 359

Isprave i ostali papiri od vrednosti popisuju se navođenjem njihovog svojstva, izdavaoca, datuma i mesta izdavanja i drugih podataka.

Isprave se evidentiraju po komadima bez oznake vrednosti.

Primanje strane valute

Član 360

Ako je predmet depozita strana valuta, u popisu će se naznačiti naziv države u kojoj valuta vredi kao zakonsko sredstvo plaćanja, navođenjem nominalne vrednosti na koju novčanica glasi, naziv izdavaoca, serije i broja kao i eventualnih drugih podataka.

Sredstva strane valute primljena na blagajni suda uplatiće se u banku na račun deviznog depozita ukoliko sudija, u zavisnosti od potrebe izvođenja dokaza (uvid, pregled, brojanje), ne odluči drugačije.

Član 361

Vrednosti (dragocenosti, papiri od vrednosti i isprave), koje se čuvaju u blagajni suda ili predaju na čuvanje kod depozitnog mesta, stavljaju se u posebne omote na kojima se sa spoljne strane stavlja oznaka predmeta, broj depozita pod kojim su vrednosti zavedene u evidenciju depozita, pravna stvar na koju se odnose, kraća specifikacija sadržaja omota, prezime, ime i adresa polagača.

Zajedno sa predmetima depozita u omot se stavlja zapisnik o popisu i proceni.

Izdavanje gotovine i vrednosti

Član 362

Gotovina i vrednosti koje se čuvaju u blagajni suda, na računu depozita kod nadležne banke ili kod depozitnog mesta, izdaju se samo na osnovu pismene naredbe sudije i na način kako on odredi.

Po pravilu, isplata gotovine je na blagajni suda, a ako se radi o većim iznosima ili to stranka zahteva, poštom ili u banci. Maksimalne iznose koji se mogu isplatiti na blagajni propisuje Predsednik. Gotovina koja se nalazi na računu depozita kod službe za obračun i plaćanje isplaćuje se odgovarajućim nalogom.

Negotovinski predmeti (vrednosti) izdaju se neposredno korisniku uz potpis u knjizi vrednosti, ili preko pošte odnosno preko zamoljenog suda.

Gotov novac i vrednosti privremeno se izdaju, radi upotrebe u sudskom postupku na revers koji se ulaže u odgovarajući omot. Revers se poništava kada se vrati privremeno izdati predmet.

3. Redovni depoziti

Predmet redovnog depozita

Član 363

Predmet redovnog sudskog depozita može biti gotov novac, negotovinske vrednosti i drugi predmeti kojim se u sudskom postupku treba utvrditi korisnik.

Redovne sudske depozite prima sud i daje na čuvanje depozitnom mestu.

Depozitna mesta jesu:

1) Narodna banka u Beogradu, za plemenite metale (zlato i platinu) i za predmete koji su izrađeni od tih metala (zlatnici i slično) bez obzira da li su u prometu kao sredstvo plaćanja;

2) filijala Narodne banke u sedištu suda, odnosno njene najbliže filijale ili druge banke, koje su po postojećim propisima ovlašćene za čuvanje sudskih depozita;

3) drugo lice ili institucija koja je rešenjem suda određena kao čuvar depozita.

Član 364

Sudske depozite primaju depozitna mesta.

Član 365

Dragocenosti sud predaje na čuvanje depozitnom mestu po izvršenom popisu i proceni u zapečaćenim omotima na kojima se sa spoljne strane označuje naziv depozita, oznaka predmeta i upozorenje da se prepis zapisnika o popisu i proceni nalazi u omotu. Na omotu, pored mesta gde je stavljen pečat, stavljaju se potpisi članova komisije koja je zapečatila omot.

Dragocenosti koje se odnose na isti depozit stavljaju se zajedno u isti omot.

Član 366

Štedne i uložne knjižice koje se odnose na isti depozit polažu se kod depozitnog mesta u nezapečaćenom zajedničkom omotu na kome se sa spoljne strane naznačuje naziv depozita, broj depozita, kao i oznaka sudskog predmeta. U omot se ulaže i primerak zapisnika o popisu.

Ako je u vezi sa položenim štednim i uložnim knjižicama potrebno da se izvrši neka radnja, sud će zatražiti od depozitnog mesta da mu se privremeno izda knjižica. Po izvršenoj radnji knjižica se vraća depozitnom mestu posebnim rešenjem. Na isti način se postupa kada su u pitanju vrednosni papiri i druge isprave koje se ne čuvaju u sudu.

Član 367

Ako su predmet depozita strana valuta i devize postupa se po deviznim propisima.

Ako se u depozit preda strana valuta u zapečaćenom omotu primenjuju se shodno odredbe koje važe za dragocenosti.

Član 368

U blagajni suda čuva se potvrda o preuzimanju zapečaćenog omota sa dragocenostima, stranom valutom, devizama, štednim i uložnim knjižicama, koju izdaje depozitno mesto.

Ako depozitno mesto zatraži da mu se prilikom izdavanja depozita sa rešenjem vrati potvrda, sud će vratiti potvrdu, a u sudskoj blagajni ostaviti overen prepis potvrde.

Naziv depozita

Član 369

Svaki redovni depozit ima svoj naziv u kome se označuje pravna stvar na koju se odnosi (na primer: "Izvršna stvar Petra Jovića I. 26/2002" ili "Ostavina Marka Marića O. 103/2002" itd.).

Kod privatnih sudskih depozita označuje se ime polagaoca i pravna stvar na koju se depozit odnosi (na primer: "Uplatilac Mirko Savić u parnici Mirka Savića protiv Petra Savića P. 12/2002" itd.).

Rukovanje depozitima

Član 370

Sud rukuje depozitima neposredno ili preko depozitnog mesta. Radi izvršenja pojedinih radnji koje se odnose na rukovanje depozitima sud preuzima predmet depozita od depozitnog mesta. Zaposleni u sudu dužan je obaviti određene radnje istog dana po prijemu predmeta od depozitnog mesta i o tome podneti izveštaj. Ako se određena radnja nije mogla izvršiti istog dana primljeni predmet preda se zaposlenom koji vodi evidenciju depozita radi privremenog čuvanja u blagajni suda. U tom slučaju predmet se evidentira u Dnevniku negotovinskih depozita kao privremeni depozit.

Promena depozitnog mesta ili depozitnog suda

Član 371

Ako dođe do promene depozitnog mesta, depozitni sud narediće dosadašnjem depozitnom mestu da prenese depozit novom depozitnom mestu. U naredbi će se narediti da se depozitnom sudu dostavi izvod stanja depozita sa svim potrebnim zabeleškama i drugim podacima koji su potrebni za odmeravanje troškova.

Takva naredba se izdaje i onda kada dođe do promena depozitnog suda, a depozitno mesto ostaje isto. U tom slučaju odrediće se samo prenošenje depozita na novi depozitni sud.

Zabeleške ograničenja raspolaganja depozitima

Član 372

Postojanje zabrana koje se odnose na izdavanje depozita ili obavljanje pojedinih pravnih poslova u vezi sa njima (zabrane otuđivanja ili opterećivanja, pravo uživanja, ispunjenje naloga po testamentu i slično) ili pojedinih poslova rukovanja koji se ponavljaju, evidentira se stavljanjem zabeleške crvenom hemijskom olovkom ili mastilom u odgovarajućoj kartici. O ovoj zabelešci obavestiće se depozitno mesto radi upisa u svoju evidenciju.

Za sve vreme dok na depozitu postoji zabeleška u smislu prethodnog stava, depozitno mesto ne može vršiti poslove koji su u suprotnosti sa sadržajem zabeleške sve dok drugim rešenjem sud drukčije ne odredi.

Popis depozita

Član 373

Rešenje izvršnog suda kojim se dozvoljava izvršenje popisom depozita dostavlja se depozitom sudu.

Pošto depozitni sud upiše zabeleške depozitnog izvršenja u depozitnu karticu, narediće rešenjem depozitnom mestu da izvršeni popis zabeleži u svojoj evidenciji kao zabranu izdavanja depozita.

Izdavanje depozita

Član 374

Sudski depoziti izdaju se na osnovu rešenja depozitnog suda.

Ovo rešenje sadrži predmet izdavanja, porodično i rođeno ime korisnika kome se depozit izdaje, naziv, broj depozita i način izvršenja rešenja, sa napomenom da li je depozitna taksa plaćena i za koje vreme, odnosno zakonski osnov oslobođenja od plaćanja takse.

Primerak rešenja koji je namenjen depozitnom mestu potpisuje nadležni sudija. Rešenje se dostavlja depozitnom mestu preko ovlašćenog radnika suda ili preporučenom poštom.

Član 375

Depozitno mesto izdaje negotovinske depozite ovlašćenim pravnim i fizičkim licima po nalogu suda neposredno ili poštom (vrednosnim pismom, odnosno paketom sa označenom vrednošću koja se u njemu nalazi).

Kada su predmet izdavanja dragocenosti, sud će po pravilu narediti depozitnom mestu da sudu na čijem području stanuje korisnik pošalje omot sa dragocenostima, radi neposrednog uručenja, ili da ga vrati sudu radi neposrednog izdavanja stranci.

Član 376

Kada se iz zapečaćenog omota izdaju pojedini predmeti sud naređuje posebnim rešenjem, depozitnom mestu da mu se vrati zapečaćeni omot.

Ovako vraćeni omot otvara se komisijski, a izdvojeni predmeti predaju korisniku uz potvrdu koja se ulaže u predmet.

Kada se dragocenosti delimično izdaju, u postojećem popisu obeležavaju se tekući brojevi izdvojenih predmeta sa napomenom kad su izdvojeni. Ovu konstataciju potpisuju članovi komisije koja je izvršila izdavanje.

Preostali predmeti, zajedno sa popisom ponovo se pečate i vraćaju depozitnom mestu novim rešenjem suda radi stavljanja u depozit.

Ako korisnik nije prisutan, tako da nije moguće neposredno izdavanje, odmah po prijemu omota, predmeti koji su se nalazili u omotu primiće se na privremeno čuvanje u blagajnu suda, upisaće se u odgovarajući dnevnik, a korisnik pozvati da depozit preuzme u određenom roku.

Kada korisnik stanuje izvan područja depozitnog suda, predmet depozita dostaviće se radi neposrednog uručenja sudu na čijem području korisnik ima svoje boravište.

Depoziti na čuvanju kod drugih lica ili institucija

Član 377

Ako je predmet sudskog depozita takav da usled posebnih svojstava ili veličine nije pogodan za čuvanje u sudu, odrediće se njegovo čuvanje kod fizičkog ili pravnog lica, odnosno institucije, kao čuvara predmetnog depozita.

Pre donošenja takvog rešenja sud će zatražiti od predlagača da položi potreban predujam za podmirenje troškova čuvanja i rukovanja.

Pre nego što sud poveri predmet depozita određenom čuvaru radi čuvanja izvršiće popis i procenu depozita i o tome sastaviti zapisnik u tri primerka od kojih će se jedan uložiti u odgovarajući predmet, drugi predati čuvaru zajedno sa predmetom depozita, a treći priložiti u dokumentaciju računovodstva.

Član 378

Čuvar kome je poveren na čuvanje depozit može izdati depozit određenom korisniku samo na osnovu rešenja suda i na način kako je u rešenju određeno.

Rešenjem kojim se određuje izdavanje depozita utvrdiće se troškovi koji su nastali usled čuvanja depozita i ko je dužan da ih naknadi, i odlučiti o položenom predujmu.

Postupak sa zastarelim depozitima

Član 379

Ako korisnik depozita na poziv suda ne preuzme depozit, a istekne rok, sud će rešenjem utvrditi da je pravo na izdavanje depozita zastarelo i da je predmet depozita postao državna imovina i naložiti da se uplati na račun materijalnih troškova suda.

U rešenju kojim se određuje izdavanje depozita i korisnik poziva da preuzme depozit, pored roka u kome depozit treba preuzeti, navešće se pouka o pravnim posledicama ako depozit ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje.

Ako je iznos depozita koji korisnik treba da preuzme manji od četvorostrukog iznosa troškova pozivanja (poštarina, koverat), neće se primenjivati postupak iz st. 1. i 2. već će Predsednik naložiti da se sredstva uplate na račun materijalnih troškova suda.

Član 380

Poslovne knjige i ostale evidencije sudskog depozita ustrojavaju se i vode po postojećim propisima.

XXI Glava

PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Član 381

Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Pravilnik o unutrašnjem poslovanju sudova ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 91/93, 27/95 i 29/2000).

Član 381a

Sudovi koji odlučuju o predmetima iz nadležnosti apelacionih sudova i Upravnog suda, vode upisnike i pomoćne knjige i koriste obrasce propisane za te sudove, do početka primene člana 21. do 28. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 63/01, 42/02, 27/03, 103/03, 29/04 i 101/05).

Član 382

Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sledeći