UPUTSTVOO USLOVIMA SKLADIŠTENJA, ČUVANJA, OBNAVLJANJA I EVIDENTIRANJA GRADSKIH ROBNIH REZERVI I PRIZNAVANJA KALA I RASTURA NA ROBAMA ROBNIH REZERVI("Sl. list grada Beograda", br. 19/92 i 27/2005) |
Ovim uputstvom bliže se uređuju uslovi skladištenja, čuvanja, obnavljanja i evidentiranja robnih rezervi i priznavanje kala i rastura na robama robnih rezervi grada Beograda (u daljem tekstu: robne rezerve) i postupanje pri skladištenju, obnavljanju i čuvanju robnih rezervi.
Direkcija za robne rezerve (u daljem tekstu: Direkcija) je dužna da kod zaključivanja ugovora vezanih za poslove robnih rezervi, ugovora uslove utvrđene ovim uputstvom.
Pored uslova utvrđenih ovim uputstvom, mogu se, u pojedinim specifičnim situacijama, ugovoriti i drugi uslovi koji se odnose na preuzimanje robe u skladišta, skladištenje, čuvanje i obnavljanje roba.
Direkcija će pre predaje gradskih robnih rezervi na skladištenje utvrditi postojanje uslova za skladištenje određene robe u smislu ovog uputstva i na osnovu toga izvršiti izbor skladištara i sa njim zasnovati ugovorni odnos.
Izbor treba da bude takav da omogućava očuvanje robnih rezervi u pogledu količine i kvaliteta i zaštitu imovine i prava Direkcije.
Tokom trajanja skladištenja robnih rezervi Direkcija će vršiti proveravanje poštovanja preuzetih obaveza od strane skladištara i blagovremeno preduzimati odgovarajuće mere za poštovanje preuzetih obaveza radi očuvanja robe i zaštite prava i interesa Direkcije.
II USLOVI SKLADIŠTENJA ROBNIH REZERVI
Prostorije za skladištenje robnih rezervi moraju odgovarati uslovima za dugoročno čuvanje proizvoda koji čine robne rezerve, tako da se očuva kvalitet proizvoda.
Najvažniji uslovi koje skladišta treba da ispunjavaju su sledeći:
- da su građevinsko-tehnički podobna za skladištenje određenih proizvoda, u skladu sa propisima,
- da imaju izgrađene saobraćajnice za odgovarajuća transportna sredstva,
- da su opremljena neophodnom mehanizacijom i uređajima za utovar, istovar i manipulaciju robom,
- da su opremljena odgovarajućim instrumentima za održavanje i kontrolu propisanog režima skladištenja,
- da su snabdevena sredstvima protivpožarne i druge zaštite, kao i da su fizički obezbeđena i dr.
Skladišni objekti koji ne ispunjavaju uslove iz člana 5. ovog uputstva mogu se u vanrednim prilikama privremeno koristiti za smeštaj robnih rezervi usled nedostatka odgovarajućeg skladišnog prostora, s tim što će Direkcija prethodno ispitati podobnost skladišta i odrediti vreme i uslove njegovog korišćenja.
Skladišne prostorije u kojima se čuvaju robne rezerve moraju biti zaštićene od spoljnih štetnih uticaja koji bi izazvali promenu svojstva uskladištenih proizvoda, ili bi ih na drugi način oštetili.
Uskladištena roba za robne rezerve mora u skladišnom prostoru biti potpuno fizički odvojena od istovrsne ili druge robe koja je u svojini skladištara ili drugih vlasnika.
Izuzetno, može se dozvoliti uskladištenje u isti skladišni prostor sa robom Direkcije istorodne ili robe sličnih svojstava vlasništva skladištara pod uslovom da je fitopatološki i zdravstveno ispravna i da je dobijena pismena saglasnost Direkcije.
Na zahtev Direkcije skladištar je dužan da svoju robu fizički odvoji od robe robnih rezervi tako da se omogući pristup i sve potrebne manipulacije sa robom robnih rezervi, kao i da je roba obeležena po vlasnicima.
Skladištar je dužan da pre uskladištenja robe za robne rezerve izvrši sve potrebne sanitarno-higijenske mere u prostoru za smeštaj proizvoda, a u cilju zaštite robe i održivosti kvaliteta. Ove mere se naročito odnose na: mehaničko čišćenje, pranje, krečenje, farbanje i dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju skladišnog prostora naročito kada se radi o prehrambenim proizvodima i stočnoj hrani.
Skladištar je dužan da pre prijema robe u skladište utvrdi njenu fitopatološku i zdravstvenu ispravnost uvidom u dokumentaciju koja prati robu, koja je izdata od strane nadležnih organa. Skladištar ne sme fitopatološki neispravnu robu uskladištiti u prostor zajedno sa istim ili drugim proizvodima namenjenim za robne rezerve.
III NAČIN SKLADIŠTENJA ROBNIH REZERVI
Proizvodi koji su namenjeni čuvanju za robne rezerve u zavisnosti od vrste robe mogu biti u rinfuznom stanju, ambalažirani ili u komadima koji nisu amblažirani.
U rinfuznom stanju mogu se čuvati žitarice, zrnasta stočna hrana, zrnasti proizvodi, namenjeni industrijskoj preradi, ugalj, derivati nafte, tečni gas, sirovo jestivo ulje i druga slična roba.
Brašno, šećer, kuhinjska so, maslac, svinjska mast, rafinisano jestivo ulje, meso i drugi slični proizvodi, skladište se prema vrsti, osobinama i nameni robe u ambalaži od papira, kartona, jute, plastike, drveta, stakla, lima i drugoj odgovarajućoj ambalaži.
Izuzetno bez ambalaže može se skladištiti samo meso u trupovima (polutkama odnosno četvrtinama).
Zrnasti proizvodi u rafinisanom stanju namenjeni robnim rezervama skladište se po pravilu u silose ili u mehanizovana podna skladišta.
Prilikom skladištenja robe u silose odnosno u mehanizovana podna skladišta, skladištar je dužan da se pridržava sledećeg:
- da se proizvodi obavezno drže u kontinuiranom radu ćelije;
- da su ćelije jednako napunjene;
- da svakoj ćeliji bude omogućen pristup;
- da prostor iznad ćelija bude slobodan, tj. ne sme biti popunjen, a u cilju omogućavanja utvrđivanja bitnih elemenata o sadržini koja se nalazi u ćelijama;
- da su silosi i podna skladišta tako opremljeni da je prijem, punjenje, prebacivanje iz ćelije u ćeliju, odnosno sa sprata na sprat i izdavanje proizvoda potpuno mehanizovano.
Izuzetno se zrnasti proizvodi mogu skladištiti u mehanizovana skladišta i to na sledeći način:
- u geometrijskim pravilnim figurama;
- da se visina sloja odredi u zavisnosti od procena vlažnosti proizvoda;
- da se obezbedi prilaz robi sa svih strana radi organoleptičkog uvida i uzimanja uzoraka za laboratorijska ispitivanja.
Tečni proizvodi u rinfuznom stanju skladište se u rezervoare namenski građene za pojedine proizvode. Prilikom skladištenja tehničkih proizvoda u rezervoare potrebno je pridržavati se sledećeg:
- da se proizvodi skladište u kontinuiranom redu rezervoara;
- da su rezervoari podjednako napunjeni;
- da svakom rezervoaru bude omogućen pristup radi uvida u njegovu sadržinu;
- da su rezervoari tako opremljeni da je prijem, punjenje i izdavanje potpuno mehanizovano u skladu sa osobinama pojedinih proizvoda.
Ambalažirani proizvodi većih jedinica pakovanja skladište se po pravilu na palete standardnih dimenzija sa jednakim brojem etalizovanih jedinica pakovanja (džakova, kutija, sanduka i dr.). Ambalažirani proizvodi manjih jedinica pakovanja skladište se na police drvenih ili metalnih regala. Prilikom skladištenja ambalažirane robe, skladištar je dužan da se pridržava sledećeg:
- da ambalažirani proizvodi moraju biti egalizovani;
- moraju biti razvrstani po kvalitetnim svojstvima;
- da deklaracija na ambalaži mora biti postavljena tako da se mogu čitati odnosno utvrditi bitna svojstva robe;
- da se proizvodi sa ograničenim rokom trajanja ako su proizvedeni u različitim vremenskim periodima, a uskladišteni na jednom mestu, moraju grupisati i vidno obeležiti rok trajanja, kako bi se mogli po određenim kriterijumima iskladištiti;
- da se obavezno sa zaliha prvo neskladištava ona roba koja je najranije proizvedena;
- da roba mora biti odvojena od poda najmanje 10 cm, odnosno u skladu sa propisima za određenu vrstu robe, u cilju onemogućavanja prenošenja vlage sa poda skladišta;
- da se ambalažirana roba slaže u pravilne simetrične redove visine najviše 3 metra;
- da se između zidova i robe kao i između samih redova naslagane robe ostavi slobodan prostor koji omogućava organoleptički pregled robe, uzimanje uzoraka i nesmetanu cirkulaciju vazduha;
- da se ambalažirani proizvodi slažu tako da je omogućeno nesmetano strujanje vazduha između samih ambalažiranih jedinica;
- da se slaganje ambalažiranih jedinica vrši tako da se na lak način može utvrditi njihov broj i količina;
- da ambalaža usled veće visine reda ne sme biti pocepana, naprsla ili deformisana (vreća, sanduci, kutije i sl. moraju posle slaganja imati pravilan oblik);
- da se u skladištu u blizini robe u rezervama ne mogu držati proizvodi koji su pretrpeli neku havariju;
- da se u slučaju havarije proizvodi robnih rezervi moraju komisijski popisati i sanirati o čemu se sastavlja zapisnik;
- da se nakon saniranja roba ne meša sa ostalim istorodnim proizvodima u rezervama već da se drži odvojeno;
- da se sanirani proizvodi egalizuju na uobičajenu težinu, ambalažiraju u uobičajenu ambalažu i prioritetnu ambalažu i prioritetno stavljaju u redovan promet.
Neambalažirana roba kao što je smrznuto meso u trupovima, polutkama ili četvrtima skladišti se po sistemu "štosovanja" ili na paletama koje su izrađene od drveta, metala i plastike ojačane okvirima od nerđajućeg čelika dimenzija 80 x 80 x 120 cm.
Kada se zamrznuto meso skladišti u rashladnim komorama na način iz stava 1. ove tačke skladištar mora da vodi računa o sledećem:
- da se zamrznuto meso u trupovima, polutkama i četvrtima slaže u slojevima na rešetkastim podmetačima kao i na paletama koji su podignuti od poda najmanje 10 cm odnosno u skladu sa propisima:
- da visina "stoka" ne prelazi 2,50 metara ukoliko se skladišti po sistemu "štosovanja";
- da se odvojeno slažu prednje, a odvojeno zadnje četvrti;
- da se na početku skladištenja mesa u rashladnim komorama meso slaže odmah od ulaza, tako da najstarije meso po datumu proizvodnje bude i najbliže, kako bi se moglo prvo izuzeti prilikom iskladištenja;
- da pojedine partije mesa budu izdvojene po mesecima uskladištenja tako da prilikom obnavljanja ne dođe do mešanja;
- da se prilikom slaganja zamrznutog mesa ostavi slobodan prostor između mesa i zidova 30 do 50 cm u cilju pristupa radi kontrole kvaliteta i cirkulacije vazduha;
- da se između samih "stokova" ostavi dovoljan prolaz radi pristupa svim uskladištenim partijama radi uzimanja uzoraka i cirkulacije vazduha.
IV PREUZIMANJE ROBE NA SKLADIŠTENJE
Za preuzetu količinu i kvalitet uskladištene robe za robne rezerve odgovara skladištar.
Preuzimanje robe na skladištenje za robne rezerve od isporučioca vrši ovlašćeni predstavnik skladištara. Skladištar može pismeno ovlastiti drugo pravno ili fizičko lice da izvrši prijem robe u njegovo ime.
Preuzimanje robe se sastoji od kvalitativnog i kvantitativnog prijema. Preuzimanje robe na skladištenje u smislu utvrđivanja kvaliteta i količine može se vršiti kod isporučioca prilikom utovara ili kod skladištara prilikom istovara u zavisnosti od tehničkih i drugih uslova.
Kvalitativno preuzimanje mesa za robne rezerve vrši se u smrznutom stanju.
O primopredaji robe obavezno se sastavlja zapisnik koji sadrži:
- naziv organizacije - preduzeća i ovlašćenog lica koje robu predaje;
- naziv organizacije - preduzeća i ovlašćenog lica koje robu prima;
- mesto i vreme pripreme robe;
- vrstu robe;
- kvalitet robe (detaljno opisan po svim kvalitetnim osobinama koje su propisane za tu vrstu robe);
- količinu robe i način utvrđivanja količine (merenje na železničkoj vagi, kolskoj vagi, brojanjem koleta i množenjem broja koleta i njihove težine);
- način pakovanja robe.
Zapisnik se sačinjava za sve preuzete dnevne isporuke. Ako istog dana ima više isporuka iste robe od istog isporučioca, sačinjava se jedan primopredajni zapisnik.
Ukoliko je proizvođač odnosno isporučilac istovremeno i skladištar, takođe se sačinjava zapisnik o dnevnom uskladištenju određene količine robe na način i prema sadržaju iz prethodne tačke.
U slučaju da se predstavnik proizvođača odnosno isporučioca i predstavnik skladištara ne slože u oceni kvaliteta robe, izvršiće se zajedničko uzorkovanje robe i sačiniti poseban zapisnik o uzorkovanju. Uzeti prosečan uzorak se dostavlja ovlašćenoj organizaciji radi analize čiji je nalaz obavezan za Direkciju, skladištara i isporučioca.
Zapisnik o preduzimanju robe za robne rezerve dostavlja Direkciji organizacija koja vrši prijem robe u roku od 3 dana po izvršenoj primopredaji.
Utvrđivanje kvaliteta mesa pre zamrzavanja za robne rezerve, ako se skladišti na području grada Beograda, u ime Direkcije vrši nadležna inspekcijska služba odnosno ako se meso skladišti van područja grada Beograda, stručna institucija koja se ugovorom odredi.
V NAČIN PAKOVANJA, SKLADIŠTENJA I ROKOVI OBNAVLJANJA POJEDINIH VRSTA ROBA U ROBNIM REZERVAMA
Meso koje se stavlja u robne rezerve namenjeno je za intervencije u maloprodajnoj mreži kad nastupe veći poremećaji u snabdevanju potrošača. Da bi sačuvalo svoju higijensku ispravnost, hranljivu i biološku vrednost, tokom čuvanja potrebno je da se konzerviše na temperaturi nižoj od minus 38°C i čuva u komorama na temperaturi nižoj od minus 18°C.
Priprema masa, počev od samog klanja i dalje obrade mora da se vrši u higijenskim uslovima, da bi se izbeglo zagađivanje mesa. Pored toga, meso treba zamrzavati odmah posle klanja bez prethodnog hlađenja, osim u slučajevima kada klanice nisu u mogućnosti da primene jednofazni postupak iz tehničko-tehnoloških razloga. I u ovom slučaju vreme od klanja do zamrzavanja ne može biti duže od 16 časova za svinjsko meso u polutkama, 24 časa za juneće a do 48 časova za konfekcionirano i upakovano.
Meso se može zamrzavati u trupovima, polutkama sa ili bez glava i nogica, četvrtina ili konfekcionirano po pojedinim kategorijama.
Za robne rezerve može se čuvati juneće i svinjsko konfekcionirano meso, a svinjsko bez kože i slanine, sa ili bez kostiju po kategorijama koje se posebnim ugovorom utvrđuju i to:
- but bez kolenice, slabine, leđa, plećka bez podlaktice i vrat od junećeg mesa i
- but bez kolenice, kare, plećke bez podlaktice, potplećka i vrat od svinjskog mesa.
Sve ove kategorije junećeg i svinjskog mesa moraju biti tako pripremljene i obrađene da omogućuju direktnu prodaju u maloprodajnoj mreži prilikom intervencija ili obnavljanja kao i izvoz.
Priprema i obrada mesa po pojedinim kategorijama vršiće se na jedan od predviđenih načina, što se utvrđuje ugovorom.
Način pripreme: meso se pakuje, a zatim zamrzava. Butovi i plećke se pakuju u plastične vreće, a kare, leđa, slabine i dr. se uvijaju u polietilensku foliju, a zatim pakuju u kartonske kutije od vodootporne lepenke sa ulošcima na dnu i ispod poklopca čije dimenzije moraju odgovarati paletnom sistemu. Kutije ne moraju da se egalizuju.
Svaka ambalažna jedinica mora imati deklaraciju koja sadrži pored naziva proizvođača još vrstu i kategoriju mesa, neto težinu i datum smrzavanja mesa.
Ovako zapakovano meso se zamrzava i skladišti u rashladnim komorama gde se mora voditi računa o relativnoj vlažnosti, kretanju vazduha i temperaturi koja mora da bude po pravilu konstantna.
Kretanje vazduha treba da bude ravnomerno tako da se postigne ujednačena temperatura u celoj komori i da se ne pojavljuju mesta usporenog kretanja vazduha tzv. "džepovi". Treba onemogućiti jače vazdušno kretanje jer pospešuje isušivanje i promene u masnom tkivu. Relevantna vlažnost treba da bude oko 95%.
Optimalni rok obnavljanja smrznutog mesa u komorama pod gore navedenim uslovima je 6 meseci za svinjsko i 12 meseci za juneće meso. U zavisnosti od uslova skladištenja, kao i od uslova na tržištu nabavke i prodaje mesa ugovorom se utvrđuju rokovi obnavljanja pojedinih partija mesa sa pojedinim skladištarima.
Mast za robne rezerve pakuje se u plastificirane kartonske kutije otporne na vlagu, egalizovane na 20 kg neto, metalnu lakovanu burad sa polietilenskim kesama, plastične kante i sl.
Prostorije u kojima se vrši skladištenje svinjske masti moraju biti suve i tamne, čija se temperatura kreće od 0°C do +4°C i relativna vlažnost oko 75%.
Obzirom, da mast upija razne mirise, prilikom skladištenja mora se voditi računa da se ne skladišti blizu proizvoda koji ispuštaju mirise. Optimalni rok obnavljanja masti uz dodatak određene količine antioksidansa je 12 meseci.
Maslac za gradske robne rezerve pakuje se u kartonske kutije etalizovane od 20-25 kg neto koje su iznutra obložene pergament hartijom ili celofanom koji ne propušta vodu.
Tako upakovani maslac u blokovima se zamrzava i smrznut čuva u rashladnim tamnim komorama čija temperatura mora da bude uvek ista tj. od -10°C do -20°C. U zavisnosti koja će temperatura biti zastupljena različit će biti i rok obnavljanja maslaca, tj. od 7 pa do 12 meseci. U skladu sa uslovima skladištenja ugovara se obnavljanje pojedinih partija maslaca sa pojedinim skladištarima.
Posebno se mora voditi računa da se maslac ne skladišti u prostorijama gde se nalaze proizvodi koji ispuštaju mirise.
Sirovo jestivo ulje za robne rezerve skladišti se u rezervoarima namenski izgrađenim za skladištenje jestivog ulja određene zapremine uz obezbeđenje potrebnog hlađenja kada to klimatske prilike zahtevaju, a u cilju zaštite od oksidacije. Potrebno je da su rezervoari napunjeni do vrha, bez prisustva vazduha, takođe radi zaštite od oksidacije.
Neophodno je da se rezervoari nakon svakog pražnjenja čiste i iz njih odstranjuje voda i talozi koji se skupljaju na dnu rezervoara, jer će prouzrokovati kvarenje ulja.
Rezervoari za skladištenje treba da imaju uređaje za zagrevanje radi istakanja pri niskim temperaturama, kao i uređaje za uskladištenje i iskladištenje.
Rafinisano jestivo ulje za robne rezerve čuva se u buradima, limenim kantama, kao i staklenim i PVC bocama određene zapremine, a boce se pakuju u kartonske kutije kao zbirno pakovanje, što se utvrđuje ugovorom.
Uz određenu temperaturu, kao i bez uticaja direktne dnevne svetlosti obezbeđuje se dugoročno čuvanje ulja bez promene svojih kvalitativnih svojstava.
U zavisnosti od režima i uslova čuvanja kao i od kvaliteta ulja, ugovorom će se utvrditi rok i način obnavljanja za pojedinu partiju ulja sa pojedinim skladištarima.
Skladištenje pšeničnog brašna za robne rezerve vrši se u trostrukim natron vrećama neto težine 25 i 30 kg ili u jutanim vrećama od 60 kg neto u podnim skladištima koja su dovoljno prostrana, svetla i suva se uređajima ili otvorima za provetravanje.
Pšenično brašno za robne rezerve može se skladištiti i u silosima za brašno pod uslovom da su snabdeveni svim potrebnim uređajima za uskladištenje i izuzimanje brašna.
Pšenično brašno u vrećama odnosno u silosima mora se čuvati pod propisanim uslovima u pogledu vlage i temperature kako bi se očuvala kvalitetna svojstva brašna i obnavljanje izvršilo u optimalnim rokovima.
U podnim skladištima vreće sa brašnom se postavljaju palete visine 8-10 cm i slažu se unakrst radi omogućavanja nesmetane cirkulacije vazduha između njih. Takođe, prilikom slaganja potrebno je da se ostavi prolaz širine 50 do 70 cm između zidova i redova radi organoleptičke kontrole kvaliteta, nesmetane manipulacije robom i cirkulacije vazduha.
Prilikom skladištenja slaganje vreća se vrši redom po starosti brašna radi omogućavanja njegovog obnavljanja.
Ako se radi o skladištenju brašna za duže vreme, potrebno je povremeno vršiti preslaganje vreća, tako da vreće koje su bile na dnu dođu na vrh i obratno. Skladište se mora redovno provetravati i to naročito kada je niska relativna vlažnost ili kada je temperatura spoljnog vazduha niža od temperature brašna.
Da bi se sačuvao kvalitet brašna potrebno je redovno održavanje čistoće skladišta, niska temperatura, niska vlažnost skladišta kao i često provetravanje skladišta.
U zavisnosti od režima i uslova čuvanja kao i od kvaliteta i načina pakovanja brašna, ugovorom će se utvrditi rok i način obnavljanja za pojedinu partiju brašna sa pojedinim skladištarima.
Žitarice za robne rezerve skladište se po pravilu u silose. Izuzetno se mogu skladištiti i u podna skladišta, ukoliko ispunjavaju propisane uslove za skladištenje žitarica.
Žitarice koje se skladište za robne rezerve treba da ispunjavaju propisana kvalitetna svojstva u pogledu vlage, čistoće i dr. a pšenica i hektolitarske težine.
U podnim skladištima žitarice se čuvaju u geometrijski pravilnim figurama, s tim što treba obezbediti potreban prostor radi prilaza sa svih strana, a u cilju organoleptičkog uvida i uzimanja uzoraka za laboratorijsku analizu.
U skladištima posebnu pažnju takođe treba posvetiti i zaštiti žitarica od napada štetočina, kao i eventualnoj borbi protiv istih ako se pojave.
U zavisnosti od režima i uslova kao i kvaliteta žitarica ugovorom će se utvrditi rok i način obnavljanja za pojedinu partiju robe sa pojedinim skladištarima.
Skladištenje šećera za robne rezerve vrši se u natron vrećama od 50 kg neto u podnim skladištima ili u silosima. Skladišta moraju biti suva sa dobrom ventilacijom čija je temperatura do 12°C i relativna vlažnost vazduha 60-70%. Vreće sa šećerom se slažu na drvene podmetače do određene visine. Slaganje treba vršiti tako da se omogući nesmetana cirkulacija vazduha između samih vreća. Između redova naslaganih vreća mora se ostaviti prolaz radi organoleptičkog pregleda kvaliteta, utvrđivanja količine i cirkulacije vazduha. Takođe je potrebno da vreće budu odmaknute od zidova 50 - 70 cm iz istog razloga, kao i da ne bi povukle eventualnu vlagu.
Obzirom da šećer lako prima strane mirise, ne sme se skladištiti u prostorijama gde su uskladišteni proizvodi koji ispuštaju mirise.
Radi sprečavanja nepoželjnih posledica po kvalitet šećera vršiće se provetravanje skladišta, povremeno preslaganje vreća i normalno održavanje optimalnih režima temperature i relativne vlažnosti.
U zavisnosti od režima i uslova čuvanja kao i kvaliteta šećera, ugovorom će se utvrditi rok i način obnavljanja za pojedinu partiju šećera sa pojedinim skladištarima.
So za robne rezerve pakuje se u nepropustljive polietilenske vreće od 25 i 50 kg neto u kartonskoj ambalaži od 1 kg neto, koja je zbirno pakovana u standardnu kartonsku kutiju od 24 kg neto, u zavisnosti od namene rezervi.
Skladišta u kojima se čuva so moraju da budu suva i čista sa propisanom relativnom vlažnošću.
U zavisnosti od režima i uslova čuvanja i od kvaliteta kuhinjske soli, ugovorom će se utvrditi rok i način obnavljanja za svaku partiju sa pojedinim skladištarima.
Tečni gas za robne rezerve skladišti se u bocama od 10 do 35 kg, a boce u posebno ograđenom prostoru, ili rezervoarima namenski izgrađenim za skladištenje tečnog gasa, koji se nalazi neposredno pored punionice boca.
Rezervoari moraju da imaju ugrađene uređaje za uskladištenje i iskladištenje tečnog gasa.
Skladišta za tečni gas treba da budu posebno obezbeđena od požara i drugih uticaja u skladu sa propisima.
Ugalj za robne rezerve skladišti se na otvorenom prostoru, posebno ograđenom i zaštićenom od požara i drugih uticaja, u skladu sa propisima.
Mazut za robne rezerve skladišti se u posebno izgrađenim rezervoarima za mazut.
Rezervoari za skladištenje mazuta moraju da imaju uređaje za zagrevanje radi istakanja pri niskim spoljnim temperaturama, kao i uređaje za uskladištenje i iskladištenje.
Skladišta treba da budu zaštićena od požara i drugih uticaja u skladu sa propisima.
VI ČUVANJE I OBNAVLJANJE ROBE U ROBNIM REZERVAMA
Skladištar je dužan da preuzetu robu na skladištenje za robne rezerve uredno čuva u onim svojim objektima koji odgovaraju uslovima za dugotrajno skladištenje robe prema zaključenom ugovoru između skladištara i Direkcije, tako da roba prilikom iskladištenja ispunjava odgovarajuće uslove i količinu.
Skladištar je obavezan da u toku čuvanja robe za robne rezerve preduzima sve preventivne mere u cilju očuvanja kvaliteta proizvoda, i to:
- povremeno lopatanje žitarica uskladištenih u rinfuznom stanju u podnim skladištima;
- povremeno eleviranje proizvoda u ćelijama silosa i mehanizovanim podnim skladištima;
- povremeno preslaganje vreća uskladištenih proizvoda;
- povremeno provetravanje skladišta u cilju regulisanja temperature i relativne vlažnosti;
- po potrebi preduzimati određene mere zaštite (fumigacija, dezinsekcija, deratizacija i sl.).
Ovim se sprečavaju oštećenja robe, njeno delimično ili potpuno uništenje, rasturanje, zagađivanje, kvarenje i sl. u zavisnosti od vrste i osobina proizvoda. Pored preventivnih mera skladištar je dužan da svakodnevno evidentira temperaturu i relativnu vlažnost u skladištu, kao i podatke o laboratorijskim nalazima ako se njima raspolaže za proizvode za koje je to neophodno.
Skladištar je dužan da o sprovođenju preventivnih mera vodi posebnu knjigu u kojoj će evidentirati sve izvršene radnje, a koja će biti sastavni deo dokumentacije o robnim rezervama.
Za vreme čuvanja skladištar poverenu robu obnavlja i to u rokovima koje određuje Direkcija, odnosno u rokovima koji su prema prirodi pojedinih proizvoda neophodni da se roba blagovremeno može upotrebiti pre isteka njenog roka trajanja.
Ovu obavezu skladištar vrši ili zamenjivanjem robe za robu iste vrste, količine i kvaliteta kasnijeg datuma proizvodnje, ako se takvom robom raspolaže ili tako što Direkcija dostavljanjem robe novijeg datuma proizvodnje iste vrste, kvaliteta i količine zamenjuje raniju robu, što se međusobnim ugovorom reguliše.
Kada je u pitanju juneće i svinjsko meso, tj. roba koja je najosetljivija i najpodložnija brzom kvarenju, mora se striktno voditi računa o rokovima njenog obnavljanja. Meso će se obnavljati po određenoj dinamici, vodeći računa da se prvo izuzme ono meso koje je prvo i uskladišteno, tj. meso starijeg datuma proizvodnje će se zamenjivati mesom novijeg datuma proizvodnje u istoj količini i istog kvaliteta. Dinamika mora biti takva da se do isteka 6 meseci obnovi celokupna količina uskladištenog svinjskog mesa, odnosno do isteka od 12 meseci obnovi sva količina uskladištenog junećeg mesa i to u rokovima i na način koji zajednički ugovore Direkcija i skladištar.
Prednost kod skladištenja proizvoda za robne rezerve uz jednake uslove imaće ona organizacija - preduzeće koja prihvata da robu koja se obnavlja proda preko svoje maloprodajne mreže, odnosno drugih prodajnih kanala (turističko područje, izvoz itd.) kao i da novu robu obezbeđuje iz sopstvene proizvodnje ili zalihe na principu zamene.
VII KONTROLA USKLADIŠTENJA ROBNIH REZERVI
Skladištar je dužan da ovlašćenom predstavniku Direkcije, ili ovlašćenom organu odnosno organizaciji na njen zahtev omogući izvršenje kontrole robe robnih rezervi u pogledu kvaliteta, količine, kao i objekata i prostorija u kojima je roba uskladištena, poslovnih knjiga i drugih evidencija koje se odnose na uskladištenje i čuvanje robe u robnim rezervama.
Kontrolu čuvanja i obnavljanja robnih rezervi, kao i kontrolu kvaliteta robe u rezervama smeštenim na teritoriji grada Beograda vršiće nadležna inspekcijska služba u saradnji sa Direkcijom za robne rezerve.
Ovlašćeno lice koje vrši kontrolu robe u robnim rezervama dužno je da pokaže službeno ovlašćenje. Skladištar je obavezan da pregledom ovlašćenja utvrdi svojstvo i obim ovlašćenja lica koje treba da izvrši kontrolu.
Ovlašćeno lice nakon izvršene kontrole dužno je sa sačini zapisnik o predmetu posete i nalazu činjeničnog stanja u potrebnom broju primeraka, od kojih jedan daje skladištaru, a ostale primerke zadržavaju Direkcija i nadležna inspekcijska služba, odnosno drugi organ ili organizacija. Zapisnik se mora zavesti u delovodni protokol.
Ovlašćeno lice koje je izvršilo kontrolu robnih rezervi dužno je da poslednje knjižno stanje proizvoda koji su bili predmeti kontrole na karticama podvuče crvenom olovkom i na margini pored crte stavi datum kontrole i svoj paraf.
Ako ovlašćeno lice prilikom kontrole utvrdi da skladištenje robnih rezervi nije izvršeno prema ovom uputstvu ili da je kvalitet i količina robe ugrožena usled čega može da nastane očigledna šteta, dužno je da zapisnički naloži skladištaru da odmah preduzme potrebne mere, a u cilju sprečavanja nastajanja eventualne štete.
O sprovedenim merama skladištar je dužan da pismeno obavesti Direkciju.
Ovlašćeno lice nakon sačinjenog zapisnika dužno je da ovlašćenom predstavniku skladištara omogući da se izjasni o sadržini zapisnika i utvrđenim činjenicama o predmetu kontrole.
VIII PRIZNAVANJE KALA I RASTURA NA ROBAMA ROBNIH REZERVI
Skladištarima će se za određene vrste roba koje se nalaze u robnim rezervama, a kod kojih tokom čuvanja i manipulacije sa njima može doći do određenih gubitaka u težini usled kala i rastura, priznavati kalo i rastur do utvrđene visine, što se reguliše ugovorom o skladištenju.
Za uskladištenu pšenicu i kukuruz u silosima sa skladištarima će se ugovarati i priznavati kalo u visini od 0,5% uskladištene količine pšenice odnosno kukuruza za period čuvanja i uskladištenja od 1 godine, a uz uslov da se u tom roku izvrši obnavljanje pšenice odnosno kukuruza.
Skladištarima će se prilikom isporuke pšenice odnosno kukuruza sa skladišta po nalogu Direkcije priznati rastur u visini od 0,5% isporučene količine pšenice odnosno kukuruza.
Kod iskladištenja pšenice odnosno kukuruza iz podnih, a nemehanizovanih skladišta skladištarima će se priznavati, pored kala iz tačke 43. i rastur od 0,3% isporučene količine pšenice odnosno kukuruza.
Za svinjsko meso u polutkama (sa kožom), juneće meso u četvrtima, kao i pileće meso u trupovima skladištarima će se odobravati i priznavati kalo dubokog zamrzavanja u visini od 1% od neto mase svežeg mesa, kao i kalo skladištenja u visini od 1% od neto mase duboko zamrznutog mesa za vremenski period od 12 meseci.
Za uskladištenje količine sirovog ulja skladištarima će se priznavati kalo, talog i rastur u visini od 0,3% godišnje na uskladištene količine.
Za uskladištene količine pasulja, pirinča i kafe Direkcija će sa skladištarima ugovarati i priznavati kalo u količini stvarne razlike u vlazi nastale od momenta uskladištenja pa do isporuke po nalogu Direkcije, što se od strane skladištara dokazuje certifikatom ovlašćene organizacije za ispitivanje kvaliteta ovih proizvoda.
Za uskladištene količine pasulja, pirinča i kafe direkcija će skladištarima priznavati samo stvarni rastur, a najviše do 0,1%. Rastur će se priznavati samo u slučaju otpreme po nalogu Direkcije, pod uslovom da je skladištar u toku skladištenja sprovodio sve mere i radnje o čuvanju tih roba prema međusobnom ugovoru o skladištenju.
Ovaj rastur odobrava se pod uslovom da se komisijski i zapisnički utvrdi, pri otpremi robe. Komisiju za utvrđivanje stvarnog rastura obrazovaće skladištar Direkcije. Radu komisije obavezno prisustvuje i predstavnik Direkcije.
O imenovanju i vremenu rada komisije skladištar će obavestiti direkciju, radi mogućnosti uvida u rad komisije.
Za ostale robe, kao i slučaju da kalo i rastur na robama robnih rezervi prelazi vrednosti utvrđene ovim uputstvom odluku o priznavanju kala i rastura doneće gradonačelnik grada Beograda.
IX OZNAČAVANJE, EVIDENTIRANJE I POPIS ROBNIH REZERVI
Skladištar je dužan da obeleži robne rezerve koje su svojina Direkcije oznakom "Robne rezerve grada Beograda", zatim da obeleži vrstu, količinu i poreklo proizvoda. Ako je roba uskladištena u podnim skladištima ili rashladnim komorama, obeležavanje će se vršiti na drvenim polivinilskim tablama odgovarajućih simetričnih dimenzija. Ako je uskladištenje proizvoda izvršeno u silosima, tankovima i cisternama, ćelije, odnosno tankovi i cisterne moraju biti numerisani masnom bojom. Sem toga, potrebno je da se sačini šema sa odgovarajućim obeležjima o robi u robnim rezervama, koja treba da se čuva kao prilog knjigovodstvenih dokumenata.
Skladištar je dužan da za robne rezerve koje su mu poverene na čuvanje uredno i hronološki vodi evidenciju po vrsti, količini, kvalitetu, poreklu, datumu ulaza i izlaza iz skladišta, broju i datumu dokumenta na osnovu koga je izvršeno uskladištenje i iskladištenje robe.
Evidencija se vodi na karticama Direkcije koje moraju biti označene rednim brojevima (hronološki numerisane) overene pečatom Direkcije i parafom ovlašćenih lica Direkcije.
Evidencija koju skladištar vodi po ovom uputstvu mora ispunjavati sledeće uslove:
- da se svaki ulaz i izlaz robe i dokumentacije koja ta kretanja prati, upisuje hronološkim redom;
- da se podaci o promenama unose svakodnevno u momentu nastajanja promene u stanju rezervi (ulaz - izlaz);
- da se podaci upisuju pisaćom mašinom, mastiljavom ili hemijskom olovkom;
- da se pogrešno upisani podaci ne smeju brisati već da se propisno po knjigovodstvenom principu precrtaju;
- da se u slučaju potrebe na karticama vrši crveni storno, sa objašnjenjem u posebnom prilogu.
Evidencija o robnim rezervama vodi se analitički i sintetički i čuva se u knjigovodstvu skladištara, dok se u objektu gde je roba uskladištena vodi samo analitički.
Materijale (kartice) izdaje Direkcija skladištarima o čemu vodi posebnu evidenciju sa podacima: naziv skladištara, vrsta robe, broj izdatih kartica sa oznakom početnog i krajnjeg broja (numere) kartice. Ovi podaci se vode u jednoj povezanoj svesci za sve vrste robe i izdaju se po urednom trebovanju skladištara.
Direkcija ima pravo da povremeno traži od skladištara da joj, na osnovu stanja evidencije koja se vodi po ovom uputstvu, dostavi podatke u pismenoj formi o vrsti i količini robe u rezervama po objektima i lokacijama. Skladištar je dužan da po ovakvom zahtevu postupi u roku od 3 dana.
Skladištar je obavezan da uskladištenu robu Direkcije osigura kod osiguravajućih organizacija od rizika za koje ga Direkcija ovlasti i u roku od 7 dana dostavi kopiju polise osiguranja Direkciji.
Skladištar je obavezan da nakon primljene robe, Direkciji izda potvrdu o uskladištenju u roku od 3 dana potpisanu od strane odgovornog lica.
Potvrda treba da sadrži: vrstu, količinu, kvalitet, pakovanje, objekat, mesto i datum uskladištenja robe.
Skladištar može vršiti uskladištenje robe iz robnih rezervi samo na osnovu pismenog naloga koji izdaje Direkcija. Poslovi uskladištenja i iskladištenja robe i iskladištenja robe za robne rezerve ne mogu se sprovoditi na osnovu usmenih internih dogovora.
Skladištar je obavezan da prema prirodi robe koju čuva u skladištu, obezbedi i drži sve potrebne priručne uređaje i instrumente za utvrđivanje kvaliteta i količine robe u robnim rezervama.
Skladištar je obavezan da za objekat u kome je uskladištena roba za robne rezerve, obezbedi i čuva građevinsko-tehničku dokumentaciju, na osnovu koje se mogu utvrditi i druga svojstva objekta.
XI MERE ZA OBEZBEĐENJE ROBNIH REZERVI
Skladištar je obavezan da preduzme potrebne mere obezbeđenja skladišta i robe od dejstva požara, poplave, provalne krađe i dr. uticaja na održivost kvaliteta i količine robe iz robnih rezervi.
Podaci o uskladištenim robnim rezervama su poverljive prirode, pa je skladištar obavezan da postupa u skladu sa propisima koji regulišu ovu materiju.
Podatke o robnim rezervama skladištar može saopštiti samo licu ovlašćenom od strane Direkcije.
Danom stupanja na snagu ovog uputstva prestaje da važi Uputstvo o uslovima uskladištenja, čuvanja, obnavljanja i evidentiranja gradskih robnih rezervi i priznavanja kala i rastura na robama gradskih robnih rezervi ("Sl. list grada Beograda", broj 17/82).
Ovo uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Samostalni član Uputstva o izmeni
Uputstva
o uslovima skladištenja, čuvanja, obnavljanja i evidentiranja
gradskih robnih rezervi i priznavanja kala i rastura na robama
robnih rezervi
("Sl. list Grada Beograda", br. 27/2005)
Član 2
Ovo uputstvo stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".