ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O PRANJU, TRAŽENJU, ZAPLENI I KONFISKACIJI PRIHODA STEČENIH KRIMINALOM("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 7/2002 i "Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 18/2005) |
Potvrđuje se Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, sačinjena u Strazburu 8. novembra 1990. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA O PRANJU, TRAŽENJU, ZAPLENI I KONFISKACIJI PRIHODA STEČENIH KRIMINALOM
Države članice Saveta Evrope i druge države potpisnice ove konvencije.
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da ostvari veće jedinstvo medu svojim članicama;
Uverene u potrebu da prema kriminalu treba primenjivati zajedničku politiku s ciljem zaštite društva;
Smatrajući da borba protiv teških krivičnih dela, koja sve više postaje međunarodni problem, zahteva upotrebu modernih i efikasnih metoda na međunarodnom planu;
Verujući da se jedna od ovih metoda sastoji u tome da se kriminalcima oduzmu prihodi stečeni kriminalom;
Smatrajući da se radi ostvarivanja ovog cilja mora ustanoviti sistem međunarodne saradnje koji će dobro funkcionisati,
Dogovorile su se o sledećem:
KORIŠĆENJE TERMINA
Korišćenje termina
Za svrhu ove Konvencije:
a. "prihod" označava svaku ekonomsku korist od krivičnih dela. On može da se sastoji od bilo koje imovine definisane u tački b ovog člana;
b. "imovina" označava imovinu bilo kakvog opisa, bilo materijalnu ili nematerijalnu, pokretnu ili nepokretnu, kao i pravna dokumenta ili instrumente kojima se dokazuje vlasništvo ili interes u odnosu na takvu imovinu;
c. "sredstva" označava svaku imovinu koja se koristi ili postoji namera da se koristi, na bilo koji način, u celini ili delimično, za činjenje krivičnog dela ili krivičnih dela;
d. "konfiskacija" označava kaznu ili meru, koju naredi sud posle postupka u vezi sa krivičnim delom ili krivičnim delima, koja ima za posledicu konačno oduzimanje imovine;
e. "predikatno krivično delo" označava svako krivično delo koje je imalo za posledicu sticanje prihoda koji mogu postati predmet krivičnog dela definisanog u članu 6. ove konvencije.
MERE KOJE ĆE SE PREDUZIMATI NA NACIONALNOM PLANU
Mere konfiskovanja
1. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da joj se omogući da konfiskuje sredstva i prihode ili imovinu čija vrednost odgovara takvim prihodima.
2. Svaka strana može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, da izjavi da se stav 1 ovog člana primenjuje samo na krivična dela ili kategorije krivičnih dela navedene u takvoj izjavi.
Istražne i privremene mere
Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da joj omoguće da utvrdi i uđe u trag imovini koja podleže konfiskovanju shodno članu 2. stav 1, i da spreči bilo kakve radnje, transfer ili raspolaganje takvom imovinom.
Specijalna istražna ovlašćenja i tehnike
1. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da bi njeni sudovi ili drugi nadležni organi bili ovlašćeni da narede da se bankarske, finansijske ili komercijalne dokumentacije stave na raspolaganje ili da se zaplene s ciljem sprovođenja postupaka pomenutih u članovima 2. i 3. Strana neće odbiti da postupi prema odredbama ovog člana pozivajući se na bankarsku tajnu.
2. Svaka strana će razmotriti usvajanje takvih zakonodavnih i drugih mera koje mogu biti neophodne da bi joj omogućile da koristi specijalne istražne tehnike kojima se olakšava identifikacija i ulaženje u trag prihodima i prikupljanje dokaza s tim u vezi. Takve tehnike mogu obuhvatiti naloge za praćenje, osmatranje, prisluškivanje telekomunikacija, pristup kompjuterskim sistemima i naloge za izradu određenih dokumenata.
Pravni lekovi
Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da se obezbedi da zainteresovane strane oštećene merama iz članova 2. i 3. raspolažu efikasnim pravnim lekovima za očuvanje svojih prava.
Krivična dela pranja novca
1. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne i druge mere koje mogu biti neophodne da se o njenom domaćem pravu, kada se učine sa namerom, kao krivična dela ustanove:
a. konverzija ili transfer imovine, uz znanje da takva imovina predstavlja prihod od kriminala, s ciljem prikrivanja ili netačnog prikazivanja nezakonitog porekla imovine ili pomaganja nekom licu koje je uključeno u činjenje predikatnog krivičnog dela da izbegne zakonske posledice svojih dela;
b. prikrivanje ili netačno prikazivanje prave prirode, izvora, mesta, upotrebe, kretanja, prava, ili svojine u odnosu na imovinu, znajući da ta imovina predstavlja prihod stečen činjenjem krivičnog dela; i, u zavisnosti od njenih ustavnih principa i osnovnih načela njenog pravnog sistema:
c. sticanje, posedovanje ili korišćenje imovine, sa znanjem, u vreme prijema, da takva imovina predstavlja prihod od krivičnog dela;
d. učestvovanje, udruživanje ili zavera radi činjenja, pokušaj činjenja i pomaganja, podsticanje, olakšavanje i savetovanje u cilju činjenja bilo kog od krivičnih dela ustanovljenih u skladu sa ovim članom.
2. Za svrhe sprovođenja ili primene stava 1. ovog člana:
a. neće biti važno da li je predikatno krivično delo predmet krivične jurisdikcije te strane;
b. može se obezbediti da se krivična dela utvrđena u tom stavu ne primenjuju na lica koja su počinila predikatno krivično delo;
c. znanje, namera ili svrha potrebna kao element krivičnog dela utvrđenog u tom stavu mogu se pretpostaviti iz objektivnih faktičkih okolnosti.
3. Svaka strana može usvojiti takve mere koje smatra neophodnim da ustanovi takođe kao krivična dela prema svom domaćem zakonodavstvu ili kao neka od dela pomenutih u stavu 1. ovog člana, u bilo kom ili svim sledećim slučajevima kada je učinilac:
a. trebalo da pretpostavi da određena imovina predstavlja prihode od krivičnih dela;
b. delovao s ciljem sticanja profita;
c. delovao radi podsticanja izvođenja dalje krivične aktivnosti.
4. Svaka strana može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope da izjavi da se stav 1. ovog člana primenjuje samo na predikatna krivična dela ili kategorije takvih krivičnih dela utvrđenih u takvoj izjavi.
MEĐUNARODNA SARADNJA
PRINCIP MEĐUNARODNE SARADNJE
Opšti principi i mere za međunarodnu saradnju
1. Strane će međusobno sarađivati u najvećoj mogućoj meri u cilju istraga i postupaka čiji cilj je konfiskacija sredstava i prihoda.
2. Svaka strana će usvojiti takve zakonodavne ili druge mere koje bi mogle biti neophodne da joj se omogući da ispuni, pod uslovima predviđenim u ovom poglavlju, molbe:
a. za konfiskovanje određenih predmeta imovine koji predstavljaju prihod od krivičnih dela ili sredstava, kao i za konfiskovanje prihoda koji se sastoje u zahtevu da se plati novčana suma koja odgovara vrednosti prihoda;
b. za istražnu pomoć i privremene mere s ciljem bilo kog oblika konfiskacije pomenutih pod a. u gornjem tekstu.
ISTRAŽNA POMOĆ
Obaveza pružanja pomoći
Strane će jedna drugoj, na zahtev, pružiti u najvećoj mogućoj meri pomoć u utvrđivanju i pronalaženju sredstava, prihoda i druge imovine koja podleže konfiskaciji. Takva pomoć će uključiti svaku meru kojom se obezbeđuje i osigurava dokaz o postojanju, lokaciji ili kretanju, prirodi, pravnom statusu ili vrednosti gore pomenute imovine.
Izvršenje pomoći
Pomoć shodno članu 8. pružaće se kako to dozvoljava i u skladu sa domaćim zakonodavstvom zamoljene strane i, u meri u kojoj nije u suprotnosti sa tim zakonodavstvom, u skladu sa postupkom određenim u zahtevu.
Obaveštavanje bez prethodnog zahteva
Bez štete po sopstvenu istragu ili postupke, strana može bez prethodnog zahteva dostaviti drugoj strani obaveštenja o sredstvima i prihodima, kada smatra da bi dostavljanje takvih obaveštenja moglo da pomogne strani primaocu u pokretanju ili sprovođenju istraga ili postupaka ili da bi moglo da dovede do podnošenja zahteva te strane po ovom poglavlju.
PRIVREMENE MERE
Obaveza preduzimanja privremenih mera
1. Na zahtev druge strane koja je pokrenula krivični postupak ili postupak radi konfiskacije, strana će preduzeti neophodne privremene mere, kao što su zamrzavanje ili zaplena, da bi sprečila bilo kakav posao, prenos ili raspolaganje imovinom koja bi, u nekoj kasnijoj fazi, mogla da postane predmet zahteva za konfiskaciju ili koja bi mogla da bude takva da zadovolji zahtev.
2. Strana koja je dobila zahtev za konfiskaciju shodno članu 13. ako se to od nje zatraži, preduzeće mere pomenute u stavu 1. ovog člana u vezi sa bilo kojom imovinom koja je predmet zahteva ili bi mogla da bude takva da zadovolji zahtev.
Izvršenje privremenih mera
1. Privremene mere pomenute u članu 11. izvršavaće se na način kako to dozvoljava ili u skladu sa domaćim zakonodavstvom zamoljene strane i, u meri u kojoj nisu nesaglasne sa tim zakonodavstvom, u skladu sa postupkom određenim u zahtevu.
2. Pre ukidanja bilo koje privremene mere preduzete shodno ovom članu, zamoljena strana će, kad god je to moguće, pružiti strani molilji priliku da navede svoje razloge u korist produženja mere.
KONFISKACIJA
Obaveza izvršenja konfiskacije
1. Strana, koja je primila zahtev druge strane za konfiskaciju koji se odnosi na sredstva ili prihod, koji se nalazi na njenoj teritoriji, će:
a. izvršiti nalog za konfiskaciju koji je izdao sud strane molilje u vezi sa takvim sredstvima ili prihodom; ili
b. podneti zahtev svojim nadležnim organima u cilju pribavljanja naloga za konfiskaciju i, ukoliko se takav nalog odobri, izvršiti ga.
2. Za svrhe primene stava 1b. ovog člana, svaka strana će kad god je to neophodno biti nadležna da pokrene postupak za konfiskaciju prihoda po sopstvenom zakonu.
3. Odredbe stava 1. ovog člana takođe će se primenjivati na konfiskaciju koja se sastoji u zahtevu da se plati novčana suma koja odgovara vrednosti prihoda, ukoliko se imovina na koju može da se primeni konfiskacija nalazi u zamoljenoj strani. U takvim slučajevima, prilikom sprovođenja konfiskacije shodno stavu 1, zamoljena strana će, ukoliko se plaćanje ne dobije, realizovati zahtev na bilo kojoj imovini koja je na raspolaganju za tu svrhu.
4. Ukoliko se zahtev za konfiskaciju odnosi na konkretan element imovine, strane se mogu dogovoriti da zamoljena strana može da sprovede konfiskaciju u vidu zahteva za plaćanjem novčane sume koja odgovara vrednosti imovine.
Izvršenje konfiskacije
1. Postupci za dobijanje i primenu konfiskacije po članu 13. sprovodiće se u skladu sa zakonom zamoljene strane.
2. Zamoljena strana biće vezana činjeničnim nalazima ukoliko su utvrđeni u presudi ili sudskoj odluci strane molilje ili ukoliko se takva presuda ili sudska odluka implicitno zasniva na njima.
3. Svaka strana može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, izjaviti da stav 2. ovog člana važi samo u zavisnosti od njenih ustavnih principa i osnovnih načela njenog pravnog sistema.
4. Ukoliko se konfiskacija sastoji od zahteva za plaćanjem novčane sume, nadležni organ zamoljene strane će konvertovati njen iznos u valutu te strane po deviznom kursu važećem u vreme donošenja odluke o izvršenju konfiskacije.
5. U slučaju člana 13. stava 1a, samo će strana molilja imati pravo da odluči o eventualnoj molbi za preispitivanje naloga za konfiskaciju.
Konfiskovana imovina
Svakom imovinom koju konfiskuje zamoljena strana raspolagaće ta strana u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom, sem ukoliko se zainteresovane strane drugačije dogovore.
Pravo izvršenja i maksimalni iznos konfiskacije
1. Zahtev za konfiskaciju izvršen po članu 13. ne utiče na pravo strane molilje da sama izvrši nalog za konfiskaciju.
2. Ništa u ovoj konvenciji neće se tumačiti tako da dozvoljava da ukupna vrednost konfiskovane imovine premaši novčanu sumu utvrđenu u nalogu za konfiskaciju. Ukoliko jedna strana ustanovi da bi to moglo da se dogodi, zainteresovane strane će obaviti međusobne konsultacije da bi izbegle takav efekat.
Zatvor u slučaju neizvršenja obaveze plaćanja
Zamoljena strana neće izreći zatvorsku kaznu u slučaju neizvršenja obaveze plaćanja, niti neku drugu meru kojom se ograničava sloboda lica kao posledica zahteva po članu 13, ukoliko je strana molilja tako navela u zahtevu.
ODBIJANJE I ODLAGANJE SARADNJE
Osnova za odbijanje
1. Saradnja po ovom poglavlju može se odbiti u sledećim slučajevima:
a. ukoliko bi traženi postupak bio u suprotnosti sa osnovnim principima pravnog sistema zamoljene strane; ili
b. ukoliko bi izvršenje zahteva moglo da nanese štetu suverenitetu, bezbednosti, javnom redu ili drugim bitnim interesima zamoljene strane; ili
c. ukoliko, po mišljenju zamoljene strane, značaj slučaja na koji se zahtev odnosi ne opravdava preduzimanje traženog postupka; ili
d. ukoliko je krivično delo na koje se zahtev odnosi vezano za neko političko ili fiskalno krivično delo; ili
e. ukoliko zamoljena strana smatra da bi izvršenje traženog postupka bilo u suprotnosti sa principom ne bis in idem; ili
f. ukoliko krivično delo na koje se zahtev odnosi ne bi bilo krivično delo po zakonu zamoljene strane da je učinjeno unutar njene jurisdikcije. Međutim, ovaj osnov za odbijanje se odnosi na saradnju po odeljku 2 samo ukoliko tražena pomoć uključuje radnje prinude.
2. Saradnja po odeljku 2, ukoliko tražena pomoć uključuje radnju prinude, i po odeljku 3 ovog poglavlja, može se, takođe, odbiti ukoliko tražene mere ne bi mogle da se preduzmu po domaćem zakonu zamoljene strane u cilju istrage ili postupka, da se radilo o sličnom domaćem slučaju.
3. Kada tako zahteva zakon zamoljene strane, saradnja po odeljku 2, ukoliko tražena pomoć uključuje radnju prinude, kao i po odeljku 3 ovog poglavlja, može se, takođe, odbiti ukoliko tražene mere ili bilo koje druge mere sa sličnim dejstvima ne bi bile dozvoljene po zakonu strane molilje, ili, kada se radi o nadležnim organima strane molilje, ukoliko za zahtev ne postoji ovlašćenje bilo sudije ili nekog drugog sudskog organa, uključujući javne tužioce, s tim da bilo koji od tih organa deluje u vezi sa krivičnim delima.
4. Saradnja po odeljku 4 ovog poglavlja može se takođe odbiti u sledećim slučajevima:
a. ukoliko po zakonu zamoljene strane konfiskacija nije predviđena u vezi sa vrstom krivičnog dela na koje se zahtev odnosi; ili
b. ukoliko bi bez uticaja na obaveze po članu 13. stav 3. to bilo u suprotnosti sa principima domaćih zakona zamoljene strane koji se odnose na granice konfiskacije u vezi s odnosom između krivičnog dela; i:
i. ekonomske pogodnosti koja bi mogla da se kvalifikuje kao prihod; i
ii. imovine koja bi mogla da se kvalifikuje kao sredstvo; ili
c. ukoliko po zakonu zamoljene strane konfiskacija više ne može da se odredi ili izvrši zbog isteka vremena; ili
d. ukoliko se zahtev ne odnosi na prethodnu presudu, ili odluku sudske prirode ili na izjavu u takvoj odluci da je učinjeno neko krivično delo ili nekoliko krivičnih dela, na osnovu kojih je dat nalog za konfiskaciju ili se konfiskacija traži; ili
e. ukoliko je konfiskacija bila nesprovodiva u strani molilji, ili je predmet uobičajenih sredstava žalbe; ili
f. ukoliko se zahtev odnosi na nalog za konfiskaciju proistekao iz odluke donete in absentia lica protiv kojeg je nalog izdat i, po mišljenju zamoljene strane, postupak koji je vodila strana molilja, a koji je doveo do takve odluke nije zadovoljio minimum prava odbrane priznat kao pravo svakog protiv koga je podneta krivična prijava.
5. Za svrhe stava 4f. ovog člana odluka se ne smatra donetom in absentia ukoliko:
a. je potvrđena ili izrečena posle prigovora dotičnog lica; ili
b. je doneta povodom žalbe, pod uslovom da je žalbu podnelo dotično lice.
6. Prilikom razmatranja, za svrhe stava 4f. ovog člana, da li je zadovoljen minimum prava odbrane, zamoljena strana će uzeti u obzir činjenicu da je dotično lice namerno nastojalo da izbegne pravdu ili činjenicu da je to lice, budući da je imalo mogućnost da uloži pravni lek protiv odluke donete in absentia, izabralo da to ne učini. Isto će važiti kada dotično lice, kojem je propisno uručen sudski poziv za pristup, izabralo da to ne učini niti da traži odlaganje.
7. Strana se neće pozvati na bankarsku tajnu kao osnovu za odbijanje bilo kakve saradnje po ovom poglavlju. Kada to zahteva njen domaći zakon, strana može tražiti da zahtev za saradnju koji bi uključio ukidanje bankarske tajne odobri bilo sudija ili drugi pravosudni organ, uključujući javne tužioce, s tim da takav organ postupi u vezi sa krivičnim delima.
8. Bez uticaja na osnov za odbijanje previđen u stavu 1a. ovog člana:
a. činjenica da je lice koje je pod istragom ili koje je podvrgnuto nalogu za konfiskaciju od strane organa strane molilje pravno lice neće biti navedena od strane zamoljene strane kao smetnja za bilo kakvu saradnju po ovom poglavlju;
b. činjenica da je fizičko lice protiv kojeg je izdat nalog za konfiskaciju prihoda kasnije umrlo ili činjenica da je neko pravno lice protiv kojeg je izdat nalog za konfiskaciju prihoda kasnije prestalo da postoji neće biti navedena kao smetnja za pružanje pomoći u skladu sa članom 13. stav 1a.
Odlaganje
Zamoljena strana može odložiti postupak povodom zahteva ako bi takav postupak štetno uticao na istragu ili postupak koji sprovode njeni organi.
Delimično ili uslovno odobravanje zahteva
Pre odbijanja ili odlaganja saradnje po ovom poglavlju, zamoljena strana će, gde je to pogodno nakon konsultovanja strane molilje, razmotriti da li zahtev može da se izvrši delimično ili pod uslovima koje ona smatra neophodnim.
NOTIFIKACIJA I ZAŠTITA PRAVA TREĆIH STRANA
Notifikacija dokumenata
1. Strane će jedna drugoj pružiti u najvećoj meri uzajamnu pomoć u uručivanju sudskih dokumenata licima pogođenim privremenim merama i konfiskacijom.
2. Nije namera da bilo šta u ovom članu utiče na:
a. mogućnost slanja sudskih dokumenata poštanskim kanalima direktno licima u inostranstvu;
b. mogućnost sudskih službenika, zvaničnika ili drugih nadležnih organa strane porekla da izvrše uručenje sudskih dokumenata direktno preko konzularnih organa te strane ili preko sudskih službenika, zvaničnika ili drugih nadležnih organa odredišne strane, sem ukoliko odredišna strana da suprotnu izjavu Generalnom sekretaru Saveta Evrope u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja njenih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
3. Prilikom uručenja sudskih dokumenata licima u inostranstvu pogođenim privremenim merama ili nalozima za konfiskaciju izdatim u strani koja šalje, ova strana će naznačiti koji pravni lekovi su na raspolaganju po njenim zakonima za takva lica.
Priznavanje stranih odluka
1. Prilikom postupanja po zahtevu za saradnju po odeljcima 3 i 4, zamoljena strana će priznati svaku sudsku odluku donetu u strani molilji u vezi sa pravima koje traže treće strane.
2. Priznanje se može odbiti ako:
a. treće strane nisu imale dovoljno prilike da potvrde svoja prava; ili
b. odluka nije kompatibilna s odlukom koja je u zamoljenoj strani već doneta o istoj stvari; ili
c. je nesaglasno sa javnim redom zamoljene strane; ili
d. je odluka doneta suprotno odredbama o isključivoj jurisdikciji predviđenoj pravom zamoljene strane.
PROCEDURALNA I DRUGA OPŠTA PRAVILA
Centralni organ
1. Strane će odrediti centralni organ ili, ako je neophodno, organe, koji će biti odgovorni za slanje i odgovaranje na zahteve podnete po ovom poglavlju, izvršavanje takvih zahteva ili njihov prenos organima zaduženim za njihovo izvršenje.
2. Svaka strana će, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, dostaviti Generalnom sekretaru Saveta Evrope imena i adrese nadležnih organa određenih u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Direktna komunikacija
1. Centralni nadležni organi će međusobno komunicirati direktno.
2. U slučaju hitnosti, zahtevi ili saopštenja na osnovu ovog poglavlja mogu se slati direktno od strane sudskih organa, uključujući javne tužioce, strane molilje takvim nadležnim organima zamoljene strane. U takvim slučajevima, kopija će istovremeno biti poslata centralnom organu zamoljene strane preko centralnog organa strane molilje.
3. Svaki zahtev ili saopštenje po stavovima 1. i 2. ovog člana mogu se izvršiti preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (Interpol).
4. Kada je zahtev podnet shodno stavu 2. ovog člana, a organ nije nadležan za rešavanje tog zahteva, on će proslediti zahtev nadležnom domaćem organu i obavestiti direktno stranu molilju da je to učinio.
5. Zahteve ili saopštenja po odeljku 2. ovog poglavlja, koji ne uključuju radnju prinude, mogu direktno proslediti nadležni organi strane molilje nadležnim organima zamoljene strane.
Forma zahteva i jezici
1. Svi zahtevi podneti po ovom poglavlju moraju biti sačinjeni u pisanoj formi. Mogu se koristiti savremena telekomunikaciona sredstva kao što je telefaks.
2. U zavisnosti od odredbe stava 3. ovog člana, prevodi zahteva ili prateća dokumenta neće biti potrebna.
3. U vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, svaka strana može Generalnom sekretaru Saveta Evrope dostaviti izjavu da zadržava pravo da traži da se uz zahteve koji joj se podnese i uz dokumenta kojima se potkrepljuju takvi zahtevi priloži i prevod na njen jezik ili na jedan od zvaničnih jezika Saveta Evrope ili na jedan od jezika koji ona navede. Tom prilikom, ona može izraziti spremnost da prihvati prevode na bilo koji drugi jezik koji navede. Druge strane mogu primeniti pravilo reciprociteta.
Legalizacija
Dokumenta prosleđena u okviru primene ovog poglavlja biće izuzeta od svih formalnosti legalizacije.
Sadržaj zahteva
1. U svakom zahtevu za saradnju po ovom poglavlju preciziraće se:
a. organ koji podnosi zahtev i organ koji sprovodi istragu ili postupak;
b. predmet i razlog zahteva;
c. pitanja, uključujući relevantne činjenice (kao što su datum, mesto i okolnosti krivičnog dela) na koje se istrage ili postupci odnose, izuzev u slučaju zahteva za obaveštenje;
d. ukoliko saradnja uključuje radnju prinude:
i. tekst zakonskih odredaba ili, kada to nije moguće, izjavu o relevantnom merodavnom pravu; i
ii. naznaku da bi tražena mera ili neke druge mere sa sličnim dejstvima mogle da se preduzmu na teritoriji strane molilje po njenom zakonu;
e. gde je neophodno i koliko je moguće:
i. pojedinosti o licu ili licima o kojima se radi, uključujući ime, datum i mesto rođenja, državljanstvo i mesto gde se nalazi, i u slučaju pravnog lica, njegovo sedište; i
ii. imovinu u vezi sa kojom se traži saradnja, mesto gde se nalazi, njenu povezanost sa licem ili licima o kojima se radi, eventualnu vezu sa krivičnim delom, kao i eventualne raspoložive informacije o interesima koje druga lica imaju u odnosu na tu imovinu; i
f. eventualan konkretan postupak koji strana molilja želi da bude sproveden.
2. U zahtevu za privremenim merama po odeljku 3 u vezi sa zaplenom imovine na kojoj može da se izvrši nalog za konfiskaciju koji se sastoji od zahteva za plaćanjem novčane sume takođe će se naznačiti maksimalni iznos za koji se traži naknada u toj imovini.
3. Pored naznaka pomenutih u stavu 1, svaki zahtev po odeljku 4 će sadržati:
a. u slučaju člana 13. stav 1a:
i. overenu kopiju originala naloga za konfiskaciju koji je sačinio sud u strani molilji i izjavu o razlozima na osnovu kojih je izdat nalog ukoliko nisu navedeni u samom nalogu;
ii. potvrdu nadležnog organa strane molilje da je nalog za konfiskaciju izvršen i da ne podleže uobičajenim sredstvima žalbe;
iii. informacije o meri do koje se zahteva izvršenje naloga; i
iv. informacije o neophodnosti preduzimanja privremenih mera;
b. u slučaju iz člana 13. stav 1b, izveštaj o činjenicama koje su po verovanju strane molilje dovoljne da omoguće zamoljenoj strani da traži nalog po svom domaćem pravu;
c. kada su treće strane imale mogućnost da traže svoja prava, dokumenta koja pokazuju da se radi o tom slučaju.
Manjkavi zahtevi
1. Ako zahtev nije u skladu sa odredbama ovog poglavlja ili ako dostavljene informacije nisu dovoljne da omoguće zamoljenoj strani da postupi po zahtevu, ta strana može zatražiti od strane molilje da izmeni zahtev ili da ga upotpuni dodatnim informacijama.
2. Zamoljena strana može utvrditi vremenski rok za prijem takvih izmena ili informacija.
3. Do prijema zahtevanih izmena ili informacija u vezi sa zahtevom po odeljku 4 ovog poglavlja, zamoljena strana može preduzeti eventualne mere pomenute u odeljcima 2 i 3 ovog poglavlja.
Višestruki zahtevi
1. Kada zamoljena strana primi više od jednog zahteva po odeljcima 3 i 4 ovog poglavlja u vezi sa istim licem ili imovinom, više zahteva neće sprečiti tu stranu da odgovori na zahteve vezane za preduzimanje privremenih mera.
2. U slučaju višestrukih zahteva po odeljku 4 ovog poglavlja, zamoljena strana će razmotriti potrebu konsultovanja strane molilje.
Obaveza navođenja razloga
Zamoljena strana će navesti razloge za eventualnu odluku da odbije, odloži ili uslovi bilo kakvu saradnju po ovom poglavlju.
Informacije
1. Zamoljena strana će blagovremeno obavestiti stranu molilju o:
a. postupku pokrenutom povodom zahteva po ovom poglavlju;
b. konačnom rezultatu postupka sprovedenog na osnovu zahteva;
c. odluci da odbije, odloži ili uslovi, u celosti ili delimično, bilo kakvu saradnju po ovom poglavlju;
d. eventualnim okolnostima koje onemogućuju izvršenje postupka koji se traži ili koje bi mogle da ga znatno odlože; i
e. u slučaju privremenih mera preduzetih u skladu sa zahtevom iz odeljaka 2 i 3 ovog poglavlja, odredbama njenog domaćeg zakonodavstva koje bi automatski dovele do ukidanja privremene mere.
2. Strana molilja će blagovremeno obavestiti zamoljenu stranu o:
a. svakom ponovnom razmatranju, odluci ili bilo kojoj drugoj činjenici zbog koje nalog za konfiskaciju prestaje u celosti ili delimično da bude izvršiv; i
b. svakom događaju, faktičkom ili pravnom, zbog kog sudski postupak po ovom poglavlju više nije opravdan.
3. Kada strana, na osnovu istog naloga za konfiskaciju, zatraži konfiskaciju u više od jedne strane, ona će obavestiti sve strane koje su pogođene izvršenjem naloga o zahtevu.
Ograničenje korišćenja
1. Zamoljena strana može učiniti izvršenje zahteva zavisnim od uslova da se pribavljene informacije ili dokazi neće, bez njene prethodne saglasnosti, koristiti ili prosleđivati od strane vlasti strane molilje za druge istrage ili postupke izuzev onih koji su navedeni u zahtevu.
2. Svaka strana može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, izjaviti da se, bez njene prethodne saglasnosti, informacije ili dokazi koje je dala na osnovu ovog poglavlja ne smeju koristiti ili prosleđivati od strane organa strane molilje u drugim istragama ili postupcima izuzev onih koji su navedeni u zahtevu.
Poverljivost
1. Strana molilja može zatražiti da zamoljena strana čuva kao poverljive činjenice i suštinu zahteva, izuzev u meri neophodnoj za izvršenje zahteva. Ukoliko zamoljena strana ne može da ispoštuje zahteve poverljivosti, ona će o tome blagovremeno obavestiti stranu molilju.
2. Strana molilja će, ukoliko to nije u suprotnosti sa osnovnim principima njenog nacionalnog prava i ako se to od nje zatraži, čuvati kao poverljiv svaki dokaz i informaciju koje dobije od zamoljene strane, izuzev u meri u kojoj je njihovo otkrivanje neophodno za istrage ili postupke opisane u zahtevu.
3. U zavisnosti od odredaba svog domaćeg zakona, strana koja je dobila obaveštenja bez prethodnog zahteva na osnovu člana 10. poštovaće zahteve poverljivosti koji traži strana koja dostavlja obaveštenja. Ukoliko druga strana ne može da ispoštuje takav uslov, ona će o tome blagovremeno obavestiti stranu koja ih je dostavila.
Troškovi
Uobičajene troškove postupanja po zahtevu snosiće zamoljena strana. Kada su troškovi značajni ili vanredne prirode neophodni da bi se ispoštovao zahtev, strane će se konsultovati da bi se dogovorile o uslovima pod kojim će se zahtev izvršiti i o načinu izmirivanja troškova.
Odštete
1. Kada je pravni postupak o odgovornosti za štete proistekle iz neke radnje ili propusta u vezi sa saradnjom po ovom poglavlju pokrenut od strane nekog lica, zainteresovane strane će razmisliti o međusobnom konsultovanju, kada je to pogodno, da bi utvrdile kako da raspodele bilo koju sumu naknade štete.
2. Strana koja je postala predmet spora za naknadu štete nastojaće da obavesti drugu stranu o takvom sporu ukoliko bi ta strana mogla da ima interes u takvom slučaju.
ZAVRŠNE ODREDBE
Potpis i stupanje na snagu
1. Ova konvencija će biti otvorena za potpisivanje od strane država članica Saveta Evrope i država nečlanica koje su učestvovale u njenoj izradi. Takve države mogu izraziti svoju saglasnost da ih obavezuje:
a. potpis bez rezervi u pogledu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja; ili
b. potpis u zavisnosti od ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, praćen ratifikacijom, prihvatanjem ili odobrenjem.
2. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja biće deponovani kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
3. Ova konvencija će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca od dana kada su tri države, od kojih su najmanje dve države članice Saveta Evrope, izrazile svoju saglasnost da za njih Konvencija bude obavezujuća u skladu sa odredbama stava 1.
4. U vezi sa bilo kojom državom potpisnicom koja naknadno izrazi svoju saglasnost da Konvencija za nju bude obavezujuća, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od dana izražavanja takve saglasnosti da Konvencija za nju bude obavezujuća u skladu sa odredbama stava 1.
Pristupanje Konvenciji
1. Posle stupanja na snagu ove konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope, nakon konsultovanja strana ugovornica Konvencije, može pozvati bilo koju državu koja nije članica Saveta i koja nije učestvovala u njenoj razradi da pristupi ovoj konvenciji, odlukom donetom većinom predviđenom u članu 20d. Statuta Saveta Evrope i jednoglasnim glasanjem predstavnika država ugovornica koje imaju pravo da budu članice Komiteta.
2. U vezi sa svakom pristupajućom državom, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca od dana deponovanja instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
Teritorijalna primena
1. Svaka država može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja precizirati teritoriju ili teritorije na koje se primenjuje ova konvencija.
2. Svaka država može, bilo kog kasnijeg datuma, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, produžiti primenu ove konvencije na bilo koju drugu teritoriju navedenu u izjavi. U vezi sa takvom teritorijom Konvencija će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca od dana prijema takve izjave od strane Generalnog sekretara.
3. Svaka izjava data na osnovu dva prethodna stava, u vezi sa bilo kojom teritorijom navedenom u takvoj izjavi, može se povući pismenim obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru. Povlačenje će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od dana prijema takvog pismenog obaveštenja od strane Generalnog sekretara.
Odnos prema drugim konvencijama i sporazumima
1. Ova konvencija ne utiče na prava i obaveze proistekle iz međunarodnih multilateralnih konvencija o posebnim pitanjima.
2. Strane potpisnice Konvencije mogu zaključiti međusobne bilateralne ili multilateralne sporazume o pitanjima kojima se bavi ova konvencija, za svrhe dopune ili jačanja njenih odredaba ili olakšavanja primene principa koji su u nju ugrađeni.
3. Ukoliko su dve ili više strana već zaključile neki sporazum ili ugovor u vezi sa predmetom kojim se bavi ova konvencija ili su na neki drugi način uspostavile svoje odnose u vezi sa tim predmetom, one će imati pravo da umesto ove konvencije primenjuju taj sporazum ili ugovor ili u skladu sa tim regulišu te odnose, ukoliko to olakšava međunarodnu saradnju.
Rezerve
1. Svaka država može, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja svog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, da izjavi da koristi jednu ili više rezervi predviđenih članom 2. stav 2, članom 6. stav 4, članom 14. stav 3, članom 21. stav 2, članom 25. stav 3. i članom 32. stav 2. Nikakve druge rezerve se ne mogu izraziti.
2. Svaka država koja je izrazila rezervu na osnovu prethodnog stava može je u potpunosti ili delimično povući pismenim obaveštenjem upućenim Generalnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje će stupiti na snagu na dan prijema takvog pismenog obaveštenja od strane Generalnog sekretara.
3. Strana koja je izrazila rezervu u vezi sa nekom odredbom ove konvencije ne može zahtevati primenu te odredbe od strane bilo koje druge strane; međutim, može, ukoliko je njena rezerva delimična ili uslovna, zahtevati primenu te odredbe ukoliko ju je ona prihvatila.
Amandmani
1. Amandmane na ovu konvenciju može predložiti bilo koja strana, a Generalni sekretar Saveta Evrope će ih dostaviti državama članicama Saveta Evrope i svakoj državi nečlanici koja je pristupila ili je pozvana da pristupi ovoj konvenciji u skladu sa odredbama člana 37.
2. Svaki amandman koji predloži neka strana biće dostavljen Evropskom komitetu za probleme kriminala koji će Komitetu ministara podneti svoje mišljenje o tom predloženom amandmanu.
3. Komitet ministara će razmotriti predloženi amandman i mišljenje koje podnese Evropski komitet za probleme kriminala i može usvojiti taj amandman.
4. Tekst svakog amandmana koji usvoji Komitet ministara u skladu sa stavom 3. ovog člana biće prosleđen stranama na usvajanje.
5. Svaki amandman usvojen u skladu sa stavom 3. ovog člana stupiće na snagu tridesetog dana nakon što sve strane obaveste Generalnog sekretara da ga prihvataju.
Rešavanje sporova
1. Evropski komitet za probleme kriminala Saveta Evrope biće redovno informisan u vezi sa tumačenjem i primenom ove konvencije.
2. U slučaju spora između strana u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije, one će nastojati da reše spor pregovorima ili nekim drugim miroljubivim putem po svom izboru, uključujući podnošenje spora Evropskom komitetu za probleme kriminala, arbitražnom sudu čije će odluke biti obavezujuće za strane, ili u Međunarodnom sudu pravde, kako se zainteresovane strane dogovore.
Otkazivanje
1. Svaka strana može, u svako doba, otkazati ovu konvenciju putem obaveštenja upućenog Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Takvo otkazivanje će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca od dana prijema obaveštenja od strane Generalnog sekretara.
3. Ova konvencija će, međutim, nastaviti da se primenjuje na izvršenje konfiskacije po članu 14. za koji je podnet zahtev u skladu sa odredbama ove konvencije pre dana kada je takvo otkazivanje stupilo na snagu.
Obaveštenja
Generalni sekretar Saveta Evrope će pismenim putem obavestiti države članice Saveta i svaku državu koja je pristupila ovoj konvenciji o:
a. svakom potpisivanju;
b. deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;
c. svakom datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa članovima 36. i 37;
d. svakoj rezervi izraženoj po članu 40. stav 1;
e. svakoj drugoj radnji, obaveštenju ili saopštenju u vezi sa ovom konvencijom.
U potvrdu čega su dole potpisani, za to propisno ovlašćeni potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu, 8. novembra 1990. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna, u jednom primerku, koji će biti deponovan u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope će proslediti overene kopije svakoj državi članici Saveta Evrope, državama nečlanicama koje su učestvovale u izradi ove konvencije, i svakoj državi pozvanoj da joj pristupi.
Prilikom predaje instrumenta o ratifikaciji Konvencije o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, Srbija i Crna Gora će, u skladu sa članom 40. stav 1. Konvencije, izraziti sledeće rezerve:
- U skladu sa članom 14. stav 3, stav 2. tog člana primenjivaće se samo u zavisnosti od ustavnih principa i osnovnih načela pravnog sistema Srbije i Crne Gore;
- Načini uručenja sudskih dokumenata navedenih u članu 21. stav 2. biće dozvoljeni u Srbiji i Crnoj Gori samo ako su predviđeni drugim bilateralnim ili multilateralnim ugovorima;
- U skladu sa članom 25. stav 3, Srbija i Crna Gora izjavljuje da uz zamolnice i dokumentaciju kojom se potkrepljuju zamolnice, treba da bude priložen prevod na srpski ili engleski jezik;
- U skladu sa članom 32. stav 2, informacije i dokazi koje je prema tom poglavlju Konvencije pružila Srbija i Crna Gora ne smeju se, bez prethodne saglasnosti, koristiti ili prosleđivati od strane organa strane molilje u drugim istragama ili postupcima, izuzev onih koji su navedeni u zahtevu.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ - Međunarodni ugovori".