ZAKONO KONVENCIJI O ROPSTVU
|
§ 1
Odobrava se i dobija zakonsku silu Konvencija o ropstvu, zaključena pod okriljem Društva naroda u Ženevi, 25. septembra 1926. godine, koja u originalu i prevodu glasi:
Arbanija, Nemačka, Austrija, Belgija, Britansko Carstvo, Kanada, Australiski Savez, Južno-Afrički Savez, Dominija Novi Zeland i Indija, Bugarska, Kina, Kolumbija, Kuba, Danska, Španija, Estonija, Etiopija, Finska, Francuska, Grčka, Italija, Letonija, Liberija, Litvanija, Norveška, Panama, Holandija, Persija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Švedska, Čehoslovačka i Urugvaj,
Smatrajući da su potpisnici opšteg Akta Briselske Konferencije 1889 -1890 izjavili da su podjednako zadahnuti čvrstom namerom da učine kraj trgovini sa robovima u Africi;
Smatrajući da su potpisnici Konvencije u Sen-Žermenu-an-Le iz 1919, koji su imali za predmet reviziju opšteg Akta Berlinskog iz 1885, i opšteg Akta Briselske Deklaracije iz 1890, potvrdili svoju nameru da ostvare potpuno uništenje ropstva u svima njegovim oblicima, i trgovinu robljem na suvu i na moru;
Uzimajući u obzir izveštaj privremene Komisije o ropstvu, koju je naimenovao Savet Društva Naroda 12. juna 1924;
U želji da dopune i da razviju delo ostvareno zahvaljujući Briselskom Aktu i da nađu sredstva da dadu praktičnog dejstva, u celom svetu, izraženim namerama, što se tiče trgovine robljem i ropstva, od potpisnika Konvencije u Sen-Žermenu-an-Le, i priznajući da je potrebno da se zaključe u tom cilju sporazumi detaljniji od onih koji se nalaze u toj Konvenciji;
Ceneći, sem toga, da je potrebno da se spreči da prinudni rad ne donese pogodbe slične onima u ropstvu,
Rešili su da zaključe jednu Konvenciju i u tom cilju imenovali su kao punomoćnike:
Predsednik Vrhovnog Saveta Arbanskog:
D-r D. Dino, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Njegovog Veličanstva Kralja Italije.
Predsednik Nemačkog Rajha:
D-ra Karla fon Šuberta, državnog sekretara u Ministarstvu Spoljnih poslova.
Predsednik Savezne Austriske Republike:
G. Emeriha fon Pfligla, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra, predstavnika Federalne Vlade kod Društva Naroda.
Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca:
G. L. de Brukera, člana Senata, prvog delegata Belgije na sedmom običnom zasedanju Skupštine Društva Naroda.
Njegovo Veličanstvo Kralj Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Irlanda i Britanskih Dominija sa onu stranu mora, Car Indije:
Vrlo poštovanog vikonta Sesila of Čelvuda, K. C., kancelara Vojvodine Lankastra.
Za Dominiju Kanadu:
Vrlo poštovanog ser Đorđa E. Fostera, G.C.M.G., P.C., L.L.D., senatora, člana privatnog Saveta za Kanadu.
Za Australiski Savez:
Poštovanog Ž. G. Latama, C.M.G., K.C., M.P., generalnog prokuratora Saveza.
Za Južno-Afrički Savez:
G. Jakobusa Stefanusa Smita, visokog komesara Saveza u Londonu.
Za Dominiju Novi Zeland:
Poštovanog ser Džemsa Para, K.C.M.G. visokog komesara u Londonu.
Za Indiju:
Ser Viliama Hanri Hoare Vincenta, G.C.I.E., K.C.S.I., člana Saveta državnog sekretara za Indiju, pređašnjeg člana egzekutivnog Saveta generalnog guvernera Indije.
Njegovo Veličanstvo Kralj Bugara:
G. D. Mikova, otpravnika poslova u Bernu, stalnog predstavnika Bugarske Vlade kod Društva Naroda.
Egzekutivni Šef Republike Kine:
G. Čao-Šin Či, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra u Rimu.
Presednik Republike Kolumbije:
D-ra Franciska Žove Urutia, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Federalnog Saveta Švajcarskog, predstavnika Kolumbije u Savetu Društva Naroda.
Predsednik Republike Kuba:
G. A. de Agiero i Betankura, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Predsednika Nemačkog Rajha i Predsednika Savezne Republike Austriske.
Njegovo Veličanstvo Kralj Danske i Islanda:
G. Herlufa Zale, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Predsednika Nemačkog Rajha.
Njegovo Veličanstvo Kralj Španije:
G. M. Lopeza Robertsa, markiza de la Torehermova, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Federalnog Švajcarskog Saveta.
Predsednik Republike Estonije:
Đenerala Johana Lajdonera, poslanika, predsednika Komisije Spoljnih poslova i Narodne Odbrane.
Njezino Veličanstvo Carica Kraljica Kraljeva Etiopije i Njegovo Carsko i Kraljevsko Visočanstvo Princ Regent i Naslednik Prestola:
Dedžazmača Gvetaču, ministra unutrašnjih dela.
Lidža Makonena Endelkaču;
Kentibu Gebru;
Ato Tasfae, sekretara carskog Servisa kod Društva Naroda u Adi-Abeku.
Predsednik Republike Finske:
G. Rafaela V. Eriha, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Federalnog Švajcarskog Saveta, stalnog delegata Finske kod Društva Naroda.
Predsednik Republike Francuske:
Grofa B. Klovela, punomoćnog ministra, šefa francuskog Servisa kod Društva Naroda.
Predsednik Republike Grčke:
G. D. Kaklamanosa, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Njegovog Britanskog Veličanstva;
G. V. Dendramisa, otpravnika poslova u Bernu, stalnog delegata kod Društva Naroda.
Njegovo Veličanstvo Kralj Italije:
Profesora Vitorija Šaloju, državnog ministra, senatora, predstavnika Italije u Savetu Društva Naroda.
Predsednik Republike Letonije:
G. Šarla Dusmansa, stalnog predstavnika kod Društva Naroda.
Predsednik Republike Liberije:
Barona Rodolfa Lemana, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Predsednika Francuske Republike, stalnog delegata kod Društva Naroda.
Predsednik Republike Litvanije:
G. V. Sidzikauskasa, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Predsednika Nemačkog Rajha.
Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške:
D-ra Fridtjofa Nanzena, profesora Universiteta u Oslu.
Predsednik Republike Panama:
D-ra Eusebia A. Moralesa, profesora prava na narodnom fakultetu u Panami, ministra finansija.
Njezino Veličanstvo Kraljica Holandije:
Jonkhera V. F. van Lenepa, otpravnika poslova a. i. Holandije u Bernu.
Njegovo Veličanstvo Car Persije:
Njegovo Visočanstvo Kneza Arfu, ambasadora, delegata Persije u Društvu Naroda.
Predsednik Republike Poljske:
G. Avgusta Zaleski, ministra Spoljnih poslova.
Predsednik Republike Portugalije:
D-ra A. de Vaskonselosa, punomoćnog ministra otpravnika u Departmanu Društva Naroda u Ministarstvu Spoljnih poslova.
Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunije:
G. N. Titulesko, profesora Universiteta u Bukureštu, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Njegovog Britanskog Veličanstva, predstavnika Rumunije u Savetu Društva Naroda.
Njegovo Veličanstvo Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca:
D-r M. Jovanovića, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Federalnog Saveta Švajcarskog, stalnog delegata kod Društva Naroda.
Njegovo Veličanstvo Kralj Švedske:
G. Einara Heningsa, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Federalnog Saveta Švajcarskog.
Predsednik Republike Čehoslovačke:
G. Ferdinanda Veverku, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Federalnog Saveta Švajcarskog.
Predsednik Republike Urugvaj:
G. B. Fernandeza i Medinu, izvanrednog poslanika i punomoćnog ministra kod Njegovog Veličanstva Kralja Španije.
Koji su se, pošto su pokazali svoja punomoćja, saglasili u ovim odredbama:
U smislu ove Konvencije ugovoreno je:
1. Da je ropstvo stanje ili pogodba jedne individue nad kojom se vrše atributi prava sopstvenosti ili izvesna između njih:
2. Da trgovina robljem podrazumeva svaki akt hapšenja, zadobivanja ili ustupanja neke individue u cilju da se dovede do ropstva; svaki akt zadobivanja jednog roba u cilju prodaje ili razmene; svaki akt ustupanja prodajom ili razmenom jednog roba zadobivenog u cilju da bude prodat ili razmenjen, kao i uopšte, svaki akt trgovine ili prenosa robova.
Visoke Strane Ugovornice obvezuju se, ukoliko nisu već preduzele potrebne mere, i svaka što se tiče teritorija stavljenih pod njeno suverenstvo, pravosuđe, zaštitu, sizerenstvo ili tutorstvo:
a) Da preduprede i uguše trgovinu robljem;
b) Da se staraju za potpuno ukidanje ropstva u svima oblicima, na progresivan način i odmah čim je to mogućno.
Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da preduzmu sve korisne mere u cilju da preduprede i spreče ukrcavanje, iskrcavanje i prenos robova na svojim teritorialnim vodama, kao i uopšte na svim brodovima koji nose njihove respektivne zastave.
Visoke Strane Ugovornice obvezuju se, odmah čim to bude mogućno, da izrade jednu opštu konvenciju o trgovini robljem, koja bi im dala prava i koja bi im nalagala obveze iste prirode kao što su one predviđene u Konvenciji od 17. juna 1925, koja se odnosi na međunarodnu trgovinu oružjem (Članovi 12, 20, 21, 22, 23, 24 i paragrafi 3, 4, 5 II Odeljka, II Priloga), pod rezervom potrebnih prilagođavanja, a razume se da ova Opšta Konvencija neće staviti brodove (čak i male tonaže) nijedne od Visokih Strana Ugovornica u kakav drugi položaj no što je onaj drugih Visokih Strana Ugovornica.
Tako je isto ugovoreno da pre kao i posle stupanja na snagu rečene Opšte Konvencije, Visoke Strane Ugovornice zadržavaju punu slobodu da zaključe između sebe, ne odstupajući međutim od principa uslovljenih u prethodnoj alinei, takve posebne sporazume, koji bi im, s pogledom na njihov specialan položaj, izgledali pogodni da bi dospele što je mogućno pre do potpunog iščeznuća trgovine robljem.
Visoke Strane Ugovornice ukazivaće uzajamnu pomoć da bi dospele do uništenja ropstva i trgovine robljem.
Visoke Strane Ugovornice priznaju da pribegavanje prinudnom ili obaveznom radu može imati ozbiljnih posledica i obvezuju se, svaka što se tiče teritorija stavljenih pod njezino suverenstvo, pravosuđe, zaštitu, sizerenstvo ili tutorstvo, da preduzmu korisne mere kako bi izbegle da prinudni ili obavezni rad ne dovedu do pogodaba sličnih ropstvu.
Ugovoreno je:
1. Da se, pod rezervom prelaznih odredaba izloženih u gornjem paragrafu 2, prinudni ili obavezni rad može zahtevati samo za narodne ciljeve;
2. Da će se, na teritorijama, gde prinudni ili obavezni rad i za druge ciljeve a ne samo za narodne, još postoji, Visoke Strane Ugovornice potruditi da mu progresivno učine kraj, koliko je mogućno brzo, i da će, ukoliko ovaj prinudni ili obavezni rad bude postojao, biti upotrebljen izuzetno, uz adekvatnu nagradu i pod pogodbom da se ne može nametnuti promena stalnog mesta stanovanja;
3. I da će, u svima slučajevima, nadležne centralne vlasti zainteresovane teritorije snositi odgovornost za pribegavanje prinudnom ili obaveznom radu.
Visoke Strane Ugovornice čije zakonodavstvo već sad ne bi bilo dovoljno da spreči prekršaje zakona i pravila propisanih u cilju davanja dejstva namerama ove Konvencije, obvezuju se da preduzmu potrebne mere kako bi ovi prekršaji bili kažnjeni strogim kaznama.
Visoke Strane Ugovornice obvezuju se da saopštavaju između sebe i da saopštavaju Generalnom Sekretaru Društva Naroda zakone i pravila koje bi propisale u cilju primene propisa ove Konvencije.
Visoke Strane Ugovornice saglasne su da će biti svi sporovi koji bi se mogli pojaviti između njih povodom tumačenja ili primenjivanja ove Konvencije, ako ne bi mogli biti raspravljeni neposrednim pregovaranjima, izneti na odluku Stalnom Sudu Međunarodne Pravde. Ako Države između kojih se porodi spor, ili jedna između njih, nisu prišle Protokolu od 16. decembra 1920, koji se odnosi na Stalni Sud Međunarodne Pravde, onda će ovaj spor biti iznesen, po njihovoj želji i saobrazno konstitucionalnim pravilima svake od njih, bilo pred Stalni Sud Međunarodne Pravde, bilo pred Izborni Sud sastavljen saobrazno Konvenciji od 18. oktobra 1907. za mirno rešenje međunarodnih sporova, bilo pred svaki drugi izborni sud.
Svaka od Visokih Strana Ugovornica može izjaviti da, bilo u trenutku svoga potpisivanja, bilo u trenutku svoje ratifikacije ili svoga pristupanja, što se tiče primene odredaba ove Konvencije ili ponekih između njih, njezino prihvatanje ne obvezuje bilo u ukupnosti, bilo poneku od teritorija stavljenih pod njeno suverenstvo, pravosuđe, zaštitu, sizerenstvo ili tutorstvo, i može docnije pristupiti odvojeno, ukupno ili delimično, u ime ma koje između njih.
Ako bi se desilo da jedna od Visokih Strana Ugovornica hoće da otkaže ovu Konvenciju, otkaz će biti pismeno dostavljen Generalnom Sekretaru Društva Naroda, koji će odmah dostaviti overeni prepis notifikacije svima ostalim Stranama Ugovornicama, naznačivši im dan kojeg je otkaz primio.
Otkaz će imati dejstva samo za Državu koja ga je notifikovala, i to na godinu dana posle pošto je notifikacija stigla Generalnom Sekretaru Društva Naroda.
Otkaz može biti takođe učinjen odvojeno za svaku teritoriju koja je stavljena pod njeno suverenstvo, pravosuđe, zaštitu, sizerenstvo ili tutorstvo.
Ova Konvencija, koja će nositi datum današnjeg dana i čiji su tekstovi francuski i engleski potpuno ravnopravni, ostaće otvorena za potpis do 1. aprila 1927. Državama Članovima Društva Naroda.
Generalni Sekretar Društva Naroda staviće potom do znanja ovu Konvenciju Državama koje je nisu potpisale, podrazumevajući tu i Države koje nisu Članovi Društva Naroda, pozivajući ih da joj pristupe.
Država koja želi da joj pristupi pismeno će dostaviti svoju nameru Generalnom Sekretaru Društva Naroda, uputivši mu i akt o pristupanju, koji će biti deponovan u arhivi Društva.
Generalni Sekretar dostaviće odmah svima ostalim Visokim Stranama Ugovornicama overenu kopiju notifikacije kao i akta o pristupanju, naznačujući datum kad ih je primio.
Ova će Konvencija biti ratifikovana i instrumenti ratifikacije biće deponovani u Biro-u Generalnog Sekretara Društva Naroda, koji će o tome obavestiti Visoke Strane Ugovornice.
Konvencija će imati dejstva za svaku Državu od dana deponovanja njezine ratifikacije ili njenog pristupanja.
U POTVRDU ČEGA su Punomoćnici potpisali ovu Konvenciju.
RAĐENO u Ženevi, dvadesetpetog septembra hiljadu devetstotina dvadeset šeste, u jednom jedinom primerku koji će ostati deponovan u arhivi Društva Naroda i po jedna overena kopija biće dostavljena svakoj od Država Potpisnica.
Arbanija:
D. Dino
Nemačka:
D-r Karl fon Šubert
Austrija:
Emerih Pfligl
Belgija:
L. de Bruker
Britansko Carstvo:
Izjavljujem da moj potpis ne obvezuje ni Indiju niti ikoju Dominiju britansku, koje pripadaju, kao posebni članovi, Društvu Naroda, i koje ne potpišu ili ne priđu odvojeno Konvenciji.
Sesil
Kanada:
Đorđe Eulas Foster
Australija:
Ž. G. Latam
Južno-Afrički Savez:
Ovaj potpis obavezuje Jugo-Zapad Afrički.
J. S. Smit
Novi Zeland:
Džames Par
Indija:
U smislu člana 9 ove Konvencije, izjavljujem da moj potpis ne obvezuje moju zemlju što se tiče stavljanja na snagu člana 2 alinee v), članova 5, 6, i 7. ove Konvencije, u ovim teritorijama, t. j. u Birmaniji, distrikata Naga koji se pružaju na zapad i na jug doline Hukavng, ograničenih na severu i na zapadu granicom Asama, na istoku rekom Nanpuk, i na jugu Singaling Hkamti, i distrikata Somre; u Asamu, graničnih distrikata Sadije i Balipare, teritorija koja se nalazi na istoku distrikta Naga Hills do birmanske granice, i jedna mala zona na jugu distrikta Lushaj Hills; kao i u teritorijama Indije koje pripadaju kakvom knezu ili šefu stavljenom pod sizervenstvo Njegovog Veličanstva.
Izjavljujem takođe da potpis koji stavljam na Konvenciju ne obavezuje moju zemlju, što se tiče člana 3, u meri u kojoj rečeni član može tražiti učešće Indije u jednoj Konvenciji po čijim bi propisima brodovi zato što ih poseduju, snabdevaju ili što njima zapovedaju Indijanci, ili zato što je polovina posade sastavljena od Indijanaca, bili uvršćeni kao domorodački brodovi ili da vide da im se odbija svaka privilegija, pravo ili imunitet priznati brodovima drugih Država potpisnica Pakta, ili bi bili podvrgnuti nametima ili ograničenjima carina koje se ne bi proširivale i na slične brodove rečenih drugih Država.
V. H. Vincent
Bugarska:
D. Mikov
Kina:
Čao Šin Či
Kolumbija:
Francisko Žoze Urutia
Kuba:
Aristid de Agiero Betankur
Danska:
Herluf Zale
Španija:
Za Španiju i španske kolonije, sa izuzetkom Španskog Protektorata u Maroku.
Mauricio Lopez Roberts, markiz de la Torehermoza
Estonija:
Johan Lajdoner
Etiopija:
Getaču
Makonen
Kentiba Gebru
Ato Tasfes
Finska:
Rafael Erih
Francuska:
B. Klozel
Grčka:
D. Kaklamos
V. Dendramis
Italija:
Vitorio Šaloja
Letonija:
Šarl Dusmans
Liberija:
Pod rezervom ratifikacije Senata.
R. Leman
Litvanija:
Vinceslas Sidzikauskas
Norveška:
Fridtjof Nanzen
Panama:
Eusebio A. Morales
Holandija:
V. F. van Lenel
Persija:
Ad referendum i tumačeći član 3 kao da ne može da obaveže Persiju da se veže ma kakvim sporazumom ili konvencijom koji bi stavili njezine brodove ma koje tonaže u kategoriju domorodačkih brodova predviđenu Konvencijom o trgovini oružjem.
Knez Arfa
Poljska:
Avgust Zaleski
Portugalija:
Avgusto de Vaskonselos
Rumunija:
N. Titulesko
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca:
M. Jovanović
Švedska:
Einar Henings
Čehoslovačka:
Ferdinand Veverka
Urugvaj:
B. Fernandez i Medina
§ 2
Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu silu pošto se ispune odredbe čl. 12 Konvencije i pošto se obnaroduje u "Službenim novinama".
Preporučujemo Našem Ministru pravde da ovaj Zakon obnaroduje, Našem Ministru unutrašnjih poslova i Našem Ministru inostranih poslova da se o njegovom izvršenju staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.
4. septembra 1929. godine |
|
ALEKSANDAR, s. r. |
Bled. |
|
|
|
|
|
|
|
Predsednik Ministarskog saveta |
|
|
i Ministar unutrašnjih poslova, |
Video i stavio Državni pečat, |
|
Počasni ađutant Nj. V. Kralja, |
Čuvar Državnog pečata, |
|
Divizijski đeneral, |
Ministar pravde, |
|
Pet. Živković, s. r. |
D-r M. Srškić, s. r. |
|
|
|
|
|
(M. P.) |
|
|
|
|
Zastupnik |
|
|
Ministra inostranih poslova, |
|
|
Ministar bez portfelja, |
|
|
D-r K. Kumanudi, s. r. |
|
|
|
|
|
Ministar pravde, |
|
|
D-r M. Srškić, s. r. |