ZAKONO PARNIČNOM POSTUPKU("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr., 6/80 - dr. zakon, 36/80, 43/82 - dr. zakon, 69/82, 72/82 - ispr. dr. zakona, 58/84, 74/87, 57/89 i 20/90) |
OPŠTE ODREDBE
OSNOVNE ODREDBE
Ovim zakonom određuju se pravila postupka na osnovu kojih redovni sud raspravlja i odlučuje u sporovima iz ličnih i porodičnih odnosa, iz radnih odnosa, kao i iz imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa fizičkih i građanskih pravnih lica, društveno-političkih zajednica, organizacija udruženog rada i drugih društvenih pravnih lica, osim ako su neki od navedenih sporova posebnim zakonom stavljeni u nadležnost drugog suda ili državnog, odnosno društvenog organa.
U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.
Sud ne može odbiti da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan.
Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka.
One se mogu odreći od svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se.
Sud neće uvažiti raspolaganja stranaka:
1) koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima o samoupravnim pravima radnih ljudi, o raspolaganju društvenim sredstvima i drugim prinudnim propisima;
2) koja su u suprotnosti s pravilima morala samoupravnog socijalističkog društva.
Sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja.
Sud će svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima i navodima protivne stranke.
Samo kad je to ovim zakonom određeno sud je ovlašćen da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni.
Parnični postupak vodi se na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i pismom i da im se pismena dostavljaju na jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije u skladu sa odredbama zakona.
Sud je dužan da potpuno i istinito utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva.
Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima osnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.
Sud je ovlašćen da izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje.
Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizlazi da stranke idu za tim da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (član 3. stav 3).
Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Stranke su dužne da pred sudom govore istinu i da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.
Sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.
Stranku koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po ovom zakonu sud će upozoriti koje parnične radnje može preduzeti.
Kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno.
Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje rešeno.
U parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.
U parničnom postupku sudovi sude u zbornom sastavu.
Zakonom se određuje u kojim slučajevima sudi sudija pojedinac.
Ako za pojedine radnje nije zakonom određen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parnične radnje pismeno van ročišta ili usmeno na ročištu.
NADLEŽNOST I SASTAV SUDA
Sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kojem je sastavu nadležan.
To ocenjivanje nadležnosti vrši se na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate.
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda, ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi redovni sud iste vrste.
Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan ni redovni sud ni sud udruženog rada niti drugi samoupravni sud ustanovljen zakonom ili samoupravnim opštim aktom nego neki drugi domaći ili inostrani organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu.
Svaki sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu nadležnost.
Ako je već održano pripremno ročište, ili ako ono nije održano pošto se tuženi na prvom ročištu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, viši sud prvog stepena se ne može ni povodom prigovora ni po službenoj dužnosti oglasiti stvarno nenadležnim za predmete iz nadležnosti nižeg suda prvog stepena iste vrste.
Protiv rešenja višeg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadležnim, kao i protiv rešenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio nižem sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena žalba.
Kad sudsko veće u toku postupka ili predsednik veća na pripremnom ročištu, po službenoj dužnosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda, postupak će se po pravnosnažnosti ovog rešenja nastaviti pred sudijom pojedincem, i to po mogućnosti pred predsednikom ovog veća kao sudijom pojedincem. Sudija pojedinac je vezan za pravnosnažnu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadležnost.
U slučaju iz stava 1. ovog člana veće može, prema stanju postupka, odlučiti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu, već da ono samo sprovede postupak. Protiv ove odluke veća nije dozvoljena žalba.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se i kad se u toku postupka pred većem promene okolnosti ili tužilac smanji tužbeni zahtev, tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac.
Ako je veće donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac, ova odluka ne može se pobijati zbog toga što odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.
Kad sudija pojedinac u toku postupka, po službenoj dužnosti ili povodom prigovora stranaka, nađe da je za suđenje nadležno veće istog suda, postupak će se nastaviti pred većem. Protiv ovog rešenja sudije pojedinca nije dozvoljena žalba.
Do donošenja odluke o glavnoj stvari sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka. Postupak će se po pravnosnažnosti rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom.
Radnje koje je sproveo parnični sud (uviđaj, veštačenje, saslušavanje svedoka i dr.), kao i odluke koje je doneo taj sud, nisu bez važnosti samo zbog toga što su preduzete u parničnom postupku.
Sud se može po službenoj dužnosti ili povodom prigovora tuženog oglasiti mesno nenadležnim najdocnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na glavnoj raspravi.
Po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim (čl. 16. i 20), sud će ustupiti predmet nadležnom redovnom sudu, odnosno samoupravnom sudu (član 16. stav 2). Pre nego što ustupi predmet nadležnom sudu sud će, po potrebi, zatražiti obaveštenja od tužioca.
Sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom nastaviće postupak kao da je kod njega bio pokrenut.
Ako je odluka o nenadležnosti bila doneta na glavnoj raspravi, sud kome je predmet ustupljen zakazaće glavnu raspravu i postupiće kao da se rasprava drži pred izmenjenim većem (član 315. stav 3). Ako je odluka o nenadležnosti bila doneta na pripremnom ročištu, neće se zakazati novo pripremno ročište ako predsednik veća smatra da ono nije potrebno s obzirom na radnje preduzete na ranijem pripremnom ročištu.
Parnične radnje nenadležnog suda (uviđaj, veštačenje, saslušavanje svedoka i dr.) nisu bez važnosti samo zbog toga što ih je preduzeo nenadležan sud.
Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom smatra da je nadležan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostaviće predmet sudu koji treba da reši ovaj sukob nadležnosti, osim ako nađe da mu je predmet ustupljen usled očigledne omaške, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom slučaju će ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.
Kad je povodom žalbe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadležnim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadležnosti i sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadležan za rešavanje sukoba nadležnosti između tih sudova.
Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadležnosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupljen, ako je drugostepeni sud nadležan za rešavanje sukoba nadležnosti između tih sudova.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova iste vrste sa teritorije iste republike, odnosno autonomne pokrajine, osim sukoba nadležnosti između vojnih sudova, rešava zajednički neposredno viši sud sa teritorije te republike, odnosno autonomne pokrajine, ako ustavom republike, odnosno autonomne pokrajine nije drukčije određeno.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova razne vrste sa teritorije iste republike, odnosno autonomne pokrajine, osim sukoba nadležnosti između vojnih sudova i drugih redovnih sudova, rešava vrhovni sud te republike, odnosno autonomne pokrajine.
Sukob nadležnosti između redovnih sudova i samoupravnih sudova (čl. 16. stav 2) sa teritorije iste republike, odnosno autonomne pokrajine, osim sukoba nadležnosti između vojnih sudova i samoupravnih sudova (član 16. stav 2), rešava vrhovni sud te republike, odnosno autonomne pokrajine.
Sukob nadležnosti između sudova sa teritorije dve autonomne pokrajine i između sudova sa teritorije autonomne pokrajine i sa ostale teritorije Socijalističke Republike Srbije, osim sukoba nadležnosti između vojnih sudova i drugih sudova, rešava sud određen Ustavom Socijalističke Republike Srbije.
Sukob nadležnosti između sudova sa teritorija dve ili više republika i autonomnih pokrajina, osim u slučajevima iz stava 4. ovog člana, kao i sukob nadležnosti između vojnih sudova i drugih sudova, rešava Savezni sud.
O sukobu nadležnosti može se odlučiti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadležnosti.
Dok se ne reši sukob nadležnosti, sud kome je predmet ustupljen dužan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv rešenja kojim se odlučuje o sukobu nadležnosti nije dozvoljena žalba.
Svaki sud vrši radnje u postupku na svom području, ali ako postoji opasnost zbog odlaganja sud će preduzeti izvršenje pojedinih radnji i na području susednog suda. O tome će se obavestiti sud na čijem području je preduzeta radnja.
U pogledu nadležnosti jugoslovenskih sudova za suđenje strancima koji uživaju pravo imuniteta u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i za suđenje stranim državama i međunarodnim organizacijama važe pravila međunarodnog prava.
U slučaju sumnje o postojanju i obimu prava imuniteta, objašnjenje daje savezni organ uprave nadležan za poslove pravosuđa.
2. Nadležnost sudova u sporovima s međunarodnim elementom
Jugoslovenski sud je nadležan za suđenje kad je njegova nadležnost u sporu s međunarodnim elementom izričito određena saveznim zakonom ili međunarodnim ugovorom, ili kad ta nadležnost proizilazi iz odredaba saveznog zakona o mesnoj nadležnosti jugoslovenskog suda.
Čl. 28-32**
(Prestali da važe)
U parničnom postupku sudovi u republikama i autonomnim pokrajinama sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Savezni sud
Savezni sud je nadležan:
1) da sudi o imovinskim sporovima između republika, odnosno autonomnih pokrajina i između federacije i republike, odnosno autonomne pokrajine;
2) da odlučuje o zahtevu stranaka za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke donesene u imovinskim sporovima, uključujući i sporove o naknadi štete, koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pravnih poslova ili radnji kojima se organizacije udruženog rada ili radni ljudi na teritoriji drugih republika i autonomnih pokrajina, pa time i druge republike i autonomne pokrajine, stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu (član 416);
3) da odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u slučajevima određenim u ovom zakonu;
4) da rešava o sukobu nadležnosti između sudova sa teritorije dve ili više republika i autonomnih pokrajina, osim u slučajevima iz člana 23. stav 4. ovog zakona, kao i o sukobu nadležnosti između vojnih sudova i drugih sudova;
5) da vrši i druge poslove koji su mu stavljeni u nadležnost saveznim zakonom, u okviru prava i dužnosti federacije.
Utvrđivanje vrednosti predmeta spora
Kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se u obzir samo vrednost glavnog zahteva.
Kamate, parnični troškovi, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Ako se zahtev odnosi na buduća davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.
Ako jedna tužba protiv istog tuženog obuhvata više zahteva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu, nadležnost se određuje po zbiru vrednosti svih zahteva.
Ako zahtevi u tužbi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv više tuženih, nadležnost se određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.
Kad se spor vodi o postojanju najamnog ili zakupnog odnosa, ili iz odnosa korišćenja stana ili poslovnih prostorija, vrednost se računa prema jednogodišnjoj najamnini, odnosno zakupnini, osim ako se radi o najamnom ili zakupnom odnosu zaključenom na kraće vreme.
Ako se tužbom zahteva samo davanje obezbeđenja za izvesno potraživanje ili ustanovljenje založnog prava, vrednost predmeta spora određuje se prema iznosu potraživanja koje treba obezbediti. Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraživanja koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzeće se vrednost predmeta zaloge.
Ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, ali tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos.
U drugim slučajevima, kad se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac naznačio u tužbi.
Ako je u slučaju iz stava 2. ovog člana tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko naznačio vrednost predmeta spora, tako da se postavlja pitanje stvarne nadležnosti, sastava suda ili prava na izjavljivanje revizije, sud će, najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način proveriti tačnost označene vrednosti.
U parničnom postupku sudovi sude u veću, a određeni sudovi i u opštoj sednici.
U kojim slučajevima sudi sudija pojedinac određuje se ovim zakonom, a zakonom republike, odnosno autonomne pokrajine za postupke u oblastima u kojima društvene odnose uređuju republike, odnosno autonomne pokrajine.
Predsednik veća može preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za čije je preduzimanje, odnosno donošenje ovlašćen ovim zakonom.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, sudija pojedinac u rešavanju stvari iz svoje nadležnosti ima sva prava i dužnosti koja pripadaju predsedniku veća i veću.
U prvom stepenu sporove sudi veće ili sudija pojedinac.
Kad sudi u prvom stepenu, veće je sastavljeno od jednog sudije kao predsednika veća i dvojice sudija-porotnika.
Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 8.000 dinara, kao i sporove zbog smetanja poseda.
Sporove iz autorskog prava, kao i sporove koji se odnose na zaštitu ili upotrebu pronalazaka i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela ili žigova, ili prava na upotrebu firme ili naziva sudi u prvom stepenu veće, bez obzira na vrednost predmeta spora.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoći.
Kad sudi u drugom stepenu u sednici veća, sud odlučuje u veću sastavljenom od trojice sudija. U istom sastavu viši sud rešava sukob nadležnosti (član 23) i odlučuje u svim ostalim slučajevima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Kad sudi u drugom stepenu na raspravi veće drugostepenog suda sastavljeno je od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.
Kad odlučuje o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti iz člana 401. ovog zakona protiv pravnosnažnih odluka suda nižeg stepena, vrhovni sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini sudi u veću sastavljenom od pet sudija.
Ako je pravnosnažnu odluku doneo vrhovni sud republike, odnosno autonomne pokrajine, o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti iz člana 401. ovog zakona odlučuje taj sud u veću sastavljenom od pet sudija ako zakonom republike, odnosno autonomne pokrajine nije određeno da odlučuje sud u širem sastavu.
Kad sudi u prvom stepenu o imovinskim sporovima između republika, odnosno autonomnih pokrajina i između federacije i republike, odnosno autonomne pokrajine, Savezni sud odlučuje u veću sastavljenom od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.
Kad odlučuje o zahtevu za vanredno preispitivanje odluke donesene u sporu iz stava 1. ovog člana, Savezni sud odlučuje u opštoj sednici.
Kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti saveznog tužioca (član 409) i o zahtevu stranaka za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke (član 416) Savezni sud odlučuje u veću sastavljenom od pet sudija.
U svim ostalim slučajevima Savezni sud odlučuje u veću sastavljenom od trojice sudija.
Ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, za suđenje je nadležan sud koji je opšte mesno nadležan za tuženog.
U slučajevima predviđenim u ovom zakonu za suđenje je pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i drugi određeni sud.
Za suđenje je opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište.
Ako tuženi nema prebivalište ni u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji niti u kojoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište.
Ako tuženi pored prebivališta ima i boravište u nekom drugom mestu, a prema okolnostima može se pretpostaviti da će tu duže vreme boraviti, opšte mesno nadležan je i sud boravišta tuženog.
Za suđenje u sporovima protiv društveno-političke zajednice opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište njenog predstavničkog organa.
Za suđenje u sporovima protiv organizacija udruženog rada i drugih društvenih pravnih lica, kao i u sporovima protiv građanskih pravnih lica, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište. U slučaju sumnje, kao sedište smatraće se mesto gde se nalaze njihovi organi upravljanja.
Za suđenje u sporovima protiv državljanina SFRJ koji stalno živi u inostranstvu, gde je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa, organizacije udruženog rada ili drugog društvenog pravnog lica, opšte mesno nadležan je sud njegovog poslednjeg prebivališta u SFRJ.
Ako takvo lice nije imalo prebivalište u SFRJ, ili se to ne može utvrditi, Savezni sud odrediće koji će stvarno nadležan sud biti mesno nadležan.
Nadležnost za suparničare
Ako je jednom tužbom tuženo više lica (član 196. stav 1. tačka 1), a za njih ne postoji mesna nadležnost istog suda, nadležan je sud koji je mesno nadležan za jednog od tuženih, a ako među njima ima glavnih i sporednih obveznika, sud koji je mesno nadležan za koga od glavnih obveznika.
Nadležnost u sporovima za zakonsko izdržavanje
Za suđenje u sporovima za zakonsko izdržavanje, ako je tužilac lice koje traži izdržavanje, nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.
Nadležnost u sporovima za naknadu štete
Za suđenje u sporovima za naknadu štete nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je šteta učinjena.
Ako je šteta nastala usled smrti ili teške telesne povrede, nadležan je pored suda iz stava 1. ovog člana i sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se i u sporovima protiv zajednice osiguranja radi naknade štete trećim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti zajednice osiguranja, a odredba stava 1. ovog člana i u sporovima o regresnim zahtevima po osnovu naknade štete protiv regresnih dužnika.
Nadležnost u sporovima radi zaštite prava na osnovu garancije proizvođača
Za suđenje u sporovima za zaštitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvođača koji je dao garanciju nadležan je, osim suda opšte mesne nadležnosti za tuženog, i sud opšte mesne nadležnosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uručio kupcu pismenu garanciju proizvođača.
Nadležnost u bračnim sporovima
Za suđenje u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništaja braka ili razvoda braka (bračni sporovi), nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište.
Ako bračni drugovi nisu imali poslednje zajedničko prebivalište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i ako tuženi nema prebivalište, odnosno boravište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a za suđenje je nadležan jugoslovenski sud (član 29), mesno je nadležan sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište. Ako ni tužilac nema prebivalište, odnosno boravište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, Savezni sud odrediće koji će jugoslovenski sud biti mesno nadležan.
Nadležnost u sporovima o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva
U sporovima radi utvrđivanja ili osporavanja očinstva ili materinstva maloletno dete može podići tužbu bilo pred sudom opšte mesne nadležnosti bilo pred sudom na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište. Pred sudom svog prebivališta, odnosno boravišta dete može podići takvu tužbu i posle punoletstva, ali samo ako tuženi nema prebivalište, odnosno boravište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Ako se tužba podnosi protiv deteta koje je državljanin SFRJ i koje nema prebivalište, odnosno boravište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ali ga ima tužilac, mesno je nadležan sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.
Ako nijedna stranka nema prebivalište, odnosno boravište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ili ako prebivalište, odnosno boravište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ima tužilac, ali se po odredbama ovog zakona ne može odrediti koji je sud mesno nadležan, a za suđenje je nadležan jugoslovenski sud (član 30), Savezni sud odrediće koji će jugoslovenski sud biti mesno nadležan.
Nadležnost u sporovima o nepokretnostima i zbog smetanja poseda
Za suđenje u sporovima o pravu korišćenja i raspolaganja nepokretnosti u društvenoj svojini, u sporovima o svojini i o drugim stvarnim pravima na nepokretnosti u svojini građana i građanskih pravnih lica, u sporovima zbog smetanja poseda na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih ili najamnih odnosa na nepokretnosti, ili iz ugovora o korišćenju stana ili poslovnih prostorija, isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Ako nepokretnost leži na području više sudova, nadležan je svaki od tih sudova.
Za sporove zbog smetanja poseda na pokretnim stvarima nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem se području dogodilo smetanje.
Nadležnost u sporovima o vazduhoplovu i brodu
Kad je za suđenje u sporovima o pravu korišćenja i raspolaganja ili o založnom pravu na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutrašnje plovidbe u društvenoj svojini, o pravu svojine i o drugim pravima na brodovima, odnosno vazduhoplovima u svojini građana i građanskih pravnih lica, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadležan jugoslovenski sud (član 32. stav 1), isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan.
Kad je za suđenje u sporovima zbog smetanja poseda na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog člana nadležan jugoslovenski sud (član 32. stav 2), mesno je nadležan, pored suda na čijem se području vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na čijem se području dogodilo smetanje.
Nadležnost za lica koja nemaju opštu mesnu nadležnost u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji
Tužba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema opštu mesnu nadležnost u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji može se podneti svakom jugoslovenskom sudu na čijem se području nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tužbom traži.
U sporovima protiv lica koje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji nema opštu mesnu nadležnost tužba se može podneti sudu na čijem je području imalo svoje poslednje prebivalište ili boravište, ako se tužbeni zahtev odnosi na obaveze nastale za vreme njegovog boravka u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ili na obaveze koje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji treba da izvrši.
Nadležnost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica
Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica.
Nadležnost po mestu gde se nalazi zastupništvo stranog lica u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji
U sporovima protiv fizičkog ili pravnog lica koje ima sedište u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ili se ovde moraju ispuniti, tužba se može podneti jugoslovenskom sudu na čijem se području nalazi njegovo stalno zastupništvo za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju ili sedište organa kome je povereno da vrši njegove poslove.
Nadležnost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama
U sporovima protiv federacije iz odnosa sa vojnim jedinicama isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice.
Nadležnost u sporovima iz naslednopravnih odnosa
Dok ostavinski postupak nije pravnosnažno završen, za suđenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima o potraživanjima poverioca prema ostaviocu, pored suda opšte mesne nadležnosti mesno je nadležan i sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak.
Nadležnost za sporove u izvršnom i stečajnom postupku
Za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvršnog postupka, odnosno u toku i povodom stečajnog postupka, mesno je isključivo nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi izvršni, odnosno stečajni postupak, odnosno sud na čijem se području sprovodi administrativno izvršenje.
Nadležnost po mestu plaćanja
Za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika nadležan je, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud mesta plaćanja.
Nadležnost u sporovima iz radnih odnosa
Ako je u sporu iz radnog odnosa tužilac radnik, za suđenje je nadležan, pored suda koji je opšte mesno nadležan za tuženog, i sud na čijem se području rad obavlja ili se obavljao, odnosno sud na čijem bi se području rad morao obavljati, kao i sud na čijem je području zasnovan radni odnos.
Uzajamna nadležnost za tužbe protiv stranih državljana
Ako u stranoj državi državljanin SFRJ može biti tužen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadležan za suđenje u toj građanskopravnoj stvari, ista nadležnost će važiti i za suđenje državljaninu te strane države pred jugoslovenskim sudom.
v) Određivanje mesne nadležnosti od strane višeg suda
Ako nadležni sud usled izuzeća sudije ne može da postupa, izvestiće o tome neposredno viši sud, koji će odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja.
Najviši sud određene vrste u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, može, na predlog stranke ili nadležnog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi.
Ako je za suđenje nadležan jugoslovenski sud, ali se po odredbama ovog zakona ne može utvrditi koji je sud mesno nadležan, Savezni sud će, na predlog stranke, odrediti koji će stvarno nadležan sud biti mesno nadležan.
g) Sporazum o mesnoj nadležnosti
Ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan.
Ako je zakonom određeno da su za suđenje u određenom sporu mesno nadležna dva ili više jugoslovenskih sudova, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadležan sud.
Ovaj sporazum važi samo ako je pismeno sastavljen i ako se tiče određenog spora ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa.
Ispravu o sporazumu tužilac mora priložiti uz tužbu.
IZUZEĆE
Sudija ili sudija-porotnik ne može vršiti sudijsku dužnost:
1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika, ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
2) ako stalno ili privremeno radi u radnoj zajednici, organizaciji udruženog rada ili u drugom društvenom ili građanskom pravnom licu koje je stranka u postupku;
3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili mu je bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
4) ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika;
5) ako je u istom predmetu sudelovao u donošenju odluke nižeg suda, samoupravnog suda ili drugog organa;
6) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
Sudija ili sudija-porotnik, čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće iz člana 71. tač. 1. do 5. ovog zakona, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji će mu odrediti zamenika. Ako se radi o izuzeću predsednika suda, on će odrediti sebi zamenika iz reda sudija tog suda, a ako to nije moguće, postupiće po članu 67. ovog zakona.
Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristranost (član 71. tačka 6), obavestiće o tome predsednika suda koji će odlučiti o izuzeću. Do donošenja rešenja predsednika suda, sudija može preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Izuzeće mogu tražiti i stranke.
Stranka je dužna da podnese zahtev za izuzeće sudije, odnosno sudije-porotnika čim sazna da postoji razlog za izuzeće, a najdocnije do završetka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donošenja odluke.
Zahtev za izuzeće sudije višeg suda stranka može staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred višim sudom održava rasprava, onda do završetka rasprave.
Stranka je dužna da u zahtevu navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzeće.
O zahtevu stranke za izuzeće odlučuje predsednik suda.
Ako stranka traži izuzeće predsednika suda, odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda.
O zahtevu stranaka za izuzeće predsednika vrhovnog suda u republici, odnosno autonomnoj pokrajini, Vrhovnog vojnog suda ili Saveznog suda odlučuje opšta sednica tog suda.
Pre donošenja rešenja o izuzeću uzeće se izjava od sudije ili sudije-porotnika čije se izuzeće traži, a po potrebi izvršiće se i drugi izviđaji.
Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna žalba.
Kad sudija ili sudija-porotnik sazna da je stavljen zahtev za njegovo izuzeće, dužan je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu, a ako je u pitanju izuzeće iz člana 71. tačka 6. ovog zakona, može do donošenja rešenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika primenjivaće se shodno i na zapisničare.
O izuzeću zapisničara odlučuje predsednik veća, odnosno veće.
STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI
Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice.
Posebnim propisima određuje se ko osim fizičkih i pravnih lica može biti stranka u postupku.
Parnični sud može, izuzetno, s pravnim dejstvom u određenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja koji nemaju stranačku sposobnost u smislu odredaba st. 1. i 2. ovog člana ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u suštini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti, a naročito ako raspolažu društvenim sredstvima, odnosno imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoljena posebna žalba.
Kad su društveni pravobranilac samoupravljanja i javni tužilac zakonom ovlašćeni da pokrenu parnični postupak, oni mogu preduzimati radnje u postupku potrebne za ostvarivanje svojih ovlašćenja.
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti radnje u postupku (parnična sposobnost).
Punoletno lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost parnično je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti.
Maloletnik koji nije stekao potpunu poslovnu sposobnost parnično je sposoban u granicama u kojima mu se priznaje poslovna sposobnost.
Stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.
Zakonski zastupnik određuje se zakonom ili aktom nadležnog državnog organa donesenim na osnovu zakona.
Zakonski zastupnik može u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku, ali ako je za podnošenje ili povlačenje tužbe, za priznanje, odnosno za odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja ili za preduzimanje drugih radnji u postupku u posebnim propisima određeno da zastupnik mora imati posebno ovlašćenje, on može te radnje preduzimati samo ako ima takvo ovlašćenje.
Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik dužno je da na zahtev suda dokaže da je zakonski zastupnik. Kad je za preduzimanje određenih radnji u postupku potrebno posebno ovlašćenje, zakonski zastupnik je dužan da dokaže da ima takvo ovlašćenje.
Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavestiće o tome organ starateljstva. Ako bi usled propuštanja zastupnika mogla nastati šteta za lice pod starateljstvom, sud će zastati s postupkom i predložiti da se odredi drugi zakonski zastupnik.
U toku celog postupka sud će po službenoj dužnosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka može biti stranka u postupku i da li je parnično sposobno, da li parnično nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlašćenje kad je ono potrebno.
Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može biti stranka u postupku, a taj se nedostatak može otkloniti, pozvaće tužioca da izvrši potrebne ispravke u tužbi ili će preduzeti druge mere da bi se postupak mogao nastaviti sa licem koje može biti stranka u postupku.
Isto tako, kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlašćenje kad je ono potrebno, zatražiće da nadležni organ starateljstva postavi staraoca parnično nesposobnom licu, odnosno pozvaće zakonskog zastupnika da pribavi posebno ovlašćenje ili će preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parnično nesposobna stranka bila pravilno zastupana.
Sud može odrediti stranci rok za uklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog člana.
Dok se ne uklone ovi nedostaci, u postupku se mogu preduzimati samo one radnje zbog čijeg odlaganja bi mogle da nastanu štetne posledice za stranku.
Ako se navedeni nedostaci ne mogu ukloniti ili ako određeni rok bezuspešno protekne, sud će rešenjem ukinuti radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaćene ovim nedostacima i odbaciće tužbu ako su nedostaci takve prirode da sprečavaju dalje vođenje parnice.
Protiv rešenja kojim se naređuju mere za uklanjanje nedostataka nije dozvoljena žalba.
Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud će tuženom postaviti privremenog zastupnika.
Pod uslovom iz stava 1. ovog člana sud će postaviti tuženom privremenog zastupnika naročito u ovim slučajevima:
1) ako tuženi nije parnično sposoban, a nema zakonskog zastupnika;
2) ako postoje suprotni interesi tuženog i njegovog zakonskog zastupnika;
3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;
4) ako je boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika;
5) ako se tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika u SFRJ, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvršiti.
O postavljanju privremenog zastupnika sud će bez odlaganja obavestiti organ starateljstva, kao i stranke kad je to mogućno.
Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dužnosti zakonskog zastupnika.
Ta prava i dužnosti privremeni zastupnik vrši sve dok se tuženi ili njegov punomoćnik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.
Ako je privremeni zastupnik postavljen tuženome iz razloga navedenih u članu 84. stav 2. tač. 4. i 5. ovog zakona, sud će izdati oglas koji će objaviti u republičkom, odnosno pokrajinskom službenom listu i preko oglasne table suda, a po potrebi na drugi pogodan način.
Oglas treba da sadrži: označenje suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski osnov, ime tuženog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i njegovo zanimanje i boravište, kao i upozorenje da će zastupnik zastupati tuženog u postupku sve dok se tuženi ili njegov punomoćnik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.
Parnična sposobnost državljanina SFRJ procenjuje se po zakonu republike, odnosno autonomne pokrajine koji je merodavan za utvrđivanje njegove poslovne sposobnosti.
Državljanin SFRJ koji nije parnično sposoban po zakonu republike, odnosno autonomne pokrajine koji je merodavan za procenjivanje njegove poslovne sposobnosti, a parnično je sposoban po zakonu republike, odnosno autonomne pokrajine pred čijim se sudom sprovodi postupak, može sam preduzimati radnje u postupku. Njegov zakonski zastupnik može preduzimati radnje u postupku samo dok taj državljanin ne izjavi da sam preuzima vođenje parnice.
Strani državljanin koji nije parnično sposoban po zakonu države čiji je državljanin, a parnično je sposoban po zakonu republike, odnosno autonomne pokrajine pred čijim se sudom sprovodi postupak, može sam preduzimati radnje u postupku. Zakonski zastupnik može preduzimati radnje u postupku samo dok strani državljanin ne izjavi da sam preuzima vođenje parnice.
PUNOMOĆNICI
Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, ali sud može pozvati stranku koja ima punomoćnika da se pred sudom lično izjasni o činjenicama koje treba utvrditi u parnici.
Stranka koju zastupa punomoćnik može uvek doći pred sud i davati izjave pored svog punomoćnika.
Punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.
Ako se kao punomoćnik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, sud će takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome će odmah obavestiti stranku.
Žalba protiv rešenja o uskraćivanju zastupanja ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako utvrdi da punomoćnik koji nije advokat nije sposoban da vrši ovu dužnost, sud će ukazati stranci na štetne posledice koje mogu nastati usled nepravilnog zastupanja.
Ako u parnicama o imovinskopravnim zahtevima vrednost predmeta spora prelazi 25.000 dinara, punomoćnici organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija ili zajednica mogu biti samo lica koja imaju položen pravosudni ispit.
Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.
Stranka može izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kome je ta izjava data.
Ako je punomoćnik priznao neku činjenicu na ročištu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku činjenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove, sud će ceniti obe izjave u smislu člana 221. stav 2. ovog zakona.
Obim punomoćja određuje stranka.
Stranka može ovlastiti punomoćnika da preduzima samo određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku.
Ako je stranka izdala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen:
1) da vrši sve radnje u postupku, a naročito da podnese tužbu, da je povuče, da prizna tužbeni zahtev ili da se odrekne tužbenog zahteva, da zaključi poravnanje, da podnese pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da zahteva izdavanje privremenih mera obezbeđenja;
2) da stavlja zahtev za izvršenje ili obezbeđenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva;
3) da od protivne stranke primi dosuđene troškove;
4) da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.
Za podnošenje predloga za ponavljanje postupka advokatu je potrebno posebno punomoćje ako je od pravnosnažnosti odluke proteklo više od šest meseci.
Advokata može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, i to samo pred sudom prvog stepena, pod uslovima iz člana 91. ovog zakona.
Ako stranka u punomoćju nije bliže odredila ovlašćenja punomoćnika, punomoćnik koji nije advokat može na osnovu ovakvog punomoćja da vrši sve radnje u postupku ali mu je uvek potrebno izrično ovlašćenje za povlačenje tužbe, za priznanje ili za odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja, za odricanje ili odustanak od pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice, kao i za podnošenje vanrednih pravnih lekova.
Stranka izdaje punomoćje pismeno ili usmeno na zapisnik kod suda.
Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše staviće na pismeno punomoćje umesto potpisa otisak kažiprsta. Ako se u ovom slučaju punomoćje izdaje licu koje nije advokat, potrebno je prisustvo dvojice svedoka koji će se potpisati na punomoćju.
Ako posumnja u istinitost pismenog punomoćja, sud može rešenjem odrediti da se podnese overeno punomoćje. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Punomoćnik je dužan da pri prvoj radnji u postupku podnese punomoćje.
Sud može dozvoliti da radnje u postupku za stranku privremeno izvrši lice koje nije podnelo punomoćje, ali će istovremeno narediti tom licu da naknadno u određenom roku podnese punomoćje ili odobrenje stranke za izvršenje parnične radnje.
Dok ne protekne rok za podnošenje punomoćja sud će odložiti donošenje odluke. Ako taj rok bezuspešno protekne, sud će nastaviti postupak, ne uzimajući u obzir radnje koje je izvršilo lice bez punomoćja.
Sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za zastupanje, ukinuće parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.
Stranka može u svako vreme opozvati punomoćje, a punomoćnik ga može u svako vreme otkazati.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoćja mora se saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoćja važi za protivnu stranku od časa kada joj je saopšteno.
Posle otkaza punomoćja punomoćnik je dužan da još mesec dana vrši radnje za lice koje mu je izdalo punomoćje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vreme mogla nastati.
Ako je punomoćniku dato ovlašćenje da može vršiti sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban, ili ako zakonski zastupnik bude razrešen dužnosti, punomoćnik je ovlašćen da i dalje preduzima radnje u postupku, ali naslednik odnosno novi zakonski zastupnik može opozvati punomoćje.
U slučajevima navedenim u stavu 1. ovog člana, punomoćniku koji nije advokat uvek prestaju ovlašćenja koja se u punomoćju moraju izričito navesti (član 96).
Prestankom pravnog lica prestaje i punomoćje koje je ono izdalo.
U slučaju stečaja, punomoćje koje je izdao stečajni dužnik prestaje kad po važećim propisima nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, punomoćnik je dužan da još mesec dana vrši radnje u postupku ako je potrebno da od stranke otkloni štetu.
JEZIK U POSTUPKU
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da prilikom učestvovanja na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja drugih procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u postupku, obezbediće im se usmeno prevođenje na njihov jezik onoga što se na ročištu iznosi, kao i usmeno prevođenje isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja.
Stranke i drugi učesnici u postupku poučiće se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tumača. Oni se mogu odreći prava na prevođenje ako izjave da znaju jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku će se zabeležiti da im je data pouka, kao i izjave stranaka, odnosno učesnika.
Prevođenje obavljaju tumači.
Pozivi, odluke i druga sudska pismena upućuju se strankama i drugim učesnicima u postupku na jeziku naroda koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Ako je u sudu u službenoj upotrebi i neki od jezika narodnosti Jugoslavije, sud će na tom jeziku dostavljati sudska pismena onim strankama i učesnicima u postupku koji su pripadnici te narodnosti i u postupku se služe tim jezikom. Stranke i drugi učesnici u postupku mogu zahtevati da im se sudska pismena dostavljaju na jeziku na kome se vodi postupak.
Stranke i drugi učesnici u postupku upućuju sudu svoje tužbe, žalbe i druge podneske na jeziku naroda ili narodnosti koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Stranke i drugi učesnici u postupku mogu upućivati sudu svoje podneske i na jednom od jezika naroda Jugoslavije koji nije u službenoj upotrebi u tom sudu.
Stranke i drugi učesnici u postupku mogu upućivati sudu svoje podneske i na jeziku narodnosti Jugoslavije koji nije u službenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa ustavom, zakonom ili drugim propisima koji važe na području tog suda.
Troškovi prevođenja na jezik naroda i narodnosti Jugoslavije, koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika naroda i narodnosti Jugoslavije na upotrebu svog jezika, padaju na teret sredstava suda.
PODNESCI
Tužba, odgovor na tužbu, pravni lekovi i druge izjave, predlozi i saopštenja koji se daju van rasprave podnose se pismeno (podnesci).
Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naročito treba da sadrže: označenje suda, ime, zanimanje i prebivalište, odnosno boravište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.
Ako izjava sadrži kakav zahtev, stranka treba u podnesku da navede činjenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.
Izjava koja se daje podneskom može se, umesto podneskom, dati usmeno na zapisnik kod parničnog suda.
Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.
Ako je na protivnoj strani više lica koja imaju zajedničkog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku.
Isprave koje se prilažu podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.
Ako stranka priloži ispravu u izvorniku, sud će takvu ispravu zadržati, a protivnoj stranci dozvoliće da je razgleda. Kad prestane potreba da se takva isprava drži u sudu, vratiće se podnosiocu na njegov zahtev, ali sud može tražiti od podnosioca da spisima priloži prepis isprave.
Ako je isprava priložena u prepisu, sud će na zahtev protivne stranke pozvati podnosioca da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvoliće da je pregleda. Kad je to potrebno, sud će odrediti rok u kome se isprava mora predati, odnosno pregledati.
Protiv ovih rešenja nije dozvoljena žalba.
Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će podnosioca poučiti i pomoći mu da podnesak ispravi, odnosno dopuni, i u tu svrhu može ga pozvati u sud ili mu vratiti podnesak radi ispravke.
Kad sud vrati podnesak podnosiocu radi ispravke ili dopune, odrediće rok za ponovno podnošenje podneska.
Ako podnesak vezan za rok bude ispravljen, odnosno dopunjen i predat sudu u roku određenom za dopunu ili ispravku, smatraće se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen.
Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se.
Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud će pozvati podnosioca da ih u određenom roku podnese. Ako podnosilac ne postupi po ovom nalogu, sud će podnesak odbaciti. Izuzetno, sud može odrediti da se podnesci i prilozi prepišu na trošak stranke.
Novčanom kaznom do 500 dinara parnični sud kazniće lice koje u podnesku vređa sud, stranku ili drugog učesnika u postupku.
Izrečena kazna po stavu 1. ovog člana ne utiče na izricanje kazne za krivično delo.
Ako lice koje je novčano kažnjeno ne može platiti ovu kaznu, ona će se zameniti zatvorom, čije trajanje odmerava sud srazmerno visini izrečene kazne, ali koje ne može biti duže od deset dana.
Odredba stava 3. ovog člana primeniće se u svim slučajevima kad sud izriče novčanu kaznu (čl. 248, 255, 316. i 318).
ROKOVI I ROČIŠTA
Ako rokovi nisu određeni zakonom, određuje ih sud s obzirom na okolnosti slučaja.
Rok koji sud odredi može se produžiti na predlog zainteresovanog lica ako za to postoje opravdani razlozi.
Predlog se mora podneti pre proteka roka čije se produženje traži.
Protiv rešenja o produženju roka nije dozvoljena žalba.
Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.
Ako je rok određen na dane, u rok se ne uračunava dan kad je izvršeno dostavljanje ili saopštenje, odnosno dan u koji pada događaj od kad treba računati trajanje roka, već se za početak roka uzima prvi naredni dan.
Rokovi određeni na mesece, odnosno na godine završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.
Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju, ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana.
Kad je podnesak vezan za rok, smatra se da je dat u roku ako je pre nego što rok istekne predat nadležnom sudu.
Ako je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje sudu kome je upućen.
Ako je podnesak upućen telegrafskim putem, a ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, smatraće se da je dat u roku ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.
Za lica koja se nalaze u Jugoslovenskoj narodnoj armiji na obaveznoj vojnoj službi, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi ili štabu smatra se kao dan predaje sudu.
Odredba stava 4. ovog člana odnosi se i na ostala lica u Jugoslovenskoj narodnoj armiji koja se nalaze u službi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama ili štabovima u mestima u kojima ne postoji redovna pošta.
Za lica lišena slobode dan predaje podneska upravi zatvora, kazneno-popravne ustanove ili vaspitno-popravnog doma smatra se kao dan predaje sudu.
Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen nenadležnom sudu pre isteka roka, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka, smatraće se da je na vreme podnet ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca.
Odredbe st. 1. do 7. ovog člana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podići tužba, kao i na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava.
Ročište određuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. Protiv rešenja o određivanju ročišta nije dozvoljena žalba.
Sud će na ročište blagovremeno pozvati stranke i ostala lica čije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv će se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za određivanje ročišta, a u pozivu će se naznačiti mesto, prostorija i vreme održavanja ročišta. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu će se navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja će se na ročištu izvršiti.
Sud će u pozivu naročito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ročišta.
Ročište se, po pravilu, održava u sudskoj zgradi.
Sud može odlučiti da se ročište održi van sudske zgrade kad nađe da je to nužno ili da će se na taj način uštedeti u vremenu ili u troškovima postupka. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Sud može odložiti ročište kad je to potrebno radi izvođenja dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi.
Kad se ročište odloži, sud će po mogućnosti odmah saopštiti prisutnima mesto i vreme novog ročišta.
Protiv rešenja o odlaganju ročišta nije dozvoljena žalba.
Ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (povraćaj u pređašnje stanje) ako oceni da postoje opravdani razlozi za propuštanje.
Kad se dozvoli povraćaj u pređašnje stanje, parnica se vraća u ono stanje u kome se nalazila pre propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo.
Predlog za povraćaj u pređašnje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo izvršiti propuštenu radnju.
Predlog se mora podneti u roku od petnaest dana, računajući od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje, od dana kad je za to saznala.
Posle proteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Ako se povraćaj u pređašnje stanje predlaže zbog propuštanja roka, predlagač je dužan da istovremeno sa podnošenjem predloga izvrši i propuštenu radnju.
Neće se dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako je propušten rok za stavljanje predloga da se dozvoli povraćaj u pređašnje stanje, ili ako je propušteno ročište određeno povodom predloga za povraćaj u pređašnje stanje.
Predlog za povraćaj u pređašnje stanje po pravilu ne utiče na tok parnice, ali sud može odlučiti da se postupak prekine do pravnosnažnosti rešenja o predlogu.
Ako je sud doneo odluku da se postupak prekine a pred višim sudom je u toku postupak povodom žalbe, obavestiće se viši sud o toj odluci.
Neblagovremene i nedozvoljene predloge za povraćaj u pređašnje stanje predsednik veća odbaciće rešenjem.
Po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje sud će zakazati ročište, osim ako su činjenice na kojima se predlog zasniva opštepoznate.
Protiv rešenja kojim se usvaja predlog za povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba, osim ako je predlog usvojen protivno članu 119. ovog zakona ili predlog koji je neblagovremeno podnesen.
ZAPISNICI
Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu.
Zapisnik se sastavlja i o važnijim izjavama ili saopštenjima koje stranke ili drugi učesnici daju van ročišta. O manje važnim izjavama ili saopštenjima neće se sastavljati zapisnik nego će se samo staviti službena beleška na spisu.
Zapisnik piše zapisničar.
U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vrši radnja, dan i čas kad se vrši radnja, naznačenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili trećih lica i njihovih zakonskih zastupnika ili punomoćnika.
Zapisnik treba da sadrži bitne podatke o sadržini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naročito će se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila isključena, sadržina izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navođenje sadržine iskaza svedoka i veštaka, kao i odluke suda donete na ročištu.
Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme ništa brisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati čitka.
Zapisnik se sastavlja na taj način što predsednik veća kazuje glasno zapisničaru šta će uneti u zapisnik.
Stranke imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita, kao i da stave svoje prigovore na sadržinu zapisnika.
To pravo imaju i druga lica čija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadrži njihovu izjavu.
Ispravke ili dodaci u pogledu sadržine zapisnika koje treba izvršiti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po službenoj dužnosti, uneće se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica uneće se i prigovori koji nisu usvojeni.
Zapisnik potpisuju predsednik veća, zapisničar, stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici kao i tumač.
Svedok i veštak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo saslušanje vrši pred zamoljenim sudijom ili predsednikom veća.
Nepismeno lice ili lice koje se ne može potpisati staviće na zapisnik otisak kažiprsta, a zapisničar će ispod otiska upisati njegovo ime i prezime.
Ako se koja stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik, svedok ili veštak udalji pre potpisivanja zapisnika ili neće da potpiše zapisnik, to će se zabeležiti u zapisniku i navešće se razlog koji je iznet.
O većanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod višeg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, neće se sastaviti zapisnik nego će se na izvorniku odluke staviti beleška o većanju i glasanju.
Zapisnik o većanju i glasanju sadrži tok glasanja i odluku koja je doneta.
Odvojena mišljenja priključuju se zapisniku o većanju i glasanju ako nisu uneta u sam zapisnik.
Zapisnik, odnosno belešku o glasanju potpisuju svi članovi veća i zapisničar.
Zapisnik o većanju i glasanju zatvoriće se u poseban omot. Ovaj zapisnik može razgledati samo viši sud kad rešava o pravnom leku, i u tom slučaju zapisnik će se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu naznačiti da je zapisnik razgledan.
DONOŠENJE ODLUKA
Sud donosi odluke u obliku presude ili rešenja.
O tužbenom zahtevu sud odlučuje presudom, a u postupku zbog smetanja poseda rešenjem.
U slučajevima kad ne odlučuje presudom, sud odlučuje rešenjem.
U postupku izdavanja platnog naloga rešenje kojim se usvaja tužbeni zahtev donosi se u obliku platnog naloga.
Odluka o troškovima u presudi smatra se rešenjem.
Odluke veća donose se posle većanja glasanjem.
U prostoriji u kojoj se vrši većanje i glasanje mogu biti prisutni samo članovi veća i zapisničar.
Kad treba doneti odluku o jednostavnijim pitanjima, veće može doneti odluku i u samom zasedanju.
Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem i glasa poslednji. On se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.
Za svaku odluku veća potrebna je većina glasova.
Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik veća. Član veća koji je pri glasanju o kome ranijem pitanju ostao u manjini ne može se uzdržati od glasanja o pitanju o kome se ima docnije odlučiti.
Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odlučuje glasovi podele na više različitih mišljenja, tako da nijedno od njih nema većinu, pitanja će se razdvojiti i glasanje će se ponavljati sve dok se ne postigne većina. Ako se u pogledu visine novčanog iznosa ili količine glasovi podele na više od dva mišljenja, ponovo će se razmotriti razlozi za svako mišljenje, pa ako se i posle toga ne može postići većina, glasovi dati za najveći novčani iznos ili količinu dodaće se glasovima datim za najbliži manji novčani iznos ili količinu dok se ne postigne većina.
Pre odlučivanja o glavnoj stvari sud odlučuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima.
Ako pri rešavanju o glavnoj stvari treba odlučiti o više zahteva, o svakom zahtevu glasaće se posebno.
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
Pismena se dostavljaju, po pravilu, preko pošte, a mogu se dostavljati preko određenog radnika u sudu, preko nadležnog organa opštine, ili neposredno u sudu.
Dostavljanje državnim organima, organizacijama udruženog rada i drugim društvenim ili građanskim pravnim licima vrši se predajom pismena licu ovlašćenom za primanje pismena ili radniku koji se zatekne u kancelariji, odnosno poslovnoj prostoriji.
Kad pismeno treba dostaviti društvenom pravobraniocu samoupravljanja, javnom tužilaštvu ili javnom pravobranilaštvu, dostavljanje se vrši predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici.
Dostavljanje po odredbama stava 1. ovog člana vrši se i kad su stranke navedene u tom stavu za svog punomoćnika odredile lice koje je njihov radnik.
Vojnim licima, radnicima milicije i radnicima suvozemnog, rečnog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja dostavljanje poziva može se vršiti i preko njihove komande, odnosno neposrednog starešine, a po potrebi može im se na taj način vršiti i dostavljanje ostalih pismena.
Kad dostavljanje treba izvršiti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uživaju pravo imuniteta, dostavljanje će se izvršiti diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili u ovom zakonu (član 146) nije što drugo određeno.
Ako se dostavljanje pismena ima izvršiti državljanima SFRJ u inostranstvu, dostavljanje se može izvršiti preko nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika SFRJ koji vrši konzularne poslove u odnosnoj stranoj državi. Ovako dostavljanje punovažno je samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi.
Licima lišenim slobode dostavljanje se vrši preko uprave zatvora, kazneno-popravne ustanove ili vaspitno-popravnog doma.
Kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u ovom zakonu nije što drugo određeno.
Ako stranka ima više zakonskih zastupnika, odnosno punomoćnika, dovoljno je da se dostavljanje izvrši jednom od njih.
Dostavljanje advokatu kao punomoćniku može se izvršiti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.
Dostavljanje se vrši radnim danom, i to danju, u stanu ili na radnom mestu lica kome se dostavljanje ima izvršiti, ili u sudu kad se to lice tamo zatekne.
Dostavljanje se može izvršiti i u drugo vreme i na drugom mestu, po pristanku lica kome se dostavljanje ima izvršiti ili na osnovu posebne odluke suda koju je dostavljač, na zahtev, dužan da pokaže.
Odredba da se dostavljanje vrši samo radnim danom ne važi za dostavljanje poštom.
Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom pismena kome od njegovih odraslih članova domaćinstva koji je dužan da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno će se predati nastojniku ili susedu ako oni na to pristanu.
Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi pismeno.
Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono učestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavljanje ima izvršiti.
Tužba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba dostaviće se lično stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. Ostala pismena dostaviće se lično kad je to ovim zakonom izrično određeno, ili kad sud smatra da je zbog priloženih isprava u izvorniku ili iz kog drugog razloga potrebna veća opreznost.
Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 141. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obaveštenje da radi primanja pismena bude u određeni dan i sat u svom stanu, odnosno na svom radnom mestu. Ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupiće se po odredbama člana 141. ovog zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Ako pismeno iz stava 1. ovog člana treba dostaviti državnim organima, organizacijama udruženog rada i drugim samoupravnim organizacijama ili zajednicama, kao i građanskim pravnim licima, dostavljanje se vrši po odredbama člana 134. ovog zakona.
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u članu 141. st. 1. i 2. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti sudu uz naznačenje gde se odsutni nalazi.
Kad lice kome je pismeno upućeno, odnosno odrasli član njegovog domaćinstva, odnosno ovlašćeno lice ili radnik državnog organa, organizacije udruženog rada ili druge samoupravne organizacije ili zajednice, kao i građanskog pravnog lica, bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici će zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promene svoje prebivalište ili stan, dužni su da o tome odmah obaveste sud.
Ako oni to ne učine, a dostavljač ne može saznati u koje su se mesto odnosno stan odselili, sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše pribijanjem pismena na oglasnu tablu suda.
Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu suda.
Kad punomoćnik, odnosno punomoćnik za primanje pismena do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promeni svoje prebivalište ili stan, a ne obavesti o tome sud, dostavljanje će se izvršiti kao da punomoćnik nije ni postavljen.
Punomoćnik za primanje pismena
Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u SFRJ, sud će pozvati da u primerenom roku postave punomoćnika za primanje pismena u SFRJ. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave takvog punomoćnika, sud će stranci na njen trošak postaviti privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje pismena i o tome će obavestiti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.
Ako više lica zajednički tuže, a nemaju zajedničkog zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika, sud ih može pozvati da u određenom roku imenuju zajedničkog punomoćnika za primanje pismena. Istovremeno, sud će obavestiti tužioce koga će od njih smatrati zajedničkim punomoćnikom za primanje pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomoćnika.
Odredba stava 1. ovog člana primenjivaće se i kad su više lica tužena kao jedinstveni suparničari.
Ako stranka nije sama u mogućnosti da sazna adresu lica kome pismeno treba dostaviti, sud će nastojati da od nadležnog organa uprave ili na drugi način dobije potrebne podatke.
Potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavljač. Primalac će na dostavnici slovima sam napisati dan prijema.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, dostavljač će ispisati njegovo ime i prezime i slovima dan prijema, i staviće napomenu zašto primalac nije stavio svoj potpis.
Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu, dostavljač će to zabeležiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje, i smatra se da je time dostavljanje izvršeno.
Ako je dostavljanje izvršeno po odredbi člana 142. stav 2. ovog zakona, na dostavnici će se pored potvrde o prijemu pismena naznačiti da je prethodilo pismeno obaveštenje.
Kad je po odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, na dostavnici će dostavljač naznačiti odnos ta dva lica.
Ako je na dostavnici netačno naznačen datum dostavljanja, smatraće se da je dostavljanje izvršeno onog dana kad je pismeno predato.
Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se može dokazivati i na drugi način.
Razmatranje i prepisivanje spisa
Stranke imaju pravo da razmatraju i prepisuju spise parnice u kojoj učestvuju.
Ostalim licima koja imaju opravdan interes može se dozvoliti razmatranje i prepisivanje pojedinih spisa. Kad je postupak u toku, dozvolu daje predsednik veća, a kad je postupak završen, predsednik suda odnosno radnik u sudu koga on odredi.
TROŠKOVI POSTUPKA
Parnične troškove sačinjavaju izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka.
Parnični troškovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.
Svaka stranka prethodno sama snosi troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama.
Kad stranka predloži izvođenje dokaza, dužna je da po nalogu suda unapred položi iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati povodom izvođenja dokaza.
Kad izvođenje dokaza predlože obe stranke, ili kad ga sud odredi po službenoj dužnosti, sud će odrediti da iznos potreban za podmirenje troškova polože obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvođenje dokaza po službenoj dužnosti, može odrediti da iznos položi samo jedna stranka.
Sud će odustati od izvođenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje troškova ne bude položen u roku koji sud odredi.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, ako sud po službenoj dužnosti odredi izvođenje dokaza radi utvrđivanja činjenica u vezi sa primenom člana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne polože određeni iznos, troškovi za izvođenje dokaza isplatiće se iz sredstava suda.
Stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci i njenom umešaču naknadi troškove.
Ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj i umešaču srazmeran deo troškova.
Sud može odlučiti da jedna stranka naknadi sve troškove koje su protivna stranka i njen umešač imali ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni troškovi.
Prema rezultatu dokazivanja sud će odlučiti da li će troškove iz člana 153. stav 4. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili će ti troškovi pasti na teret sredstava suda.
Pri odlučivanju koji će se troškovi naknaditi stranci sud će uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ocenjujući brižljivo sve okolnosti.
Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi.
Stranka je dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
Sud može odlučiti da zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovao svojom krivicom.
Ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, priznao tužbeni zahtev, tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove.
Tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog.
Stranka koja odustane od pravnog leka dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove nastale povodom pravnog leka.
Svaka stranka snosi svoje troškove ako je parnica završena sudskim poravnanjem, a u poravnanju nije drukčije ugovoreno.
Troškovi poravnanja koje je pokušano (član 324) ali nije uspelo ulaze u parnične troškove.
Ako u izlučnoj parnici bude usvojen tužbeni zahtev za izlučenje stvari, a sud utvrdi da je tuženi kao poverilac u izvršnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava trećih lica na ovim stvarima, odrediće da svaka stranka snosi svoje troškove.
Suparničari snose troškove na jednake delove.
Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud će prema srazmeri tog udela odrediti koliki će deo troškova naknaditi svaki od suparničara.
Suparničari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za troškove dosuđene protivnoj strani.
Za troškove prouzrokovane posebnim parničnim radnjama pojedinih suparničara ostali suparničari ne odgovaraju.
Kad društveni pravobranilac samoupravljanja, odnosno javni tužilac učestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu troškova po odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu.
Troškovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi društveni pravobranilac samoupravljanja, odnosno javni tužilac isplatiće se iz sredstava suda.
Svaka stranka snosi svoje troškove koji su nastali učestvovanjem društvenog pravobranioca samoupravljanja, odnosno javnog tužioca u postupku (čl. 204. i 205).
Troškovi koje je društveni pravobranilac samoupravljanja, odnosno javni tužilac imao povodom svog učestvovanja u postupku (čl. 204. i 205) padaju na teret sredstava društvenog pravobranioca samoupravljanja, odnosno javnog tužilaštva.
Odredbe o troškovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilaštvo. U tom slučaju troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.
O naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja.
Stranka je dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu.
Zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči.
O zahtevu za naknadu troškova sud će odlučiti u presudi ili rešenju kojim se završava postupak pred tim sudom.
U slučaju usmenog objavljivanja presude ili rešenja kojim se nalaže naknada troškova, sud može odlučiti da će iznos troškova odmeriti u pismeno izrađenoj presudi, odnosno rešenju ako se rešenje ima dostaviti strankama.
U toku postupka sud će posebnim rešenjem odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.
U slučaju iz člana 158. ovog zakona, ako povlačenje tužbe ili odustanak od pravnog leka nije izvršen na raspravi zahtev za naknadu troškova može se staviti u roku od petnaest dana po prijemu obaveštenja o odustanku.
U delimičnoj presudi ili međupresudi sud može izreći da se odluka o troškovima ostavlja za docniju presudu.
Kad sud odbaci ili odbije pravni lek, odlučiće i o troškovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka.
Kad sud preinači odluku protiv koje je podnesen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tužbu, odlučiće o troškovima celog postupka.
Kad se ukine odluka protiv koje je podnesen pravni lek i predmet vrati na ponovno suđenje, ostaviće se da se o troškovima postupka povodom pravnog leka odluči u konačnoj odluci.
Sud može postupiti po odredbi stava 3. ovog člana i kad odluku protiv koje je podnesen pravni lek samo delimično ukine.
Odluka o troškovima sadržana u presudi može se napadati samo žalbom na rešenje ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari.
Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu troškova, a druga u pogledu glavne stvari, viši sud će jednom odlukom odlučiti o oba pravna leka.
Troškovi u postupku za obezbeđenje dokaza
Troškove postupka za obezbeđenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeđenje dokaza. Ona je dužna da naknadi i troškove protivnoj stranci, odnosno postavljenom privremenom zastupniku.
Ove troškove stranka može naknadno ostvarivati kao deo parničnih troškova, prema uspehu u parnici.
Obezbeđenje parničnih troškova
Čl. 169-171**
(Prestali da važe)
Oslobođenje od plaćanja troškova postupka
Sud će osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove bez štete po nužno izdržavanje svoje i svoje porodice.
Oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja taksa i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa.
Sud može osloboditi stranku samo od plaćanja taksa ako bi plaćanjem taksa bila znatno umanjena sredstva iz kojih se izdržava stranka i članovi njene porodice.
Prilikom donošenja odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka sud će brižljivo oceniti sve okolnosti, a naročito će uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava i prihode koje imaju stranka i članovi njene porodice.
Odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke.
Stranka je dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa uprave o imovnom stanju.
U uverenju o imovnom stanju mora se naznačiti iznos poreza koji plaća domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje.
Bliže propise o izdavanju uverenja o imovnom stanju donosi organ određen republičkim, odnosno pokrajinskim propisom.
Kad je to potrebno i sam sud može po službenoj dužnosti pribaviti potrebne podatke i obaveštenja o imovnom stanju stranke koja traži oslobođenje, a može o tome saslušati i protivnu stranku.
Protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena žalba.
Kada je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (član 172. stav 2), prvostepeni sud će na njen zahtev odrediti da je zastupa punomoćnik, ako je to nužno radi zaštite prava stranke.
Stranka kojoj je postavljen punomoćnik oslobađa se od plaćanja stvarnih izdataka i nagrade postavljenom punomoćniku.
Za punomoćnika se postavlja advokat, ali ako u sedištu suda nema dovoljno advokata, za punomoćnika se može postaviti i drugo lice s pravnom spremom, sposobno da pruži potrebnu pravnu pomoć.
Punomoćnika iz reda advokata postavlja predsednik suda, a ako se niži sud prvog stepena nalazi u sedištu višeg suda prvog stepena, punomoćnika određuje predsednik višeg suda prvog stepena.
Postavljeni punomoćnik može iz opravdanih razloga tražiti da bude razrešen. O tome odlučuje van glavne rasprave predsednik veća, a na raspravi veće. Protiv odluke suda kojom se punomoćnik razrešava nije dozvoljena žalba.
Protiv rešenja suda kojim se usvaja zahtev stranke o postavljanju punomoćnika nije dozvoljena žalba.
Kad je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (član 172. stav 2), iz sredstava suda isplatiće se predujam za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i izdavanja sudskog oglasa, kao i stvarni izdaci postavljenog punomoćnika.
Rešenje o oslobođenju od plaćanja troškova i o postavljanju punomoćnika prvostepeni sud može u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi troškove postupka. Tom prilikom sud će rešiti da li će stranka potpuno ili delimično naknaditi i one troškove i takse od kojih je ranije bila oslobođena, kao i stvarne izdatke i nagradu postavljenog punomoćnika.
Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi isplaćeni iz sredstava suda.
Takse i troškovi isplaćeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada postavljenog punomoćnika, čine deo parničnih troškova.
O naknadi ovih troškova od strane protivnika stranke koja je oslobođena od plaćanja troškova postupka sud će odlučiti po odredbama o naknadi troškova.
Takse i troškove isplaćene iz sredstava suda naplaćuje po službenoj dužnosti prvostepeni sud od stranke koja je dužna da ih naknadi.
Ako je protivnik stranke koja je oslobođena od plaćanja troškova postupka osuđen da naknadi parnične troškove, a utvrdi se da on nije u stanju da te troškove plati, sud može naknadno odrediti da troškove iz stava 1. ovog člana plati u celini ili delimično stranka koja je oslobođena od plaćanja troškova postupka iz onoga što joj je dosuđeno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono što je platila traži naknadu od protivnika.
(Prestao da važi)
Propise o naknadi troškova parničnog postupka koji nastanu pred Saveznim sudom donosi funkcioner koji rukovodi saveznim organom uprave nadležnim za poslove pravosuđa, a pred vojnim sudovima - savezni sekretar za narodnu odbranu.
Naknada troškova parničnog postupka koji nastanu pred sudovima u republikama, odnosno pred sudovima u autonomnim pokrajinama utvrđuje se po republičkom, odnosno pokrajinskom propisu.
PRAVNA POMOĆ
Sudovi su dužni da jedan drugome ukazuju pravnu pomoć u parničnom postupku.
Ako zamoljeni sud nije nadležan da izvrši radnju za koju je zamoljen, ustupiće molbu nadležnom sudu, odnosno drugom državnom organu, i o tome će obavestiti sud od koga je primio molbu, a ako mu nadležni sud, odnosno državni organ nije poznat, vratiće molbu.
Ako u jednom mestu postoji više sudova stvarno nadležnih za pružanje pravne pomoći, molba za pružanje pravne pomoći može se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko republičkim, odnosno pokrajinskim propisima nije drukčije određeno.
Sudovi sa teritorija raznih republika, odnosno autonomnih pokrajina međusobno opšte na jeziku koji je u službenoj upotrebi u njihovom sudu.
Ako je pismeno sastavljeno na jeziku narodnosti Jugoslavije, a upućuje se sudu u kome jezik te narodnosti nije u službenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku narodnosti priložiće se prevod tog pismena na jezik naroda Jugoslavije koji je u službenoj upotrebi u sudu kome se pismeno upućuje.
Sudovi će ukazivati pravnu pomoć inostranim sudovima u slučajevima predviđenim međunarodnim ugovorom, kao i kad postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoći. U slučaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ uprave nadležan za poslove pravosuđa.
Sud će uskratiti pravnu pomoć inostranom sudu ako se traži izvršenje radnje koja je protivna javnom poretku SFRJ. U takvom slučaju sud nadležan za pružanje pravne pomoći dostaviće, po službenoj dužnosti predmet vrhovnom sudu republike, odnosno autonomne pokrajine, radi donošenja konačne odluke.
Odredbe člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona važe i za postupanje s molbom inostranog suda.
Sudovi ukazuju pravnu pomoć inostranim sudovima na način predviđen u domaćem zakonu. Radnja koja je predmet molbe inostranog suda može se izvršiti i na način koji zahteva inostrani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku SFRJ.
Ako međunarodnim ugovorom nije što drugo određeno, sudovi će uzimati u postupak molbe za pravnu pomoć inostranih sudova samo ako su dostavljene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavljeni na jednom od jezika naroda Jugoslavije ili ako je priložen overeni prevod na tom jeziku.
Ako međunarodnim ugovorom nije što drugo određeno, molbe domaćih sudova za pravnu pomoć dostavljaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Molbe i prilozi moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene države ili uz njih mora biti priložen njihov overeni prevod na tom jeziku.
TOK POSTUPKA
A. POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM
TUŽBA
Parnični postupak pokreće se tužbom.
Tužba treba da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 106).
Kad nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, tužilac je dužan da u tužbi naznači vrednost predmeta spora.
Sud će postupiti po tužbi i kad tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahteva, a ako je tužilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.
Tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.
Ovakva tužba može se podići kada je to posebnim propisima predviđeno, kad tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa, ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes za podizanje ovakve tužbe.
Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tužilac može pored postojećeg zahteva istaći i tužbeni zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev.
Isticanje zahteva u smislu odredbe stava 3. ovog člana neće se smatrati kao preinačenje tužbe.
Isticanje više tužbenih zahteva u jednoj tužbi
U jednoj tužbi tužilac može istaći više zahteva protiv istog tuženog kad su svi zahtevi povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom, oni se mogu istaći u jednoj tužbi protiv istog tuženog samo kad je isti sud stvarno nadležan za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve određena ista vrsta postupka.
Tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan.
Zahtevi se mogu po stavu 2. ovog člana istaći u jednoj tužbi samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka.
Ako o nekim od zahteva istaknutih u istoj tužbi treba da sudi veće a o drugim sudija pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudiće veće.
Tuženi može do zaključenja glavne rasprave pred sudom podneti kod istog suda protivtužbu, ako je zahtev protivtužbe u vezi s tužbenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu.
Protivtužba se ne može podneti ako je za zahtev iz protivtužbe stvarno nadležan viši sud ili sud druge vrste.
Protivtužba se može podneti i kada o zahtevu iz protivtužbe treba da sudi isti sud u drugom sastavu.
Tužilac može do zaključenja glavne rasprave preinačiti tužbu.
Posle dostavljanja tužbe tuženom, za preinačenje tužbe potreban je pristanak tuženog, ali i kad se tuženi protivi sud može dozvoliti preinačenje ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama.
Smatraće se da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se pre toga protivio preinačenju.
Ako je parnični sud za preinačenu tužbu stvarno nenadležan, dostaviće predmet nadležnom sudu koji će, ako se tuženi protivi preinačenju, rešiti da li je preinačenje dozvoljeno.
Na način predviđen u stavu 4. ovog člana postupiće se i u slučaju kad po preinačenoj tužbi treba da sudi isti sud u drugom sastavu (član 18).
Kad sud dozvoli preinačenje tužbe, dužan je da ostavi tuženom vreme potrebno da se može pripremiti za raspravljanje po preinačenoj tužbi, ako za to nije imao dovoljno vremena. Na isti način sud će postupiti ako tuženi koji se ne protivi preinačenju zatraži da mu se ostavi potrebno vreme radi pripremanja.
Ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan, sud će odložiti ročište i dostaviti tuženom prepis zapisnika sa tog ročišta.
Protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba.
Preinačenje tužbe je promena istovetnosti zahteva, povećanje postojećeg ili isticanja drugog zahteva uz postojeći.
Ako tužilac preinačuje tužbu tako što, usled okolnosti koje su nastale posle podnošenja tužbe, zahteva iz istog činjeničnog osnova drugi predmet ili novčani iznos, tuženi se takvom preinačenju ne može protiviti.
Tužba nije preinačena ako je tužilac promenio pravni osnov tužbenog zahteva, ako je smanjio tužbeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga tužbeni zahtev nije promenjen.
Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave svoju tužbu preinačiti i tako što će umesto prvobitno tuženog tužiti drugo lice.
Za preinačenje tužbe u smislu stava 1. ovog člana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuženog, a ako se tuženi već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuženog.
Lice koje stupa u parnicu namesto tuženog mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.
Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Tužba se može povući i docnije, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuženi na to pristane. Ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštenja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatraće se da je pristao na povlačenje.
Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podneti.
Tužilac se može odreći tužbenog zahteva do zaključenja glavne rasprave i u tom slučaju tužba se smatra povučenom.
Za odricanje od tužbenog zahteva nije potreban pristanak tuženog.
Tužilac koji se odrekao tužbenog zahteva ne može u istoj stvari ponovo podneti tužbu.
Na odricanje od tužbenog zahteva sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka.
Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom.
U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica počinje da teče od časa kad je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka.
Dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu odbaciti.
Sud će u toku celog postupka po službenoj dužnosti paziti da li već teče druga parnica o istom zahtevu među istim strankama.
Ako koja od stranaka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši.
Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica može stupiti u parnicu namesto tužioca, odnosno tuženog samo ako na to pristanu obe stranke.
SUPARNIČARI
Više lica mogu jednom tužbom tužiti, odnosno biti tuženi (suparničari):
1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova;
2) ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, i ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog;
3) ako je to drugim zakonom određeno.
Do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, uz tužioca pristupiti novi tužilac, ili tužba može biti proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom.
Lice koje pristupa tužbi odnosno na koje se tužba proširuje mora primiti parnicu u onom stanju u kome se ona nalazi kad ono u nju stupa.
Tužilac može tužbom obuhvatiti dva ili više tuženih i tako što će tražiti da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega.
Na način predviđen u stavu 1. ovog člana može tužilac tužbom obuhvatiti dva ili više tuženih samo ako prema svakom od njih ističe isti zahtev ili ako prema pojedinim od njih ističe različite zahteve koji su u međusobnoj vezi, i ako je isti sud stvarno i mesno nadležan za svaki od zahteva.
Lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kome između drugih lica već teče parnica, može pred sudom pred kojim ta parnica teče tužiti obe stranke jednom tužbom, sve dok se postupak pravnosnažno ne završi.
Glavni dužnik i jemac mogu biti zajednički tuženi ako to nije u protivnosti sa sadržinom ugovora o jemstvu.
Svaki suparničar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima.
Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima (jedinstveni suparničari), smatraju se oni kao jedna parnična stranka, tako da se u slučaju ako pojedini suparničari propuste koju parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi suparničari proteže i na one koji te radnje nisu preduzeli.
Ako rokovi za izvršenje određene parnične radnje za pojedine jedinstvene suparničare ističu u razno vreme, tu parničnu radnju može svaki suparničar preduzeti sve dok ma i za jednog od njih još teče rok za preduzimanje te radnje.
Svaki suparničar ima pravo da podnosi predloge koji se tiču toka parnice.
UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI
Učešće društvenog pravobranioca samoupravljanja
Kad društveni pravobranilac samoupravljanja na osnovu zakonskog ovlašćenja učestvuje u parnici koja teče među drugim licima, ovlašćen je da u granicama tužbenog zahteva predlaže da se utvrde i činjenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predložile, kao i da izjavljuje pravne lekove.
Svoje učestvovanje u postupku društveni pravobranilac samoupravljanja prijavljuje podneskom sudu pred kojim se vodi parnica među drugim licima.
Ako smatra da postoje zakonski uslovi za učestvovanje društvenog pravobranioca samoupravljanja u parnici i da je njegovo učestvovanje potrebno sud će o tome obavestiti nadležnog društvenog pravobranioca samoupravljanja i odrediti mu rok u kome može prijaviti svoje učestvovanje. Dok taj rok ne protekne, sud će zastati sa postupkom, ali se društveni pravobranilac samoupravljanja može i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 1. ovog člana.
Sud će društvenog pravobranioca samoupravljanja koji učestvuje u parnici pozivati na sva ročišta i dostavljaće mu sve odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek.
Ako postoji sumnja da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogućile primenu prinudnih propisa o upravljanju i raspolaganju društvenim sredstvima ili da bi izbegle finansijske obaveze prema zajednici, ili da bi onemogućile primenu prinudnih odredaba međunarodnog ugovora, nadležni javni tužilac ima pravo da učestvuje u takvoj parnici koja teče među drugim licima.
U pogledu učestvovanja javnog tužioca u parnici koja teče među drugim licima u smislu odredbe stava 1. ovog člana, shodno će se primenjivati odredbe člana 204. ovog zakona.
Lice koje ima pravni interes da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe, može se pridružiti ovoj stranci.
Umešač može stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog podnošenjem vanrednog pravnog leka.
Izjavu o stupanju u parnicu umešač može dati na ročištu ili pismenim podneskom.
Podnesak umešača dostavlja se obema parničnim strankama, a ako je izjava umešača data na ročištu, prepis odnosnog dela zapisnika dostaviće se samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala.
Svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umešač odbije, a sud može i bez izjašnjenja stranaka odbiti učešće umešača ako utvrdi da ne postoji pravni interes umešača.
Do pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija učešće umešača, umešač može učestvovati u postupku i njegove parnične radnje ne mogu se isključiti.
Protiv odluke suda kojom prihvata učešće umešača nije dozvoljena posebna žalba.
Umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umeša u parnicu. U daljem toku parnice on je ovlašćen da stavlja predloge i da preduzima sve ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridružio.
Ako je umešač stupio u parnicu do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, ovlašćen je da podnese i vanredni pravni lek.
Ako umešač podnese pravni lek, primerak njegovog podneska dostaviće se i stranci kojoj se pridružio.
Parnične radnje umešača imaju za stranku kojoj se pridružio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama.
Po pristanku obeju parničnih stranaka umešač može stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridružio.
Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umešača, on ima položaj jedinstvenog suparničara (član 201).
Umešač s položajem jedinstvenog suparničara može podneti vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupanja pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu nije učestvovao kao umešač.
Lice koje je tuženo kao držalac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar drži ili pravo vrši u ime trećeg lica, može najdocnije na pripremnom ročištu, a ako ovo nije održano, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, pozvati preko suda to treće lice (prethodnika) da umesto njega stupi kao stranka u parnicu.
Pristanak tužioca da na mesto tuženog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tužilac protiv tuženog ističe i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tuženi u ime prethodnika drži stvar ili vrši pravo.
Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne dođe na ročište ili odbije da stupi u parnicu, tuženi se ne može protiviti da se upusti u parnicu.
Obaveštenje trećeg lica o parnici
Ako tužilac ili tuženi treba da neko treće lice obavesti o otpočetoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno građanskopravno dejstvo, oni mogu, sve dok se parnica pravnosnažno ne dovrši, to učiniti podneskom preko parničnog suda, u kome će navesti razlog obaveštenja i u kakvom se stanju nalazi parnica.
Stranka koja je treće lice obavestila o parnici ne može zbog toga tražiti prekid otpočete parnice, produženje rokova ili odlaganje ročišta.
PREKID I MIROVANJE POSTUPKA
Postupak se prekida:
1) kad stranka umre ili izgubi parničnu sposobnost, a nema punomoćnika u toj parnici;
2) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje, a stranka nema punomoćnika u toj parnici;
3) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada;
4) kad nastupe pravne posledice otvaranja stečajnog postupka;
5) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu;
6) kad je to drugim zakonom određeno.
Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud će odrediti:
1) ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12);
2) ako se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednih događaja (poplava i sl.) odsečeno od suda.
Sud može odrediti prekid postupka ako odluka o tužbenom zahtevu zavisi od toga da li je učinjen privredni prestup ili da li je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ko je učinilac i da li je on odgovoran, a naročito kad se pojavi sumnja da je svedok ili veštak dao lažan iskaz ili da je isprava upotrebljena kao dokaz lažna.
Prekid postupka ima za posledicu da prestaju teći svi rokovi određeni za vršenje parničnih radnji.
Za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, ali ako je prekid nastupio posle zaključenja glavne rasprave, sud može na osnovu te rasprave doneti odluku.
Parnične radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. Njihovo dejstvo počinje tek pošto postupak bude nastavljen.
Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 212. tač. 1. do 4. ovog zakona nastaviće se kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.
Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 213. stav 1. tačka 1. i stav 2. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.
U svim ostalim slučajevima prekinuti postupak nastaviće se na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida.
Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku počinju za zainteresovanu stranku teći u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi rešenje o nastavljanju postupka.
Stranci koja nije stavila predlog za nastavljanje postupka rešenje o nastavljanju postupka dostavlja se po odredbama člana 142. ovog zakona.
Mirovanje postupka nastupa ako se obe stranke pre zaključenja glavne rasprave o tome sporazumeju, ili kad obe stranke izostanu sa pripremnog ročišta ili ročišta za glavnu raspravu, odnosno kad prisutne stranke na ročištu neće da raspravljaju, kao i kad jedna stranka koja je uredno pozvana izostane, a druga predloži mirovanje, ili kad na ročište dođe samo tužilac, pa ne predloži donošenje presude zbog izostanka.
Kad su se stranke sporazumele da postupak miruje, to mirovanje nastupa od dana kad stranke o tome obaveste sud.
Mirovanje postupka neće nastupiti ako obe stranke izostanu sa ročišta za izvođenje dokaza pred predsednikom veća ili zamoljenim sudijom. U tom slučaju, ako su stranke uredno pozvane, ročište će se održati.
U slučaju mirovanja postupka nastupaju iste pravne posledice kao i kod prekida postupka, osim što rokovi određeni zakonom ne prestaju teći.
Postupak miruje dok jedna stranka ne predloži da se postupak nastavi. Ovakav predlog ne može se staviti pre nego što proteknu tri meseca od dana kad je nastupilo mirovanje postupka.
Ako ni jedna stranka u roku od šest meseci od dana kad je nastupilo mirovanje postupka ne stavi predlog za nastavljanje postupka, smatra se da je tužba povučena.
U rešenju kojim se utvrđuje mirovanje postupka naznačiće se od kog dana postupak miruje i upozoriće se stranke na pravne posledice iz st. 1. do 3. ovog člana.
Žalba protiv rešenja kojim se utvrđuje (član 212) ili određuje (član 213) prekid postupka, kao i protiv rešenja kojim se utvrđuje mirovanje postupka (član 216) ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako je sud na ročištu odbio predlog za prekid postupka i odlučio da se postupak odmah nastavi protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
DOKAZI I IZVOĐENJE DOKAZA
Svaka stranka dužna je da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika.
Dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke.
Koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud.
Ne treba dokazivati činjenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice, ali sud može narediti da se dokazuju i ovakve činjenice ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaže zahtevom kojim ne može raspolagati (član 3. stav 3).
Sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti, po svom uverenju ceniti da li će uzeti za priznatu ili osporenu činjenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimično porekla ili ograničila priznanje dodavanjem drugih činjenica.
Činjenice čije postojanje zakon pretpostavlja ne treba dokazivati, ali se može dokazivati da ove činjenice ne postoje, ako zakonom nije što drugo određeno.
Ne treba dokazivati činjenice koje su opštepoznate.
(Prestao da važi)
Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu štete, na novčani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa, odnosno količina stvari ne može utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim teškoćama, sud će o ovom odlučiti po slobodnoj oceni.
Dokazi na glavnoj raspravi izvode se pred većem, ali veće može iz važnih razloga da odluči da se određeni dokazi izvedu pred predsednikom veća ili sudijom zamoljenog suda (zamoljeni sudija). U tom slučaju zapisnici o izvedenim dokazima pročitaće se na glavnoj raspravi.
Kad veće odluči da se neki dokaz izvede pred zamoljenim sudijom, u zamolnici za izvođenje dokaza opisaće se stanje stvari prema toku glavne rasprave i posebno će se naznačiti o kojim okolnostima treba naročito voditi računa prilikom izvođenja dokaza.
O ročištu za izvođenje dokaza pred predsednikom veća ili pred zamoljenim sudijom obavestiće se i stranke, ako nisu izjavile da neće prisustvovati ročištu.
Predsednik veća ili zamoljeni sudija ima pri izvođenju dokaza sva ovlašćenja koja ima veće, odnosno predsednik veća kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi.
Protiv rešenja suda kojim se izvođenje dokaza poverava predsedniku veća ili zamoljenom sudiji nije dozvoljena posebna žalba.
Predsednik veća ili zamoljeni sudija kome je povereno izvođenje nekog dokaza ovlašćen je da izvede i druge dokaze ako smatra da je to celishodno.
Ako se prema okolnostima može pretpostaviti da neki dokaz neće moći da se izvede ili da neće moći da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu, sud će u rešenju o izvođenju dokaza odrediti rok do kog će se čekati izvođenje dokaza.
Kad određeni rok protekne, rasprava će se sprovesti bez obzira što određeni dokaz nije izveden.
Uviđaj se preduzima kad je za utvrđivanje neke činjenice ili za razjašnjenje neke okolnosti potrebno neposredno opažanje suda.
Uviđaj se može vršiti i uz sudelovanje veštaka.
Veće će ovlastiti predsednika veća da izvrši uviđaj ako se stvar koju treba razgledati ne može doneti u sud, ili bi njeno donošenje prouzrokovalo znatne troškove, a veće smatra da nije nužno neposredno opažanje svih članova veća.
Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka, kod trećeg lica, kod državnog organa ili kod samoupravne organizacije ili zajednice kojoj je povereno vršenje javnog ovlašćenja, shodno će se primeniti odredbe ovog zakona o pribavljanju isprava od ovih organa ili organizacija (čl. 232. do 234).
Isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala samoupravna organizacija ili zajednica, u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom ili odlukom opštinske skupštine zasnovanom na zakonu (javna isprava), dokazuje istinitost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje.
Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjednačene sa javnim ispravama.
Dozvoljeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena.
Ako sud posumnja u autentičnost isprave, može zatražiti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da potiče.
Ako međunarodnim ugovorom nije što drugo određeno, inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju, pod uslovom uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave.
Stranka je dužna da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda.
Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod.
Ako se isprava nalazi kod državnog organa ili društvenog pravnog lica kome je povereno vršenje javnog ovlašćenja, a sama stranka ne može izdejstvovati da se isprava preda ili pokaže, sud će po službenoj dužnosti pribaviti ovu ispravu.
Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud će ovu stranku pozvati da podnese ispravu, ostavljajući joj za to određeni rok.
Stranka ne može da uskrati podnošenje isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda, ali ako je reč o ispravi koju je po zakonu dužna da preda ili pokaže, ili ako se isprava s obzirom na njenu sadržinu smatra zajedničkom za obe stranke.
U pogledu prava stranke da uskrati podnošenje drugih isprava shodno će se primenjivati odredbe čl. 237. i 238. ovog zakona. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu poriče da se isprava kod nje nalazi, sud može radi utvrđivanja ove činjenice izvoditi dokaze.
Sud će, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju ceniti od kakvog je značaja što stranka koja drži ispravu neće da postupi po rešenju suda kojim joj se nalaže da podnese ispravu ili protivno uverenju suda poriče da se isprava kod nje nalazi.
Protiv odluke suda iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Trećem licu sud može narediti da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu dužno da je pokaže ili podnese, ili kad je reč o ispravi koja je po svojoj sadržini zajednička za to lice i stranku koja se poziva na ispravu.
Pre nego što donese odluku kojom trećem licu nalaže da podnese ispravu, sud će pozvati treće lice da se o tome izjasni.
Kad treće lice poriče svoju dužnost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, parnični sud rešiće da li je treće lice dužno da podnese ispravu.
Kad treće lice poriče da se isprava nalazi kod njega, sud može radi utvrđivanja ove činjenice da izvodi dokaze.
Pravosnažno rešenje o dužnosti trećeg lica da podnese ispravu može se izvršiti po pravilima izvršnog postupka.
Treće lice ima pravo na naknadu troškova koje je imalo u vezi sa podnošenjem isprava. Odredbe člana 249. ovog zakona shodno će se primenjivati i u ovom slučaju.
Svako lice koje se poziva kao svedok dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drukčije određeno, dužno je i da svedoči.
Kao svedoci mogu se saslušati samo lica koja su sposobna da daju obaveštenja o činjenicama koje se dokazuju.
Ne može se saslušati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja službene ili vojne tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi od te dužnosti.
Svedok može uskratiti svedočenje:
1) o onome što mu je stranka kao svom punomoćniku poverila;
2) o onome o čemu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku ispovedilo;
3) o činjenicama koje je svedok saznao kao advokat, lekar, ili u vršenju nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti, ako postoji obaveza da se kao tajna čuva ono što se saznalo u vršenju tog poziva ili delatnosti.
Predsednik veća upozoriće ova lica da mogu uskratiti davanje iskaza.
Svedok može uskratiti odgovor na pojedina pitanja ako za to postoje važni razlozi, a naročito ako bi svojim odgovorom na ta pitanja izložio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena a u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, svog bračnog druga ili srodnike po tazbini do drugog stepena zaključno i onda kad je brak prestao, kao i svog staraoca ili staranika, usvojioca ili usvojenika.
Predsednik veća upozoriće svedoka da može uskratiti davanje odgovora na postavljeno pitanje.
Svedok ne može zbog opasnosti od kakve imovinske štete da uskrati svedočenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok, o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, o činjenicama koje se tiču imovinskih odnosa uslovljenih porodičnom ili bračnom vezom, o činjenicama koje se tiču rođenja, sklapanja braka ili smrti, kao i kad je na osnovu posebnih propisa dužan da podnese prijavu ili da da izjavu.
Opravdanost razloga za uskraćivanje svedočenja ili odgovora na pojedina pitanja ocenjuje sud pred kojim svedok treba da svedoči. Ako je potrebno prethodno će se o tome saslušati stranke.
Protiv rešenja suda iz stava 1. ovog člana stranke nemaju pravo na posebnu žalbu, a svedok može ovo rešenje pobijati u žalbi protiv rešenja o novčanoj kazni ili o zatvoru zbog toga što je uskratio svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje (član 248. stav 2).
Stranka koja predlaže da se određeno lice sasluša kao svedok mora prethodno da naznači o čemu ono treba da svedoči i da navede njegovo ime i prezime, zanimanje i boravište.
Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva u kome se navodi prezime i ime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i naznačenje da se poziva kao svedok. U pozivu će se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (član 248) i na pravo na naknadu troškova (član 249).
Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslušaće se u svom stanu.
Svedoci se saslušavaju pojedinačno i bez prisustva svedoka koji će se docnije saslušavati. Svedok je dužan da odgovore daje usmeno.
Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti na posledice davanja lažnog iskaza.
Zatim će se svedok pitati za ime i prezime, ime oca, zanimanje, boravište, mesto rođenja, godine starosti i njegov odnos sa strankama.
Posle opštih pitanja svedok se poziva da iznese sve što mu je poznato o činjenicama o kojima treba da svedoči, a zatim mu se mogu postavljati pitanja radi proveravanja, dopune ili razjašnjenja. Nije dozvoljeno postavljati pitanja u kojima je već sadržano kako bi trebalo odgovoriti.
Svedok će se uvek pitati otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.
Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočeni će se o svakoj okolnosti o kojoj se ne slažu ponaosob saslušati i njihov odgovor uneće se u zapisnik.
Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslušaće se preko tumača.
Ako je svedok gluv, postavljaće mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvaće se da pismeno odgovara. Ako se saslušanje ne može izvršiti na ovaj način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa svedokom može sporazumeti.
Sud će tumača upozoriti na dužnost vernog prenošenja pitanja koja se svedoku postavljaju i izjava koje svedok bude davao.
Sud može odlučiti da svedok položi zakletvu na iskaz koji je dao.
Zakletva se polaže usmeno izgovaranjem ovih reči: "Zaklinjem se čašću da sam o svemu što me je sud pitao istinu govorio i da ništa što sam o ovoj stvari znao nisam prećutao."
Sud može odlučiti da svedok položi zakletvu i pre nego što bude saslušan.
Nemi svedoci koji znaju čitati i pisati zaklinju se na taj način što potpisuju tekst zakletve, a gluvi svedoci će pročitati tekst zakletve. Ako gluvi ili nemi svedoci ne znaju ni čitati ni pisati, zakleće se preko tumača.
Ako se neki svedok ponovo saslušava, neće po drugi put polagati zakletvu, nego će se samo opomenuti na već položenu zakletvu.
Neće se zaklinjati svedoci koji u času saslušanja nisu punoletni ili ne mogu shvatiti značaj zakletve.
Protiv odluke suda kojom se svedoku naređuje da položi zakletvu ili se određuje da se svedok ne zaklinje stranke i svedok nemaju pravo na žalbu.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, sud može narediti da se prinudno dovede i snosi troškove dovođenja, a može ga i kazniti novčano do 500 dinara.
Ako svedok dođe i pošto je upozoren na posledice uskrati svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraćivanja neopravdani, može ga kazniti novčano do 500 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može ga zatvoriti. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedoči ili dok njegovo saslušanje ne postane nepotrebno, ali najduže mesec dana.
Žalba protiv rešenja o novčanoj kazni ili o zatvoru ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako se u toj žalbi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskraćivanje svedočenja ili odgovora na pojedino pitanje.
Sud će na zahtev stranke odlučiti da je svedok dužan da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim odbijanjem da svedoči.
Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, sud će opozvati svoje rešenje o kazni, a može svedoka sasvim ili delimično osloboditi od naknade troškova. Sud može opozvati svoje rešenje o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedoči.
Vojna lica i radnici milicije ne mogu se zatvoriti, ali će se o njihovom odbijanju da svedoče izvestiti njihova komanda radi kažnjavanja. Ako je potrebno da se ova lica radi svedočenja prinudno dovedu, obratiće se sud njihovom starešini koji će narediti njihovo privođenje sudu.
Svedok ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za ishranu i prenoćište, kao i na naknadu izgubljene zarade.
Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslušanju, inače gubi pravo na nju. Sud je dužan da na ovo upozori svedoka.
U rešenju kojim se odmeravaju troškovi svedoka sud će odrediti da se određeni iznos isplati iz položenog predujma, a ako predujam nije položen, naložiće stranci da određeni iznos plati svedoku u roku od osam dana. Žalba protiv ovog rešenja ne zadržava izvršenje rešenja.
Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.
Veštačenje vrše veštaci koje određuje parnični sud.
Pre nego što odredi koja će lica uzeti za veštake sud će o tome saslušati stranke. U hitnim slučajevima sud može odrediti veštaka iako prethodno stranke nisu saslušane.
Parnični sud može ovlastiti predsednika veća ili zamoljenog sudiju da oni odrede veštake ako je njima povereno izvođenje dokaza veštačenjem.
Na mesto određenog veštaka sud može uvek odrediti drugog veštaka.
Veštačenje po pravilu vrši jedan veštak, a kad sud oceni da je veštačenje složeno, može odrediti dva ili više veštaka.
Veštaci se određuju prvenstveno iz reda stalnih sudskih veštaka za određenu vrstu veštačenja.
Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi (bolnici, hemijskoj laboratoriji, fakultetu i sl).
Ako postoje posebne ustanove za određene vrste veštačenja (veštačenje lažnog novca, rukopisa, daktiloskopsko veštačenje i sl.), takva veštačenja, a naročito složenija, poveriće se prvenstveno tim ustanovama.
Određeni veštaci dužni su da se odazovu pozivu suda i da iznesu svoj nalaz i mišljenje.
Sud će veštaka, na njegov zahtev, osloboditi dužnosti veštačenja iz razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje.
Sud može veštaka, na njegov zahtev, osloboditi dužnosti veštačenja i iz drugih opravdanih razloga. Oslobođenje od dužnosti veštačenja može tražiti i ovlašćeni radnik organa ili organizacije u kojoj veštak radi.
Veštak može biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet sudija ili sudija-porotnik, ali se za veštaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok.
Stranka je dužna da podnese zahtev za izuzeće veštaka čim sazna da postoji razlog za izuzeće, a najdocnije pre početka izvođenja dokaza veštačenjem. Ako je sud pre određivanja veštaka saslušao stranku o ličnosti veštaka, stranka je dužna da se tom prilikom izjasni o izuzeću.
U zahtevu za izuzeće veštaka stranka je dužna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzeće.
O zahtevu za izuzeće odlučuje parnični sud. Sudija zamoljenog suda i predsednik veća odlučuju o izuzeću ako im je povereno izvođenje dokaza veštačenjem.
Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna žalba.
Ako je stranka saznala za razlog izuzeća posle izvršenog veštačenja i prigovara veštačenju iz tog razloga, sud će postupiti kao da je zahtev za izuzeće stavljen pre izvršenog veštačenja.
Sud može kazniti novčano do 500 dinara veštaka koji ne dođe na ročište iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i veštaka koji bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje.
Rešenje o kazni sud može opozvati pod uslovima iz člana 248. stav 5. ovog zakona.
Na zahtev stranke sud može rešenjem naložiti veštaku da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vrši veštačenje.
Veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za ishranu i prenoćište, na naknadu izgubljene zarade i troškova veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje.
U pogledu naknade troškova i nagrade veštaka shodno će se primenjivati odredbe člana 249. st. 2. i 3. ovog zakona.
Veštaci se pozivaju dostavljanjem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime, zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i naznačenje da se poziva kao veštak. U pozivu će se veštak upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (član 255) i na pravo na naknadu troškova (član 256).
Pre početka veštačenja pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što opazi i nađe, i da svoje mišljenje iznese savesno i u skladu sa pravilima nauke i veštine, a upozoriće se i na posledice davanja lažnog iskaza.
Zatim će se veštak pitati za ime i prezime, ime oca, zanimanje, boravište, mesto rođenja, godine starosti i njegov odnos sa strankama.
Sud rukovodi veštačenjem, označuje veštaku predmet koji će se razgledati, postavlja mu pitanja i, po potrebi, traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.
Veštaku se mogu davati razjašnjenja a može mu se dozvoliti i razmatranje spisa. Na zahtev veštaka mogu se izvoditi i novi dokazi da bi se utvrdile okolnosti koje su od važnosti za stvaranje mišljenja veštaka.
Sud će odrediti da li će veštak izneti svoj nalaz i mišljenje samo usmeno na raspravi ili će ih podneti i pismeno pre rasprave. Sud će odrediti rok za pismeno podnošenje nalaza i mišljenja.
Veštak mora uvek obrazložiti svoje mišljenje.
Sud će, po mogućnosti, dostaviti strankama pismeni nalaz i mišljenje pre ročišta na kome će se o njima raspravljati.
Ako je određeno više veštaka, oni mogu podneti zajednički nalaz i mišljenje kad se u nalazu i mišljenju slažu. Ako se u nalazu i mišljenju ne slažu, svaki veštak posebno iznosi svoj nalaz i mišljenje.
Ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze, ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa izviđenim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, obnoviće se veštačenje sa istim ili drugim veštacima.
Ako u mišljenju jednog ili više veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka, ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, zatražiće se mišljenje drugih veštaka.
Protiv rešenja suda iz čl. 251, 252. i 261. ovog zakona nije dozvoljena žalba.
Odredbe člana 251, člana 252. stav 2, čl. 253. do 257, člana 258. stav 2. i člana 262. ovog zakona primenjuju se shodno i na tumače.
Sporne činjenice važne za odluku sud može utvrđivati i saslušavanjem stranaka.
Sud može odlučiti da se izvede dokaz saslušanjem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza nađe da je to potrebno za utvrđivanje važnih činjenica.
Ako se uverio da stranci, odnosno licu koje se ima saslušati za stranku nisu poznate sporne činjenice, ili ako saslušanje te stranke nije mogućno, sud može odlučiti da se sasluša samo druga stranka.
Isto tako, sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu suda.
Izvođenje dokaza saslušanjem stranaka preko predsednika veća ili zamoljenog sudije dozvoljeno je samo ako stranka zbog neotklonjivih smetnji ne može lično doći ili ako bi njen dolazak prouzrokovao nesrazmerne troškove.
Za stranku koja nema parničnu sposobnost saslušaće se njen zakonski zastupnik. Sud može odlučiti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika sasluša sama stranka, ako je njeno saslušanje mogućno.
Za pravno lice saslušaće se lice koje je zakonom ili pravilima određeno da ga zastupa.
Ako kao stranka u sporu učestvuju na jednoj strani više lica, sud će odlučiti da li će se saslušati sva ova lica ili samo neka od njih.
Poziv na ročište na kome će se izvoditi dokaz saslušanjem stranaka dostaviće se lično strankama, odnosno licu koje će se za stranku saslušati.
U pozivu će se naznačiti da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da stranka koja dođe na ročište može biti saslušana u odsustvu druge stranke (član 265. stav 2).
Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslušanja niti se stranka može prinuditi na davanje iskaza.
Sud će, s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je značaja što stranka nije došla na saslušanje ili što je uskratila iskaz.
Dokaz saslušanjem stranaka izvodi se bez polaganja zakletve.
Odredbe o izvođenju dokaza svedocima primenjivaće se i pri izvođenju dokaza saslušanjem stranaka, ako za saslušanje stranaka nije što drugo propisano.
OBEZBEĐENJE DOKAZA
Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći da izvede ili da će njegovo docnije izvođenje biti otežano, može se u toku kao i pre pokretanja parnice predložiti da se ovaj dokaz izvede.
U postupku za obezbeđenje dokaza ne može se izvesti dokaz saslušanjem stranaka.
Obezbeđenje dokaza se može tražiti i pošto odluka kojom se postupak okončava postane pravnosnažna, ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima.
Ako je predlog za obezbeđenje dokaza stavljen u toku parničnog postupka, za postupanje je nadležan sud pred kojim je postupak u toku.
Kad se traži obezbeđenje dokaza pre pokretanja postupka, kao i u hitnim slučajevima ako je postupak već u toku, nadležan je niži sud prvog stepena na čijem se području nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na čijem području boravi lice koje treba saslušati.
O predlogu iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik veća ili sudija pojedinac koji vodi postupak a u slučajevima iz stava 2. ovog člana sudija pojedinac nadležnog suda.
U podnesku kojim traži obezbeđenje dokaza predlagač je dužan da navede činjenice koje se imaju dokazati, dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika, osim ako iz okolnosti proističe da on nije poznat.
Podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeđenje dokaza dostaviće se protivniku, ako je poznat. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud će o predlogu odlučiti i bez prethodnog izjašnjavanja protivnika.
U rešenju kojim se usvaja predlog sud će odrediti ročište za izvođenje dokaza, navešće činjenice o kojima će se izvoditi dokazi, kao i dokaze koji će se izvesti, a ako je potrebno imenovaće i veštake.
Ako protivniku nije ranije bio dostavljen podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeđenje dokaza, on će mu se dostaviti zajedno sa rešenjem suda kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza.
Protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato njegovo boravište sud može radi učestvovanja na ročištu za izvođenje dokaza postaviti privremenog zastupnika (član 84). O tom postavljanju nije potrebno izdati oglas.
Sud može u hitnim slučajevima odrediti da izvođenje dokaza započne i pre nego što se rešenje kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza dostavi protivniku.
Protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza, kao i protiv rešenja kojim se odlučuje da izvođenje dokaza započne pre nego što se rešenje dostavi protivniku, nije dozvoljena žalba.
Ako su dokazi izvedeni pre nego što je postupak pokrenut, zapisnik o izvođenju dokaza čuvaće se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni.
Ako je postupak u toku, a obezbeđenje dokaza nije izveo parnični sud, zapisnik će se dostaviti parničnom sudu.
PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE
Po prijemu tužbe vrše se pripreme za glavnu raspravu.
Ove pripreme obuhvataju prethodno ispitivanje tužbe, dostavljanje tužbe tuženom na odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje glavne rasprave.
Pripremanjem glavne rasprave rukovodi predsednik veća.
U toku pripremanja glavne rasprave stranke mogu upućivati podneske u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi, kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože.
U toku pripremanja glavne rasprave do ročišta za glavnu raspravu, predsednik veća je ovlašćen da odlučuje: o stupanju prethodnika u parnicu, o učešću umešača, o obezbeđenju dokaza, o preinačenju tužbe, o troškovima postupka u slučaju povlačenja tužbe, o prekidu ili mirovanju postupka, o privremenim merama obezbeđenja, o spajanju parnica, o razdvajanju postupka, o određivanju sudskih rokova ili njihovom produženju, o zakazivanju ročišta ili njihovom odlaganju, o povraćaju u pređašnje stanje zbog propuštanja roka ili ročišta, o oslobođenju stranke od plaćanja troškova postupka, o obezbeđenju parničnih troškova, o polaganju predujma na ime troškova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o postavljanju privremenog zastupnika, o dostavljanju sudskih pismena, o merama za ispravljanje podnesaka, o urednosti punomoćja kao i o svim pitanjima koja se tiču upravljanja postupkom.
Protiv odluka koje donosi predsednik veća u toku pripremanja glavne rasprave, a koje se odnose na upravljanje postupkom, nije dozvoljena žalba.
Predsednik veća može u toku pripremanja glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznanja i presudu zbog izostanka i primiti na zapisnik poravnanje stranaka.
Po prethodnom ispitivanju tužbe predsednik veća je ovlašćen da donosi rešenja iz člana 278. ovog zakona, ako nije reč o pitanjima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka može doneti tek u daljem toku postupka.
Kad utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovlašćenje potrebno, predsednik veća će radi otklanjanja ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predviđene u ovom zakonu (čl. 83. i 109).
Po prethodnom ispitivanju tužbe predsednik veća donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost (član 16) ili da je tužba podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisima određen rok za podnošenje tužbe.
Predsednik veća donosi i rešenje kojim se sud oglašava nenadležnim (čl. 16. i 21) i predmet ustupa drugom redovnom sudu, odnosno samoupravnom sudu.
Ako smatra da nema dovoljno osnova za donošenje odluke o nekom pitanju koje se postavilo u toku prethodnog ispitivanja tužbe, predsednik veća će ostaviti da o ovom pitanju donese odluku po prijemu odgovora na tužbu ili na pripremnom ročištu.
Pripremno ročište i odgovor na tužbu
Ako predsednik veća smatra da se na osnovu tužbe može dalje postupati, zakazaće, po pravilu, pripremno ročište i narediće da se primerak tužbe dostavi tuženom.
Pripremno ročište neće se zakazivati kad je za suđenje nadležan sudija pojedinac.
Predsednik veća može odmah zakazati ročište za glavnu raspravu ako smatra da, s obzirom na navode u tužbi i na prirodu spora, nije potrebno održavanje pripremnog ročišta.
Pre zakazivanja pripremnog ročišta predsednik veća može zatražiti od tuženog da podnese odgovor na tužbu, ako bi zbog složenosti spora ili zbog većeg broja zahteva stavljenih u tužbi bilo celishodno da se tuženi pismeno izjasni o navodima u tužbi.
Odgovor na tužbu podnosi se u roku koji odredi predsednik veća, ali taj rok ne može biti duži od 15 dana od dostavljanja tužbe. Izuzetno, s obzirom na, naročite okolnosti slučaja, ovaj rok može iznositi i do 30 dana.
Ako tuženi podnese odgovor na tužbu, predsednik veća će oceniti da li je, s obzirom na predloge i navode stranaka, potrebno da se zakaže pripremno ročište ili se može zakazati odmah ročište za glavnu raspravu.
Ako tuženi u određenom roku ne podnese odgovor na tužbu, predsednik veća zakazaće pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu.
Tuženi može pismeno odgovoriti na tužbu iako mu sud to nije naložio.
Po prijemu odgovora na tužbu predsednik veća može doneti sva rešenja koja može donositi u toku prethodnog ispitivanja tužbe.
Pripremno ročište treba odrediti tako da strankama ostane dovoljno vremena za pripremanje, a najmanje osam dana od prijema poziva.
U pozivu za pripremno ročište naložiće se strankama da na ročište donesu sve isprave koje im služe za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu.
Ako je potrebno da se za pripremno ročište pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog državnog organa ili organizacije kojoj je povereno vršenje javnog ovlašćenja, predsednik veća narediće da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave.
Pripremno ročište počinje izlaganjem tužbe, a potom tuženi iznosi svoj odgovor na tužbu.
Kad je potrebno predsednik veća zatražiće od stranaka razjašnjenje u pogledu njihovih navoda ili predloga.
Na pripremnom ročištu prethodno se raspravlja o pitanjima koja se odnose na smetnje za dalji tok postupka bilo da je predsednik veća posle ispitivanja tužbe odložio rešavanje ovih pitanja, bilo da su ona pokrenuta u odgovoru na tužbu ili na pripremnom ročištu. O ovim pitanjima mogu se na pripremnom ročištu izvoditi dokazi kad je to potrebno.
Pored rešenja koja je ovlašćen da donosi po prethodnom ispitivanju tužbe, na pripremnom ročištu predsednik veća donosi i rešenje o odbacivanju tužbe, ako utvrdi da o tužbenom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje, da se tužilac u ranijoj parnici odrekao tužbenog zahteva ili da ne postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje.
Ako predsednik veća ne usvoji prigovor da postoji koja od smetnji za vođenje postupka iz stava 2. ovog člana, nastaviće se sa raspravljanjem, a odluku o prigovoru doneće veće posebno ili zajedno sa odlukom o glavnoj stvari.
Na pripremnom ročištu predsednik veća ima u pogledu upravljanja postupkom sva ovlašćenja koja imaju predsednik veća i veće na glavnoj raspravi.
Kad nađe da ne postoje smetnje za dalje vođenje postupka predsednik veća će, prema rezultatima raspravljanja na pripremnom ročištu, odlučiti koji će se svedoci i veštaci pozvati na glavnu raspravu i koji će se drugi dokazi pribaviti. O tome koji će se od ovih dokaza izvesti odlučuje veće na glavnoj raspravi.
Ako predsednik veća ne usvoji predloge stranaka o dokazima, stranke mogu svoje predloge ponoviti na glavnoj raspravi.
Ako predsednik veća smatra da je neke sporne činjenice potrebno utvrditi putem veštaka, a nijedna stranka se ne protivi da se izvrši veštačenje, predsednik veća imenovaće veštake, odlučiće o zahtevima za izuzeće veštaka i pozvaće jednu ili obe stranke da polože iznos potreban za troškove veštaka.
Imenovane veštake sud će obavestiti o predmetu koji treba razgledati i pozvaće ih da do glavne rasprave pripreme svoj nalaz i mišljenje (član 260. stav 1).
Ako je potrebno, predsednik veća može, uz saglasnost stranaka, izvršiti uviđaj van suda. Ako se ovaj uviđaj vrši uz sudelovanje veštaka, primeniće se pri tome odredbe st. 1. i 2. ovog člana.
Ako na pripremno ročište ne dođe tužilac ili ne dođe tuženi a nema uslova za donošenje presude zbog izostanka predsednik veća će raspravljati sa prisutnom strankom.
Na pripremnom ročištu predsednik veća, po pravilu, saopštava strankama dan i čas kad će se održati glavna rasprava.
Zakazivanje ročišta za glavnu raspravu
Ročište za glavnu raspravu zakazuje predsednik veća.
Uz poziv za glavnu raspravu tuženom će se dostaviti tužba, ako mu već ranije nije bila dostavljena.
Predsednik veća pozvaće na ročište stranke, kao i svedoke i veštake koje je na pripremnom ročištu odlučio da pozove na glavnu raspravu. Ako pripremno ročište nije održano, predsednik veća odlučiće koje će od svedoka koje su stranke predložile pozvati, a stranke će upozoriti da mogu na ročište dovesti i druge svedoke.
Odredbe člana 286. ovog zakona primeniće se i pri zakazivanju ročišta za glavnu raspravu.
GLAVNA RASPRAVA
Predsednik veća otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja. Zatim utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, pa ako nisu, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.
Ako sa prvog ročišta za glavnu raspravu izostane tužilac ili ako na to ročište ne dođe tuženi a nema uslova za donošenje presude zbog izostanka, kao i kad sa kog docnijeg ročišta izostane tužilac ili tuženi, rasprava se može održati.
Ako stranka ili zakonski zastupnik stranke nije u stanju da se jasno i određeno izjasni o predmetu o kome se raspravlja, a nema punomoćnika, predsednik veća će joj ukazati na potrebu da uzme punomoćnika.
Ako stranka nije u mogućnosti odmah da uzme punomoćnika, veće će na njen predlog odložiti ročište.
Ako nije prethodno održano pripremno ročište, prvo ročište za glavnu raspravu počinje izlaganjem tužbe, a posle toga tuženi odgovara na navode tužbe.
Ako je pre glavne rasprave održano pripremno ročište, predsednik veća upoznaće veće s tokom i rezultatima ovog ročišta. Stranke mogu dopuniti izlaganje predsednika veća.
U daljem toku rasprave raspravljaće se o predlozima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o dokazima ponuđenim sa njihove strane, izvodiće se dokazi i pretresaće se rezultati njihovog izvođenja.
Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.
Kad je u ovom zakonu predviđeno da stranka može staviti određeni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parničnu radnju dok se tuženi na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor odnosno predlog tužilac može staviti, odnosno drugu parničnu radnju preduzeti dok ne završi izlaganje po tužbi, a tuženi dok ne završi svoj odgovor na tužbu.
Predsednik veća će se postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način starati da se u toku rasprave iznesu sve odlučne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se označe ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopšte, da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku.
Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke.
Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze.
Stranke mogu i u toku glavne rasprave da upućuju podneske u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu, kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože.
Izvođenje dokaza određuje veće rešenjem u kome će se naznačiti sporna činjenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.
Predložene dokaze koje ne smatra važnim za odluku veće će odbiti i u rešenju naznačiti razlog odbijanja.
Protiv rešenja kojim se određuje ili odbija izvođenje dokaza nije dozvoljena posebna žalba.
Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoje ranije rešenje o izvođenju dokaza.
Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje, ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će rešiti da li će o tim prigovorima raspravljati i odlučivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom.
Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog člana o kome se raspravljalo zajedno sa glavnom stvari, ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i odluči da se odmah nastavi glavna rasprava rešenje o prigovoru uneće se u odluku o glavnoj stvari.
Protiv rešenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna žalba, ako je veće odlučilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana primeniće se i kad sud po službenoj dužnosti odluči da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadležnost, da li je sud stvarno nadležan, da li već teče parnica, da li je stvar već pravnosnažno presuđena, da li se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, kao i da li je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje.
Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka, veštaka ili stranke, članovi veća mogu ovom licu neposredno postavljati pitanja.
Stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu po odobrenju predsednika veća neposredno postavljati pitanja protivnoj stranci, svedocima i veštacima.
Predsednik veća zabraniće stranci postavljanje određenog pitanja ili će zabraniti odgovor na postavljeno pitanje, ako je već u pitanju sadržano kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet.
Ako predsednik veća zabrani postavljanje određenog pitanja ili davanje odgovora, stranka može zahtevati da o tome odluči veće.
Na zahtev stranke u zapisnik će se uneti pitanje koje je veće odbilo, kao i pitanje na koje je zabranjen odgovor.
Saslušani svedoci i veštaci ostaju u sudnici, ako ih predsednik veća, po izjašnjenju stranaka, sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice.
Predsednik veća može odrediti da se saslušani svedoci docnije ponovo pozovu i još jednom saslušaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i veštaka.
Kad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, predsednik veća saopštiće da je glavna rasprava zaključena, i posle toga će se veće povući na većanje i glasanje radi donošenja odluke.
Veće može odlučiti da glavnu raspravu zaključi i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadrže dokaze potrebne za odlučivanje ili ako treba sačekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili veće smatra da to raspravljanje nije potrebno.
Veće može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja.
Glavna rasprava je javna.
Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica.
Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oružje ili opasno oruđe.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na čuvare lica koja učestvuju u postupku.
Veće može isključiti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo ako to zahtevaju interesi čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala.
Veće može isključiti javnost i u slučaju kad se merama za održavanje reda predviđenim u ovom zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano održavanje rasprave.
Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomoćnike i umešače.
Veće može dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica kao i naučni i javni radnici, ako je to od interesa za njihovu službu, odnosno naučnu ili javnu delatnost.
Na zahtev stranke veće može dozvoliti da raspravi prisustvuju najviše dva lica koja ona označi.
Predsednik veća će upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na raspravi saznala i ukazaće im na posledice odavanja tajne.
O isključenju javnosti odlučuje veće rešenjem koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno.
Protiv rešenja o isključenju javnosti nije dozvoljena posebna žalba.
Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno će se primenjivati i na pripremnom ročištu, na ročištu van glavne rasprave pred predsednikom veća, kao i na ročištu pred zamoljenim sudijom.
Predsednik veća rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje reč članovima veća, strankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomoćnicima i objavljuje odluke veća.
Dužnost je predsednika veća da se stara da se predmet spora svestrano pretrese ali da se usled toga postupak ne odugovlači, tako da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu.
Ako se lice koje učestvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika veća koja se odnosi na rukovođenje raspravom ili kakvom pitanju koje je postavio predsednik veća, član veća ili drugo lice koje učestvuje u postupku, o takvom protivljenju odlučuje veće.
Sud nije vezan za svoje rešenje koje se odnosi na rukovođenje raspravom.
Protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom nije dozvoljena posebna žalba.
Van ročišta za glavnu raspravu predsednik veća donosi rešenje o ispravljanju podneska, o postavljanju privremenog zastupnika, o urednosti punomoćja, o polaganju predujma na ime troškova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o oslobođenju od plaćanja troškova postupka, o obezbeđenju parničnih troškova, o dostavljanju sudskih pismena, o obezbeđenju dokaza, o privremenim merama obezbeđenja, o prekidu i mirovanju postupka, o troškovima postupka u slučaju povlačenja tužbe, o zakazivanju ročišta i njihovom odlaganju, o spajanju parnica, kao i o određivanju rokova i njihovom produžavanju.
Predsednik veća je isto tako ovlašćen da, po prijemu zapisnika o izvođenju dokaza pred zamoljenim sudijom, odredi da se izvrše potrebne ispravke ili dopune.
Van ročišta za glavnu raspravu predsednik veća je ovlašćen da povodom izjave tuženog, date pismeno ili na zapisnik kod parničnog suda, donese presudu na osnovu priznanja, kao i da primi na zapisnik sudsko poravnanje.
Ako pred istim sudom teče više parnica između istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, sve ove parnice mogu se rešenjem veća spojiti radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi. Za sve spojene parnice sud može doneti zajedničku presudu.
Veće može odrediti da se radi zajedničkog raspravljanja pred njim spoji više parnica i onda kad je za neku od njih nadležan sudija pojedinac istog suda.
Veće može odrediti da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tužbi i po završetku odvojenog raspravljanja može doneti posebne odluke o tim zahtevima.
Kad veće odluči da se odloži ročište za glavnu raspravu, predsednik veća staraće se da se za sledeće ročište pribave svi dokazi čije je izvođenje određeno za to ročište i da se izvrše druge pripreme kako bi se rasprava mogla završiti na tom ročištu.
Protiv rešenja suda kojim se odlaže ročište ili se odbijaju predlozi stranaka o odlaganju ročišta, nije dozvoljena žalba.
Ako se ročište odloži, novo ročište održaće se po mogućnosti pred istim većem.
Ako se novo ročište drži pred istim većem, glavna rasprava će se nastaviti i predsednik veća će ukratko izložiti tok ranijih ročišta, ali u ovom slučaju veće može odlučiti da rasprava počne iznova.
Ako se ročište drži pred izmenjenim većem, glavna rasprava mora početi iznova, ali veće može, pošto se stranke o tome izjasne, da odluči da se ponovo ne saslušavaju svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.
Sud u toku postupka može da kazni novčanom kaznom do 500 dinara stranku, zakonskog zastupnika, punomoćnika ili umešača koji su svojim parničnim radnjama teže zloupotrebili prava priznata ovim zakonom.
Održavanje reda na glavnoj raspravi
Dužnost je predsednika veća da se u toku glavne rasprave stara o održavanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda.
Ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje kao slušalac prisustvuje raspravi vređa sud ili druge učesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava naređenjima predsednika veća za održavanje reda, predsednik veća će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, veće može opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kazniti novčanom kaznom do 500 dinara, a može ga i udaljiti i kazniti novčanom kaznom.
Ako stranka bude udaljena iz sudnice, ročište će se održati i bez njenog prisustva.
Ako iz sudnice bude udaljen punomoćnik, veće će na zahtev stranke odložiti ročište, a ako stranka nije prisustvovala ročištu, veće će uvek odložiti ročište i obavestiti stranku da je njen punomoćnik udaljen sa ročišta zbog narušavanja reda.
Kad sud kazni novčanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomoćnika, obavestiće o tome advokatsku komoru.
Žalba protiv rešenja o novčanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako društveni pravobranilac samoupravljanja, javni tužilac ili javni pravobranilac, odnosno lice koje ih zamenjuje narušava red, predsednik veća obavestiće o tome nadležnog društvenog pravobranioca samoupravljanja, javnog tužioca, odnosno javnog pravobranioca, a veće može odložiti ročište i od nadležnog društvenog pravobranioca samoupravljanja, javnog tužioca, odnosno javnog pravobranioca zatražiti da odredi drugo lice za učestvovanje u parnici.
Ovlašćenja koja za održavanje reda na glavnoj raspravi imaju predsednik veća i veće, pripadaju predsedniku veća na pripremnom ročištu i na ročištu van glavne rasprave, kao i zamoljenom sudiji.
SUDSKO PORAVNANJE
Stranke mogu u toku celog postupka pred parničnim sudom prvog stepena da zaključe poravnanje o predmetu spora (sudsko poravnanje).
Poravnanje može da se odnosi na ceo tužbeni zahtev ili na jedan njegov deo.
Sud će u toku postupka ukazati strankama na mogućnost sudskog poravnanja i pomoći im da zaključe poravnanje.
Pred sudom se ne može zaključiti poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3).
Kad sud donese rešenje kojim ne dozvoljava poravnanje stranaka, zastaće se s postupkom dok ovo rešenje ne postane pravnosnažno.
Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik.
Poravnanje je zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik.
Strankama će se na njihov zahtev izdati overen prepis zapisnika u koji je uneseno poravnanje.
Sud će u toku celog postupka po službenoj dužnosti paziti da li se vodi parnica o predmetu o kome je ranije bilo zaključeno sudsko poravnanje, i ako utvrdi da se parnica vodi o predmetu o kome je već zaključeno sudsko poravnanje, odbaciće tužbu.
Lice koje namerava da podigne tužbu može preko nižeg suda prvog stepena na čijem području protivna strana ima prebivalište da pokuša da postigne poravnanje.
Sud kome je ovakav predlog upućen pozvaće protivnu stranu i upoznaće je s predlogom o poravnanju.
Troškove ovog postupka snosi podnosilac predloga.
PRESUDA
Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se tiče glavne stvari i sporednih traženja.
Ako postoji više zahteva, sud će o svim tim zahtevima, po pravilu, odlučiti jednom presudom.
Ako je više parnica spojeno radi zajedničkog raspravljanja, a za konačnu odluku je sazrela samo jedna parnica, može se doneti presuda samo u pogledu te parnice.
Sud može da naloži tuženom da izvrši određenu činidbu samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave.
Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, može obavezati tuženog i na činidbe koje nisu dospele.
Presuda kojom se tuženi obavezuje da preda ili preuzme stvari date u najam ili zakup, može se doneti i pre prestanka tih odnosa.
Ako je tužilac u tužbi tražio da mu se dosudi izvesna stvar, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave izjavio da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos, sud će ako usvoji tužbeni zahtev, izreći u presudi da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati taj novčani iznos.
Kad se stranci u presudi nalaže izvršenje kakve činidbe, odrediće se i rok u kome je ovu činidbu dužna da izvrši.
Ako posebnim propisima nije drukčije određeno, rok za izvršenje činidbe iznosi petnaest dana, ali za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju sud može odrediti duži rok. U meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.
Rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje.
Ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda).
Delimičnu presudu sud može da donese i kad je podneta protivtužba, ako je za odluku sazreo samo zahtev tužbe ili zahtev protivtužbe.
Pri oceni pitanja da li će doneti delimičnu presudu, sud će naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.
U pogledu pravnih lekova i izvršenja delimična presuda smatra se kao samostalna presuda.
Ako je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresuda).
Do pravnosnažnosti međuspresude sud će zastati sa raspravljanjem o iznosu tužbenog zahteva.
Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtev, sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja).
Sud neće doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi, ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3).
Donošenje presude na osnovu priznanja odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog člana prethodno pribave obaveštenja.
Priznanje tužbenog zahteva, na ročištu ili u pismenom podnesku, tuženi može i bez pristanka tužioca opozvati do donošenja presude.
Kad tuženi ne dođe na pripremno ročište do njegovog zaključenja, ili na prvo ročište za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije održano, ili ako dođe na ova ročišta ali neće da se upusti u raspravljanje ili se udalji sa ročišta a ne ospori tužbeni zahtev, doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka), ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako je tuženi bio uredno pozvan;
2) ako tužilac predloži donošenje presude zbog izostanka;
3) ako tuženi nije podneskom osporio tužbeni zahtev;
4) ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi;
5) ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u protivnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate;
6) ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da dođe na ročište.
Neće se doneti presuda zbog izostanka i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, ako sud nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 3. stav 3).
Donošenje presude zbog izostanka odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog člana prethodno pribave obaveštenja.
Ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, a tužba na ročištu nije preinačena, sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija.
Donošenje presude zbog izostanka može se odložiti i u slučaju ako nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upućen. U tom slučaju predsednik veća odrediće rok koji ne može biti duži od trideset dana za dostavljanje u zemlji, odnosno duži od šest meseci za dostavljanje u inostranstvu, da se izvidi da li je tuženi uredno pozvan. Ako se u tom roku utvrdi da je tuženi bio uredno pozvan, predsednik veća doneće presudu zbog izostanka.
Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog izostanka dozvoljena je posebna žalba.
U slučajevima predviđenim u st. 3. i 5. ovog člana, presudu zbog izostanka sud može doneti bez saslušanja stranaka.
Presuda koja se više ne može pobijati žalbom postaje pravnosnažna ukoliko je njome odlučeno o zahtevu tužbe ili protivtužbe.
Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.
Ako je u presudi odlučeno o potraživanju koje je tuženi istakao prigovorom radi prebijanja, odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraživanja postaje pravnosnažna.
Sud je vezan za svoju presudu čim je objavljena, a ako presuda nije objavljena, čim je otpravljena.
Prema strankama presuda ima dejstvo tek od dana kad im je dostavljena.
Donošenje i objavljivanje presude
Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.
Kad se glavna rasprava održava pred većem, presudu donose predsednik veća i članovi veća koji su učestvovali na ročištu na kome je glavna rasprava zaključena. Odmah po zaključenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik veća.
U složenijim predmetima sud može da odloži donošenje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave. U takvom slučaju presuda se neće objaviti, već će sud prepis presude dostaviti strankama.
U slučaju iz člana 304. stav 2. ovog zakona, presuda će se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. Ova presuda neće se objavljivati.
Kad se presuda objavljuje, predsednik veća će javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude.
Pri objavljivanju presude može se saopštiti da je sud odlučio da se o odmeravanju troškova naknadno odluči. U takvom slučaju odmeravanje troškova vrši predsednik veća, a odluka se unosi u pismeni sastav presude.
Ako je javnost na glavnoj raspravi bila isključena, izreka presude će se uvek javno pročitati, a sud će odlučiti da li će se i ukoliko isključiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude.
Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći.
Pismena izrada i dostavljanje presude
Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja.
Izvornik presude potpisuje predsednik veća.
Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude.
Pismeno izrađena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća, ime i prezime, zanimanje i prebivalište, odnosno boravište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, naznačenje stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena.
Izreka presude sadrži odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja (član 333).
U obrazloženju sud će izložiti: zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu.
U obrazloženju presude zbog izostanka ili presude na osnovu priznanja izneće se samo razlozi koji opravdavaju donošenje ovakvih presuda.
Ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od petnaest dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude.
Neblagovremeni ili neosnovani predlog za dopunu presude odbaciće, odnosno odbiće predsednik veća bez održavanja ročišta.
Kad predsednik veća nađe da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazaće glavnu raspravu pred većem radi donošenja presude o zahtevu koji nije rešen (dopunska presuda).
Dopunska presuda može se doneti i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto veće koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu koga se traži dopuna dovoljno je raspravljen.
Ako veće nađe da je predlog za donošenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbaciće odnosno odbiće predlog rešenjem.
Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na troškove postupka, odluku o predlogu donosi predsednik veća bez održavanja ročišta.
Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i žalba protiv presude, prvostepeni sud će zastati sa dostavljanjem ove žalbe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za žalbu protiv ove odluke.
Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena žalba, ova žalba zajedno sa žalbom protiv prvobitne presude dostaviće se drugostepenom sudu.
Ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zbog toga što prvostepeni sud nije presudom odlučio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, žalba će se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.
Pogreške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne pogreške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispraviće predsednik veća u svako doba.
Ispravljanje će se izvršiti posebnim rešenjem i uneće se na kraju izvornika, a strankama će se dostaviti prepis rešenja.
Ako između izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadržane u izreci presude, strankama će se dostaviti ispravljeni prepis presude sa naznačenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis presude. U takvom slučaju rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude teče od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude.
O ispravljanju presude sud može odlučiti bez saslušanja stranaka.
REŠENJE
Sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća.
Rešenje koje je na ročištu objavljeno dostaviće se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba, ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje, ili ako to zahteva upravljanje parnicom.
Sud je vezan za svoja rešenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako ovim zakonom nije što drugo određeno.
Kad se rešenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima dejstvo čim je objavljeno.
Rešenja koja sud donosi van ročišta saopštavaju se strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja.
Ako se rešenjem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslušanja protivne stranke, toj stranci se rešenje neće dostaviti.
Rešenje mora biti obrazloženo ako se njime odbija predlog stranke ili ako se njime rešava o predlozima stranaka koji su među sobom u opreci, a može biti obrazloženo i u drugim slučajevima kad je to potrebno.
Pismeni sastav rešenja treba da sadrži uvek uvod i izreku, a obrazloženje samo ako po stavu 1. ovog člana rešenje mora biti obrazloženo.
Pravnosnažna rešenja o kaznama izrečenim po odredbama ovog zakona izvršavaju se po službenoj dužnosti.
Odredbe čl. 328, 334. stav 2, člana 335. stav 2, člana 336. stav 2. i čl. 337. do 342. ovog zakona shodno će se primenjivati i na rešenja.
B. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
Protiv presude donete u prvom stepenu stranke mogu izjaviti žalbu u roku od petnaest dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije određen drugi rok. U meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.
Blagovremeno izjavljena žalba sprečava da presuda postane pravnosnažna u delu koji se pobija žalbom.
O žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud.
Stranka se može odreći prava na žalbu od časa kad je presuda objavljena, a ako presuda nije obavljena, onda od časa kad joj prepis presude bude dostavljen.
Do donošenja odluke drugostepenog suda stranka može odustati od već izjavljene žalbe.
Odricanje ili odustanak od žalbe ne može se opozvati.
Žalba treba da sadrži:
1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;
2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;
3) razlog žalbe;
4) potpis podnosioca žalbe.
Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod tog suda.
Ako žalilac u određenom roku ne postupi po traženju suda, sud će rešenjem odbaciti žalbu kao nepotpunu.
Ako žalba po svom sadržaju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud će žalbu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivajući žalioca da je dopuni, odnosno ispravi.
U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. Pozivajući se na nove činjenice, žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice utvrdile, a predlažući nove dokaze dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza treba utvrditi.
Prigovor radi prebijanja koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne može se iznositi u žalbi.
Ako su usled iznošenja novih činjenica i predlaganja novih dokaza prouzrokovani troškovi u postupku povodom žalbe, ove troškove će nezavisno od ishoda spora snositi ona stranka koja je iznela nove činjenice, odnosno predložila nove dokaze.
Razlozi zbog kojih se presuda može pobijati
Presuda se može pobijati:
1) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka;
2) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
3) zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Presuda zbog izostanka ne može se pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Presuda na osnovu priznanja može se pobijati zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju data u zabludi, ili pod uticajem prinude ili prevare.
Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.
Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji:
1) ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji nije sudelovao na glavnoj raspravi;
2) ako je u donošenju presude učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se po zakonu mora izuzeti (član 71. stav 1. tač. 1. do 5), odnosno koji je rešenjem suda bio izuzet;
3) ako je odlučeno o zahtevu u sporu koji ne spada u sudsku nadležnost (član 16);
4) ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste, redovni sud druge vrste, odnosno samoupravni sud (član 16), ili ako je povodom prigovora stranaka u odluci koja je uneta u presudu nepravilno odlučio da je mesno nadležan a stranka se zbog toga žali;
5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3);
6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog izostanka ili presudu na osnovu priznanja;
7) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;
8) ako je protivno odredbama ovog zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku upotrebljava svoj jezik i pismo i da prati tok postupka na svom jeziku, a stranka se zbog toga žali;
9) ako je sud doneo presudu bez glavne rasprave, a bio je dužan da održi glavnu raspravu;
10) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;
11) ako je odlučeno o zahtevu o kome već teče parnica, ili o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno, ili od kog se tužilac već odrekao, ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje;
12) ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi;
13) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni, ili ako o odlučnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika.
Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kad je sud neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.
Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.
Pogrešna primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.
Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
Neblagovremenu, nepotpunu (član 351. stav 1) ili nedozvoljenu žalbu odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog suda bez održavanja ročišta.
Žalba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje.
Žalba je nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje žalbe, ili lice koje se odreklo ili je odustalo od žalbe, ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravnog interesa za podnošenje žalbe.
Žalba protiv presude na osnovu priznanja (član 331) i protiv presude zbog izostanka (član 332) nedozvoljena je i kad je izjavljena zbog razloga zbog kojih se po zakonu ne može izjaviti (član 353. st. 2. i 3.).
Predsednik veća prvostepenog suda ne može odbaciti žalbu zbog toga što je izjavljena iz razloga zbog kojih se po zakonu ne može podneti.
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene žalbe dostaviće prvostepeni sud protivnoj stranci koja može u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na žalbu.
Primerak odgovora na žalbu dostaviće prvostepeni sud žaliocu.
Neblagovremeno podnesen odgovor na žalbu neće se odbaciti, već će se dostaviti drugostepenom sudu koji će ga uzeti u obzir ako je to još mogućno.
Po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka za odgovor na žalbu predsednik veća će žalbu i odgovor na žalbu, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu.
Ako žalilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povređene odredbe parničnog postupka, predsednik veća prvostepenog suda daće objašnjenje povodom navoda žalbe koji se tiču tih povreda, a po potrebi će sprovesti i izviđaje da proveri istinitost odnosnih navoda u žalbi.
Kad spisi po žalbi stignu drugostepenom sudu, predsednik žalbenog veća određuje sudiju izvestioca.
Sudija izvestilac može, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izveštaj o povredama odredaba postupka i da zatraži da se radi utvrđivanja tih povreda sprovedu izviđaji.
Drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave.
Kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom.
Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju.
Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke, sud će raspravljati o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir naročito ono što je izneto u žalbi i u odgovoru na žalbu.
Rasprava pred drugostepenim sudom počinje izveštajem izvestioca, koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.
Posle toga pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Zatim će žalilac obrazložiti svoju žalbu, a protivna stranka odgovor na žalbu.
Stranka može na raspravi iznositi činjenice i predlagati dokaze koje nije iznela, odnosno predložila u žalbi, ali ne može isticati prigovor prebijanja koji nije istaknut pred prvostepenim sudom.
Ako u čl. 362. i 363. ovog zakona nije što drugo određeno, odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (čl. 294. do 320) shodno se primenjuju i na raspravu pred drugostepenim sudom.
Granice ispitivanja prvostepene presude
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud će uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u sporu.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke.
Odluke drugostepenog suda o žalbi
Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održane rasprave odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu, ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu, ili preinačiti prvostepenu presudu.
Drugostepeni sud može ukinuti presudu i kad stranka traži njeno preinačenje, a može preinačiti presudu iako stranka traži da se ona ukine.
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciće drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud (član 358).
Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad nađe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.
Drugostepeni sud će rešenjem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka (član 354) i vratiće predmet istom prvostepenom sudu ili će ga ustupiti nadležnom prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. U ovom rešenju drugostepeni sud će odlučiti i koje se sprovedene radnje, zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog postupka, ukidaju.
Ako su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene povrede odredaba iz člana 354. stav 2. tač. 3. i 11. ovog zakona, drugostepeni sud će ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu.
Ako je u postupku pred prvostepenim sudom učinjena povreda odredaba iz člana 354. stav 2. tačka 10. ovog zakona, drugostepeni sud će, s obzirom na prirodu povrede, ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadležnom prvostepenom sudu, ili će ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu.
Drugostepeni sud će rešenjem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno suđenje ako smatra da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja treba održati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom, osim ako je odlučio da sam održi raspravu.
Ovako će drugostepeni sud postupiti i kad stranka nije pobijala presudu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ako se prilikom rešavanja o žalbi pojavi opravdana sumnja da su činjenice na kojima je zasnovana prvostepena presuda pravilno utvrđene.
Ako drugostepeni sud u sednici veća ili na raspravi nađe da radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja treba utvrditi nove činjenice ili izvesti nove dokaze, ukinuće prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno suđenje, može narediti da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem.
Ako utvrdi da je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev, drugostepeni sud će, prema prirodi prekoračenja tužbenog zahteva, rešenjem ukinuti presudu prvostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje tom sudu, odnosno presudom preinačiti pobijanu odluku.
Drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu:
1) ako je na osnovu rasprave utvrdio drukčije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi;
2) ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima;
3) ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica, a na tim činjenicama je zasnovana presuda;
4) ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.
Drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona izjavila žalbu.
U obrazloženju presude, odnosno rešenja drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode koji su od odlučnog značaja i da označi razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
Kad se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, u obrazloženju treba navesti koje su odredbe povređene i u čemu se povrede sastoje.
Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, navešće se u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno zašto su nove činjenice i dokazi važni i od uticaja za donošenje pravilne odluke.
Drugostepeni sud vratiće sve spise sudu prvog stepena sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje odluke, radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima.
Prvostepeni sud je dužan da izvede sve parnične radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju.
Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze.
Ako presuda bude ukinuta zbog toga što je presudu doneo nenadležan sud, nova rasprava pred prvostepenim sudom održaće se po odredbama koje važe za održavanje glavne rasprave u slučaju kad se promeni veće (član 315. stav 3).
Protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena je žalba, ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena.
Ako ovaj zakon izričito određuje da posebna žalba nije dozvoljena, rešenje prvostepenog suda može se pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke.
Blagovremeno podneta žalba zadržava izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Rešenje protiv koga nije dozvoljena posebna žalba može se odmah izvršiti.
Rešavajući o žalbi, drugostepeni sud može:
1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu (član 358. st. 1. do 3. i član 378. stav 1);
2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi rešenje prvostepenog suda;
3) uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi predmet vratiti na ponovan postupak.
U postupku po žalbi protiv rešenja shodno će se primenjivati odredbe koje važe za žalbu protiv presude, osim odredaba o odgovoru na žalbu i o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom.
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 8.000 dinara.
Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi 8.000 dinara.
Izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija je uvek dozvoljena:
1) u sporovima o izdržavanju;
1a) u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja;
2) u sporovima iz radnih odnosa;
3) u sporovima iz autorskog prava;
4) u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu pronalazaka i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela i žigova i prava na upotrebu firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice;
5) u imovinskim sporovima, uključujući i sporove o naknadi štete, koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pravnih poslova i radnji kojima se organizacija udruženog rada ili radni ljudi na teritoriji drugih republika, odnosno autonomnih pokrajina, pa time i druge republike, odnosno autonomne pokrajine stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu.
O reviziji odlučuje vrhovni sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
Podnesena revizija ne zadržava izvršenje pravnosnažne presude protiv koje je izjavljena.
Revizija se može izjaviti:
1) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. ovog zakona, osim ako se povreda odnosi na mesnu nadležnost (član 354. stav 2. tačka 4), ako je prvostepeni sud doneo presudu bez glavne rasprave, a bio je dužan da održi glavnu raspravu (član 354. stav 2. tačka 9), ako je odlučeno o zahtevu o kome već teče parnica (član 354. stav 2. tačka 11) ili ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi (član 354. stav 2. tačka 12),
2) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. ovog zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom;
3) zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Zbog prekoračenja tužbenog zahteva revizija se može izjaviti samo ako je ta povreda učinjena tek u postupku pred drugostepenim sudom.
Revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Protiv presude donesene u drugom stepenu, kojom se potvrđuje presuda na osnovu priznanja, revizija se može izjaviti samo zbog razloga iz stava 1. tač. 1. i 2. i stava 2. ovog člana.
Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničkog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 10. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Stranke mogu u reviziji iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze samo ako se oni odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.
Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku i javnog tužioca nadležnog za ulaganje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 403).
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta.
Revizija je nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije, ili lice koje je odustalo od revizije, ili ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije, ili ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije predsednik veća prvostepenog suda dostaviće protivnoj stranci i javnom tužiocu nadležnom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 403).
Javnom tužiocu iz stava 1. ovog člana dostaviće se, zajedno sa revizijom, i prepis presude protiv koje je revizija izjavljena.
U roku od 30 dana od dana dostavljanja revizije protivna stranka može podneti sudu odgovor na reviziju, a nadležni javni tužilac se može izjasniti o podnesenoj reviziji.
Po prijemu odgovora, odnosno izjašnjenja o reviziji ili po proteku roka za odgovor, odnosno za izjašnjenje, predsednik veća prvostepenog suda će dostaviti reviziju i odgovor na reviziju, odnosno izjašnjenje o reviziji, ako su podneseni, sa svim spisima, revizijskom sudu preko drugostepenog suda.
O reviziji revizijski sud odlučuje bez rasprave.
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 389), nije učinio prvostepeni sud.
Revizijski sud će presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.
Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. st. 1. i 2. ovog zakona zbog koje se revizija može izjaviti, osim povreda određenih u st. 2. i 3. ovog člana, revizijski sud će rešenjem ukinuti u celini ili delimično presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadležnom sudu.
Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom učinjena povreda iz člana 354. stav 2. tač. 3. i 11. ovog zakona, osim ako je odlučeno o zahtevu o kome već teče parnica, revizijski sud će ukinuti rešenjem donesene odluke i odbaciti tužbu.
Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom učinjena povreda iz člana 354. stav 2. tačka 10. ovog zakona, revizijski sud, s obzirom na prirodu povrede, postupiće prema odredbama st. 1. ili 2. ovog člana.
Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu.
Ako revizijski sud nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem će usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimično presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog, odnosno drugostepenog suda.
Ako utvrdi da je pravosnažnom presudom donesenom u drugom stepenu prekoračen tužbeni zahtev, revizijski sud će, prema prirodi prekoračenja tužbenog zahteva, rešenjem ukinuti presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje drugostepenom sudu, odnosno presudom preinačiti pobijanu presudu.
Ako se prilikom odlučivanja o reviziji izjavljenoj u sporu iz člana 382. stav 4. tačka 5. ovog zakona opravdano posumnja da su činjenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvrđene, revizijski sud će rešenjem ukinuti pobijanu odluku, a po potrebi i odluke sudova nižeg stepena, i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadležnom sudu.
Odluka revizijskog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.
Primerak odluke revizijskog suda dostavlja se i nadležnom javnom tužiocu (član 403).
Ako u čl. 382. do 398. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom revizije shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o žalbi protiv presude iz člana 349. st. 2. i 3, čl. 350, 351. i 356, člana 358 stav 5, člana 359. st. 2. i 3, člana 360. stav 2, čl. 361, 366, 371. i čl. 374. do 377. ovog zakona.
Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravosnažno završen.
Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravosnažne presude (član 382. st. 2. i 3).
Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije.
U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
2. Zahtev za zaštitu zakonitosti
Protiv pravnosnažne sudske odluke javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od tri meseca.
Rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz stava 1. ovog člana računa se:
1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavljena žalba - od dana kad se ta odluka više nije mogla pobijati žalbom;
2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavljena revizija - od dana kad je ta odluka dostavljena onoj stranci kojoj je docnije dostavljena.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana donesene u drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile reviziju, javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljena revizija one stranke čija mu je revizija ranije dostavljena (član 390. stav 1).
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za zaštitu zakonitosti doneo sud nadležan da odlučuje o tim pravnim lekovima (član 383).
Protiv pravnosnažne sudske odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tužilac može u roku od dve godine podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog toga što je ugovor po svojoj sadržini ili cilju protivan ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja, prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samoupravnog društva. Ovaj rok računa se od dana pravnosnažnosti odluke, a ako je protiv odluke bila izjavljena revizija - od dana donošenja odluke revizijskog suda kojom je postupak završen.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje sud iz člana 383. ovog zakona.
Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluke iz člana 401. ovog zakona podiže javni tužilac određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti:
1) zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. st. 1. i 2. ovog zakona, osim ako se povreda odnosi na mesnu nadležnost (član 354. stav 2. tačka 4), ako je prvostepeni sud doneo presudu bez glavne rasprave, a bio je dužan da održi glavnu raspravu (član 354. stav 2. tačka 9), ako je odlučeno o zahtevu o kome već teče parnica (član 354. stav 2. tačka 11) ili ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi (član 354. stav 2. tačka 12);
2) zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Javni tužilac ne može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog prekoračenja tužbenog zahteva niti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Po odredbi člana 394. stav 1. ovog zakona sud nadležan da odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti postupiće i kad utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 1. ovog zakona koja je učinjena u postupku pred prvostepenim sudom.
Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, sud iz člana 383. ovog zakona odlučiće o tim pravnim lekovima jednom odlukom.
O sednici na kojoj će sud odlučiti o zahtevu za zaštitu zakonitosti obavestiće se nadležni javni tužilac (član 403).
Kad rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti, sud će se ograničiti samo na ispitivanje povreda koje javni tužilac ističe u svom zahtevu.
Ako u čl. 401. do 407. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno će se primenjivati odredbe člana 384, čl. 387. do 395. i čl. 397. do 399. ovog zakona.
3. Zahtev za zaštitu zakonitosti saveznog javnog tužioca
Savezni javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen savezni zakon ili međunarodni ugovor.
Savezni javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti iz stava 1. ovog člana tek pošto se protiv pobijane odluke iscrpi mogućnost ulaganja žalbe, revizije i zahteva za zaštitu zakonitosti pred sudovima republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno pošto ulaganje tih pravnih lekova više ne bude moguće.
Savezni javni tužilac ne može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluke Saveznog suda donesene povodom zahteva za zaštitu zakonitosti ili povodom zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke pred Saveznim sudom.
Savezni javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo iz razloga zbog kojih zahtev za zaštitu zakonitosti može podići javni tužilac u republici, odnosno autonomnoj pokrajini (član 404).
Zahtev za zaštitu zakonitosti ne može se podići zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 354) u predmetima u kojima se odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zasniva isključivo na primeni republičkog, odnosno pokrajinskog zakona.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti saveznog javnog tužioca odlučuje Savezni sud.
Savezni javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od tri meseca.
Rok iz stava 1. ovog člana računa se:
1) ako protiv pravnosnažne odluke nije bila izjavljena revizija niti podignut zahtev za zaštitu zakonitosti iz člana 401. ovog zakona - od isteka roka za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti nadležnog javnog tužioca u republici, odnosno autonomnoj pokrajini (član 401);
2) ako je protiv pravnosnažne odluke bila izjavljena revizija ili podignut zahtev za zaštitu zakonitosti iz člana 401. ovog zakona - od dana kad je izvršeno poslednje dostavljanje odluke donesene povodom tih pravnih lekova strankama i nadležnom javnom tužiocu u republici, odnosno autonomnoj pokrajini (član 403).
Savezni javni tužilac ne može podići zahtev za zaštitu zakonitosti pre isteka roka za izjavljivanje revizije, odnosno podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz člana 401. ovog zakona, a ako ti pravni lekovi budu podneseni, ne može podići zahtev pre nego što nadležni sud o njima donese odluku.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, ako nadležni javni tužilac u republici, odnosno autonomnoj pokrajini izjavi da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti, savezni javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti po isteku rokova u kojima su reviziju mogle izjaviti stranke, a ako revizija nije dozvoljena, zahtev može podići od dana označenog u članu 401. stav 2. ovog zakona.
U slučaju iz stava 4. ovog zakona, savezni javni tužilac treba uz zahtev za zaštitu zakonitosti da priloži izjavu nadležnog javnog tužioca u republici, odnosno autonomnoj pokrajini da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti.
Do donošenja odluke Saveznog suda, savezni javni tužilac može odustati od podnesenog zahteva.
Zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi se neposredno Saveznom sudu, u dovoljnom broju primeraka za sud i parnične stranke.
Primerak zahteva Savezni sud će dostaviti parničnim strankama, koje se mogu u roku od 15 dana od dana dostavljanja izjasniti o zahtevu.
Ako pravnosnažna odluka bude ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje, sud je dužan da izvede sve parnične radnje i da raspravi sva pitanja na koja je ukazao Savezni sud.
U novom postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom stranke mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze.
Ako je osim odluka nižeg suda ukinuta i odluka višeg suda, predmet se dostavlja nižem sudu preko višeg suda.
Ako u čl. 409. do 414. ovog zakona nije drukčije određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti saveznog javnog tužioca shodno će se primenjivati odredbe člana 384, čl. 387. do 395, čl. 397. do 399, čl. 405. 407 i 408. stav 1. ovog zakona.
4. Zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke pred Saveznim sudom
U sporu iz člana 34. tačka 2. ovog zakona stranke mogu podneti Saveznom sudu zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke kojom se revizija ili zahtev za zaštitu zakonitosti iz člana 401. ovog zakona odbija, odnosno uvažava i pobijana odluka preinačuje, u roku od 30 dana od dana dostavljanja pobijane odluke.
Stranka ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke Saveznog suda donesene povodom zahteva za zaštitu zakonitosti ili povodom zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke može se podneti samo iz razloga zbog kojih se može izjaviti revizija (član 385).
Zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke podnosi se neposredno Saveznom sudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku i saveznog javnog tužioca.
Primerak zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke Savezni sud će dostaviti protivnoj stranci i saveznom javnom tužiocu, koji se mogu u roku od 15 dana izjasniti o zahtevu.
Ako je protiv iste odluke savezni javni tužilac podigao zahtev za zaštitu zakonitosti i stranka podnela zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke, Savezni sud će o tim pravnim lekovima odlučiti jednom odlukom.
Ako u čl. 416. do 419. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke pred Saveznim sudom shodno će se primenjivati odredbe člana 384, čl. 386. do 395. i čl. 397. do 399. ovog zakona.
Postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti:
1) ako je pri donošenju odluke učestvovao sudija, odnosno sudija-porotnik koji je po zakonu morao biti izuzet (član 71. stav 1. tač. 1. do 5.), odnosno koji je rešenjem suda bio izuzet;
2) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom;
3) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;
4) ako se odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka;
5) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj;
6) ako je do odluke suda došlo usled krivičnog dela sudije, odnosno sudije-porotnika, zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke, protivne stranke ili kog trećeg lica;
7) ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim strankama doneta o istom zahtevu;
8) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnažno preinačena, ukinuta, odnosno poništena;
9) ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.
Iz razloga navedenih u članu 421. tač. 1. do 3. ovog zakona ne može se zahtevati ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku.
Zbog okolnosti navedenih u članu 421. tač. 1, 7, 8. i 9. ovog zakona, ponavljanje postupka može se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od trideset dana, i to:
1) u slučaju iz člana 421. tačka 1. ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
2) u slučaju iz člana 421. tačka 2. ovog zakona, od dana kad je odluka dostavljena stranci;
3) u slučaju iz člana 421. tačka 3. ovog zakona, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
4) u slučajevima iz člana 421. tač. 4. do 6. ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se krivični postupak ne može sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti;
5) u slučajevima iz člana 421. tač. 7. i 8. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosnažnu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;
6) u slučaju iz člana 421. tačka 9. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok određen u stavu 1. ovog člana počeo da teče pre nego što je odluka postala pravnosnažna, taj će se rok računati od pravnosnažnosti odluke ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnažne odluke višeg suda izrečene u poslednjem stepenu.
Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 421. tač. 2. i 3. ovog zakona.
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu.
U predlogu se naročito moraju navesti: zakonski osnov po kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača.
Neblagovremene (član 423), nepotpune (član 424. stav 2) ili nedozvoljene (član 423) predloge za ponavljanje postupka odbaciće rešenjem predsednik veća bez održavanja ročišta.
Ako predsednik veća ne odbaci predlog, dostaviće primerak predloga protivnoj stranci po odredbama člana 142. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od petnaest dana odgovori na predlog. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik veća odrediće ročište za raspravljanje o predlogu.
Ako se ponavljanje postupka zahteva iz razloga navedenog u članu 421. tačka 9. ovog zakona, predsednik veća može raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka spojiti sa raspravljanjem o glavnoj stvari.
Ročište za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka drži se pred predsednikom veća prvostepenog suda, osim ako raspravljanje o predlogu nije spojeno sa raspravljanjem o glavnoj stvari.
Po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu, predsednik veća prvostepenog suda donosi odluku o predlogu, osim ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred višim sudom (član 428).
U rešenju kojim se dozvoljava ponavljanje postupka izreći će se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku.
Predsednik veća odrediće glavnu raspravu tek po pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, ali u tom rešenju može odlučiti da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze.
Protiv rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena posebna žalba ako je predsednik veća odlučio da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari.
Ako je predsednik veća dozvolio ponavljanje postupka i odlučio da se odmah raspravlja o glavnoj stvari, ili ako se o predlogu za ponavljanje postupka raspravljalo zajedno sa glavnom stvari, rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari.
Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred višim sudom, predsednik veća prvostepenog suda će po održanom ročištu za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dostaviti predmet tom višem sudu radi donošenja odluke.
Kad predmet stigne višem sudu, predsednik veća postupiće po odredbama člana 361. ovog zakona.
O predlogu za ponavljanje postupka viši sud odlučuje bez rasprave.
Kad viši sud nađe da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se drži nova glavna rasprava, ukinuće svoju odluku, kao i odluku višeg suda ako takva postoji, i doneće novu odluku o glavnoj stvari.
6. Odnos između predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova
Ako u roku za izjavljivanje revizije stranka podnese predlog za ponavljanje postupka samo iz razloga zbog kojih se može izjaviti i revizija, smatraće se da je stranka izjavila reviziju.
Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz člana 354. stav 2. tačka 11. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog bilo kog razloga iz člana 421. ovog zakona, sud će prekinuti postupak povodom predloga za ponavljanje postupka do završetka postupka po reviziji.
Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga, osim zbog razloga iz člana 354. stav 2. tačka 11. ovog zakona, i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog razloga iz člana 421. tač. 4. do 6. ovog zakona koji su potkrepljeni pravnosnažnom presudom donesenom u krivičnom postupku, sud će prekinuti postupak po reviziji do završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.
U svim ostalim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, sud će odlučiti koji će postupak nastaviti a koji prekinuti, uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predložile.
Odredbe člana 429. st. 1. i 3. ovog zakona primeniće se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavljanje postupka, a posle toga izjavila reviziju.
U svim ostalim slučajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i posle toga izjavi reviziju sud, će po pravilu prekinuti postupak po reviziji do završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, osim ako nađe da postoje ozbiljni razlozi da postupi drukčije.
Rešenje iz člana 429. ovog zakona donosi predsednik veća prvostepenog suda ako predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu pre nego što je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne pošto je predmet povodom revizije upućen revizijskom sudu, rešenje iz člana 429. ovog zakona donosi revizijski sud.
Rešenje iz člana 430. ovog zakona donosi predsednik veća prvostepenog suda, osim ako je predmet, u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu, povodom predloga za ponavljanje postupka upućen višem sudu radi donošenja odluke (član 428. stav 1), u kom slučaju rešenje donosi viši sud.
Protiv rešenja suda iz st. 1. i 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.
Odredbe čl. 429. do 431. ovog zakona shodno će se primenjivati i kad nadležni javni tužilac u republici, odnosno autonomnoj pokrajini ili savezni javni tužilac podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, odnosno kad stranka podnese zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke pred Saveznim sudom, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.
POSEBNI POSTUPCI
POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.
U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.
U toku postupka sud može i po službenoj dužnosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenaknadive štete. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
Sud će u presudi kojom nalaže izvršenje neke činidbe odrediti rok od osam dana za njeno izvršenje.
Rok za podnošenje žalbe iznosi osam dana.
POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA POSEDA
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama zbog smetanja poseda primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.
(Prestao da važi)
Pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja.
Raspravljanje o tužbi zbog smetanja poseda ograničiće se samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja poseda i nastalog smetanja. Isključeno je pretresanje o pravu na posed, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti poseda ili o zahtevima za naknadu štete.
U toku postupka sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
Rok za ispunjenje dužnosti koje su naložene strankama sud će odrediti prema okolnostima pojedinog slučaja.
Rok za podnošenje žalbe iznosi osam dana.
Iz važnih razloga sud može odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Protiv rešenja donesenih u parnicama zbog smetanja poseda revizija nije dozvoljena.
Tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja poseda nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.
Ponavljanje pravnosnažno završenog postupka zbog smetanja poseda dozvoljeno je samo iz razloga predviđenih u članu 421. tač. 2. i 3. ovog zakona, i to samo u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o smetanju poseda.
IZDAVANJE PLATNOG NALOGA
Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog).
Kao verodostojne isprave smatraju se naročito:
1) javne isprave;
2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadležan za overavanje;
3) menice i čekovi sa protestom i povratnim računima ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva;
4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;
5) fakture;
6) isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava.
Platni nalog izdaće sud iako tužilac u tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.
Kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 800 dinara, sud će izdati platni nalog protiv tuženog iako tužbi nisu priložene verodostojne isprave, ali je u tužbi iznet osnov i visina dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih se može utvrditi istinitost tužbenih navoda.
Platni nalog iz stava 1. ovog člana može se izdati samo protiv glavnog dužnika.
Platni nalog izdaje predsednik veća, bez održavanja ročišta.
U platnom nalogu sud će izreći da je tuženi dužan u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana, po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tužbe zajedno sa troškovima koje je sud odmerio, ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. U platnom nalogu sud će tuženog upozoriti da će odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore.
Platni nalog dostavlja se obema strankama.
Tuženome se uz platni nalog dostavlja i primerak tužbe sa prilozima.
Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastaviće postupak po tužbi.
Protiv rešenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena žalba.
Platni nalog tuženi može da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o troškovima, ova se odluka može pobijati samo žalbom protiv rešenja.
U delu u kome nije napadnut prigovorom, platni nalog postaje pravnosnažan.
Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore odbaciće predsednik veća bez održavanja ročišta.
Ako su prigovori podneti blagovremeno, predsednik veća će oceniti da li je potrebno da zakaže pripremno ročište ili može odmah da odredi ročište za glavnu raspravu.
U toku pripremnog ročišta i glavne rasprave stranke mogu da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze, a tuženi može isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga.
U odluci o glavnoj stvari sud će odlučiti da li se platni nalog u celini ili delimično održava na snazi ili se ukida.
Ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (čl. 446. i 447), ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud će prvo da odluči o tom prigovoru. Ako nađe da je takav prigovor osnovan, ukinuće rešenjem platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari, kad takvom raspravljanju ima mesta.
Ako sud ne usvoji ovaj prigovor, preći će na raspravljanje o glavnoj stvari, a rešenje suda uneće se u odluku o glavnoj stvari.
Ako povodom prigovora nedospelosti sud nađe da je zahtev tužbe dospeo posle izdavanja platnog naloga, ali pre zaključenja glavne rasprave, sud će presudom ukinuti platni nalog i odlučiti o tužbenom zahtevu (član 326. stav 1).
Sud se može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim najdocnije do izdavanja platnog naloga.
Tuženi može istaći prigovor mesne nenadležnosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.
Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadležnim, ukinuće platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja o nenadležnosti ustupiće predmet nadležnom sudu.
Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće ukinuti platni nalog, nego će po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim ustupiti predmet nadležnom sudu.
Kad sud u slučajevima predviđenim ovim zakonom donese rešenje kojim se odbacuje tužba, ukinuće i platni nalog.
Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog samo do podnošenja prigovora. Ako se tužba povuče, sud će rešenjem ukinuti platni nalog.
Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi.
POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u postupku u sporovima male vrednosti primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona.
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi iznos od 800 dinara.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 40. stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari, čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 40. stav 2).
Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja poseda.
Postupak u sporovima male vrednosti sprovodiće se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 800 dinara.
Postupak u sporovima male vrednosti sprovodi se pred nižim sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
U postupku u sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna žalba samo protiv rešenja kojim se okončava postupak.
Ostala rešenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena žalba mogu se pobijati samo žalbom protiv odluke kojom se postupak okončava.
Rešenja iz stava 2. ovog člana ne dostavljaju se strankama, već se objavljuju na ročištu i unose u pismeni sastav odluke.
U postupku u sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz člana 124. stav 1. ovog zakona, sadrži:
1) izjave stranaka od bitnog značaja, a naročito one kojima se, u celosti ili delimično, priznaje tužbeni zahtev, ili se odriče od tužbenog zahteva ili od žalbe, ili se preinačava ili povlači tužba;
2) bitnu sadržinu izvedenih dokaza;
3) odluke protiv kojih je dozvoljena žalba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;
4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i, ako su bile prisutne, da su poučene pod kojim uslovima mogu izjaviti žalbu.
Ako tužilac preinači tužbeni zahtev tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 800 dinara, postupak će se dovršiti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.
Ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o redovnom postupku smanji tužbeni zahtev tako da više ne prelazi iznos od 800 dinara, dalji postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona o postupku u sporovima male vrednosti.
Ako tužilac ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, smatraće se da je povukao tužbu.
Ako sa kog docnijeg ročišta izostanu obe stranke, sud će odložiti ročište. Ako i na novo ročište ne dođu obe stranke, smatraće se da je tužilac povukao tužbu.
U postupku u sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe ovog zakona o mirovanju postupka.
U pozivu za glavnu raspravu navešće se, pored ostalog, da će se smatrati da je tužilac povukao tužbu ako ne dođe na prvo ročište za glavnu raspravu, da se u postupku u sporovima male vrednosti ne primenjuju odredbe o mirovanju postupka i da u ovom postupku stranke treba sve činjenice i dokaze da iznesu do zaključenja glavne rasprave, jer se u žalbi protiv presude ne mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi, kao i da se odluka može pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Presuda u postupku u sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave.
Prepis presude se uvek dostavlja stranci koja nije bila prisutna objavljivanju, a stranci koja je bila prisutna objavljivanju samo na njen zahtev. Ovaj zahtev stranka može postaviti najdocnije na ročištu na kome se presuda objavljuje.
Prilikom objavljivanja presude sud je dužan da pouči prisutne stranke o uslovima pod kojima mogu izjaviti žalbu (član 467).
Presuda ili rešenje kojim se završava spor u postupku u sporovima male vrednosti može se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
U postupku povodom žalbe u sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe člana 370. ovog zakona.
Protiv prvostepene presude, odnosno rešenja iz stava 1. ovog člana stranke mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana.
Rok za žalbu računa se od dana objavljivanja presude, odnosno rešenja, a ako je presuda, odnosno rešenje dostavljeno stranci, rok se računa od dana dostavljanja.
U postupku u sporovima male vrednosti, rok iz člana 328. stav 2. i člana 339. stav 1. ovog zakona iznosi osam dana.
Žalba u kojoj su izneseni razlozi zbog kojih se žalba ne može izjaviti odbaciće se kao nedozvoljena.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kad u sporu male vrednosti (član 458) obe stranke imaju prebivalište, odnosno boravište na području istog suda ili ako su zaposlene u istoj organizaciji udruženog rada ili drugoj samoupravnoj organizaciji ili zajednici u kojoj postoji mirovno veće, tužilac treba predlogom da se obrati mirovnom veću radi pokušaja poravnanja.
Ako se jedna ili obe strane ne odazovu pozivu mirovnog veća radi pokušaja poravnanja ili ako taj pokušaj ne uspe mirovno veće će najdocnije u roku od tri meseca od dana prijema predloga iz stava 1. ovog člana ustupiti predmet redovnom sudu na dalji postupak. Sud će po ustupljenom predlogu postupiti kao po tužbi, smatrajući da je ona podnesena sudu danom podnošenja predloga mirovnom veću.
Ako se tužilac, u sporu male vrednosti (član 458) umesto mirovnom veću obratio tužbom sudu, sud će, ako nađe da je nadležan i da nema razloga za odbacivanje tužbe odnosno za ustupanje predmeta nadležnom redovnom sudu ili samoupravnom sudu (čl. 16. i 21), ustupiti tužbu mirovnom veću iz stava 1. ovog člana radi pokušaja poravnanja.
Ako u roku od tri meseca od dana dostavljanja tužbe iz stava 3. ovog člana sud primi od mirovnog veća izveštaj da su se stranke poravnale ili da je tužilac povukao tužbu sud će odbaciti tužbu. Ako mirovno veće izvesti da se stranke nisu odazvale pozivu za poravnanje ili da pokušaj poravnanja nije uspeo ili ako u navedenom roku mirovno veće uopšte ne dostavi izveštaj o pokušaju poravnanja, sud će zakazati ročište za glavnu raspravu.
POSTUPAK PRED IZBRANIM SUDOVIMA
Za sporove o pravima kojima slobodno raspolažu, osim za sporove za koje je nadležan jugoslovenski sud na osnovu odredaba zakona o isključivoj nadležnosti u sporovima sa međunarodnim elementom, stranke mogu ugovoriti nadležnost izbranog suda ako je jedna od njih strano fizičko ili pravno lice.
Organizacije udruženog rada, samoupravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije i zajednice mogu sporove iz međusobnih odnosa koje samostalno uređuju ili koji proizlaze iz prava kojima slobodno raspolažu, ako zakonom ili samoupravnim opštim aktom u skladu sa zakonom nije utvrđeno da određene vrste sporova rešavaju isključivo redovni sudovi, sudovi udruženog rada ili drugi samoupravni sudovi, iznositi pred stalne izbrane sudove osnovane pri privrednim komorama i drugim organizacijama predviđenim zakonom.
Društvene organizacije i udruženja građana mogu sporove iz međusobnih odnosa koji proizlaze iz njihove privredne delatnosti, kao i takvih odnosa sa društvenim pravnim licima iz stava 2. ovog člana i sa građanima iz stava 4. ovog člana o pravima kojima slobodno raspolažu, iznositi pred stalne izbrane sudove osnovane pri privrednim komorama i drugim organizacijama predviđenim zakonom.
Građani koji su imaoci radnje mogu sporove iz međusobnih odnosa koji proizlaze iz njihove privredne delatnosti, kao i takvih odnosa sa društvenim pravnim licima iz st. 2. i 3. ovog člana o pravima kojima slobodno raspolažu, iznositi pred stalne izbrane sudove pri privrednim komorama i drugim organizacijama predviđenim zakonom.
Nadležnost izbranih sudova u drugim slučajevima može se predvideti samo zakonom.
Ugovor o izbranom sudu može se zaključiti kako u pogledu određenog spora tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proizaći iz određenog pravnog odnosa. Ugovor o izbranom sudu punovažan je samo ako je zaključen u pismenom obliku.
Ugovor o izbranom sudu je zaključen u pismenom obliku i kad je zaključen putem razmene pisama, telegrama, ili teleprinterskih saopštenja.
Ugovor o izbranom sudu može se dokazivati samo ispravama.
Ugovor o izbranom sudu je punovažno zaključen i kad je odredba o nadležnosti izbranog suda sadržana u opštim uslovima za zaključenje pravnog posla.
Broj sudija izbranog suda mora biti neparan.
Ako ugovorom stranaka nije određen broj sudija, svaka stranka postavlja po jednog sudiju, a oni biraju predsednika.
Sudije redovnih sudova i sudije na radu u sudovima udruženog rada mogu biti birani samo za predsednika izbranog suda.
Ako su stranke za rešavanje određenog spora ugovorile nadležnost izbranog suda, sud kome je podnesena tužba u istom sporu i među istim strankama na prigovor tuženog oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu.
Prigovor iz stava 1. ovog člana tuženi može staviti najdocnije na pripremnom ročištu, a ako se pripremno ročište ne održava, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Stranku koja po ugovoru o izbranom sudu treba da postavi sudiju izbranog suda može pozvati protivna stranka da u roku od petnaest dana izvrši ovo postavljanje i da je o tome obavesti.
Poziv u smislu stava 1. ovog člana je punovažan samo ako je stranka koja ga upućuje postavila svog izbranog sudiju i o tome izvestila protivnu stranku.
Kad po ugovoru o izbranom sudu postavljenje sudije treba da izvrši treće lice, svaka stranka može uputiti poziv iz stava 2. ovog člana tom licu.
Lice koje je pozvano da postavi sudiju izbranog suda vezano je za postavljenje koje je izvršeno čim je to postavljenje saopšteno protivniku, odnosno jednoj od stranaka.
Ako sudija izbranog suda ne bude na vreme postavljen, a iz ugovora ne proizlazi što drugo, sudiju će na predlog stranke postaviti sud.
Ako izbrane sudije ne mogu da se slože o izboru predsednika, a iz ugovora ne proizlazi što drugo, predsednika će na predlog svakog sudije ili stranke postaviti sud.
Za postavljenje sudije, odnosno predsednika izbranog suda nadležan je sud koji bi za spor bio nadležan u prvom stepenu da nije zaključen ugovor o izbranom sudu.
Protiv rešenja suda nije dozvoljena žalba.
Stranka koja ne želi da se koristi ovlašćenjem iz stava 1. ili stava 2. ovog člana može tužbom zahtevati da sud nadležan za postavljenje proglasi prestanak važnosti ugovora o izbranom sudu.
Osim slučaja iz člana 475. ovog zakona, svaka stranka može tužbom zahtevati da sud proglasi prestanak važnosti ugovora o izbranom sudu:
1) ako stranke ne mogu da se slože o izboru sudija koje one zajednički treba da postave;
2) ako lice koje je u samom ugovoru o izbranom sudu postavljeno za sudiju izbranog suda neće ili ne može da vrši ovu dužnost.
O zahtevu odlučuje sud predviđen u članu 475. stav 3. ovog zakona.
Na ročište za raspravljanje o zahtevu sud će pozvati stranke, ali sud može odluku doneti i u slučaju kad stranke koje su uredno pozvane nisu došle.
Sudija izbranog suda dužan je da se izuzme kad postoje razlozi za izuzeće iz člana 71. ovog zakona. Iz istih razloga mogu stranke zahtevati izuzeće sudije izbranog suda.
Stranka koja je sama ili zajedno sa protivnom strankom postavila izbranog sudiju može zahtevati njegovo izuzeće samo ako je razlog za izuzeće nastao ili je stranka za njega saznala pošto je izbrani sudija postavljen.
Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, o izuzeću odlučuje sud predviđen u članu 475. stav 3. ovog zakona.
Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, izbrane sudije odrediće postupak pred izbranim sudom.
Saslušanje svedoka pred izbranim sudom vrši se bez polaganja zakletve.
Prema svedocima, strankama i drugim licima koja učestvuju u postupku, izbrani sud ne može upotrebiti prinudna sredstva niti izricati kazne.
Izbrani sud može zatražiti od redovnog suda, mesno nadležnog za pružanje pravne pomoći (član 179), da izvede pojedine dokaze koje sam nije u mogućnosti da izvede. Na postupak za izvođenje dokaza primeniće se odredba ovog zakona o izvođenju dokaza pred zamoljenim sudijom.
Kad se izbrani sud sastoji od više nego jednog sudije, presuda se donosi većinom glasova, ako u ugovoru o izbranom sudu nije drukčije određeno.
Ako se ne može postići potrebna većina glasova, izbrani sud je dužan da o tome obavesti stranke.
Ako se za slučaj iz stava 2. ovog člana stranke nisu drukčije sporazumele, svaka od njih može tužbom zahtevati da sud predviđen u članu 475. stav 3. ovog zakona izrekne prestanak važnosti ugovora o izbranom sudu.
Presuda izbranog suda mora biti obrazložena ako stranke nisu što drugo ugovorile.
Izvornik presude i sve prepise potpisuju sve izbrane sudije. Presuda važi i kad koji sudija uskrati da je potpiše ako je presudu potpisala većina sudija i na presudi utvrdila ovo uskraćivanje potpisa.
Strankama se dostavljanju prepisi presude preko suda predviđenog u članu 475. stav 3. ovog zakona. Stalni izbrani sudovi sami vrše dostavljanje svojih presuda.
Izvornik presude, kao i potvrde o izvršenom dostavljanju, čuvaju se kod suda predviđenog u članu 475. stav 3. ovog zakona, a ako je presudu doneo stalni izbrani sud, onda kod tog suda.
Presuda izbranog suda ima prema strankama snagu pravnosnažne presude, ako ugovorom nije predviđena mogućnost pobijanja presude pred izbranim sudom višeg stepena.
Na zahtev stranke sud predviđen u članu 475. stav 3. ovog zakona staviće na prepisu presude potvrdu o pravnosnažnosti i izvršnosti. Stalni izbrani sudovi sami stavljaju potvrdu o pravnosnažnosti i izvršnosti na svojim presudama.
Presuda izbranog suda može se poništiti po tužbi stranke.
Za rešavanje po tužbi nadležan je sud predviđen u članu 475. stav 3. ovog zakona.
Poništaj presude izbranog suda može se zahtevati:
1) ako uopšte nije zaključen ugovor o izbranom sudu ili ako taj ugovor nije bio punovažan (čl. 469. do 471);
2) ako je u pogledu sastava izbranog suda ili u pogledu odlučivanja povređena koja odredba ovog zakona ili ugovora o izbranom sudu;
3) ako presuda nije obrazložena u smislu člana 481. stav 1. ovog zakona, ili ako izvornik i prepisi presude nisu potpisani na način određen u članu 481. stav 2. ovog zakona;
4) ako je izbrani sud prekoračio granicu svog zadatka;
5) ako je izreka presude nerazumljiva ili je sama sebi protivrečna;
6) ako je izbrani sud osudio stranku na takvu činidbu koja po zakonu nije dozvoljena ili je uopšte zabranjena;
7) ako postoji koji od razloga za ponavljanje postupka iz člana 421. ovog zakona.
Tužba za poništaj presude izbranog suda može se podneti nadležnom sudu u roku od trideset dana. Ako se poništaj zahteva iz razloga navedenih u članu 485. tač. 1. do 6. ovog zakona, ovaj rok se računa od dana kad je presuda dostavljena stranci, a ako je stranka za razlog saznala docnije, onda od dana saznanja. U pogledu računanja roka kad se poništaj zahteva iz razloga navedenog u članu 485. tačka 7. ovog zakona, primenjivaće se shodno odredbe člana 423. st. 1. i 2. ovog zakona.
Po isteku pet godina od pravnosnažnosti presude izbranog suda ne može se zahtevati poništaj ove presude.
Stranke se ne mogu sporazumno odreći primene odredaba čl. 477. st. 1. i 2, člana 481. st. 2. i 3. i čl. 484. do 486. ovog zakona.
POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA
U postupku u privrednim sporovima primenjivaće se odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave nije što drugo određeno.
Pravila o postupku u privrednim sporovima primenjuju se:
1) u sporovima u kojima su obe stranke društveno-političke zajednice, organizacije udruženog rada, samoupravne interesne zajednice ili druge samoupravne organizacije i zajednice;
2) u sporovima koji se odnose na brodove i na plovidbu na moru i na unutrašnjim vodama, kao i u sporovima na koje se primenjuje plovidbeno pravo (plovidbeni sporovi), osim sporova u prevozu putnika.
Pravila o postupku u privrednim sporovima primenjuju se i u sporovima između lica iz člana 489. tačka 1. ovog zakona i stranih fizičkih i pravnih lica, koji proizlaze iz njihovih međusobnih privrednih odnosa, kao i u takvim međusobnim sporovima stranih fizičkih ili pravnih lica.
Pravila o postupku u privrednim sporovima primenjivaće se i kad u sporu, pored lica iz člana 489. tačka 1. i člana 490. ovog zakona, kao suparničari iz člana 196. stav 1. tačka 1. ovog zakona učestvuju i druga fizička ili pravna lica.
U sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvršenja ili raskidanja ugovora, kao i u sporovima radi naknade štete usled neizvršenja ugovora, pored suda opšte mesne nadležnosti, mesno nadležan je i sud mesta gde je po sporazumu stranaka tuženi dužan da izvrši ugovor.
Kad sudi u postupku u privrednim sporovima u prvom stepenu, veće je sastavljeno od jednog sudije kao predsednika veća i dvojice sudija-porotnika.
Kad sudi u drugom stepenu u sednici veća, veće je sastavljeno od dvojice sudija, od kojih je jedan predsednik veća, i jednog sudije-porotnika.
U postupku u privrednim sporovima sudija pojedinac sudi ako vrednost predmeta spora ne prelazi 15.000 dinara.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluke u predmetima pravne pomoći i obezbeđenja dokaza.
U postupku u privrednim sporovima uvek će se tužba dostaviti tuženom na odgovor.
Po prijemu odgovora na tužbu ili po proteku roka za odgovor na tužbu, predsednik veća odlučiće da li će zakazati pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. Pripremno ročište zakazaće se samo ako bi to, s obzirom na složenost predmeta i druge okolnosti, doprinelo bržem ili jeftinijem rešavanju spora.
U hitnim slučajevima predsednik veća može odmah po prethodnom ispitivanju tužbe zakazati pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu. Protiv ove odluke predsednika veća nije dozvoljena žalba.
Predsednik veća ovlašćen je da u hitnim slučajevima zakaže ročište telefonom ili telegramom.
Kad po prijemu odgovora na tužbu predsednik veća utvrdi da među strankama nije sporno činjenično stanje i da ne postoje druge smetnje za donošenje odluke, može bez zakazivanja ročišta doneti odluku o sporu.
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 45.000 dinara.
Revizija u privrednim sporovima uvek je dozvoljena u sporovima iz člana 382. stav 4. tač. 3, 4. i 5. ovog zakona.
Ako obe stranke sporazumno predlože da se ročište odloži da bi pokušale poravnanje, sud će uvažiti ovaj predlog i odmah obavestiti stranke o danu i času kad će se održati novo ročište.
Izuzetno od odredbe člana 216. stav 1. ovog zakona, neće nastupiti mirovanje postupka ako sa pripremnog ročišta ili sa prvog ročišta za glavnu raspravu izostanu obe stranke.
U slučaju iz stava 1. ovog člana sud će odložiti ročište, a ako i na novo ročište ne dođu obe stranke, smatraće se da je tužilac povukao tužbu.
U postupku u privrednim sporovima važe sledeći rokovi:
1) rok od trideset dana za podnošenje predloga za povraćaj u pređašnje stanje iz člana 118. stav 3. ovog zakona;
2) rok od osam dana za žalbu protiv presude, odnosno rešenja, a rok od tri dana za podnošenje odgovora na žalbu.
U postupku u privrednim sporovima stranke ne mogu van ročišta davati izjave usmeno na zapisnik kod suda.
Isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog po članu 446. ovog zakona ne mora biti priložena u izvorniku ili u overenom prepisu. Dovoljno je ako je prepis takve isprave overio ovlašćeni organ pravnog lica.
U postupku u privrednim sporovima neće se primenjivati odredbe člana 447. ovog zakona.
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 4.500 dinara.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 40. stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos već predaja pokretne stvari čija vrednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 40. stav 2).
U postupku u sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor.
POSEBNE ODREDBE ZA POSTUPAK PRED SAVEZNIM SUDOM U IMOVINSKIM SPOROVIMA IZMEĐU REPUBLIKA, ODNOSNO AUTONOMNIH POKRAJINA I IZMEĐU FEDERACIJE I REPUBLIKE, ODNOSNO AUTONOMNE POKRAJINE
U postupku pred Saveznim sudom u imovinskim sporovima između republika, odnosno autonomnih pokrajina i između federacije i republike, odnosno autonomne pokrajine primenjivaće se odredbe glave prve do glave dvadeset četvrte i glave dvadeset šeste, odeljak peti ovog zakona, ako u sledećim članovima nije što drugo određeno.
U postupku pred Saveznim sudom mirovanje postupka nastupiće samo ako se stranke o tome sporazumeju pre zaključenja glavne rasprave.
Savezni sud uvek će dostaviti tužbu tuženom na odgovor. Rok za podnošenje odgovora na tužbu odrediće predsednik veća, zavisno od prirode i složenosti spora.
U postupku pred Saveznim sudom ne primenjuju se odredbe člana 332. ovog zakona.
Odluka Saveznog suda donesena u prvom stepenu je pravnosnažna.
Protiv odluke Saveznog suda iz člana 505. ovog zakona stranke mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje odluke u roku od šest meseci od dana dostavljanja odluke.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.
O zahtevu stranaka odlučuje Savezni sud u sastavu određenom u članu 45. ovog zakona.
Primerak zahteva Savezni sud će dostaviti protivnoj stranci, koja se u roku od tri meseca od dana dostavljanja zahteva može izjasniti o podnesenom zahtevu.
U postupku povodom zahteva iz člana 506. ovog zakona shodno će se primenjivati odredbe čl. 386, 392, 393, 395. i 414. st. 1. i 2. ovog zakona.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona donesena prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima.
Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona podignut pred nadležnim sudom po dosadašnjim propisima rešavaće se po tim propisima.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o parničnom postupku ("Službeni list FNRJ", br. 4/57 i 52/61 i "Službeni list SFRJ", br. 12/65, 1/71, 23/72 i 6/74);
2) Zakon o rešavanju sporova iz međusobnih poslovnih odnosa organizacija udruženog rada pred stalnim izbranim sudovima ("Službeni list SFRJ", br. 22/73);
3) Odredbe čl. 40. do 45. Zakona o Saveznom sudu ("Službeni list SFRJ", br. 21/74).
Odredbe Zakona o parničnom postupku o stvarnoj nadležnosti i o postupku u bračnim sporovima i sporovima o utvrđivanju i osporavanju očinstva važe, u smislu čl. 14. i 15. stav 2. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava SFRJ, do dana određenog republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Do donošenja zakona o izvršnom postupku, u pogledu nadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti nadležnog javnog tužioca protiv pravnosnažnih odluka sudova donesenih u izvršnom postupku, uslova za podnošenje zahteva i postupka, shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona (čl. 401. do 415).
Odredbe člana 468. ovog zakona primenjivaće se od dana određenog republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 1977. godine.
Samostalni član
Zakona o dopuni
Zakona o parničnom postupku
("Sl. list SFRJ", br. 36/80)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i
dopuni
Zakona o parničnom postupku
("Sl. list SFRJ", br. 69/82)
Član 11
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona donesena prvostepena presuda ili rešenje kojim je postupak pred prvostepenim sudom okončan, dalji postupak sprovešće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu.
O reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda donesene pre stupanja na snagu ovog zakona, rešavaće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 12
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni članovi Zakona o dopuni
Zakona o parničnom postupku
("Sl. list SFRJ", br. 58/84)
Član 2
Protiv sudske odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti, koja je postala pravnosnažna za poslednjih deset godina pre dana stupanja na snagu ovog zakona, javni tužilac određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom može, u roku od dve godine računajući od dana stupanja na snagu ovog zakona, podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog toga što je ugovor po svojoj sadržini ili cilju protivan ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja, prinudnim propisima ili moralu socijalističkog samoupravnog društva.
Protiv pravnosnažne sudske odluke donesene u sporu iz stava 1. ovog člana, savezni javni tužilac može, zbog istih razloga, podići zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od dve godine, koji se računa:
1) ako protiv pravnosnažne odluke nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti - od dana isteka roka za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti nadležnog javnog tužioca u republici, odnosno autonomnoj pokrajini;
2) ako je protiv pravnosnažne odluke bio podignut zahtev za zaštitu zakonitosti - od dana kad je izvršeno poslednje dostavljanje odluke donesene povodom tog pravnog leka strankama i nadležnom javnom tužiocu u republici, odnosno autonomnoj pokrajini.
Odredbe člana 412. st. 3. do 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/80 i 69/82) primenjuju se i kad se podiže zahtev za zaštitu zakonitosti po odredbama stava 2. ovog člana.
Član 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni članovi Zakona o izmenama
Zakona o parničnom postupku
("Sl. list SFRJ", br. 74/87)
Član 9
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona donesena prvostepena presuda ili rešenje kojim je postupak pred prvostepenim sudom okončan, dalji postupak sprovešće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu.
O reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda u postupku koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona rešavaće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 10
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni članovi Zakona o izmenama
Zakona o parničnom postupku
("Sl. list SFRJ", br. 57/89)
Član 8
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona donesena prvostepena presuda ili rešenje kojim je postupak pred prvostepenim sudom okončan, dalji postupak sprovešće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu.
O reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda u postupku koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona rešavaće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 9
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
Samostalni članovi Zakona o izmenama
Zakona o parničnom postupku
("Sl. list SFRJ", br. 20/90)
Član 8
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona donesena prvostepena presuda ili rešenje kojim je postupak pred prvostepenim sudom okončan, dalji postupak sprovešće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu.
O reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda u postupku koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona rešavaće se po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 9
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
* Danom stupanja na snagu Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim
odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 6/80), odnosno 1. septembra
1980. godine prestale su da važe odredbe člana 439, člana 441.
st. 2. i 3. i člana 443. stav 1. Zakona o parničnom postupku
("Sl. list SFRJ", br. 4/77 i 36/77 - ispr.).
** Danom stupanja na snagu Zakona o rešavanju sukoba zakona
sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima ("Sl. list
SFRJ", br. 43/82 i 72/82 - ispr.), odnosno 1. januara 1983.
godine prestale su da važe odredbe čl. 28. do 32, člana 70. stav
5, člana 88. stav 1, čl. 169. do 171, član 178. i član 222. Zakona
o parničnom postupku ("Sl. list SFRJ", br. 4/77,
36/77 i 36/80).