KODEKSKORPORATIVNOG UPRAVLJANJA("Sl. glasnik RS", br. 1/2006) |
PREAMBULA
I
Donošenjem novog Zakona o privrednim društvima Srbije (2004) kreirani su mnogi novi pravni instituti u našem kompanijskom pravu, posebno u sferi kompanijskog upravljanja (corporate governance). Naša strukovna i posebno poslovna javnost i sudska praksa ima stoga naglašenu potrebu da, u odsustvu značajnije i pravno relevantnije životne prakse ovih instituta, autonomnom regulativom i samoregulativom samoregulatornih organizacija ili parasamoregulatornih organizacija izvrši svojevrsno "doregulisanje" ovih instituta i da time otvori pravno sigurnije puteve njihove životnosti i uobličenja. Razume se da ovu potrebu posebno podstiče i naša "investiciona glad", te u vezi s tim i potreba činjenja sigurnijeg pravnog okruženja za poverenje investitora, posebno investitora u hartije od vrednosti i naše tržište hartija od vrednosti.
Polazeći od ovih potreba Privredna komora Srbije, kao reprezentant poslovnog interesa u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, kao reprezentom interesa struke i nauke, pripremili su Kodeks korporativnog upravljanja.
U izradi ovog kodeksa učestvovali su profesori Pravnog fakulteta, Ekonomskog fakulteta i stručni kadrovi iz Privredne komore Srbije.
U javnoj raspravi, obavljenoj u komorskom sistemu u Srbiji, iskazana je jedinstvena potreba i data je puna podrška donošenju ovakvog Kodeksa.
II
Pravila Kodeksa po svojoj vokaciji su upućujuća, objašnjavajuća, interpretirajuća, pomažuća, a samo ako se potpomažu zakonskom osnovom i imperativna. Ovo, međutim nikako ne znači da ova pravila i sa ovom pravnom prirodom nisu obavezujuća. Naprotiv, i kao takva ova pravila su specifično obavezujuća za društva na koja se Kodeks primenjuje, a izbor nekog drugog kodeksa ili segmentirano odstupanje od ovog kodeksa rađa specifičnu obavezu objašnjenja razloga i motiva odstupanja, koji možda i neće biti ubedljivi za akcionare i time ni ekskulpirajući. Kao svojevrsno "meko pravo", u uslovima u kojima ni "tvrdo zakonsko pravo" često nema adekvatan prostor za svoju neprikosnovenost, ovo pravo može delovati dosta bespomoćno i nesavršeno. Ipak, donošenje ovih pravila ne proizilazi samo iz potrebe da se Srbija uklopi u svojevrsnu modu vremena, već naročito iz potrebe pomoći poslovnoj praksi organizovanja korporativnog upravljanja, pre svega kotiranih i otvorenih akcionarskih društava, kako bi se isto učinilo što transparentnijim u svojevrsnom trouglu: akcionari (investitori) - uprava (menadžment) - nadzor. Dobro korporativno upravljanje pretpostavlja kao svoju osnovu dobru regulativu, kako zakonsku tako i autonomnu. Ipak, to ni u kom slučaju nije dovoljno. Adekvatna primena te regulative u sudskoj i samoj autonomnoj praksi, stabilna i unapređujuća interpretacija te regulative, negovanje potrebe i prakse razvoja akcionarske i pravne kulture uopšte, stvaranje okruženja koje u svojoj celovitosti podržava pozitivnu investicionu klimu i investiciono poverenje, nezaobilazni su stubovi nosači jednog poslovnog ambijenta u kome su pravo, zakonsko i autonomno, i njegova primena, poslovna i sudska, u čvrstom i neraskidivom zagrljaju, koji ne raskidaju izborne političke mene ili kadrovske institucionalne mene.
Dobro korporativno upravljanje ne znači samo interes akcionara, kao nesumljiv primarni interes koji pokreće i nosi investicioni proces. Dobro korporativno upravljanje pretpostavlja i adekvatnu zastupljenost i zaštitu i ostalih interesa, legitimnih i relevantnih: poverilaca, zaposlenih, uprave, klijentele, društva u sociološkom smislu reči (društvena odgovornost kompanija). Cilj ovog kodeksa je da sve ove interese učini transparentnim i institucionalno zastupljenim. Institucionalni arsenal zaštite i promovisanja ovih interesnih pozicija i nosilaca u otvorenim kompanijama značajno se menja poslednjih godina, kako u zakonodavnoj ravni tako i u poslovnoj interpretaciji. Pozicija akcionara menja se samom činjenicom da oni iz zone "neukih" sve više ulaze u zonu profesionalnih (institucionalni investitori dominiraju investicionom mapom), te time i pozicija uprave postaje kritičnija. Otuda se i ona sve više čini profesionalnom, dvodomni model uprave (upravni i nadzorni odbor) ustupa sve više mesto jednodomnom modelu (anglosaksonski model), čija se struktura menja (nezavisni i neizvršni direktori unutar uprave imaju sve više i kontrolnu ulogu za profesionalne investitore umesto posebnih nadzornih organa i tela), arsenal nezavisnih tela unutar kompanije se širi i dalje (nezavisni komiteti za nagrade i naknade, za imenovanja i reviziju), instituti transparentnosti poslovanja kompanija se šire (dostupnost akata i dokumenata, obaveza izveštavanja o bitnim poslovnim događajima, transparentnost finansijskih izveštaja, jačanje prava manjinskih akcionara). U ovim uslovima kodeksi ovakve prirode, svojim načelima, preporukama i vodič rešenjima treba da doprinesu jasnosti ideja zakona i jasnosti smisla i cilja novih zakonskih instituta ("ko samo reči zakona znade, taj zakona ne zna, dok mu ne shvati razum i smisao" - Bogišić).
Usvajanjem ovog kodeksa Srbija se svrstava u poredak zemalja koje imaju svoj nacionalni kodeks korporativnog upravljanja, koji ima dosta "opštih mesta", ali koji svakako nizom originalnih rešenja doprinosi razvoju autonomnog prava i prakse dobrog korporacijskog upravljanja. Institucionalizacijom ove prakse i njenom promocijom u okviru privrednih komora doprineće jačanju autoriteta prava, prepoznatljivosti prakse dobrog korporativnog upravljanja, dizanju vela netransparentne prakse i prava i otvaranju vrata kulturi prava i vladavini prava. Samo je to put razvoju prava i institucija koje ga primenjuju, samo je to put oslobađanja prava iz okova metaprava, političkog zagrljaja i bežanja od sindroma "mrtvih propisa". Oslobođeno pravo vodi i oslobođenoj privredi, kojom dominira i vlada praksa dobrog korporativnog upravljanja, odgovornog samo svojim akcionarima (investitorima). Samo je to put seobe privrede iz voda političke privrede u vode tržišne i konkurentne privrede.
Donošenjem ovog kodeksa nije zatvoren prostor za njegovu dalju doradu i eventualne buduće promene u skladu sa potrebama koje bude diktirao razvoj poslovne strukovne i sudske prakse, u integralnom vidu ili nešto korigovano, zavisno i od toga kako se bude kretala uporedna praksa, zakonodavna i autonomna.
OPŠTE ODREDBE
Kodeks korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: Kodeks) obuhvata pravila o upravljanju i nadzoru nad upravljanjem u društvima kapitala.
Kodeks predstavlja dopunu važećoj zakonskoj regulativi, tako da nijedna odredba Kodeksa ne ukida zakonsko pravilo koje isto pitanje uređuje drugačije.
Osnovni cilj Kodeksa je uspostavljanje dobrih poslovnih običaja u oblasti korporativnog upravljanja, koji treba da uspostave ravnotežu moći i uticaja organa u društvu, stvore trajan i konzistentan sistem kontrole rada uprave i zaštite prava investitora, čime bi se omogućilo društvu da na dugi rok ostvari poslovni uspeh, što bi obezbedilo privredni razvoj društva u celini.
Kodeks korporativnog upravljanja se primenjuje na sva kotirana akcionarska društva koja su članovi Privredne komore Srbije (u daljem tekstu: društvo). Kotirano akcionarsko društvo je svako otvoreno akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na bilo kom tržištu. na berzi (berzanskom, slobodnom, zvaničnom, nezvaničnom, prvom, drugom, ili ostalim tržištima). Članstvo u Privrednoj komori Srbije znači prihvatanje ovog kodeksa, i nikakva dodatna izjava o tome nije potrebna.
Društvo može da usvoji i neki drugi kodeks pravila korporativnog upravljanja, pri čemu on kao minimum mora da sadrži prava akcionara i dužnosti društva, upravnog odbora, izvršnog odbora, organa nadzora u društvu i revizora, predviđene ovim kodeksom. Privredna komora Srbije ispituje ispunjenost navedenih uslova u pogledu kodeksa pravila korporativnog upravljanja koji je privredno društvo prihvatilo.
Prihvatanje Kodeksa se preporučuje i drugim društvima kapitala, u meri u kojoj je on na njih primenljiv. U tom slučaju se odgovarajuća pravila karakteristična za kotirana akcionarska društva primenjuju shodno datoj vrsti društva kapitala.
Kodeks sadrži tri vrste pravila:
1) zakonska pravila, koja su u Kodeksu često formulisana drugačije nego u zakonskom tekstu, čime se ni na koji način ne menja smisao niti pravilno tumačenje zakona; zakonska pravila se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi reči "mora", "ne sme", "dužan je", i sl.;
2) preporuke ili tzv. "primeni ili objasni" pravila, koja lice treba da prihvati i po njima postupi, a ako to ne učini ili ne učini na način predviđen ovim kodeksom, mora da pruži objašnjenje, odnosno opravdavajuće razloge za učinjeno odstupanje; "postupi ili objasni" pravila se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi reči "treba"; i
3) predloge, koji predstavljaju pravila koje lice ne mora da prihvati, niti da pruži bilo kakvo objašnjenje za odstupanje od njih, a koja se smatraju poželjnom praksom u oblasti korporativnog upravljanja kotiranim akcionarskim društvima; predlozi se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi reči "može", "trebalo bi", i sl.
SKUPŠTINA AKCIONARA I PRAVA AKCIONARA
PRAVA AKCIONARA
Svaki akcionar, bez obzira na vrstu i klasu akcija koje poseduje, ima pravo učešća u radu skupštine akcionara, pravo učešća u raspravi, kao i pravo da podnosi predloge, postavlja pitanja i dobija odgovore.
Akcionari svoja prava vrše na sednici skupštine akcionara i na njoj glasaju.
Radi održavanja stalne komunikacije sa akcionarima i van sednica skupštine akcionara, društvo treba da izabere lice čija bi dužnost bila upoznavanje sa stavovima akcionara, njihovim pitanjima, predlozima, kao i pružanje odgovora, odnosno traženih informacija. To lice treba da se stara da svi članovi upravnog odbora budu blagovremeno upoznati sa izraženim mišljenjima akcionara. Ime tog lica, kao i njegov kontakt telefon i adresu, društvo treba da objavi na svojoj internet stranici. U slučaju da društvo ne izabere lice čiji bi zadatak bio održavanje stalnog kontakta sa akcionarima, tu dužnost treba da obavlja rukovodilac neizvršnih članova upravnog odbora, u smislu člana 145. Kodeksa.
Društvo treba da obezbedi ravnopravan tretman svih akcionara, u ostvarivanju istih prava u okviru društva.
Svi akcionari iste vrste i klase akcija treba da budu tretirani jednako pod istim okolnostima.
Princip ravnopravnog i jednakog tretmana naročito je značajan u odnosu društva prema manjinskim akcionarima, stranim akcionarima1), institucionalnim i neinstitucionalnim ulagačima, akcionarima koji nisu zaposleni u društvu.
____________
1) Pod stranim akcionarem podrazumeva se strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu, strano fizičko lice, kao i domaći državljanin sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana.
U interesu je društva da što veći broj akcionara učestvuje u radu skupštine akcionara.
Društvo treba da podstiče akcionare da ostvaruju svoja prava u društvu, a naročito da prisustvuju sednicama skupštine akcionara. Ova odredba se odnosi pre svega na primenu pravila o: sazivanju skupštine akcionara, dnevnom redu, vremenu sazivanja, mestu i vremenu održavanja sednice, zahtevima u pogledu učešća u radu skupštine, ostvarivanju prava glasa, raspravljanju u skupštini, pravu informisanja, i sl.
Upravni odbor i organ nadzora u društvu treba da omoguće akcionarima dostupnost svih informacija od značaja za donošenje odluka u okviru delokruga skupštine akcionara. Upravni odbor i organ nadzora u društvu treba, takođe, da daju skupštini akcionara i sve druge tražene informacije, osim kada bi to prouzrokovalo znatnu štetu društvu, u kom slučaju to treba da obrazlože.
Društvo ne sme da ocenjuje, komentariše ili ispravlja izveštaje i procene stručnjaka, pre nego što su oni učinjeni dostupnim akcionarima na skupštini akcionara.
Društvo treba da objašnjenja o pravima akcionara i načinu njihovog vršenja vidljivo istakne na svojoj internet stranici, tj. da ih istakne na posebnom delu internet stranice odvojenom od poslovnih informacija o društvu. Tu bi trebalo da se objavljuju i sve druge informacije od interesa za akcionare, a posebno u vezi sa radom skupštine akcionara. Pored toga, društvo treba da navedene informacije istakne na oglasnoj tabli društva ili ih učini dostupnim akcionarima u dovoljnom broju besplatnih primeraka u prostorijama generalnog direktora društva.
Društvo može, osim obaveznih, da uspostavi i dodatne sisteme komunikacija, kako bi svoju obavezu izveštavanja akcionara ispunjavalo blagovremeno i primereno.
SAZIVANJE SEDNICE SKUPŠTINE AKCIONARA
Skupština akcionara se saziva i održava najmanje jednom godišnje (godišnja skupština).
Skupštinu akcionara saziva upravni odbor upućivanjem pismenog poziva na sednicu svim akcionarima sa pravom glasa sa dnevnim redom i prilozima potrebnim za donošenje odluke na osnovu dovoljne obaveštenosti (na primer, finansijski izveštaji, izveštaj revizora, izveštaj organa nadzora u društvu, izveštaj upravnog odbora o poslovanju društva, izveštaj upravnog odbora o korporativnom upravljanju, i sl.).
Uz dnevni red upravni odbor treba da priloži i obrazloženja pojedinih tačaka dnevnog reda i drugih predloga.
Upravni odbor treba da na internet stranici društva objavi podatke o vremenu i mestu održavanja sednice skupštine, dnevni red i priloge uz poziv, čime bi se omogućilo obaveštavanje svih lica koja imaju pravo učešća u radu skupštine. Na internet stranici društva upravni odbor treba da objavi i dopune dnevnog reda, naknadne priloge i blagovremeno date predloge.
Navedeni podaci treba da budu objavljeni na internet stranici društva najkasnije tri dana posle upućivanja pismenog poziva za sednicu skupštine akcionara.
Upravni odbor treba da uputi pismeni poziv na sednicu skupštine akcionara i spoljnom revizoru i članovima organa nadzora u društvu.
Predsednik upravnog odbora treba da se stara da svi članovi upravnog odbora budu pozvani na sednicu skupštine akcionara i da joj prisustvuju.
Predsednik upravnog odbora treba da pozove na sednicu skupštine akcionara i predsednike komisija za imenovanje, naknade i reviziju, kao i predsednike drugih komisija upravnog odbora, kako bi se omogućilo akcionarima da im postavljaju pitanja. Pozvani predsednici komisija upravnog odbora ne moraju biti lično prisutni na sednici skupštine, već je dovoljno da se obezbedi njihovo učešće putem korišćenja savremenih sredstava komunikacije (konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacije).
GLASANJE
Jedna obična akcija daje pravo na jedan glas.
Pravo glasa odražava srazmeru učešća u osnovnom kapitalu društva.
Društvu je zabranjeno da:
1. ima obične akcije sa većim brojem glasova (pluralne akcije),
2. ograničava glasačka prava određivanjem maksimalnog broja glasova jednog akcionara, i
3. ima akcije sa povlašćenim pravom glasa (na primer, pravo veta na neke odluke društva, pravo da imenuje ili opoziva jednog ili više članova upravnog odbora, i dr.).
Osnivačkim aktom društva treba predvideti da preferencijalna akcija daje pravo glasa zajedno sa običnim akcijama na skupštini akcionara:
1. kada se pretvara u običnu akciju, ili
2. ako nije isplaćena zahtevana isplata stečenih dividendi (do njihove isplate).
U prvom slučaju preferencijalna akcija daje broj glasova jednak broju glasova običnih akcija u koje se pretvara. U drugom slučaju broj glasova koji daje preferencijalna akcija treba da se izračunava deljenjem njene nominalne vrednosti sa nominalnom, odnosno računovodstvenom, vrednošću jedne obične akcije.
Ukupan broj glasova akcionara sa preferencijalnim akcijama ne može biti jednak niti veći od broja glasova akcionara sa običnim akcijama. U slučaju da broj glasova koji daju preferencijalne akcije pređe navedeno ograničenje, broj glasova za svaku preferencijalnu akciju će se srazmerno smanjiti.
Kada akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo da glasaju u okviru svoje klase akcija, kao grupa, jedna preferencijalna akcija daje pravo na jedan glas.
Svakom ulagaču pre kupovine akcija društva treba da budu dostupni podaci o pravima svake vrste i klase akcija društva, a posebno podaci o postojećim glasačkim pravima u društvu, kao i o glasačkim pravima koja daju akcije koje se žele kupiti.
Glasačka prava akcionara se mogu menjati samo uz saglasnost onih klasa akcija čija se prava time umanjuju, ograničavaju ili ukidaju.
Kada je neko lice vlasnik računa akcija u svoje ime i za račun zakonitog imaoca, a nema drugačijeg sporazuma između njih, vlasnik računa vrši pravo glasa i to u najboljem interesu zakonitog imaoca. U sporazumu između zakonitog imaoca i vlasnika računa akcija, zakoniti imalac može da izabere drugačiji način vršenja prava glasa, na primer, da bude obaveštavan o pitanjima o kojima će postojati pravo glasa, da bi u svakom konkretnom slučaju odlučio hoće li to pravo vršiti sam (lično) ili preko staratelja akcija (vlasnika računa).2)
____________
2) Ako zakoniti imalac akcija prilikom ličnog vršenja prava glasa želi da sačuva tajnost svog identiteta (kao zakonitog imaoca), staratelj akcija može da mu da punomoćje za vršenje prava glasa na toj skupštini akcionara.
Kada je kastodi banka vlasnik zbirnog kastodi računa u svoje ime i za račun zakonitog imaoca akcija, ona vrši pravo glasa i druga prava iz akcije. Kako bi se u ovom slučaju omogućilo zakonitim imaocima akcija istog društva da utvrde svoje zajedničke interese ili glasačke instrukcije o pitanjima o kojima se glasa, kastodi banka treba da ih obavesti o održavanju skupštine akcionara i o dnevnom redu. Kastodi banka na skupštini akcionara vrši pravo glasa prema tako utvrđenim interesima, odnosno instrukcijama zakonitih imalaca akcija istog društva. Između kastodi banke i zakonitog imaoca akcije moguć je i drugačiji sporazum o vršenju prava glasa, na šta se shodno primenjuju odredbe člana 35.
Kada postoji suvlasništvo na akciji od strane više lica, oni pravo glasa ostvaruju preko zajedničkog punomoćnika, a u nedostatku ovoga, preko lica koje odredi osnivački akt ili statut društva, i na kraju, u slučaju da osnivački akt ili statut o tome nema odredaba, pravo glasa ostvaruju svi suvlasnici zajedno.
Akcionar može ostvarivati pravo glasa na sednici skupštine akcionara lično ili preko punomoćnika.
Pod glasanjem u odsustvu se smatra lično glasanje akcionara koji nije fizički prisutan na sednici, tako da sva lica koja učestvuju u sednici mogu da se slušaju i razgovaraju.
Društvo može da ponudi svim akcionarima, odnosno njihovim punomoćnicima, neophodne tehničke mogućnosti kojim bi oni mogli na sopstveni zahtev da glasaju i učestvuju u radu skupštine bez fizičkog prisustva sednicama (na primer, korišćenjem konferencijskih veza, kao i druge audio i vizuelne komunikacijske opreme).
Cilj uvođenja glasanja u odsustvu je da se poveća učešće akcionara na skupštinskim sednicama, tako što će im se omogućiti da uz niske troškove i bez većeg ometanja svojih redovnih aktivnosti učestvuju u radu skupštine.
Lica koja na ovaj način učestvuju u radu skupštine smatraju se lično prisutnim na sednici.
Skupština akcionara treba da donese odluku kojom se dopušta glasanje u odsustvu na sednicama skupštine najmanje dvotrećinskom većinom od ukupnog broja glasova.
Troškove glasanja u odsustvu snosi društvo.
Društvo treba da primeni posebne mere kako bi sa sigurnošću utvrdilo autentičnost identiteta akcionara ili njegovog punomoćnika koji glasa u odsustvu.
Kada društvo dopusti glasanje u odsustvu, komisija za glasanje treba da sastavi uputstvo o načinu njegovog vršenja. Uputstvo je trajnog karaktera i primenjuje se na svaku sednicu skupštine akcionara na kojoj je dopušteno glasanje u odsustvu. Društvo treba uputstvo da objavi na svojoj internet stranici, ali i da ga obezbedi u papirnom obliku u dovoljnom broju besplatnih primeraka za akcionare.
Glasanje pismenim putem podrazumeva davanje pismenog uputstva licu određenom od strane društva kako da glasa u odsustvu akcionara u njegovo ime.
Društvo treba da dozvoli akcionarima i njihovim punomoćnicima da glasaju pismenim putem.
Kada društvo dozvoli glasanje pismenim putem, komisija za glasanje treba da sastavi uputstvo o načinu njegovog korišćenja. Uputstvo je trajnog karaktera i primenjuje se na svaku sednicu skupštine akcionara na kojoj je dopušteno glasanje pismenim putem. Društvo treba uputstvo da objavi na svojoj internet stranici, ali i da ga obezbedi u papirnom obliku u dovoljnom broju besplatnih primeraka za akcionare. Komisija je dužna da u uputstvu posebno uredi sledeća pitanja:
- način na koji se daju glasačke instrukcije (na primer, na posebnom formularu, lice kome se popunjeni formular dostavlja, i dr.);
- krajnji rok za davanje glasačkih instrukcija (na primer, određeno vreme pre početka sednice ili tokom sednice do glasanja o tom pitanju);
- način na koji se utvrđuje autentičnost identiteta akcionara koji glasa pismenim putem;
- moguća i/ili obavezna sadržina instrukcije (na primer, da se u toku rasprave pročita stav akcionara po određenom pitanju, da li glasa "za", "protiv" ili je "uzdržan" po određenoj tački dnevnog reda, itd.);
- lice kome se instrukcije daju (na premer, predsedniku skupštine, predsedniku upravnog odbora, članu komisije za glasanje, zapisničaru, i sl.);
- obaveze lica kome su instrukcije date.
Društvo treba da obezbedi svakom akcionaru ili punomoćniku akcionara pravo uvida u sadržinu glasačkih instrukcija lica koje glasa pismenim putem, i to 30 minuta pre početka sednice skupštine, kao i za vreme njenog trajanja.
Lice kome su date instrukcije je dužno da na sednici skupštine obavesti sva prisutna lica o identitetu akcionara koji glasa pismenim putem, o broju, vrsti i klasi akcija koje to lice poseduje, da pročita pismenu instrukciju akcionara, kao i da obavesti sva zainteresovana lica o pravu uvida u sadržinu glasačkih instrukcija.
Lica koja glasaju pismenim putem se smatraju lično prisutnim na sednici, i to samo u delu sednice na koji su se njihove instrukcije odnosile.
Akcionar koji glasa pismenim putem na sednici skupštine akcionara može svoj pisani glas da povuče najkasnije do trenutka glasanja o tom pitanju na sednici. Lično glasanje akcionara na sednici skupštine, glasanje preko punomoćnika, kao i davanje nove glasačke instrukcije smatra se povlačenjem ranije datog pisanog glasa.
3.4. Glasanje preko punomoćnika
Društvo treba da dostavi akcionarima uz poziv za sednicu skupštine i obaveštenje o njihovom pravu da glasaju preko punomoćnika, pravnim posledicama davanja punomoćja, mogućnosti da i pored datog punomoćja lično prisustvuju i glasaju na sednici, kao i da im ponudi obrazac punomoćja koji mogu da koriste u tu svrhu. Društvo treba na svojoj internet stranici da pruži akcionarima sve relevantne informacije i uputstva o načinu glasanja preko punomoćnika.
Punomoćje se daje u pismenoj formi. Punomoćje treba da bude dato na obrascu koji je društvo poslalo uz poziv na sednicu ili treba da ima overen potpis akcionara, kako bi se obezbedila autentičnost identiteta akcionara.
Osnivačkim aktom ili statutom društva može se omogućiti akcionarima da punomoćje daju i elektronskim putem, pri čemu će se predvideti način obezbeđenja autentičnosti izjave akcionara.
Odredbe punomoćja treba da budu nedvosmislene, precizne i jasne tako da onemogućavaju različita tumačenja.
Punomoćje obavezno sadrži: označenje punomoćnika, podatke o broju, vrsti i klasi akcija za koje se punomoćje daje i potpis davaoca punomoćja. Punomoćje može da sadrži i druge podatke, kao što su: obim ovlašćenja punomoćnika (na primer, pravo da učestvuje samo u raspravi bez prava glasa, pravo da glasa bez obaveze da učestvuje u raspravi, pravo da glasa samo po pojedinim tačkama dnevnog reda, i dr.), rok trajanja punomoćja (pri čemu se rok može urediti na način drugačiji od zakona), nalozi i uputstva u vezi sa učešćem u skupštinskoj raspravi i korišćenjem prava glasa, obaveza i način obaveštavanja davaoca punomoćja i sadržina tog obaveštenja, i dr.
Punomoćje se obavezno dostavlja punomoćniku, kao i u mesto koje je označeno u pozivu za sednicu skupštine kao mesto za prijem punomoćja. Ako ovo mesto nije označeno, onda se punomoćje dostavlja u sedište društva.
Punomoćnik koji u okviru svoje profesije zastupa akcionare (na primer, advokat, udruženje akcionara, kastodi banka), treba da obavesti akcionara o njegovim pravima posle datog punomoćja, a naročito o pravu da opozove punomoćje u bilo koje vreme, kao i pravu da i pored datog punomoćja može lično da prisustvuje i glasa na skupštini.
Ako punomoćje sadrži naloge i uputstva za učešće u skupštinskoj raspravi i korišćenje prava glasa, punomoćnik je dužan da postupa u skladu sa njima. Ako punomoćje ne sadrži naloge i uputstva, punomoćnik može naknadno da ih traži od akcionara, kao što i akcionar može naknadno da ih da ili da ranije data uputstva promeni. Punomoćnik kome nisu dati nalozi i uputstva dužan je da učestvuje u skupštinskoj raspravi i da koristi pravo glasa savesno i u najboljem interesu akcionara.
Ako punomoćnik ne postupi po nalozima i uputstvima datim od strane akcionara ili, u slučaju da oni nisu dati, ne glasa u interesu akcionara, punomoćnik treba da obavesti akcionara o tome, kao i o razlozima zbog kojih je tako postupio. Neglasanje po nalozima ili uputstvima akcionara ne utiče na valjanost donete skupštinske odluke.
Akcionar može zaključiti ugovor kojim se obavezuje da svoje pravo glasa na skupštini akcionara vrši na određen način ili da ga uopšte ne vrši (ugovor o glasanju).
Ugovorom o glasanju se ne prenosi pravo glasa iz akcije.
Ugovor o glasanju se zaključuje između dva ili više lica od kojih najmanje jedno mora da bude akcionar, a druge ugovorne strane mogu biti akcionari ili druga lica.
O svakom zaključenom ugovoru o glasanju treba da bude obaveštena skupština akcionara na prvoj narednoj sednici.
Društvo može u osnivačkom aktu da predvidi najduže vreme trajanja ugovora o glasanju, koje ne bi trebalo da bude duže od deset godina.
Glasanje akcionara suprotno ugovoru o glasanju ne utiče na valjanost donete skupštinske odluke.
Akcionar ne treba da zaključuje ugovore o glasanju:
1) kojima se obavezuje da pravo glasa vrši prema uputstvima društva, člana upravnog odbora, člana izvršnog odbora, zavisnog društva, člana upravnog odbora zavisnog društva, direktora zavisnog društva ili člana izvršnog odbora zavisnog društva;
2) kojima za korišćenje prava glasa na određeni način kao protivnaknadu dobija pogodnosti ili druge usluge koje odobri neko od lica navedenih u tački 1) ovog člana;
3) kojima se obavezuje da glasa "za" o svakom predlogu uprave;
4) kojima se obavezuje da vrši pravo glasa prema uputstvima drugog akcionara kome je zbog isključenja prava glasa onemogućeno da glasa na skupštini akcionara (na primer, odobravanje poslova u kojima postoji sukob interesa);
5) kojima se obavezuje da glasa na način koji bi bio suprotan interesu društva ili kojim bi se zaobilazile zakonske zabrane.
Društvo treba da otkloni sve prepreke u cilju olakšavanja i pojednostavljivanja učešća akcionara, koji imaju prebivalište ili sedište u inostranstvu, u radu skupštine, kako oni ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale akcionare.
Pravila o prekograničnom glasanju treba da budu doneta kao posebna odluka skupštine akcionara ili u okviru osnivačkog akta društva ili u okviru statuta. U slučaju da su ova pravila doneta, lica ovlašćena za sazivanje sednice i predsedavanje skupštinom su dužna da ih poštuju i odgovorna su za njihovo izvršenje. Ako ovih pravila nema, a postoji potreba za njima, pomenuta lica bi trebalo da podnesu predlog upravnom odboru ili skupštini u tom pogledu.
Upravni odbor može obrazovati posebnu komisiju za zaštitu prava akcionara sa prebivalištem ili sedištem u inostranstvu, u čiju nadležnost bi spadalo: podnošenje predloga pravila o prekograničnom glasanju, njihovo povremeno preispitivanje, podnošenje predloga za izmene ili dopune, nadzor nad primenom, kao i davanje preporuka u vezi sa njima.
Pravilima o prekograničnom glasanju društvo treba da zaštiti prava akcionara sa prebivalištem ili sedištem u inostranstvu u vezi sa njihovim učešćem u radu skupštine, pravom učešća u raspravi i ostvarivanjem prava glasa, a posebno da:
- odredi vreme i način dostavljanja poziva za skupštinske sednice, kako bi oni imali dovoljno vremena da prouče materijal, zatraže neophodnu stručnu pomoć u tom pogledu, stupe u kontakt sa drugim akcionarima i donesu informisanu odluku o tome kako će glasati po pojedinim tačkama dnevnog reda, i
- predvidi posebna pravila o načinu na koji ovi akcionari učestvuju u skupštinskoj raspravi (na primer, učešće sa prevodiocem koga odredi akcionar ili društvo).
Glasanje na sednici skupštine akcionara može biti javno ili tajno.
Ako za konkretnu odluku nije predviđeno tajno glasanje, skupština akcionara odluku donosi javno.
Društvo treba da u osnivačkom aktu odredi način javnog glasanja (na primer, dizanjem ruke, pritiskom na taster, putem paketa akcija ili drugim javnim postupkom), kao i način prebrojavanja glasova.
Tajno glasanje je obavezno u sledećim slučajevima:
1. ako društvo ima više od 100 akcionara;
2. ako to zahtevaju akcionari ili njihovi punomoćnici koji poseduju najmanje 10% akcija sa pravom glasa o određenom pitanju, uz mogućnost da osnivački akt propiše niži procenat, kada se odlučuje o:
2.1. izboru i razrešenju članova upravnog odbora, revizora i likvidacionog upravnika;
2.2. usvajanju finansijskih izveštaja, izveštaja o poslovanju i politike društva u vezi sa naknadama uopšte, a posebno naknadama članovima upravnog i izvršnog odbora; ili
3. kad je to predviđeno osnivačkim aktom društva (na primer, kada se odlučuje o pokretanju postupka likvidacije, spajanju, pripajanju, i sl.).
Tajno glasanje se obavlja putem glasačkih listića. Društvo može svakom akcionaru da dâ:
1. onoliki broj glasačkih listića koliko akcija sa pravom glasa akcionar poseduje (ukupan broj glasačkih listića je jednak broju akcija sa pravom glasa);
2. jedan glasački listić za sve akcije sa pravom glasa koje poseduje, pri čemu bi se na glasačkom listiću naznačio broj akcija sa pravom glasa akcionara (ukupan broj glasačkih listića jednak je broju akcionara sa pravom glasa);
3. za određeni broj akcija sa pravom glasa po jedan glasački listić (na primer, za svakih pet akcija sa pravom glasa po jedan glasački listić), a za akcije koje preostanu odvojen glasački listić sa naznakom broja akcija.
U slučaju da društvo ne donese odluku o obaveznom načinu tajnog glasanja, ono bi trebalo da svakom akcionaru omogući pravo izbora između ponuđenih alternativa.
Prilikom izbora načina glasanja putem glasačkih listića (određivanje obaveznog modaliteta ili davanje prava izbora akcionaru) posebnu pažnju treba obratiti na neophodnost garantovanja tajnosti glasanja.
Komisija za glasanje je dužna da prilikom prebrojavanja glasova i utvrđivanja i objavljivanja rezultata tajnog glasanja obezbedi njegovu tajnost.
U slučaju da društvo ima veliki broj akcionara i/ili veliki broj akcija sa pravom glasa, ono bi trebalo glasačke listiće da prilagodi kompjuterskoj obradi podataka, kako bi se postigla efikasnost i brzina u radu.
Predsednik skupštine akcionara treba da se stara da se dati glasovi primaju i prebrojavaju u skladu sa zakonom i ovim kodeksom.
NAČIN RADA
Društvo treba da na skupštini akcionara razdvoji glasanja o suštinski odvojenim pitanjima.
Posebne tačke dnevnog reda na sednici skupštine akcionara treba da budu naročito donošenje odluke o: politici naknada u društvu, dividendama (odobrenje plaćanja, iznos i način plaćanja dividendi), odobravanju izveštaja upravnog odbora, izveštaja spoljnog revizora, izveštaja organa nadzora u društvu, smanjenju osnovnog kapitala pretvaranjem u rezerve (visina i svrha pretvaranja osnovnog kapitala u rezerve), i sl.
4.1. Kvorum i većina za odlučivanje
Određivanje suviše visokog procenta za kvorum i/ili odlučivanje može da onemogući rad skupštine, dok suviše nizak procenat može u nekim slučajevima omogućiti da značajna odluka bude doneta od strane manjinskih akcionara u društvu. Iz tog razloga, društvo treba prilikom utvrđivanja pravila o kvorumu i većini za odlučivanje posebno da vodi računa o tome koliki je značaj skupštinske odluke za društvo i akcionare, koliko akcionara sa pravom glasa uobičajeno prisustvuje skupštinskim sednicama, ko je ovlašćen da promeni ova pravila (skupština i/ili upravni odbor), i dr.
Društvo može za različita pitanja da odredi različite kvorume i/ili većinu za odlučivanje.
Kvorum određen osnivačkim aktom se može promeniti samo ako je ispunjen uslov koji se traži za:
1) postojeći kvorum, ako je predložen manji kvorum od postojećeg, ili
2) predloženi kvorum, ako je predložen veći kvorum od postojećeg.
Društvo treba u osnivačkom aktu da predvidi da se odredba člana 87, koja se odnosi na promenu kvoruma, shodno primenjuje i na promenu većine za odlučivanje.
Društvo treba svojim osnivačkim aktom, statutom ili drugim opštim aktom da formira komisiju za glasanje, propiše uslove za imenovanje i način izbora članova komisije, odredi njen delokrug i način rada. Ako društvo to nije učinilo, predsednik skupštine akcionara za svaku sednicu imenuje članove komisije za glasanje.
Društvo treba posebno da vodi računa da barem jedan član komisije za glasanje bude predstavnik manjinskih akcionara.
Komisija za glasanje mora da ima najmanje tri člana, od kojih bi barem jedan trebalo da bude diplomirani pravnik.
Članovi komisije za glasanje ne mogu biti članovi upravnog i izvršnog odbora društva, kao i lica povezana sa njima.
Komisija za glasanje treba da:
1) pre početka sednice skupštine akcionara:
a) sastavi spisak prisutnih akcionara, zastupnika akcionara, kao i njihovih punomoćnika;
b) utvrdi punovažnost svakog punomoćja i uputstava u njima;
v) ustanovi identitet akcionara i njihovih punomoćnika;
g) utvrdi ukupan broj glasova za svaku tačku dnevnog reda, i
d) utvrdi broj glasova svakog akcionara i svakog punomoćnika za svaku tačku dnevnog reda;
2) za vreme sednice skupštine akcionara broji glasove i utvrđuje i objavljuje rezultate glasanja;
3) posle sednice skupštine akcionara:
a) predaje glasačke listiće arhivi društva na čuvanje, i
b) sastavlja pismeni izveštaj o svom radu potpisan od strane svih članova komisije;
4) vrši sve druge radnje u vezi sa postupkom glasanja akcionara na skupštini.
Društvo bi trebalo da posle svake sednice na svojoj internet stranici objavi pismeni izveštaj o radu komisije. Isti izveštaj društvo treba da istakne na oglasnoj tabli društva ili da ga učini dostupnim akcionarima u dovoljnom broju besplatnih primeraka u prostorijama generalnog direktora društva. Član komisije koji ne želi da potpiše pismeni izveštaj dužan je da dâ obrazloženje, koje će biti sastavni deo izveštaja.
Članovi komisije za glasanje su dužni da savesno izvršavaju svoje dužnosti i da postupaju nepristrasno prema svim akcionarima.
Društvo, koje nema više od deset akcionara, može da odluči da se skupština akcionara održi i bez fizičkog prisustva ijednog akcionara (telefonske sednice).
Da bi društvo uvelo telefonske sednice, ono mora da raspolaže odgovarajućim tehničkim kapacitetima koji omogućavaju komunikaciju akcionara i njihovih punomoćnika između sebe.
Prilikom donošenja odluke o uvođenju telefonskih sednica, društvo treba posebnu pažnju da obrati na činjenicu da svim akcionarima i njihovim punomoćnicima nisu pod jednakim uslovima dostupna sva tehnička sredstva neophodna za ostvarivanje prava glasa na ovaj način, kao i da su ovakve sednice moguće samo ako društvo ima mali broj akcionara.
Nijednom akcionaru se ne može zabraniti da fizički prisustvuje sednici, bez obzira na uvedene telefonske sednice.
Na telefonske sednice se shodno primenjuju odredbe o glasanju u odsustvu, i to odredbe o: snošenju troškova, donošenju odluke, efektu ličnog prisustva, cilju, merama obezbeđenja, uputstvu komisije za glasanje.
Nakon održane sednice skupštine akcionara na internet stranici društva treba da budu bez odlaganja objavljeni rezultati glasanja po pojedinim tačkama dnevnog reda, zapisnik sa sednice skupštine akcionara i sve promene osnivačkog akta. Iste podatke društvo treba da istakne na oglasnoj tabli društva.
INSTITUCIONALNI AKCIONARI
Institucionalni akcionari, kao institucionalni investitori u svojstvu akcionara društva, treba da postupaju u najboljem interesu svojih ulagača.
Institucionalni akcionari imaju obavezu prema svojim ulagačima, ali i prema društvu čiji su akcionari, da sa dužnom pažnjom i na transparentan način odluče da li će vršiti svoja akcionarska prava.
Institucionalni akcionari treba da najmanje jednom godišnje objavljuju na svojoj internet stranici politiku vršenja glasačkih prava koja imaju u kotiranim društvima.
Institucionalni akcionari treba takođe godišnje da objavljuju na svojoj internet stranici i/ili u finansijskom izveštaju podatke o tome kako su primenjivali navedenu politiku vršenja glasačkih prava u protekloj godini.
Institucionalni akcionari treba da svaka tri meseca objavljuju na svojoj internet stranici izveštaj o tome da li su, i kako su glasali kao akcionari na sednici skupštine akcionara kotiranih društava. Dok se ti podaci ne objave, institucionalni akcionari treba da ih svojim ulagačima na njihov zahtev učine dostupnim.
Upravni odbor treba da podstiče akcionare, a naročito institucionalne akcionare da aktivno učestvuju u proceni usklađenosti korporativnog upravljanja u društvu sa zakonom, ovim kodeksom i opštim aktima društva.
Prilikom usvajanja izveštaja upravnog odbora o korporativnom upravljanju na sednici skupštine akcionara, institucionalni akcionari treba da pažljivo prouče objašnjenja, odnosno razloge za odstupanja od ovog kodeksa, kako bi doneli razumnu odluku o tome.
Ako se institucionalni akcionari ne slažu sa razlozima za odstupanje od odredaba ovog kodeksa, oni treba da zatraže od upravnog odbora dodatna objašnjenja, pre ili na samoj sednici skupštine akcionara, kako bi ustanovili da li su ova odstupanja bila opravdana.
Institucionalni akcionari treba da obrazlože način na koji su glasali o svakom pojedinom pitanju u pogledu procene korporativnog upravljanja, a naročito u situacijama kada se ne slažu sa postupanjem društva. Navedeno obrazloženje institucionalni akcionari treba da upute upravnom odboru društva, koji će ga objaviti na internet stranici društva.
UPRAVNI ODBOR
ZADACI I DUŽNOSTI
Upravni odbor je odgovoran za upravljanje društvom u skladu sa pravnim propisima i opštim aktima kompanije.
Upravni odbor treba da nastoji da društvo posluje ostvarujući dobit, poštujući pri tom interese akcionara, ulagača, zaposlenih, poverilaca, potrošača i javne interese.
Upravni odbor ima fiducijarnu dužnost prema društvu i svim akcionarima, uključujući i manjinske akcionare.
Članovi upravnog odbora i članovi izvršnog odbora dužni su da svoje poslove u tom svojstvu izvršavaju savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu društva. Pažnja dobrog privrednika se procenjuje kroz ponašanje prosečno pažljivog privrednika u sličnim okolnostima.
Članovi upravnog odbora i članovi izvršnog odbora dužni su da postupaju savesno i lojalno prema društvu i njegovim akcionarima. Kada je reč o društvu kontrolisanom od strane drugog matičnog društva, dužnost lojalnosti treba da se odnosi na lojalnost svom društvu i njegovim akcionarima, a ne samo na lojalnost matičnom društvu, niti na lojalnost akcionarima matičnog društva.
Upravni odbor treba da se na ravnopravan i pravičan način odnosi prema svim akcionarima, bez obzira na vrstu, klasu ili broj akcija koje oni poseduju.
Upravni odbor prilikom upravljanja razvojem i strategijom društva treba da utvrdi stepen i vrste rizika koje je društvo spremno da podnese ostvarujući svoje ciljeve.
Upravni odbor vrši nadzor nad radom izvršnih direktora, kao i drugih lica sa značajnim ovlašćenjima u društvu, u cilju utvrđivanja njihove eventualne odgovornosti društvu.
Članovi upravnog i izvršnog odbora treba da, pored dužnosti čuvanja tajne, čuvaju i druge poverljive informacije koje su saznali u tom svojstvu.
Navedene dužnosti upravni odbor kontrolnog društva ima i prema sa njim povezanim zavisnim društvima.
Upravni odbor kontrolnog (matičnog) društva je odgovoran za strategiju upravljanja celom grupom povezanih društava.
Upravni odbor kontrolnog društva treba da nadzire rad zavisnih društava i da obezbedi dugoročni uspeh grupe.
Svi odnosi unutar povezanih društava treba da budu javni. Ova odredba se pre svega odnosi na sporazume o kontroli, raspodelu dobiti, kao i druge sporazume o upravljanju između povezanih društava.
Upravni odbori zavisnih društava treba da u okviru svojih izveštaja o poslovanju istaknu sve pravne poslove zaključene pod uticajem matičnog društva, kao i njihov ekonomski značaj i potencijalne štetne posledice.
1.2. Odbrambene mere u postupku preuzimanja
Od momenta kada je saznao za nameru zainteresovanog lica da učini ponudu za preuzimanje pa sve do isteka roka za prihvat ponude za preuzimanje, upravni odbor ciljnog društva sme da obavlja samo uobičajene poslove u vezi sa delatnošću ciljnog društva i ne sme bez prethodnog ovlašćenja skupštine akcionara da preduzima bilo kakve radnje kojim bi sprečio ili otežao preuzimanje, osim da traži takmičarsku ponudu za preuzimanje.
Upravni odbor može da preduzima sve odbrambene mere kojima se sprečava ili otežava preuzimanje, ako ga prethodno na to ovlasti skupština akcionara posebnom odlukom, koja se donosi najmanje dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara koji zastupaju više od dve trećine osnovnog kapitala društva, pri čemu ovlašćenje može trajati najduže 18 meseci. Skupštinskom odlukom se ne može dati generalno ovlašćenje za preduzimanje svih odbrambenih mera, već one moraju biti tačno određene.
Potpuno ili delimično neizvršene odluke upravnog odbora donete pre perioda naznačenog u članu 126, a koje prevazilaze uobičajene poslove u vezi sa delatnošću ciljnog društva ili kojima se sprečava ili otežava preuzimanje, mogu biti odobrene od strane skupštine akcionara na način iz člana 127.
SASTAV
Upravni odbor ima najmanje tri, a najviše 15 članova.
Broj članova upravnog odbora se utvrđuje osnivačkim aktom društva i treba da bude neparan.
Prilikom određivanja broja članova upravnog odbora posebno će se voditi računa o neophodnosti brzog i efikasnog donošenja odluka, ali i o potrebi da se u upravnom odboru nađu lica sa različitim poslovnim i životnim iskustvima, kao i znanjima iz različitih oblasti od značaja za upravljanje i poslovođenje privrednim društvom.
U svakom momentu za vreme trajanja mandata, upravni odbor treba da se sastoji od članova koji kao celina imaju potrebno znanje, sposobnosti i stručna iskustva neophodna za uspešno obavljanje poslova iz njegovog delokruga. Najmanje jedan član upravnog odbora treba da ima potrebno iskustvo i znanje o vođenju finansija i računovodstvu u kotiranim društvima.
2.1. Izvršni i neizvršni članovi
Upravni odbor mora imati većinu neizvršnih članova.
Neizvršni član upravnog odbora je lice koje nije član izvršnog odbora.
Ovlašćeni predlagači predlažu najmanje tri kandidata za neizvršne članove upravnog odbora, pri čemu bi broj kandidata trebalo da bude veći od broja neizvršnih članova koji se biraju.
Odnos između izvršnih i neizvršnih članova, a posebno nezavisnih neizvršnih članova, treba da bude takav da onemogući bilo kom pojedincu ili grupi da dominira odlučivanjem u upravnom odboru.
Društvo mora imati najmanje dva nezavisna člana upravnog odbora.
U društvu čiji je osnovni kapital veći od 10.000.000 evra u prethodnoj poslovnoj godini, većina članova upravnog odbora, izuzimajući predsednika, trebalo bi da budu nezavisni članovi.
U društvu čiji je osnovni kapital niži od 10.000.000 evra u prethodnoj poslovnoj godini, većina neizvršnih članova upravnog odbora trebalo bi da budu nezavisni članovi.
Nezavistan član upravnog odbora je lice čiji član uže porodice ili ono samo nema poslovne, porodične ili druge veze sa društvom, kontrolnim akcionarom društva, drugim članom upravnog ili izvršnog odbora, koje bi zbog postojanja sukoba interesa uticale ili mogle da utiču na objektivno i nezavisno prosuđivanje kod donošenja odluka.
Član upravnog odbora se neće smatrati nezavisnim naročito ako:
1) je bio zaposlen u društvu u prethodnih pet godina;
2) je bio član izvršnog odbora ili član upravnog odbora, osim ako je to bio kao nezavisni član;
3) je isplatio društvu ili je primio od društva isplate veće od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ne računajući naknadu za obavljanje poslova nezavisnog člana upravnog odbora;
4) poseduje, direktno ili indirektno, 10% akcija društva ili povezanog društva (u ovaj procenat se uključuju akcije koje poseduju fizička ili pravna lica koja sa njim zajednički deluju), ili je direktor, član upravnog ili izvršnog odbora akcionara koji poseduje pomenuti procenat;
5) je imao značajan poslovni odnos sa društvom ili sa njim povezanim društvom u poslednje tri godine pre imenovanja (direktan odnos), ili je u poslednje tri godine bio akcionar, ortak, član, revizor, direktor, član upravnog ili izvršnog odbora u društvu koje je imalo značajnu poslovnu saradnju sa akcionarskim društvom (indirektan odnos);
6) je član izvršnog odbora drugog društva u kome je član izvršnog odbora akcionarskog društva član upravnog odbora;
7) zastupa značajnog akcionara;
8) je najmanje šest godina za redom biran za člana upravnog odbora istog društva, čak i ako je bio nezavisni član.
Odredbe čl. 140. i 141. se primenjuju i na odnos člana sa povezanim društvima, kontrolnim akcionarima povezanih društava, kao i direktorima, članovima upravnog i izvršnog odbora povezanih društava.
Pod članovima uže porodice lica u smislu člana 140. smatraju se njegov supružnik, krvni srodnik u pravoj liniji do drugog stepena srodstva i pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, kao i supružnik bilo kog od ovih lica, usvojilac i usvojenik, srodnik po tazbini zaključno sa drugim stepenom srodstva i lica koja sa njim žive u zajedničkom domaćinstvu.
Ovlašćeni predlagač treba prilikom predlaganja određenog lica za nezavisnog člana upravnog odbora izričito da naznači da je reč o nezavisnom članu. Uz predlog za imenovanje, kandidat treba da potpiše izjavu kojom tvrdi da su ispunjeni uslovi iz čl. 140-142.
Upravni odbor može jednog nezavisnog neizvršnog člana upravnog odbora da imenuje za rukovodioca neizvršnih članova.
Rukovodilac neizvršnih članova treba uvek da bude dostupan akcionarima, a posebno ako oni ne mogu da koriste redovne kanale opštenja sa upravnim ili izvršnim odborom (na primer, ne mogu da stupe u kontakt sa predsednikom upravnog ili izvršnog odbora) ili su oni neadekvatni (na primer, zbog pritužbi na njihov rad).
Rukovodilac neizvršnih članova treba da bar jednom godišnje sazove sednicu neizvršnih članova. Cilj sednice bi bio procena saradnje neizvršnih sa izvršnim članovima upravnog odbora.
2.3. Predsednik upravnog odbora
Članovi upravnog odbora između sebe biraju predsednika većinom od ukupnog broja glasova, ako osnivačkim aktom ili statutom nije određena druga većina.
Upravni odbor može da razreši i izabere novog predsednika u bilo koje vreme.
Razrešeni predsednik upravnog odbora treba da izvrši primopredaju dužnosti novoizabranom predsedniku upravnog odbora. Primopredaja se sastoji u uvođenju novoizabranog predsednika upravnog odbora u poslovanje društva, davanju osnovnih podataka o društvu (na primer, o upravljanju, strategiji, poslovnom planu), kao i njegovo upućivanje u dužnosti predsednika upravnog odbora. Sekretar društva treba da prisustvuje primopredaji i da sačini zapisnik o primopredaji. Komisija za imenovanje može da sačini uputstvo o primopredaji kojim bi se uredio način vršenja primopredaje dužnosti, kao i sadržina zapisnika o primopredaji.
Predsednik upravnog odbora utvrđuje dnevni red i predsedava sednicama upravnog odbora, nadgleda celokupan rad upravnog odbora i njegovih komisija, stara se da ostali članovi poseduju sve informacije neophodne za izvršavanje svojih obaveza, organizuje program za usavršavanje članova upravnog odbora, obezbeđuje da članovi upravnog odbora imaju dovoljno vremena za konsultacije i donošenje odluka, predstavlja upravni odbor, sprovodi godišnju procenu funkcionisanja upravnog odbora i rada pojedinih članova. Upravni odbor može predsedniku poveriti obavljanje i drugih dužnosti iz svog delokruga.
Osnivačkim aktom ili statutom društva trebalo bi predvideti da predsednik upravnog odbora i predsednik izvršnog odbora (generalni direktor) budu različita lica, čime bi se omogućila veća nezavisnost i objektivnost prosuđivanja prilikom donošenja poslovnih odluka. Kada su predsednik upravnog odbora i generalni direktor različita lica, oni treba da sarađuju i redovno komuniciraju, naročito o pitanjima strategije, plana poslovanja i svim drugim pitanjima od značaja za upravljanje društvom.
Predsednik upravnog odbora treba da bude lice koje ima organizatorske i liderske sposobnosti. On treba da preduzima sve neophodne mere u cilju: razvoja odnosa poverenja između članova upravnog odbora, podsticanja otvorene diskusije i konstruktivnih kritika u vezi sa predloženim odlukama, promovisanja efikasne interakcije sa izvršnim odborom organom nadzora u društvu i predstavnicima zaposlenih.
Upravni odbor treba da imenuje zamenika predsednika upravnog odbora, koji će obavljati funkcije predsednika u slučaju njegove sprečenosti, razrešenja do izbora novog predsednika i u svim onim slučajevima u kojima predsednik ne glasa zbog sukoba interesa između njega i društva.
IZBOR I RAZREŠENJE
Na početku svog mandata, svaki član upravnog odbora mora da ispunjava uslove za izbor propisane zakonom, ovim kodeksom i opštim aktima društva.
Skupština akcionara će na predlog upravnog odbora doneti odluku kojom se bliže određuju uslovi za izbor članova upravnog odbora, imajući u vidu naročito prirodu delatnosti i ciljeve društva. Ti uslovi mogu da budu opšti, ako se odnose na sve članove, i posebni, ako se odnose samo na pojedine članove upravnog odbora.
Izbor nekog lica za člana upravnog odbora treba da se zasniva na objektivnim kriterijumima.
Prilikom izbora članova upravnog odbora treba voditi računa o tome da svaki član upravnog odbora ima dovoljno vremena da se posveti izvršavanju zadataka upravnog odbora. Ova odredba je od posebnog značaja kod izbora predsednika upravnog odbora.
Kako bi moglo da se u odgovarajućoj meri posveti izvršavanju svojih zadataka, isto lice ne treba istovremeno da bude član upravnog odbora ili direktor u više od pet društava kapitala, pri čemu se svojstvo predsednika upravnog odbora i svojstvo direktora računaju kao dva članstva. Svojstvo člana upravnog odbora ili direktora u društvu povezanom sa društvom u kome se vrši izbor se ne računa.
Društvo ne treba svojim osnivačkim aktom, statutom ili na drugi način da zabranjuje licima koja nisu zaposlena u društvu da budu članovi upravnog odbora ili da na bilo koji drugi način, osim zakonom propisanih slučajeva, uslovljava članstvo u upravnom odboru zaposlenjem u društvu (na primer, da većina članova upravnog odbora moraju biti zaposleni, da samo zaposleni članovi upravnog odbora mogu biti reizabrani, i dr.).
Ako za vreme trajanja mandata član upravnog odbora prestane da ispunjava uslove za izbor, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti predsednika upravnog odbora.
Sve uslove predviđene za člana upravnog odbora treba da ispunjava i lice kojim upravni odbor popunjava sastav u slučaju upražnjenog mesta člana (kooptacija), odnosno zamenik člana upravnog odbora onda kada osnivački akt predviđa postojanje zamenika.
Postupak izbora članova upravnog odbora treba da bude unapred propisan i da se primenjuje u svakom pojedinom slučaju.
Upravni odbor treba da obezbedi poštovanje pravila postupka izbora članova upravnog odbora.
Podaci o ispunjenosti uslova i razlozima za izbor određenog kandidata treba da budu dostupni zainteresovanim akcionarima u poslovnim prostorijama društva za vreme radnog vremena, kao i 30 minuta pre i tokom održavanja sednice skupštine akcionara.
Ovlašćeni predlagači bi trebalo da predlože kandidate za izbor članova upravnog odbora koji poseduju odgovarajuća znanja, sposobnosti i stručnost, čime bi doprineli ostvarivanju zadataka upravnog odbora i napretku društva, imajući u vidu njegove poslovne ciljeve.
Uz predlog za izbor određenog kandidata treba da se prilože biografski i svi drugi podaci koji mogu biti od značaja za akcionare prilikom odlučivanja o njegovom izboru (profesionalne kvalifikacije i iskustvo, ocena kandidata nakon obavljenog razgovora sa njim, poslovi koje trenutno obavlja, položaji koje zauzima, podaci neophodni za procenu nezavisnosti, i sl.).
Uz predlog za ponovni izbor istog lica za člana upravnog odbora treba da se priloži izveštaj o proceni njegovog dotadašnjeg rada u upravnom odboru, koji bi pokazao da je njegov doprinos radu upravnog odbora i dalje od značaja.
Kada se predlaže ponovni izbor nekog lica za neizvršnog člana upravnog odbora nakon neprekinutog niza od šest mandata, takav predlog bi trebalo podvrgnuti posebno strogom ispitivanju, imajući u vidu potrebu obnavljanja sastava upravnog odbora izborom novih članova.
3.3. Način glasanja o izboru članova
Članovi upravnog odbora biraju se kumulativnim glasanjem ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije predviđeno direktno glasanje.
Kod kumulativnog glasanja svaki akcionar broj glasova kojim raspolaže množi sa brojem članova upravnog odbora koji se biraju, pri čemu tako dobijen broj glasova može raspodeliti na jednog, nekolicinu ili sve kandidate. Oni kandidati koji dobiju najveći broj glasova smatraju se izabranim članovima upravnog odbora.
Kod direktnog glasanja svaki akcionar broj glasova kojim raspolaže množi sa brojem članova upravnog odbora za koje će glasati, uz obavezu da tim kandidatima jednako raspodeli sve glasove koje ima.
U cilju zaštite neukih akcionara, upravni odbor treba da sastavi uputstvo sa objašnjenjem kako se na optimalan način koristi pravo glasa kod kumulativnog glasanja. U uputstvu će se posebno navesti prava akcionara u slučaju kumulativnog glasanja, razlike u odnosu na direktno glasanje, kao i osnovne negativne posledice neoptimalnog korišćenja prava glasa.
U cilju zaštite prava glasa manjiskih akcionara po osnovu kumulativnog glasanja, društvo treba svojim aktima da onemogući lako ukidanje kumulativnog glasanja, kao i smanjivanje broja članova upravnog odbora (na primer, odredbama o kvorumu ili većini za odlučivanje).
Društvo treba da obezbedi novoizabranim članovima upravnog odbora odgovarajuće uvođenje u poslovanje društva, čime bi se omogućilo njihovo što brže aktivno uključivanje u rad upravnog odbora. Ova obaveza se odnosi prevashodno na reizabrane članove upravnog odbora i sekretara, a obuhvata davanje osnovnih podataka o društvu, upravljanju društvom, strategiji, poslovnom planu, i sl.
Skupština akcionara može u svakom trenutku da razreši člana upravnog odbora i bez navođenja razloga za razrešenje.
Prilikom glasanja o razrešenju člana upravnog odbora primenjuje se isti način glasanja koji je korišćen za njegov izbor.
Ako se članovi upravnog odbora biraju kumulativnim glasanjem, a ne razrešavaju se svi članovi odbora, onda član upravnog odbora ne može biti razrešen ako bi glasovi "protiv" njegovog razrešenja bili dovoljni za njegov izbor u slučaju kumulativnog glasanja za izbor celog odbora.
NAČIN RADA
Upravni odbor treba da donese poslovnik kojim se bliže uređuje način rada odbora, čime bi se dopunila i konkretizovala pravila sadržana u pravnim propisima i ovom kodeksu, osim ako je to već učinjeno u osnivačkom aktu ili statutu društva.
4.1. Informisanje članova upravnog odbora
Svaki član upravnog odbora ima pravo na tačne, potpune, pravovremene i jasne informacije neophodne za izvršavanje svojih zadataka.
U cilju ostvarenja ovog zahteva, neizvršnim članovima upravnog odbora treba da se obezbedi odgovarajuća saradnja sa sekretarom društva i organom nadzora u društvu.
Predsednik upravnog odbora treba da se stara da svi, a posebno neizvršni članovi imaju pristup istim informacijama.
Predsednik upravnog odbora treba da bude odgovoran za informisanje članova upravnog odbora.
Društvo može izdvojiti posebna sredstva kako bi se omogućilo svakom članu upravnog odbora, a posebno neizvršnim članovima da koriste profesionalne savete nezavisnih stručnjaka, u skladu sa prethodno ustanovljenim pravilima od strane upravnog odbora, kojima bi se mogao obuhvatiti način korišćenja sredstava, maksimalna naknada, ograničenje vrste profesionalnih saveta, i dr.
Članovi upravnog odbora ne smeju da koriste informacije koje su saznali u tom svojstvu, u bilo koje druge svrhe osim za izvršavanje zadataka upravnog odbora.
Upravni odbor održava najmanje četiri redovne sednice godišnje, a predsednik upravnog odbora treba da se stara da vanredne sednice saziva po potrebi i češće. Odluke upravnog odbora bi trebalo da se donose na sednicama.
Sednice upravnog odbora priprema predsednik upravnog odbora zajedno sa sekretarom društva.
Pismeni poziv na sednicu upravnog odbora treba da sadrži dnevni red, po tačkama o kojima će biti raspravljano.
Upravni odbor može da koristi informacione tehnologije kod dostavljanja materijala za sednicu i sazivanja sednice, samo ako se član upravnog odbora saglasi sa takvim načinom sazivanja.
U slučaju iz člana 189, svi članovi upravnog odbora bi trebalo da budu pozvani na sednicu na isti način.
Predsednik upravnog odbora može da pozove i druga lica da prisustvuju sednici upravnog odbora, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev najmanje dva člana upravnog odbora. Upravni odbor na sednici odlučuje da li to lice može da prisustvuje.
Predsednik upravnog odbora predsedava sednicama upravnog odbora, a zajedno sa sekretarom organizuje njegov rad.
Na svakoj sednici upravnog odbora vodi se zapisnik, koji se podnosi odboru na usvajanje na prvoj narednoj sednici. Za vođenje zapisnika, odnosno nedostatke u tom pogledu, odgovoran je predsednik upravnog odbora i sekretar društva. Sekretar društva, budući da vodi registar zapisnika sednica upravnog odbora, treba da omogući svakom akcionaru, članu upravnog odbora, članu izvršnog odbora, kao i organima nadzora u društvu, na njihov zahtev uvid u taj registar.
U slučaju većeg broja članova upravnog odbora ili njihove prostorne udaljenosti moguće je održavati sednice upravnog odbora i organizovati glasanje korišćenjem savremene tehnologije. Članovi upravnog odbora treba ipak da se sastanu i lično barem jednom godišnje.
Upravni odbor treba da podnosi skupštini akcionara izveštaj o broju sednica upravnog odbora, kao i izveštaj o prisustvovanju sednicama upravnog odbora za svakog člana upravnog odbora. U slučaju da je član bio prisutan na manje od pola sednica upravnog odbora u jednoj poslovnoj godini, taj podatak treba posebno istaći.
Upravni odbor poslovne odluke donosi u interesu društva na osnovu nezavisnog i objektivnog prosuđivanja.
Svaki član upravnog odbora ima jedan glas.
Predsednik upravnog odbora treba da se stara da članovima upravnog odbora bude ostavljeno dovoljno vremena za razmatranje i diskusiju pre glasanja o nekom pitanju.
Odluka upravnog odbora je doneta ako za nju glasa većina prisutnih članova, pod uslovom da postoji kvorum. Osnivačkim aktom ili statutom treba predvideti da za određene odluke mora glasati i većina neizvršnih članova (na primer, kod sukoba interesa, izveštaja o korporativnom upravljanju, i sl.).
Glasanje na sednici upravnog odbora je javno.
Glasanje o izboru ili razrešenju predsednika upravnog odbora treba da bude tajno.
Za vreme trajanja mandata, svaki član upravnog odbora je dužan da bez odlaganja obavesti predsednika o svim okolnostima koje mogu negativno uticati na valjano obavljanje njegovih dužnosti.
Predsednik upravnog odbora treba da se stara da članovi upravnog odbora stalno unapređuju svoje sposobnosti i znanja koja su potrebna za uspešno obavljanje zadataka upravnog odbora i njegovih komisija. U tom cilju predsednik upravnog odbora može da organizuje poseban program za usavršavanje članova upravnog odbora. Pored opštih pravnih i ekonomskih pitanja od značaja za poslovođenje i upravljanje društvom (poput osnovnih principa funkcionisanja tržišne privrede, finansijskih izveštaja društva, delokruga i odgovornosti članova upravnog odbora, itd.), program bi mogao da obuhvati i posebna pitanja koja su specifičnost poslovnih aktivnosti društva. Predsednik upravnog odbora bi trebalo najmanje jedanput godišnje da utvrdi sva pitanja u vezi sa kojima je članovima upravnog odbora potrebno dodatno usavršavanje za vreme trajanja mandata, i da organizuje njegovo sprovođenje. Društvo treba da obezbedi posebna sredstva za navedene programe usavršavanja.
Upravni odbor treba da najmanje jedanput godišnje skupštini akcionara podnosi izveštaj o proceni svog rada, rada komisija koje je obrazovao, rada izvršnog odbora, kao i svakog pojedinog člana upravnog odbora. U izveštaju će posebno biti pobrojani svi korišćeni kriterijumi (na primer, broj sati provedenih na radu, prisustvo sednicama, kretanje tržišne vrednosti akcija, mišljenje reprezentativnog sindikata, itd.), kao i način njihovog tumačenja u svrhu procene.
Izveštaj o proceni rada predsednika upravnog odbora treba da sastave neizvršni direktori.
Predsednik upravnog odbora treba da bude odgovoran skupštini za podnošenje, tačnost, potpunost i jasnost izveštaja o proceni rada, a rukovodilac neizvršnih direktora treba da na isti način odgovara za izveštaj o proceni rada predsednika upravnog odbora.
Pri proceni rada upravni odbor može da koristi pomoć komisije za imenovanja ili drugih stručnjaka izvan društva.
Upravni odbor treba da, za svakog pojedinog člana, akcionarima učini dostupnim i podatke o obavljenim zadacima upravnog odbora od strane tog člana.
KOMISIJE UPRAVNOG ODBORA
Upravni odbor može da obrazuje stručne komisije radi povećanja efikasnosti upravljanja društvom i rešavanja složenih problema iz svog delokruga. Obrazovanje komisija je posebno značajno ako se upravni odbor sastoji od većeg broja članova ili ako su izvršni članovi u značajnoj meri prisutni u upravnom odboru.
Komisije predstavljaju savetodavne i pomoćne organe upravnog odbora. Kao savetodavni organ, komisija donosi odluke koje imaju karakter mišljenja, saveta, sugestija, preporuka ili predloga, dok u svojstvu pomoćnog organa ona obavlja istraživanja, ispitivanja ili proučavanja, čiji rezultat predstavlja osnovu za odlučivanje upravnog odbora. Komisija ne može u tom svojstvu donositi odluke u ime upravnog odbora, pa čak i ako je na to izričito ovlašćena.
Komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.
Upravni odbor treba da za svaku komisiju usvoji poseban pravilnik, koji može biti sastavni deo odluke o osnivanju komisije, odvojena odluka ili deo statuta društva. U pravilniku bi se posebno uredila sledeća pitanja: ciljevi, zadaci i odgovornost komisije i njenih članova, sastav, broj i mandat članova, neophodne kvalifikacije i stručna znanja, postupak i razlozi za razrešenje člana, način rada komisije, kao i način izveštavanja upravnog odbora. Pravilnik i spisak članova svake komisije treba učiniti dostupnim svim akcionarima.
Svaka komisija mora da ima najmanje tri člana. Članovi komisije ne moraju biti članovi upravnog odbora. U svakoj komisiji barem jedan član treba da bude i član upravnog odbora, a jedan da ispunjava uslove nezavisnosti propisane za člana upravnog odbora, pri čemu to može biti i isto lice. Upravni odbor će jednog člana izabrati za predsednika komisije.
Članovi komisije treba da imaju odgovarajuća profesionalna i lična svojstva koja bi obezbeđivala kvalitet, nepristrasnost i nezavisnost u njihovom radu.
Upravni odbor treba najmanje jedanput godišnje da skupštini akcionara podnese izveštaj o svakoj formiranoj komisiji, i to: njenom sastavu, broju održanih sednica, najznačajnijim pitanjima o kojima je raspravljala, ukupnim troškovima komisije uključujući isplaćenu naknadu svakom pojedinom članu, kao i da oceni njen celokupan rad i doprinos povećanju efikasnosti upravljanja društvom.
Predsednik komisije treba da, u skladu sa pravilnikom, a najmanje jedanput u tri meseca, informiše upravni odbor o svim pitanjima od značaja za rad komisije, kao i da bez odlaganja dostavi sve podatke koje upravni odbor zatraži.
Upravni odbor mora da obrazuje komisiju za imenovanja i komisiju za naknade, a treba da obrazuje i komisiju za reviziju.
Većina članova komisije za imenovanja treba da budu nezavisni neizvršni članovi upravnog odbora, a jedan od njih treba da bude izabran za predsednika komisije.
Osnovni kriterijumi za izbor člana komisije za imenovanja bi trebalo da budu: stručno znanje i profesionalno iskustvo u vezi sa delatnostima koje čine predmet poslovanja društva, profesionalni i moralni integritet i poznavanje osnovnih principa poslovne etike, kompanijskog prava i menadžmenta.
Zadaci komisije za imenovanje su:
- podnošenje predloga za izbor članova upravnog odbora;
- davanje mišljenja organu nadležnom za izbor o svakom predloženom kandidatu za člana upravnog ili izvršnog odbora drugih predlagača, koje treba da bude sastavni deo predloga;
- sastavljanje predloga i davanje mišljenja o predlogu odluke upravnog odbora o uslovima za izbor članova upravnog, odnosno izvršnog odbora;
- sastavljanje predloga ili davanje mišljenja o predlogu odluke upravnog odbora o postupku izbora članova izvršnog odbora;
- ispitivanje najmanje dva puta godišnje primerenosti sastava i broja članova upravnog i izvršnog odbora, uslova za izbor i postupka izbora članova upravnog, odnosno izvršnog odbora, kao i davanje preporuka u ovom pogledu, koje će na prvoj skupštini biti prezentirane akcionarima, i
- svi drugi poslovi iz domena kadrovske politike društva koje joj poveri upravni odbor.
Većina članova komisije za naknade treba da budu nezavisni neizvršni članovi, a jedan od njih treba da bude izabran za predsednika komisije.
Osnovni kriterijumi za izbor člana komisije za naknade bi trebalo da budu: stručno znanje i profesionalno iskustvo u vezi sa delatnostima koje čine predmet poslovanja društva, profesionalni i moralni integritet i poznavanje osnovnih principa ekonomije, finansijskog i radnog prava.
Zadaci komisije za naknade su:
- podnošenje nacrta predloga upravnom odboru ili davanje mišljenja o predlogu odluke upravnog odbora upućenom skupštini akcionara o politici naknada u društvu, a posebno naknada članovima upravnog odbora, izvršnog odbora i revizorima;
- podnošenje predloga ili davanje mišljenja o predlogu odluke upravnog odbora o adekvatnosti visine i vrste naknade za svakog člana upravnog odbora, izvršnog odbora i revizora;
- ispitivanje najmanje dva puta godišnje primerenosti naknada za svakog pojedinog člana upravnog odbora, izvršnog odbora i revizora, kao i davanje preporuka u ovom pogledu, koje će na prvoj skupštini biti prezentirane akcionarima;
- svi drugi poslovi iz domena politike naknada društva koje joj poveri upravni odbor.
Većina članova komisije za reviziju treba da budu nezavisni neizvršni članovi upravnog odbora, a jedan od njih treba da bude izabran za predsednika komisije.
Predsednik upravnog odbora ne treba da predsedava komisijom za reviziju.
Prilikom izbora članova komisije za reviziju upravni odbor bi trebalo da vodi računa o obezbeđenju potrebne stručnosti komisije kao celine, a posebno u oblasti finansija, računovodstva i revizije. Iz tog razloga, najmanje jedan član komisije za reviziju bi trebalo da bude stručnjak za računovodstvo i finansije.
Zadaci komisije za reviziju su:
- sastavljanje predloga, odnosno nacrta predloga upravnog odbora za izbor, imenovanje, ponovno imenovanje i razrešenje članova organa nadzora u društvu;
- davanje mišljenja o kandidatu za izbor, imenovanje i ponovno imenovanje spoljnog revizora;
- davanje mišljenja prilikom pripreme ugovora koji se zaključuje sa spoljnim revizorom društva;
- ispitivanje primene računovodstvenih standarda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja;
- ispitivanje ispunjenosti kriterijuma za konsolidovani izveštaj povezanih društava;
- provera tačnosti i potpunosti finansijskih informacija pre njihovog objavljivanja;
- ispitivanje i praćenje nezavisnosti spoljnog revizora;
- provera kvaliteta rada organa nadzora u društvu i spoljnog revizora;
- ispitivanje svih okolnosti koje daju povoda za otkaz spoljnog revizora, kao i davanje preporuka u pogledu predloženih mera u tom smislu;
- svi drugi poslovi iz domena revizije koje joj poveri upravni odbor.
Komisija za reviziju treba da o važnim pitanjima finansijskog izveštavanja raspravlja sa izvršnim direktorima i spoljnim revizorom.
Organ nadzora u društvu treba da komisiji za reviziju dostavlja izveštaje ili izvode iz izveštaja o svom radu, kako bi komisija mogla da ostvari delotvornu kontrolu rada ovog organa.
Spoljni revizor treba da komisiji za reviziju dostavlja izveštaj koji ukazuje na njegove odnose sa društvom i sa njim povezanim društvima i obrazlaže ih.
Komisija za reviziju treba da ima blagovremen pristup svim informacijama koje se tiču revizije.
Komisija za reviziju treba da održava sednice najmanje tri puta godišnje.
Članovi komisije za reviziju treba da prisustvuju sednici upravnog odbora na kojoj donose odluke u vezi sa finansijskim izveštavanjem.
Komisija za reviziju treba najmanje dva puta godišnje da se sastaje sa spoljnim revizorom i organima nadzora u društvu, bez prisustva upravnog odbora, radi raspravljanja pitanja u vezi sa revizijom.
NAKNADA ČLANOVIMA UPRAVNOG I IZVRŠNOG ODBORA
Upravni odbor će uz prethodno pribavljeno mišljenje komisije za naknade ili na njen predlog podneti skupštini akcionara predlog odluke o politici naknada u društvu, a posebno naknadama članovima upravnog i izvršnog odbora. Ova odluka treba da bude sastavni deo finansijskih izveštaja koji se podnose skupštini i treba da bude objavljena u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti.
Odluka o politici naknada u društvu ili uopšte politika naknada u društvu (kada odluka nije doneta) treba da bude posebna tačka dnevnog reda na skupštini, kako bi se akcionarima dala mogućnost da diskutuju o ovom pitanju.
Naknada članovima upravnog i izvršnog odbora treba da se sastoji od fiksnog i promenljivog dela. Promenljivi deo treba da omogući povezivanje interesa članova sa dugoročnim interesima društva i njegovih akcionara.
Upravni odbor će uz prethodno pribavljeno mišljenje komisije za naknade ili na njen predlog doneti odluku o adekvatnosti visine i vrste naknade za svakog člana upravnog i izvršnog odbora, u skladu sa usvojenom politikom naknada u društvu. Članovi 235. i 236. ove glave se shodno primenjuju i na odluku o adekvatnosti naknade.
Vrsta i visina naknade koju je svaki član upravnog i izvršnog odbora primio od društva u prethodnoj poslovnoj godini treba da bude sastavni deo finansijskih izveštaja koji se podnose godišnjoj skupštini i treba da bude objavljena u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti. Naknadu treba prikazati u ukupnom iznosu, ali i raščlanjenu na sastavne delove. Uz obaveštenje o naknadi treba da se priloži i mišljenje komisije za naknade o adekvatnosti naknade za svakog člana, kao i preporuke u tom pogledu. Cilj objavljivanja individualnih naknada je da se onemogući prikrivanje određenih vidova naknade pojedinim članovima, da se ograniči njihova visina, kao i da se akcionarima pruže informacije na osnovu kojih mogu da ocene da li su članovi svojim radom i zalaganjem opravdali primljenu naknadu.
Vrsta i visina naknade treba da bude dovoljna da privuče, zadrži i stimuliše one članove, odnosno izvršne direktore, koji su potrebni društvu za uspešno obavljanje poslova. Društvo treba da izbegava da plaća višu naknadu od one koja je neophodna za ostvarivanje ove svrhe.
Sve vrste naknada su dozvoljene, osim onih koje su propisima zabranjene. Član upravnog odbora se ne može smatrati nezavisnim ako prima naknadu koja zavisi od rezultata poslovanja društva (na primer, u vidu akcija, varanata, zamenljivih ili participativnih obveznica, učešća u delu dobiti, i sl.).
Prilikom određivanja odgovarajućeg metoda za utvrđivanje vrste i visine naknade za rad članovima upravnog i izvršnog odbora posebno treba voditi računa o sledećim kriterijumima: zadacima člana; finansijskom stanju društva; ekonomskom okruženju u kome se društvo nalazi; proceni dotadašnjeg rada člana, kao i odbora u celini; uspostavljanju veze između rezultata koje član bude ostvarivao i njegove naknade; naknadi u povezanim društvima; stavovima profesionalnih organizacija.
Članovi upravnog odbora koji nisu u radnom odnosu u društvu, zaključuju poseban ugovor sa društvom, kojim se određuje vrsta i visina naknade za rad, kao i druga pitanja koja se odnose na međusobna prava i obaveze člana i društva. Na ove ugovore skupština akcionara daje prethodnu saglasnost.
Članovi izvršnog odbora, kao i članovi upravnog odbora koji su u radnom odnosu u društvu, mogu pitanje naknade da urede na sledeće načine:
1) ako su prethodno bili u radnom odnosu mogu da:
- zaključe poseban ugovor sa društvom, pored ugovora o radu, na koji skupština daje prethodnu saglasnost; ili
- izmene postojeći ugovor o radu u delu koji se odnosi na vrstu i visinu naknade i posebna prava i obaveze koje se odnose na članstvo u upravnom, odnosno izvršnom odboru;
2) ako pre izbora nisu bili u radnom odnosu zaključuju sa društvom ugovor o radu.
Na zaključeni ugovor o radu, kao i izmene postojećeg ugovora o radu skupština akcionara daje naknadnu saglasnost (odobrenje).
SUKOB INTERESA
Sukob interesa između člana upravnog, odnosno izvršnog odbora i društva postoji kada član upravnog, odnosno izvršnog odbora:
1) ili član njegove porodice ima lični interes suprotan interesu društva, ili
2) je direktno ili indirektno angažovan u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti.
Članovi upravnog i izvršnog odbora treba da se trude da svoje lične i poslovne odnose urede tako da izbegavaju direktne ili indirektne sukobe interesa sa društvom.
U slučaju da postoji sukob interesa, član upravnog i izvršnog odbora treba da postupa u najboljem interesu društva, a ne u svom interesu.
Članovi upravnog i izvršnog odbora su dužni da budu lojalni društvu naročito u situacijama kad oni ili članovi njihove porodice imaju neki lični interes suprotan interesu društva. Lični interes postoji onda kada je član upravnog, odnosno izvršnog odbora ili sa njim povezano lice strana u pravnom poslu sa društvom ili ima finansijski interes u tom pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano može očekivati da to utiče na njegovo postupanje suprotno interesu društva.
Član upravnog, odnosno izvršnog odbora ne sme da iskoristi poslovne mogućnosti društva za sebe ili za članove svoje porodice.
Članovi upravnog, odnosno izvršnog odbora ne smeju da u vezi sa izvršavanjem svojih dužnosti zahtevaju ili prime za sebe ili neko drugo lice nedozvoljene koristi od trećih lica, niti da im odobre neopravdane ili nezakonite pogodnosti.
Ako član upravnog, odnosno izvršnog odbora povredi pravila o sukobu interesa odgovaraće društvu za svu štetu koja proizađe iz sukoba interesa, osim ako:
1) je taj posao u dobroj veri odobren od strane većine članova upravnog odbora koji nemaju interesa u tom poslu, a u nedostatku njih, većinom glasova akcionara koji nemaju lični interes, ili
2) dokaže da je pravni posao u vreme zaključenja ili u vreme izvršenja u interesu društva.
Svaki član upravnog, odnosno izvršnog odbora treba da bez odlaganja obavesti upravni odbor o postojanju sukoba interesa između njega i društva.
Član upravnog, odnosno izvršnog odbora treba bez odlaganja da obavesti upravni odbor i o nameri da bude angažovan u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti.
Predsednik upravnog odbora treba da u kratkom roku sazove sednicu upravnog odbora radi donošenja odluke o odobrenju ili odbijanju odobrenja pravnog posla u kome postoji sukob interesa.
Članovi upravnog odbora koji nemaju interesa u konkretnom poslu treba da donesu odluku o odobrenju ili odbijanju odobrenja pravnog posla bez prisustva članova kod kojih takav interes postoji.
Član upravnog, odnosno izvršnog odbora koji ima interes ne treba da učestvuje ni u jednoj raspravi ili odlučivanju o bilo kom pitanju koje je u vezi sa pravnim poslom oko koga postoji sukob interesa.
U svom izveštaju skupštini akcionara upravni odbor treba da navede sve pravne poslove u kojima je postojao sukob interesa i odluke u vezi sa njima. Kada je pravni posao odobren od strane upravnog odbora, u izveštaju treba posebno istaći kako su o tom pitanju glasali nezavisni članovi.
Ako između člana upravnog, odnosno izvršnog odbora i društva postoji trajan sukob interesa, skupština akcionara, odnosno upravni odbor, bi trebalo da razreši tog člana.
Osnivački akt ili statut društva bi trebalo da utvrdi poslove, njihovu vrstu, način i mesto obavljanja, koji ne podležu pravilima o sukobu interesa.
Društvom u smislu pravila o sukobu interesa smatra se i sa njim povezano društvo.
ORGAN NADZORA U DRUŠTVU
Društvo treba da usvoji i razvija javno dostupan, jasan i efikasan sistem unutrašnje kontrole, kojim bi se na trajan, ustaljen i lako prepoznatljiv način vršio nadzor nad radom članova upravnog i izvršnog odbora, njihovih specijalizovanih komisija i spoljnog revizora društva, a sve u cilju zaštite prava akcionara, imovine društva, kao i obezbeđivanja poštovanja zakona i ovog kodeksa.
ZADACI I DUŽNOSTI
Osnovne dužnosti organa nadzora u društvu su: vršenje nadzora nad radom upravnog odbora i izvršnog odbora direktora (nadzor nad poslovanjem društva), nadzor nad poštovanjem prava akcionara, nad radom i nezavisnošću spoljnog revizora društva i nadzor nad poštovanjem pravila dobrog korporativnog upravljanja. Radi potpunog ostvarenja svoje funkcije, organ nadzora u društvu treba da skupštini akcionara redovno, a najmanje jednom godišnje, dostavlja odgovarajuće izveštaje.
Članovi organa nadzora donose odluke iz svog delokruga u najboljem interesu društva.
Članovi organa nadzora su dužni da svoje poslove u tom svojstvu izvršavaju savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu društva. Pažnja dobrog privrednika se procenjuje kroz ponašanje prosečno pažljivog privrednika u sličnim okolnostima.
Članovi organa nadzora su dužni da postupaju savesno i lojalno prema društvu i njegovim akcionarima. Kada je reč o društvu kontrolisanom od strane drugog društva (matičnog društva), dužnost lojalnosti treba da se odnosi na lojalnost tom društvu i njegovim akcionarima, a ne samo na lojalnost matičnom društvu, niti na lojalnost akcionarima matičnog društva.
VRSTE I SASTAV ORGANA NADZORA
Društvo mora da ima unutrašnji organ nadzora, u formi nadzornog odbora ili revizora u društvu. Revizor u društvu može biti interni revizor (fizičko lice) ili odbor revizora.
Osnivačkim aktom se može odrediti da društvo ima nadzorni odbor, dok se osnivačkim aktom ili statutom može odrediti da društvo ima internog revizora ili odbor revizora.
Nadzorni odbor i odbor revizora imaju najmanje tri člana, a ne bi trebalo da imaju više od devet članova, pri čemu broj članova mora biti neparan.
IZBOR I RAZREŠENJE ČLANOVA
Članove organa nadzora može imenovati skupština akcionara ili upravni odbor. Skupština akcionara bira članove nadzornog odbora, dok upravni odbor bira internog revizora ili odbor revizora iz reda nezavisnih članova upravnog odbora, a ako takvih članova nema ili ih nema dovoljan broj ili ih upravni odbor ne imenuje, izabraće ih skupština akcionara.
Članovi organa nadzora u društvu, koje bira skupština akcionara, treba da ispunjavaju uslove nezavisnosti koji se odredbama zakona i ovog kodeksa traže za nezavisnog člana upravnog odbora.
Član organa nadzora ne treba da bude imenovan u tom svojstvu više od pet uzastopnih mandata u istom društvu, budući da to može negativno da utiče na njegovu nezavisnost u radu.
Izbor nekog lica za člana organa nadzora u društvu treba da se zasniva na objektivnim kriterijumima.
Članovi organa nadzora u društvu treba da pojedinačno i zajedno ispunjavaju odgovarajuće zahteve stručnosti, znanja i iskustva od značaja za konkretno društvo, imajući u vidu njegovu prirodu, veličinu i složenost.
Prilikom izbora članova organa nadzora treba voditi računa i o tome da oni imaju dovoljno vremena da se posvete izvršavanju zadataka organa nadzora u društvu.
Isto lice ne treba istovremeno da bude član organa nadzora u više od pet društava kapitala. Svojstvo člana organa nadzora u društvu povezanom sa društvom u kome se vrši izbor se ne računa.
Lice koje je član upravnog odbora u nekom kotiranom društvu ne treba da bude član organa nadzora u više od tri druga kotirana društava, koja međusobno nisu povezana.
Kada je član upravnog odbora jednog društva istovremeno član organa nadzora drugog društva, onda član upravnog odbora drugog društva ne treba da bude član organa nadzora prvog društva (unakrsno članstvo).
Ako za vreme trajanja mandata član organa nadzora prestane da ispunjava uslove za izbor, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti organ koji ga je izabrao i koji je otuda nadležan za njegovo razrešenje.
INFORMISANJE ČLANOVA
Upravni odbor treba da se stara da organu nadzora u društvu budu periodično i blagovremeno dostupni svi podaci relevantni za obavljanje njihovih zadataka.
Članovi organa nadzora ne samo da mogu, već i treba da zahtevaju izveštaje i objašnjenja od upravnog odbora, da pregledaju dokumenta društva i sl., čime bi se obezbedila njihova informisanost neophodna za izvršavanje poverenih zadataka.
Organ nadzora može u izvršenju svojih dužnosti da zatraži nalaz i mišljenje određenih stručnjaka izvan društva, pri čemu će se naknada za rad stručnjaka isplatiti iz sredstava društva.
NAKNADA ČLANOVIMA
Član organa nadzora u društvu ne može biti u radnom odnosu u društvu, već svoje dužnosti izvršava na osnovu posebno zaključenog ugovora sa društvom, kojim se određuje visina naknade za rad, kao i druga prava i obaveze člana i društva.
Odredbe ovog kodeksa koje se odnose na dužnosti i ovlašćenja upravnog odbora, komisije za naknade i skupštine akcionara u vezi sa određivanjem naknade članovima upravnog i izvršnog odbora se shodno primenjuju i na određivanje naknade članovima organa nadzora u društvu.
NAČIN RADA KOLEKTIVNOG ORGANA NADZORA U DRUŠTVU
Kada je organ nadzora u društvu kolektivni organ (nadzorni odbor ili odbor revizora) on svoj delokrug vrši na sednicama. Organ nadzora u tom slučaju treba da održi najmanje četiri redovne sednice godišnje, a po potrebi i vanredne sednice.
Pismeni poziv na sednicu organa nadzora zajedno sa svim prilozima treba da bude dostupan članovima najmanje osam dana pre održavanja sednice.
Nadzorni odbor i odbor revizora imaju predsednika. Predsednika nadzornog odbora bira skupština akcionara, a predsednika odbora revizora sam odbor revizora na svojoj sednici.
Predsednik kolektivnog organa nadzora u društvu treba da priprema sednice organa nadzora i da sarađuje naročito sa predsednikom upravnog odbora.
Ako član organa nadzora u društvu nije prisustvovao na više od pola sednica organa nadzora u toku jedne poslovne godine, tu činjenicu treba posebno istaći u izveštaju skupštini akcionara.
SUKOB INTERESA
Odredbe ovog kodeksa koje uređuju sukob interesa članova upravnog, odnosno izvršnog odbora, i društva važe i za članove organa nadzora u društvu.
Član organa nadzora u društvu treba da bez odlaganja obavesti upravni odbor o postojanju sukoba interesa između njega i društva, kao i o nameri da bude angažovan u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti.
Ako član organa nadzora u društvu povredi pravila o sukobu interesa odgovaraće društvu za svu štetu koja proizađe iz sukoba interesa, osim ako:
1) je taj posao u dobroj veri odobren od strane većine članova upravnog odbora koji nemaju interesa u tom poslu, a u nedostatku njih, većinom glasova akcionara koji nemaju lični interes, ili
2) dokaže da je pravni posao u vreme zaključenja ili u vreme izvršenja u interesu društva.
IZVEŠTAVANJE JAVNOSTI
Svaki izveštaj mora da bude sačinjen u pismenoj formi i da ispunjava uslove istinitosti, potpunosti i jasnosti.
Organ ili lice koje je dužno da sastavi izveštaj odgovorno je za njegovu istinitost, potpunost i jasnost.
Objaviti izveštaj znači učiniti ga dostupnim javnosti na način predviđen zakonom, ovim kodeksom ili aktom Komisije za hartije od vrednosti.
INTERNET STRANICA DRUŠTVA
Društvo treba da ima ne više od jedne svoje zvanične, javno dostupne internet stranice, jasno organizovane, na srpskom i na engleskom jeziku.
Internet stranica društva treba da sadrži osnovne podatke o društvu i njegovim poslovima, kao što su: osnivački akt, statut, finansijske informacije, usvojeni finansijski izveštaji za tu i prethodnu poslovnu godinu, svi podaci o sazivanju skupštine akcionara, odluke i rezultati glasanja na skupštini akcionara, podaci o svakom članu upravnog odbora i organa nadzora u društvu (naročito njihova profesionalna biografija, funkcije u drugim društvima i broj akcija društva koje poseduju ili su stekli), vesti i arhiva vesti o društvu, istorijat društva, izveštaj o korporativnom upravljanju, i sl.
Kada je pravilima ovog kodeksa predviđeno objavljivanje nekog podatka ili izveštaja na internet stranici društva, oni treba da ostanu objavljeni na internet stranici društva najmanje tri meseca.
U situaciji kada društvo nema svoju internet stranicu, obaveza objavljivanja podatka po pravilima ovog kodeksa biće ispunjena ako se on istakne na oglasnoj tabli društva ili učini dostupnim akcionarima u dovoljnom broju besplatnih primeraka u prostorijama generalnog direktora društva. Obaveza objavljivanja ne odnosi se na član 296., jer on uređuje pitanje sadržine internet stranice, a ne obaveze objavljivanja podataka.
IZVEŠTAJ O KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU
Upravni odbor je dužan da na svaku godišnju skupštinu akcionara podnese na usvajanje godišnji izveštaj o korporativnom upravljanju u društvu.
Upravni odbor je odgovoran za blagovremenost dostavljanja izveštaja skupštini akcionara.
Usvajanje izveštaja o korporativnom upravljanju u društvu treba da bude odvojena tačka dnevnog reda na sednici skupštine akcionara, kako bi se akcionarima dala mogućnost da o njemu raspravljaju i glasaju.
Za postupanje po pravilima dobrog korporativnog upravljanja sadržanim u ovom kodeksu odgovorna su ona lica ili organi na koje se odgovarajuće pravilo odnosi (adresati norme).
Adresati su dužni da upravnom odboru pravovremeno pošalju sve relevantne podatke o njihovom postupanju u skladu sa pravilima ovog kodeksa upućenih njima, kao i da pruže potrebna objašnjenja, odnosno razloge za odstupanja.
Adresat norme je odgovoran za tačnost podataka datih upravnom odboru.
Upravni odbor treba da proveri istinitost svih podataka koji su mu dostavljeni pre sastavljanja izveštaja o korporativnom upravljanju.
U slučaju da adresat ne dostavi podatke, dostavi nepotpune ili netačne podatke, upravni odbor treba da ih pribavi po službenoj dužnosti.
Izveštaj o korporativnom upravljanju treba da sadrži sve značajne elemente strukture i prakse korporativnog upravljanja u društvu, a naročito podatke o: funkcionisanju i radu skupštine akcionara, pravima akcionara i njihovom vršenju, sastavu i radu upravnog odbora, njegovih komisija i izvršnog odbora, naknadama i sukobu interesa sa društvom.
Upravni odbor je dužan da u izveštaju posebno istakne svako odstupanje od pravila korporativnog upravljanja sadržanih u ovom kodeksu, kao i da objasni razloge za to, kada je reč o "primeni ili objasni" pravilima.
Upravni odbor bi trebalo u izveštaju da navede svoje preporuke o načinima unapređenja postojećeg korporativnog upravljanja u društvu.
Zaključak izveštaja o korporativnom upravljanju treba da sadrži objektivnu ocenu stepena usklađenosti korporatavnog upravljanja u društvu sa ovim kodeksom (izjava o postupanju u skladu sa Kodeksom). Svaki sadržinski odvojen deo izveštaja može da ima ocenu njegove usklađenosti sa odgovarajućim pravilima ovog kodeksa.
Kada sastavi izveštaj, upravni odbor treba da ga dostavi organu nadzora u društvu, jer organ nadzora kontroliše i raspravlja sa upravnim odborom pitanje usklađenosti organizacije i delovanja društva sa ovim kodeksom i o tome obaveštava skupštinu akcionara.
Upravni odbor treba da donese pravilnik o sastavljanju izveštaja o korporativnom upravljanju u društvu, koji između ostalog treba da reguliše način sastavljanja i sadržinu izveštaja, vreme dostavljanja podataka upravnom odboru od strane adresata normi, pravila o saradnji organa u društvu u cilju sastavljanja izveštaja i obaveze organa nadzora u društvu u vezi sa ovim izveštajem.
Predsednik skupštine akcionara treba da dostavi Privrednoj komori Srbije izveštaj o korporativnom upravljanju zajedno sa overenim prepisom zapisnika sednice skupštine akcionara na kojoj se raspravljalo i glasalo o izveštaju, u roku od 15 dana od dana njenog održavanja.
Privredna komora Srbije objavljuje izvode iz izveštaja o korporativnom upravljanju u svom glasilu.
Društvo treba da izveštaj o korporativnom upravljanju objavi na svojoj internet stranici u roku od mesec dana od dana održavanja sednice skupštine akcionara na kojoj se glasalo o njemu.
Osim izveštaja o korporativnom upravljanju predviđenog ovim kodeksom, društvo mora da objavljuje i: finansijske izveštaje (osim napomena uz finansijske izveštaje), mišljenje revizora i izveštaj o bitnim događajima, na način i u rokovima propisanim zakonom i aktima Komisije za hartije od vrednosti. Društvo čije su akcije kotirane na berzanskom tržištu mora da objavljuje i godišnji izveštaj o poslovanju, onda kada se njegova sadržina razlikuje od navedenih izveštaja.
Društvo treba da bez odlaganja, a najkasnije u roku od deset dana objavi okolnosti, koje nisu opštepoznate, a koje utiču na njegovu imovinu, finansijsku situaciju ili na poslovanje i otuda mogu značajno da utiču na cenu njegovih hartija od vrednosti (izveštaj o bitnim događajima).
Za sastavljanje izveštaja o bitnim događajima odgovoran je upravni odbor.
FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Upravni odbor uz pomoć komisije za reviziju sastavlja finansijske izveštaje.
Pre podnošenja na skupštini akcionara, sadržinu finansijskih izveštaja i primenu računovodstvenih standarda prilikom njihovog sastavljanja ispituju spoljni revizor i organ nadzora u društvu.
U finansijskom izveštaju treba da bude istaknuta obaveza postupanja po pravilima ovog kodeksa. Ta obaveza treba da bude objavljena i na internet stranici društva.
Finansijski izveštaji, za tu i za prethodne poslovne godine, treba da budu dostupni akcionarima u sedištu društva, kao i na internet stranici društva.
U finansijskom izveštaju i izveštaju o bitnim događajima upravni odbor treba da objasni uzroke i posledice suštinskih promena od značaja za tu ili buduće poslovne godine, kao i podatke o odstupanjima od strategije i ciljeva koje je društvo ranije objavilo.
REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Društvo mora, pored unutrašnjeg organa nadzora, da ima i spoljnog revizora.
Spoljni revizor ispituje da li su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa međunarodno priznatim principima računovodstva (Međunarodnim računovodstvenim standardima) i daje svoje mišljenje o tome.
Spoljni revizor treba da sastavi izveštaj o reviziji finansijskog izveštaja dovoljno vremena pre održavanja sednice skupštine akcionara na kojoj se glasa o njegovom usvajanju.
Skupština akcionara odlučuje o izboru i razrešenju spoljnog revizora (privrednog društva za reviziju).
Upravni odbor daje predlog određenog kandidata za izbor spoljnog revizora na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja komisije za reviziju.
Ako upravni odbor ne prihvati mišljenje komisije za reviziju u vezi sa izborom spoljnog revizora, on mora u finansijskom izveštaju, kao i u svakom aktu kojim predlaže kandidata za izbor spoljnog revizora, da navede mišljenje komisije za reviziju i razloge svog odstupanja od tog mišljenja (neslaganja sa tim mišljenjem).
Prilikom predlaganja određenog lica (privrednog društva) za spoljnog revizora, upravni odbor, odnosno komisija za reviziju, mora posebno da vodi računa o tome da to lice reviziju obavlja nezavisno, objektivno i u skladu sa zakonom, Međunarodnim standardima revizije i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.
Kandidat za spoljnog revizora ne treba da bude privredno društvo koje već vrši savetodavne (konsultantske) usluge društvu, niti privredno društvo čija je naknada za vršenje spoljne revizije u društvu u prethodnoj poslovnoj godini prelazila 30% ukupnog godišnjeg prihoda tog privrednog društva za reviziju.
Ovlašćeni revizor treba da bude lice koje ispunjava uslove propisane zakonom i ovim kodeksom za nezavisnog člana upravnog odbora.
Društvo ne treba da ima isto privredno društvo za reviziju finansijskih izveštaja, niti istog ovlašćenog revizora, duže od tri uzastopne godine, jer to može negativno uticati na njegovu nezavisnost.
Skupština akcionara treba da bude obaveštena, pre glasanja o izboru privrednog društva za reviziju, o svim okolnostima koje izazivaju ili bi mogle izazvati sukob interesa kandidata za spoljnog revizora i društva, ili koje na drugi način utiču na nezavisnost kandidata.
Upravni odbor treba da zahteva izjavu kandidata za spoljnog revizora, koja će biti sastavni deo predloga za njegov izbor, o postojanju profesionalnih, finansijskih ili drugih veza između njega i društva, kao i između njega i članova upravnog odbora društva, članova izvršnog odbora direktora i kontrolnog akcionara društva, koju će podneti skupštini akcionara zajedno sa predlogom za njegov izbor.
Navedena izjava treba da sadrži i obim usluga izvršenih društvu od strane kandidata za revizora u prethodnoj poslovnoj godini, a naročito konsultantskih (savetodavnih) i revizorskih usluga, kao i obim ugovorenih usluga za sledeću poslovnu godinu.
U finansijskom izveštaju, akcionarima treba da bude objašnjeno kako je obezbeđena nezavisnost i objektivnost spoljnog revizora kada on pruža društvu i druge nerevizorske usluge.
Članovi upravnog i izvršnog odbora i komisije za reviziju treba da obaveste organ nadzora u društvu o svim poslovima koje su imali sa spoljnim revizorom ili ovlašćenim revizorom, a koji bi mogli da utiču na njegovu nezavisnost.
Revizor i ovlašćeni revizor treba da bez odlaganja obaveste organ nadzora u društvu o postojanju razloga za izuzeće ili pristrasnost koji se pojave u toku obavljanja revizije, a koji se ne mogu odmah otkloniti.
Naknada privrednom društvu za reviziju određuje se ugovorom sa društvom i ne sme u toku dve uzastopne godine da bude veća od 15% ukupnog godišnjeg prihoda tog privrednog društva za reviziju. O naknadi spoljnom revizoru odlučuje skupština društva na predlog upravnog odbora, koji treba da pribavi mišljenje komisije za naknade o tom pitanju.
Spoljni revizor treba da prisustvuje sednici skupštine akcionara, kako bi akcionarima bilo omogućeno da mu postavljaju pitanja u vezi sa izraženim mišljenjem o finansijskim izveštajima.
U slučaju da u društvu nije imenovana komisija za reviziju, spoljni revizor treba da prisustvuje i sednici upravnog odbora na kojoj se donose odluke u vezi sa finansijskim izveštavanjem.
POVREDE KODEKSA
U slučaju povrede pravila ovog kodeksa, privredna komora, član privredne komore, nadležni državni organ ili oštećeni građanin, može da pokrene postupak pred sudom časti, imajući u vidu da se radi ne samo o povredi poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja, već i o povredi obaveznog akta Privredne komore Srbije.
Sud časti pri privrednoj komori može zbog povrede odredaba ovog kodeksa da izrekne mere na koje je ovlašćen zakonom, statutom privredne komore i pravilnikom o sudu časti pri privrednoj komori.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Kodeks stupa na snagu u roku od 90 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U slučaju da kotirano akcionarsko društvo koje je član Privredne komore Srbije na dan stupanja na snagu ovog kodeksa, već ima usvojen neki drugi kodeks pravila o korporativnom upravljanju, ono mora da u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog kodeksa da izjavu o prihvatanju ovog kodeksa ili da prilagodi postojeći kodeks zahtevima iz člana 5. prve glave ovog kodeksa.