PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE ZA PETI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 15/2005) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program nastavnog predmeta Građansko vaspitanje za peti razred osnovne škole.
Predmet iz stava 1. ovog člana ostvaruje se kao izborni.
Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje ostvaruje se sa po jednim časom nedeljno, odnosno sa 36 časova godišnje.
Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje deo je propisanog plana i programa za osnovnu školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Cilj predmeta je osposobljavanje učenika za aktivno učešće u životu škole proširivanjem praktičnih znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima na nivou funkcionisanja škole.
Zadaci predmeta jesu:
- da se učenici upoznaju sa školskim pravilima i procedurama;
- da se učenici uvedu u razumevanje funkcionisanja organa upravljanja škole i stručnih tela;
- da se učenici upoznaju sa pravima i odgovornostima svih aktera na nivou škole;
- da se kod učenika razviju komunikacijske veštine neophodne za saradničko ponašanje, argumentovanje stavova i izražavanje mišljenja;
- da se učenici obuče tehnikama grupnog rada;
- da se kod učenika razvija sposobnost kritičkog prosuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;
- da se učenici podstaknu i osposobe za aktivno učešće u životu škole razvijanjem veština za unapređenje uslova školskog života kroz praksu.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Upoznavanje sa osnovnim elementima programa (6 časova)
- Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada.
- Upoznavanje sa najznačajnijim pojmovima - prava i odgovornosti, pravila i dužnosti, školske mere i rešenja, načini vođenja dokumentacije: registri, pozivi za sastanke, aktivizam i participacija, kooperativni načini učenja.
- Formiranje i izgrađivanje razrednog tima.
Sagledavanje uslova školskog života (4 časa)
- Izlistavanje problema u školi i prikupljanje podataka:
razgovor sa učenicima, roditeljima, nastavnicima i drugima koji učestvuju u radu škole,
korišćenje štampanih izvora i informacija iz medija.
- Izveštavanje i diskusija o prikupljenim podacima.
Izbor problema na kome će se raditi (1 čas)
- Procenjivanje prikupljenih podataka, diskusija o problemima i izbor zajedničkog problema.
Sakupljanje podataka o izabranom problemu (8 časova)
- Upoznavanje sa tehnikama i postupcima prikupljanja informacija u okviru istraživačkih timova.
- Sakupljanje podataka o izabranom problemu, sastanci u okviru škole, posete učenika različitim organizacijama i institucijama i/ili organizovanje gostovanja osoba iz organizacija ili institucija.
- Razgovor o prikupljenim podacima.
Aktivizam i participacija - plan akcije (12 časova)
Osmišljavanje plana akcije u rešavanju problema na kome istraživački timovi rade i odabir načina prezentacije rezultata.
Javno predstavljanje (Javna prezentacija) plana akcije (1 čas)
- Javno predstavljanje: učenici pred školskim žirijem i publikom (učenici, roditelji, nastavnici i drugi zainteresovani za rešavanje problema) predstavljaju svoj plan i odgovaraju argumentovano na postavljena pitanja.
Osvrt na naučeno - evaluacija (4 časa)
- Razgovor o tome šta su učenici i kako naučili. Učenici samostalno procenjuju znanja i veštine koja su stekli tokom programa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
S obzirom na to da je opšti cilj ovog programa osposobljavanje učenika za aktivno učešće u životu zajednice, posebno škole i lokalne zajednice u kojoj žive, proširivanjem praktičnih znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima, programske sadržaje trebalo bi realizovati tako da se učenicima omoguće: sloboda izražavanja mišljenja i stavova o otvorenim pitanjima i problemima škole koje su sami identifikovali kao značajne; razumevanje i razmatranje različitih mera koje se u školi preduzimaju u cilju rešavanja problema; unapređenje veština komunikacije u različitim socijalnim situacijama (u školi, na nivou vršnjačke grupe i sa nastavnicima, kao i van škole, sa predstavnicima javnih institucija, organizacija i drugim učesnicima u životu lokalne zajednice); razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja, argumentovanja i zalaganja za sopstvene stavove; povezivanje vlastitog iskustva sa potrebama školske zajednice i aktivno angažovanje u životu škole.
Program se realizuje po temama kako su date u Priručniku za nastavnike (u pripremi). Realizacija programa zasniva se na korišćenju interaktivnih i istraživačkih metoda rada.
Interaktivno učenje podrazumeva složen postupak koji teži da imitira proces saznavanja kakav se odvija u autentičnim životnim okolnostima, i vodi jednom celovitom iskustvenom doživljaju, upotrebljivom i trajnom. U interaktivnom procesu učenja ostvaruje se saradnja između nastavnika i učenika i to u obliku zajedničke konstrukcije novih znanja i u vidu aktivnosti nastavnika i učenika koje su komplementarne, odnosno koje se dopunjuju. Kod ovog načina rada to se postiže kroz planirano, vođeno i vremenski skraćeno prolaženje ključnih faza ovakvog učenja:
- učenici se najpre uvode u kontekst teme kojom želimo da se bavimo;
- kreira se situacija koja svima omogućava da aktivno učestvuju u istraživanju i iznalaženju rešenja za postavljeni problem;
- kroz diskusiju se razmenjuje, pojašnjava, precizira i uobličuje iskustvo;
- uspostavlja se veza sa postojećim znanjima i prave se različite generalizacije.
Osnovna teza koje bi nastavnici sve vreme trebalo da se pridržavaju je da učenike učimo ne šta da misle, nego kako da misle. Učenici aktivno i ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima. Uloga nastavnika je da inicira i održava dvosmernu komunikaciju sa učenicima, da podstiče iznošenje njihovih zapažanja, mišljenja i pogleda na probleme, kao i da kreira atmosferu na času pogodnu za razmenu i argumentovanje ideja i mišljenja među učenicima. U tom smislu, interaktivni metod rada trebalo bi da se odvija kroz sledeće forme: kooperativni rad nastavnik - učenici; kooperativni rad u malim grupama učenika; timski rad.
Kooperativni rad nastavnik - učenici polazi od pretpostavke da učenici poseduju određena znanja iz vanškolskog životnog iskustva i da kroz partnersku interakciju sa nastavnikom, kao osobom sa većim iskustvom i kognitivnom zrelošću, izgrađuju nova znanja. Glavne aktivnosti nastavnika u ovoj formi rada su: osmišljavanje celine situacije učenja kod uvođenja novih pojmova, kao što je, na primer, pojam mere vlasti; planiranje toka časa; kreiranje problemske situacije za učenike; organizovanje grupe učenika.
Kooperativni rad u malim grupama učenika je potrebno koristiti da bi se u procesu učenja iskoristile prednosti različitosti među učenicima u nivou, kvalitetu i vrsti znanja i nivou saznajne razvijenosti. Učenike je potrebno podeliti u male radne grupe tako da u svakoj od grupa bude zastupljeno što više postojećih različitosti, jer to omogućava da dođe do produktivnog saznajnog konflikta i da se ispolji komlementarnost saznanja kao uslov za unapređenje znanja cele grupe.
Timski rad je poseban oblik rada u malim grupama čija je specifičnost podela uloga među članovima tima, tako da svako obavlja samo određeni vid aktivnosti, a svi zajedno doprinose rešenju problema na kome tim radi. Aktivnosti nastavnika su da organizuje, nenametljivo usmerava proces rada i da bude partner u diskusiji o identifikovanim problemima, potencijalnim prioritetima u lokalnoj zajednici, prikupljenim podacima relevantnim za razrednu studiju itd.
Najpogodnije tehnike za postizanje interaktivnosti u procesu učenja su: "mozgalica" ili "moždana oluja", različiti oblici grupne diskusije, simulacija i igranje uloga. "Mozgalica" ili "moždana oluja" je tehnika pomoću koje se stimuliše osmišljavanje novih ideja. Kod primene ove tehnike važno je da se poštuju pravila koja podstiču nastajanje novih ideja: svako od učesnika slobodno iznosi ideje i predlaže rešenje problema; ne dozvoljava se kritika u toku iznošenja ideja; sve iznete ideje se beleže onako kako su saopštene. Ova tehnika je prvenstveno vezana za tematska područja sa otvorenim pitanjima, kontroverzama, većim brojem mogućih rešenja, stvaranjem planova, na početku grupnog rada pre diskusije.
Grupna diskusija bi trebalo da se vodi o temama ili problemima koji su najavljeni ili zadani u nekom prikladnom obliku koji upućuje na proradu i pripremu za temu npr. prikupljanje informacija na terenu putem upitnika predviđenog ovim programom; traganje za podacima u odgovarajućoj dokumentaciji u lokalnoj sredini; pregled i prikupljanje informacija iz medijskih zapisa itd. Poželjno je da diskusiju vodi nastavnik, u smislu usmeravanja, ali da pri tom nema glavnu ulogu u iznošenju mišljenja, već da podstiče učenike da iznose svoja saznanja i mišljenja. Važni zadaci nastavnika su da svakom diskutantu osigura nesmetano saopštavanje gledišta, ali da vodi računa o vremenu, kako i bi drugi koji to žele mogli da diskutuju i da na kraju diskusije napravi kratak rezime. U procesu diskusije trebalo bi insistirati na argumentovanom iznošenju stavova i ne stvarati atmosferu pobednika i pobeđenih.
Simulacija i igranje uloga su veoma korisne tehnike za pripremanje učenika za različite situacije sa kojima ranije nisu imali priliku da se suoče, kao što su razgovori sa predstavnicima institucija i lokalne vlasti, javna prezentacija razredne studije i odgovaranje na pitanja prisutnih na prezentaciji. Na času, u bezbednoj školskoj situaciji, učenici dobijaju opis situacije koju bi trebalo da simuliraju, pravi se podela uloga prema ključnim akterima u toj situaciji i učenici to odglume. Ove tehnike su korisne za bolje razumevanje novih i nepoznatih situacija i za ublažavanje strah od nepoznatog, kao ometajućeg faktora u različitim prilikama javnog nastupa.
Istraživački metod podrazumeva da učenici dobijaju odgovarajuće instrukcije kako bi samostalno, u parovima ili malim grupama u učionici i van nje, u školi kao neposrednom okruženju ili u širem lokalnom okruženju, prikupljali različite informacije neophodne za izradu njihovog projekta. Aktivnosti nastavnika su presudne u pripremnoj fazi u kojoj bi on trebalo da korišćenjem odgovarajućih interaktivnih tehnika rada, uputi učenike gde i kako da tragaju za podacima i kako da komuniciraju sa relevantnim osobama od kojih mogu da dobiju podatke ili pomoć. Učenici samostalno prikupljaju podatke iz različitih izvora, beleže, grupišu i dolaze da na času prezentuju prikupljeno. U toku prezentacije nastavnik bi trebalo da na kraju, posle komentara svih ostalih učenika, daje svoje komentare koji su pozitivna intonirani, analitični, sa naglaskom na onome što su učenici dobro uradili i ukazivanjem na ono što bi u budućem radu bilo potrebno popraviti i na koje načine.
U toku rada na projektu, uloga nastavnika je da:
- motiviše učenike za rad, tako što će razvijati i održavati njihova interesovanja za život i rad u školi i davati lični primer pozitivne zainteresovanosti za sva pitanja od važnosti za unapređenje života u zajednici;
- organizuje nastavu, tako što će postaviti ciljeve rada, planirati sadržaje, sredstva i opremu, nastavne oblike i metode rada, kao i vreme potrebno za realizaciju;
- razvija i održava partnersku komunikaciju sa učenicima, tako što će postavljati pitanja, zahteve, davati svoje mišljenje, podsticati učenike da oni iznose svoja gledišta, podsticati interakciju, pružati povratnu informaciju itd;
- uvažava i reaguje na potrebe grupe i pojedinaca, deli odgovornost, demokratski upravlja razredom.
Posebno je važno da nastavnik kontroliše svoju procenjivačku ulogu, da ne bude previše ili premalo kritičan prema učenicima i da svojom ukupnom komunikacijom doprinosi podsticanju svesti o pravima i mogućnostima učenika da aktivno učestvuju u menjanju svog školskog okruženja.